Viša cena neće napuniti rafove

Broj mlečnih krava u Srbiji: (1989.god. 938.000 grla);(2000.god. 817.000 grla);(2005.god.720.000grla);(2006.god. 624.000grla); (2009.god. 584.000 grla); (2010.god. 468.000 grla).Državne subvencije za poljoprivrednike u 2010. Godini; SRBIJA: Pšenica 134 evra po hektaru; Suncokret 134 evra po hektaru; Šećerna repa 134 evra po hektaru; Junad 115 evra po grlu;Mleko 0,14 centi po litru. HRVATSKA:Pšenica300 evra po hektaru; Suncokret 450 evra po hektaru; Šećerna repa 500 evra po hektaru; Junad 300 evra po grlu; Mleko 14 centi po litru.Država je uništila poljoprivredu, i samo država može da je oživi ! Napuštanjem modela finansiranja iz primarne emisije (24. januara 1994. godine) poljoprivreda je prepuštena trgovačko - finansijskom lobiju. Glavni krivac za postojeću situaciju je država, čija je uloga definisana u Strategiji razvoja poljoprivrede iz 2005. godine. Pogrešna je osnovna postavka pomenute Strategije, da „poljoprivredni proizvođač postaje preduzetnik i da njemu kao preduzetniku profit ili gubitak zavise od mudrosti njegovih sopstvenih odluka“. Naime, srpski poljoprivrednici nisu osposobljeni da postanu robni proizvođači za tržište, a država nije iskoristila proteklo vreme da stvori neophodne preduslove za takav zaokret. Sad u Strategiji razvoja poljoprivrede i pratećim dokumentima sve se prepušta stihiji tržišta., uz obrazloženje da država neće da se meša u (poljo)privredu. Istovremeno, naša država nije stvorila ambijent za stabilnu proizvodnju.Odvajanje nedovoljnih 17,5 milijardi RSD iz budžeta za poljoprivredu Srbije za godinu dana ( to je najmanji agrarni budžet u Evropi i u našem okruženju), sa tim nedovoljnim novčanim sredstvima, ministar poljoprivrede optimistički obećava nekomercijalnim poljoprivrednim prizvođačima (paorima) podršku i ogomna ulaganja. Krupna komercijalna preduzeća u agro biznisu Srbije za ministra Dragina, ne postoje. Naravno sa nedovoljnim novčanim sredstvima i katasrofalnom produktivnošću Paora, dobijamo na jesen prinose svih poljoprivrednih kultura koji su blizu samodovoljnosti ili većinom ispod samodovoljnosti. Kad prizvedete nešto za samodovoljnost domaćih potreba to vam automacki znači da tog proizvoda nema dovoljno na tržištu i da će cene rasti. Zbog postojeće katastofalno pogrešne agrarne politike imamo poljoprivredu koja je na najnižim granama u Evropi i u okruženju - niska produktivnost, niski prinosi. Naša agrarna politika je takva da se uopšte ne podržava poljoprivreda, kao što to rade okolne zemlje, kao što to čini Evropska unija. Uz to, mi već drugu godinu zaredom skidamo zaštitne mere.Dakle, naša poljoprivreda ima šest puta manju podršku vlade od konkurentskih, a ostaje i bez carinske zaštite. Zato i preti potpuni krah srpske poljoprivede. To je razlog za smenu ministra poljoprivrede i ministra trgovine koji su najodgovorniji za nastalu katastrofu. Vlasnička struktura zemljoposednika je poprilično šarolika jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" - što je trend - sve više! Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljsti posedi „Paora“ ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos. Veliki posedi, praksa je nedvosmisleno pokazala, imaju znatno veće mogućnosti za unapređenje tehnologije proizvodnje, integralnu i biološku zaštitu useva i proizvoda, racionalnije i ekonomičnije korišćenje mehanizacije, efikasnije navodnjavanje, okupljanje na jednom mestu i timski rad najboljih naučnih i stručnih kadrova.Potrebno je pravo na subvencije proširiti i na poljoprivredna preduzeća i zadruge, jer nije bitan titular vlasništva, bitno je koliko je on efikasan u proizvodnji.Velike poljoprivredna gazdinstva, imaju sa državom jedan ogroman problem. Država tj. Ministarstvo poljoprivrede, naime poljoprivrednu proizvodnju, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje, velikih komercijalnih proizvođača i malih nekomercijalnih proizvođača. To čini na najgori mogući način - pravljenjem "aparthejda" pri dodeli subvencija, premija, regresa. Malim nekomercijalnim proizvođačima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu na tržištu. I možda najvažnije: poljoprivreda, koja danas učestvuje sa 11% u stvaranju BDP-a, nikada nije dostigla to učešće u ukupnim investicijama Srbije, te u tom smislu treba izvršiti neophodne promene. Saglasno tome, treba povećati učešće agrarnog budžeta u budžetu Srbije, koje je 2009/10 godine, palo na 2,7%.U svim zemljama u okruženju agrarni budžet učestvuje sa oko 6% u nacionalnim budžetima, a da bi se postigle neophodne promene u produktivnosti proizvodnje, procenjuje se da je potrebno da agrarni budžet učestvuje sa oko 16% u budžetu Republike Srbije.

Ako više cene neće napuniti rafove, koji NISU postepeno ispražnjeni, već u roku od nekoliko dana, zašto su uopšte povećane!? Zamajavanja gradjana radi!? SRAM VAS BILO, XXI VEK JE A NISTE SPOSOBNI NI MLEKO DA NAM OBEZBEDITE! "Lideri" Balkana! FUJ!

Zašto treba smeniti ministra poljoprivrede Sašu Dragina i ministra trgovine Slobodana Milosavljevića? •Najbolji dokaz je najmanji Agrarni budže (u Evropi i u okruženju) . U 2009/10. godini on je bio samo 20,5 milijardi dinara, a posle rebalansa 17,5 milijardi dinara. To iznosi samo 2,75 % ukupnog budžeta države, iako on u njega donosi više od trećine ukupnog prihoda i donosi četvertinu novca od izvoza zemlje. Pogrešna je teza vlasti da je on razvojni. Agrarni budžet ni da je nekoliko puta veći može biti samo podsticajni •Stočni fond u Srbiji je smanjen za 40% kao posledica sprovođenja pogrešne agrarne politike koja na žalost se i dalje nastavlja sprovoditi •Ugrožavanje prehrambeno-bezbednosne sigurnosti nacije • Ministar Dragin i Ministarstvo poljoprivrede, naime poljoprivrednu proizvodnju, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje, velikih komercijalnih proizvođača i malih nekomercijalnih proizvođača. To čini na najgori mogući način - pravljenjem "aparthejda" pri dodeli subvencija, premija, regresa. Malim nekomercijalnim proizvođačima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu na tržištu • Neažurno i sporo predlaganje zakona iz oblasti poljoprivrede i trgovine, neophodnih za evropske integracije Srbije • Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji • Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima • Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija • Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi • Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi) • Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend) • Nisu uvedeni standardi kvaliteta • Uticaj uvozničkog lobija na ministarstvo poljoprivrede • Neiskustvo u radu, mladih kadrova u ministarstvu poljoprivrede • Ministarstvo trgovine bez unapred pripremljene strategije, stihijski i haotično bez bilo kakove kontrole izvozi poljoprivredne sirovine izazivajući tektonska poskupljenja svih životnih namirnica u Srbiji.

Dajte PKB-u mlekaru i sve će biti kao rukom odneseno. To bi onemugućilo kartelizaciju, a bez toga nema ni ovih mahinacija sa mlekom! Jedan nekontrolabilan i respektabilan učesnik bi im pokvario planove i pomrsio konce! Odmah bi se našlo para za otkup mleka!!! Znate, ima i prerađevina...

Ovo sa mlekom je bruka. Mlekari koriste svoj povlascen polozaj i ucenjuju.. Imam utisak da bi oni trazili vise cene i kada bi mleko dobijali besplatno. Jedini cilj im je maltretiranje gradjana!

Broj mlečnih krava u Srbiji: (1989.god. 938.000 grla);(2000.god. 817.000 grla);(2005.god.720.000grla);(2006.god. 624.000grla); (2009.god. 584.000 grla); (2010.god. 468.000 grla).Državne subvencije za poljoprivrednike u 2010. Godini; SRBIJA: Pšenica 134 evra po hektaru; Suncokret 134 evra po hektaru; Šećerna repa 134 evra po hektaru; Junad 115 evra po grlu;Mleko 0,14 centi po litru. HRVATSKA:Pšenica300 evra po hektaru; Suncokret 450 evra po hektaru; Šećerna repa 500 evra po hektaru; Junad 300 evra po grlu; Mleko 14 centi po litru.Država je uništila poljoprivredu, i samo država može da je oživi ! Napuštanjem modela finansiranja iz primarne emisije (24. januara 1994. godine) poljoprivreda je prepuštena trgovačko - finansijskom lobiju. Glavni krivac za postojeću situaciju je država, čija je uloga definisana u Strategiji razvoja poljoprivrede iz 2005. godine. Pogrešna je osnovna postavka pomenute Strategije, da „poljoprivredni proizvođač postaje preduzetnik i da njemu kao preduzetniku profit ili gubitak zavise od mudrosti njegovih sopstvenih odluka“. Naime, srpski poljoprivrednici nisu osposobljeni da postanu robni proizvođači za tržište, a država nije iskoristila proteklo vreme da stvori neophodne preduslove za takav zaokret. Sad u Strategiji razvoja poljoprivrede i pratećim dokumentima sve se prepušta stihiji tržišta., uz obrazloženje da država neće da se meša u (poljo)privredu. Istovremeno, naša država nije stvorila ambijent za stabilnu proizvodnju.Odvajanje nedovoljnih 17,5 milijardi RSD iz budžeta za poljoprivredu Srbije za godinu dana ( to je najmanji agrarni budžet u Evropi i u našem okruženju), sa tim nedovoljnim novčanim sredstvima, ministar poljoprivrede optimistički obećava nekomercijalnim poljoprivrednim prizvođačima (paorima) podršku i ogomna ulaganja. Krupna komercijalna preduzeća u agro biznisu Srbije za ministra Dragina, ne postoje. Naravno sa nedovoljnim novčanim sredstvima i katasrofalnom produktivnošću Paora, dobijamo na jesen prinose svih poljoprivrednih kultura koji su blizu samodovoljnosti ili većinom ispod samodovoljnosti. Kad prizvedete nešto za samodovoljnost domaćih potreba to vam automacki znači da tog proizvoda nema dovoljno na tržištu i da će cene rasti. Zbog postojeće katastofalno pogrešne agrarne politike imamo poljoprivredu koja je na najnižim granama u Evropi i u okruženju - niska produktivnost, niski prinosi. Naša agrarna politika je takva da se uopšte ne podržava poljoprivreda, kao što to rade okolne zemlje, kao što to čini Evropska unija. Uz to, mi već drugu godinu zaredom skidamo zaštitne mere.Dakle, naša poljoprivreda ima šest puta manju podršku vlade od konkurentskih, a ostaje i bez carinske zaštite. Zato i preti potpuni krah srpske poljoprivede. To je razlog za smenu ministra poljoprivrede i ministra trgovine koji su najodgovorniji za nastalu katastrofu. Vlasnička struktura zemljoposednika je poprilično šarolika jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" - što je trend - sve više! Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljsti posedi „Paora“ ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos. Veliki posedi, praksa je nedvosmisleno pokazala, imaju znatno veće mogućnosti za unapređenje tehnologije proizvodnje, integralnu i biološku zaštitu useva i proizvoda, racionalnije i ekonomičnije korišćenje mehanizacije, efikasnije navodnjavanje, okupljanje na jednom mestu i timski rad najboljih naučnih i stručnih kadrova.Potrebno je pravo na subvencije proširiti i na poljoprivredna preduzeća i zadruge, jer nije bitan titular vlasništva, bitno je koliko je on efikasan u proizvodnji.Velike poljoprivredna gazdinstva, imaju sa državom jedan ogroman problem. Država tj. Ministarstvo poljoprivrede, naime poljoprivrednu proizvodnju, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje, velikih komercijalnih proizvođača i malih nekomercijalnih proizvođača. To čini na najgori mogući način - pravljenjem "aparthejda" pri dodeli subvencija, premija, regresa. Malim nekomercijalnim proizvođačima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu na tržištu. I možda najvažnije: poljoprivreda, koja danas učestvuje sa 11% u stvaranju BDP-a, nikada nije dostigla to učešće u ukupnim investicijama Srbije, te u tom smislu treba izvršiti neophodne promene. Saglasno tome, treba povećati učešće agrarnog budžeta u budžetu Srbije, koje je 2009/10 godine, palo na 2,7%.U svim zemljama u okruženju agrarni budžet učestvuje sa oko 6% u nacionalnim budžetima, a da bi se postigle neophodne promene u produktivnosti proizvodnje, procenjuje se da je potrebno da agrarni budžet učestvuje sa oko 16% u budžetu Republike Srbije.

Dajte PKB-u mlekaru i sve će biti kao rukom odneseno. To bi onemugućilo kartelizaciju, a bez toga nema ni ovih mahinacija sa mlekom! Jedan nekontrolabilan i respektabilan učesnik bi im pokvario planove i pomrsio konce! Odmah bi se našlo para za otkup mleka!!! Znate, ima i prerađevina...

Zašto treba smeniti ministra poljoprivrede Sašu Dragina i ministra trgovine Slobodana Milosavljevića? •Najbolji dokaz je najmanji Agrarni budže (u Evropi i u okruženju) . U 2009/10. godini on je bio samo 20,5 milijardi dinara, a posle rebalansa 17,5 milijardi dinara. To iznosi samo 2,75 % ukupnog budžeta države, iako on u njega donosi više od trećine ukupnog prihoda i donosi četvertinu novca od izvoza zemlje. Pogrešna je teza vlasti da je on razvojni. Agrarni budžet ni da je nekoliko puta veći može biti samo podsticajni •Stočni fond u Srbiji je smanjen za 40% kao posledica sprovođenja pogrešne agrarne politike koja na žalost se i dalje nastavlja sprovoditi •Ugrožavanje prehrambeno-bezbednosne sigurnosti nacije • Ministar Dragin i Ministarstvo poljoprivrede, naime poljoprivrednu proizvodnju, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje, velikih komercijalnih proizvođača i malih nekomercijalnih proizvođača. To čini na najgori mogući način - pravljenjem "aparthejda" pri dodeli subvencija, premija, regresa. Malim nekomercijalnim proizvođačima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu na tržištu • Neažurno i sporo predlaganje zakona iz oblasti poljoprivrede i trgovine, neophodnih za evropske integracije Srbije • Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji • Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima • Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija • Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi • Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi) • Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend) • Nisu uvedeni standardi kvaliteta • Uticaj uvozničkog lobija na ministarstvo poljoprivrede • Neiskustvo u radu, mladih kadrova u ministarstvu poljoprivrede • Ministarstvo trgovine bez unapred pripremljene strategije, stihijski i haotično bez bilo kakove kontrole izvozi poljoprivredne sirovine izazivajući tektonska poskupljenja svih životnih namirnica u Srbiji.

Ovo sa mlekom je bruka. Mlekari koriste svoj povlascen polozaj i ucenjuju.. Imam utisak da bi oni trazili vise cene i kada bi mleko dobijali besplatno. Jedini cilj im je maltretiranje gradjana!

Ako više cene neće napuniti rafove, koji NISU postepeno ispražnjeni, već u roku od nekoliko dana, zašto su uopšte povećane!? Zamajavanja gradjana radi!? SRAM VAS BILO, XXI VEK JE A NISTE SPOSOBNI NI MLEKO DA NAM OBEZBEDITE! "Lideri" Balkana! FUJ!