Nestašice mleka do decembra

"Ministar poljoprivrede Saša Dragin, koji je ponovio da je za nestašica mleka veštačka i da je za nju kriv „Imlek”, koji je monopolista. "
PO USTAVU OVE ZEMLJE MONOPOL U BILO KOJOJ OBLASTI JE NAJSTROZE ZABRANJEN.
Zelimo najzad odgovornost nekog iz vlasti, jer se ovakve NEODGOVORNE izjave ne mogu tolerisati!

Zanimljivo! Kod nas nestasica mleka a u Crnoj gori vecina Srpskih proizvodjaca redovno puni rafove istim tim mlekom koga kod nas nema!
Monopol je najstroze zabranjen u svetu a i kod nas i interesuje me zasto drzava tolerise to ?

Činjenica je da je ministar poljoprivrede izbrisao iz sistema premija i subvencija krupne komercijalne prizvođače, navodeći da ne želi da se novac poreskih obveznika usmerava u ruke tajkuna. Zanimljivo? Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljsti posedi ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos.

Državne subvencije za poljoprivrednike:
SRBIJA
Pšenica 134 evra po hektaru
Suncokret 134 evra po hektaru
Šećerna repa 134 evra po hektaru
Junad 115 evra po grlu
Mleko 0,14 centi po litru

HRVATSKA

Pšenica 300 evra po hektaru
Suncokret 450 evra po hektaru
Šećerna repa 500 evra po hektaru
Junad 300 evra po grlu
Mleko 14 centi po litru

Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Vlasnička struktura zemljoposednika u Srbiji je poprilično šarolika, jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede - što je trend - sve više! Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede.

Velike farme, imaju sa državom jedan ogroman problem. Država tj. Ministarstvo poljoprivrede, naime proizvodnju mleka, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje, velikih komercijalnih proizvođača i malih nekomercijalnih proizvođača. To čini na najgori mogući način - pravljenjem "aparthejda" pri dodeli subvencija, premija, regresa. Malim nekomercijalnim proizvođačima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu na tržištu. U ozbiljnom svetu i mali i veliki stočari nisu izloženi tržišnim rizicima, naprotiv. Intervencija države služi za to da se amortizuju nepovoljni uslovi na tržištu, kako ne bi bio smanjivan stočni fond, kako bi bio genetski unapređen i kako bi osigurali prehrambenu samodovoljnost nacije.Ne postoji način da vam novac od predatog mleka ne bude uplaćen u dogovorenom roku (u Švajcarskoj koja je tipičan primer - dva puta mesečno). S druge strane, zadruga vodi računa da se na svakom pojedinačnom imanju sprovede nacionalni selekcijski program, i da se zemljišni i stočni resursi iskoriste do maksimuma. Problem je i u našim glavama, Stočari su u Holandiji podigli spomenik kravi, a u Srbiji je reč "seljak" i dalje pogrdna. Toliko o perspektivi. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu. Stočni fond u Srbiji je smanjen za 40% kao posledica sprovođenja pogrešne agrarne politike koja na žalost se i dalje nastavlja sprovoditi.

Ministar poljoprivrede Dr. Saša Dragin, ističe da nije suštinsko pitanje da li će država dati pare, nego, uslovi pod kojima se dodeljuju subvencije i nabavlja repromaterijal, kao što je dizel gorivo za oranje koje proizvođača košta „kao da sipa u ’mercedes’ u krugu dvojke“. Tvrdi da smo jedina zemlja u svetu koja nema poljoprivrednu naftu. Francuska, navodi, prošle godine imala je 700 miliona evra interventnih subvencija poljoprivredi. Samo po prvotelki daje 250 evra. Srpski proizvođači prodaju mleko po 26 dinara, a u Hrvatskoj nisu zadovoljni ni sa 52 dinara po litru. Ovakva situacija jedino odgovara mlekarama, jer bagatelno dobijaju sirovinu. Problem je, takođe, što je naše tržište otvoreno do te mere da ne možemo da budemo konkurenti sa strancima, koji imaju sve pogodnosti. Ne razumem Republički fond za razvoj, koji kaže da ne kreditira primarnu proizvodnju!? Prošle godine proizveli smo pšenicu po 11 dinara, a prodali po sedam. Znači li, da i za to treba da platimo kaznu? Ako nam poljoprivreda ne treba, neka kažu! Poklaćemo krave, prodati meso... Možda bi bilo bolje da uvozimo mleko, meso, jaja, brašno. Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Pored drugih, donelo je i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje.

Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. U prvom redu preko masivnih subvencija i podsticaja. Koliko to može da bude bitan cilj državne agropolitike, možda najbolje govori primer Hrvatske. Zaštitna cena, odnosno, od države garantovana cena, je (pretvoreno u dinare) 31 dinar plus osam dinara državnog podsticaja. Dalje subvencije su: za umatičeno grlo 200 evra, za prvotelke 290 evra, za hektar obrađene površine od 155 do 309 evra (zavisno od kulture). Nameće se utisak da se na taj način Srbija, visoko potencijalna agrarna zemlja, pretvara u uvozno zavisnu. Situacija u poljoprivredi Srbije nije sjajna. Daleko od toga. Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Ukratko, nije potrebno izmišljati toplu vodu, već samo primeniti iskustva zemalja poput Holandije i Danske, gde se iz agrara vrši prelivanje dobiti u ostale privredne grane.

Šta je uzrok katastrofalno lošeg stanja u agroindustriji Srbije, koji su problemi? • Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji • Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima • Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija • Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi • Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi) • Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend) • Nisu uvedeni standardi kvaliteta • Uticaj uvozničkog lobija na ministarstvo poljoprivrede • Neiskustvo u radu, mladih kadrova u ministarstvu poljoprivrede • ministarstvo trgovine bez unapred pripremljene strategije, stihijski i haotično bez bili kakove kontrole izvozi poljoprivredne sirovine izazivajući tektonska poskupljenja svih životnih namirnica u Srbiji..

Da, a dok se monopolisti i Ministarstvo opredele ko je kriv, građani plaćaju!
Kao i sve u ovoj državi!

U Srbiji nema mleka zato što o proizvodnji mleka brinu volovi.
A i ko da se bavi nekakvim mlekom, sada kada vodimo ko zna već koju istorijsku i presudnu bitku za Kosovo?!

Polako, ali sigurno Srbija se vraca 17 godina unazad, u "divnu" 1993. godinu.

Ovakvo stanje poljoprivrede Srbije, pre svega, stočarstva, dovelo je do toga da je Srbija od nekadašnjeg izvoznika mesa i hrane postala njen redovan uvoznik. Pre samo deceniju i po Jugoslavija je na 40 tržišta godišnje izvozila po 50.000 tona mesa u vrednosti od 450 miliona dolara: od toga se na Srbiju odnosilo 30.000 tona. Danas je to samo simbolično. Već punu deceniju mi ne možemo da izvezemo ni trećinu od odobrene godišnje izvozne kvote od 9.975 tona u Evropsku uniju. Pošto ne možemo da ispunimo taj kontigent izvoza, on je smanjen za 1.000 tona. Naime, u 2007. godini izvezeno je najviše 2.200 tona, da bi potom u 2008. godini u bilo u svetu prodato samo 1.700! Razlog malog izvoza je nepostojanje stočnog fonda. Da bi ispunili izvoz junećeg mesa potrebno je da u tovu imamo 100.000 junadi, dok Srbija ima manje od 20.000! U ovoj grani vlada i siva emisija sa 70 odsto. Inače, razvijenost jedne zemlje se meri po učešću stočarstva u bruto proizvodu poljoprivrede. Kod nas je to samo 42 odsto što je na nivou nerazvijenih zemalja (sve ispod 60 odsto). Razlog je da nemamo mesa, da imamo 1.700 klanica u zemlji! Za zemlju kao što je Srbija dovoljno bi bilo 100. Od tog samo pet njih imaju izvoznički broj za plasman ovog mesa u EU. Da se ne radi dobro govori i činjenica da se krijumčari i uvozi meso iz Brazila i Kanade (na početku 2009. godine zaplenjeno je više hiljada tona), pa se ovde prodaje kao ,,Zlatiborski’’ pršut. Ispada da imamo više ovog pršuta nego li goveda u Srbiji!

Zbog velikih oscilacija u proizvodnji 2003. godine se dogodilo da nas posle katastrofalne suše i štete od 60 milijardi dinara Organizacija za hranu FAO iz Rima svrsta među zemlje kojima uskoro preti glad, odnono da će Srbija biti neto zavisna od uvoza hrane!? No, i pored svih teškoća seljak njivu ne ostavlja neobrađenu. Poslednjih godina proizvodnju hrane na ovom posedu nismo mogli da svedemo ni na samoprehranjivanje. Posledica toga je i tretman u finansiranju.
Na osnovu analiza iz devedesetih godina prošlog veka, samo na bazi narušenih dispariteta cena iz poljoprivrede je preliveno više od 10 milijardi dolara u druge delatnosti i taj proces se i dalje nastavio. Ipak, najgori tretman je u poslednjoj deceniji prošlog veka. Od 24. januara 1994. godine kada je ukinuto finansiranje agrara iz primarne emisije, nije pronađen novi način. Proizvode se uglavnom ekstenzivne kulture, pšenica i kukuruz, pa smo zadovoljni ako imamo ovih proizvoda dovoljno za sopstvene potrebe. Prinosi su znatno ispod svetskih, a mi smo s njima zadovoljni. Međutim, genetske mogućnosti naših kultura se koriste najviše 50 odsto. Takva politika je ponovo na delu u 2009. godini. Njive se seju semenom sa tajvana, loše se obrađuju... Najmanje trošimo đubriva u ovom delu sveta, svega 50 kilograma po hektaru... To je ekstenzivna proizvodnja koliko rodi, ali ipak u toj fabrici pod otvorenim nebom, opet dovoljno za ishranu stanovništva.

Ma dignite cene svim proizvodima 100% i pustite nas više da živimo mirno. Ovako svaki dan kao nema mleka, hleba.....ubiste nas više.

Mleka nema, ali preradjevina ima u izobilju, jer je na njima zarada visestruko veca.
Da nam u ministarstvima sede strucnjaci a ne polititcari, i ovaj problem bi se lako resio! Svakom proizvodjacu se lepo propise radna obaveza od x litara mleka dnevno, koje mora da izbaci na trziste, a tek ono sto ostane moze da salje na dalju preradu. Mislite da bi doslo do nestasice maslaca, pavlake ...

Štagod da je po sredi, uvek sam se gnušao monopolskog ponašanja Imleka te sam u julu principijanlo prestao da kupujem Imlek proizvode.

NI JEDNA kompanije ne sme da preti državi i njenim građanima, tako to što Imlek plaši da nećemo imati mleka do decembra... molim lepo neka se uvozi iz okolnih zemalja po jeftinijoj ceni od Kravice pa da vidimo kako će Imlek da se vrati na tržište.

Hvala bogu da ima i drugih mlekara: Sombor, Niš, Kragujevac, Subotica...

Amin više!

jedne godine bacamo mleko, jedne godine uvozimo mleko, kada cemo da ga izvozimo...!?
P.S.potreban mi je posao!

Ovo je strašno. Imam dete od 8 meseci i ne mogu da mu kupim mleko. Čime da ga hranimo? Pasuljem?. Da ovu državu ne vodi mafija, Imleku bi zabranili rad a mi bi u prodavnicama imali bar 20 vrsta mleka iz uvoza. Država nema prava da optužuje Imlek za monopol jer ništa ne radi po tom pitanju. Isti su. I na kraju će opet narod da plati najveću cenu. Žalosno je što ovo utiče i na decu. Za ovakve stvari im treba suditi.

da nisu beše milosavljević i dragin pre neku godinu odobrili kupovinu mleka u prahu što je dovelo do obaranja potražnje za mlekom i sledstveno uništilo proizvodnju?
tada smo pili razmućkani prah a sada možemo česmovaču.

Nas kao potrosace ne treba da interesuje ko je kriv za nestasicu mleka.Nas samo treba da zanima kad ce se pojaviti na rafovima u dovoljnim kolicinama.

Alo, Dragin, ne zanima me ko je kriv! Rascicstite vi izmedju vas ko je koga zavrnuo za proviziju, ti si ministar i ti si odgovoran zasto u ovoj zemlji nema mleka! Ako ne umes da raesis problem, sklanjaj se!

Ma sram da vas bude monopolisti! U prodavnicama nema jos gomile drugih proizvoda jer cekate da se podignu cene i ako nam je hrana najskuplja u Evropi. Ovaj narod je strpljiv ali kad pukne, bice belaja.

Prestanite da se iživljavate nad nama i pustite uvoz! U opšte me ne interesuje otkupna cena, stočni fond, Imlek, Subotička mlekara, proizvođači, prerađivači...
Ne može država da nadoknađuje zemljoradnicima propale useve od grada i suše dok ja i moja prodica u Beogradu živimo od ženine plate od 18.000 a samo info stan i struju plaćamo 9000. Dva puta sam izgubio posao u poslednje dve godine. Da li će meni država da nadoknađuje "gubitke". Da li je meni država nadoknadila ukradeni auto pre nekoliko godina koji nikad nije pronađen a bio mi je sretstvo za rad.Dosta mi je i države i zemljoradnika koji u 21. veku gledaju u nebo i bajaju da li će da padne kiša ili grad. Hoće li im država navodnajvati useve ili su to trebali sami da regulišu još pre 30ak godina kada se realno bolje živelo. Ne pričam o zapuštenim kanalima nego o sistemima za navodnjavanje. Gledam ih samo na televiziji i ne mogu da verujem. Kažu, ove godine mi ne isplativo da gajim pšenicu pa ću sledeće da posejem suncokret. Da li ja mogu u gradu da kažem ove godine mi se nije isplatilo da radim trgovinu , sledeće ću raditi zanatske radove itd.
Kilogram paradajza bio do pre nedelju dana 150 din. u sred Avgusta. Kažu loša sezona...ma šta me bre briga, uvoz i tras, rešen problem. Kada ne mogu na more, mogu makar da jedem paradajz a da me ne ucenjuju nakupci i preprodavci jer u beogradu nema 5% proizviđača na pijacama. Gde su prizvođači na pijacama? Nemaju vremena da prodaju. Nekada su na Kalenić pijaci bili samo "seljaci". Gle čuda oni su imali vremena?!

Super, eto nece biti mleka zato sto likovi od odkupljivaca mleka hoce da uzmu seljacima mleko za dzabe a da ga prodaju za par desetina vecu cenu. I sada kada normalno prizvodjaci nisu prihvatili da neko puni dzep njihovim trudom, eto nama nestasice. Pa krasno, kada ce u ovoj zemlji biti bilo sta stabilno?! A posle se pitamo zasto nema investitora...

Neka gospodn ministar navede jednu državu koja je dozvolila privatniku da drži monopol na strateški resurs, još od tog privatnika očekuje da vodi socijalnu politiku umesto nje. Umesto da ih država jače kontroliše i ubira više novca od prodavaca mleka i mlečnih proizvoda i onda taj novac usmeri ka poljoprivrednicima, ova država je dozvolila uvoz svega i svačega radi male provizije nekolicine nazovi državnika.

Prestanite da se iživljavate nad nama i pustite uvoz! U opšte me ne interesuje otkupna cena, stočni fond, Imlek, Subotička mlekara, proizvođači, prerađivači...
Ne može država da nadoknađuje zemljoradnicima propale useve od grada i suše dok ja i moja prodica u Beogradu živimo od ženine plate od 18.000 a samo info stan i struju plaćamo 9000. Dva puta sam izgubio posao u poslednje dve godine. Da li će meni država da nadoknađuje "gubitke". Da li je meni država nadoknadila ukradeni auto pre nekoliko godina koji nikad nije pronađen a bio mi je sretstvo za rad.Dosta mi je i države i zemljoradnika koji u 21. veku gledaju u nebo i bajaju da li će da padne kiša ili grad. Hoće li im država navodnajvati useve ili su to trebali sami da regulišu još pre 30ak godina kada se realno bolje živelo. Ne pričam o zapuštenim kanalima nego o sistemima za navodnjavanje. Gledam ih samo na televiziji i ne mogu da verujem. Kažu, ove godine mi ne isplativo da gajim pšenicu pa ću sledeće da posejem suncokret. Da li ja mogu u gradu da kažem ove godine mi se nije isplatilo da radim trgovinu , sledeće ću raditi zanatske radove itd.
Kilogram paradajza bio do pre nedelju dana 150 din. u sred Avgusta. Kažu loša sezona...ma šta me bre briga, uvoz i tras, rešen problem. Kada ne mogu na more, mogu makar da jedem paradajz a da me ne ucenjuju nakupci i preprodavci jer u beogradu nema 5% proizviđača na pijacama. Gde su prizvođači na pijacama? Nemaju vremena da prodaju. Nekada su na Kalenić pijaci bili samo "seljaci". Gle čuda oni su imali vremena?!

U Srbiji nema mleka zato što o proizvodnji mleka brinu volovi.
A i ko da se bavi nekakvim mlekom, sada kada vodimo ko zna već koju istorijsku i presudnu bitku za Kosovo?!

Alo, Dragin, ne zanima me ko je kriv! Rascicstite vi izmedju vas ko je koga zavrnuo za proviziju, ti si ministar i ti si odgovoran zasto u ovoj zemlji nema mleka! Ako ne umes da raesis problem, sklanjaj se!

"Ministar poljoprivrede Saša Dragin, koji je ponovio da je za nestašica mleka veštačka i da je za nju kriv „Imlek”, koji je monopolista. "
PO USTAVU OVE ZEMLJE MONOPOL U BILO KOJOJ OBLASTI JE NAJSTROZE ZABRANJEN.
Zelimo najzad odgovornost nekog iz vlasti, jer se ovakve NEODGOVORNE izjave ne mogu tolerisati!

Činjenica je da je ministar poljoprivrede izbrisao iz sistema premija i subvencija krupne komercijalne prizvođače, navodeći da ne želi da se novac poreskih obveznika usmerava u ruke tajkuna. Zanimljivo? Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljsti posedi ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos.

Državne subvencije za poljoprivrednike:
SRBIJA
Pšenica 134 evra po hektaru
Suncokret 134 evra po hektaru
Šećerna repa 134 evra po hektaru
Junad 115 evra po grlu
Mleko 0,14 centi po litru

HRVATSKA

Pšenica 300 evra po hektaru
Suncokret 450 evra po hektaru
Šećerna repa 500 evra po hektaru
Junad 300 evra po grlu
Mleko 14 centi po litru

Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Vlasnička struktura zemljoposednika u Srbiji je poprilično šarolika, jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede - što je trend - sve više! Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede.

Nas kao potrosace ne treba da interesuje ko je kriv za nestasicu mleka.Nas samo treba da zanima kad ce se pojaviti na rafovima u dovoljnim kolicinama.

Mleka nema, ali preradjevina ima u izobilju, jer je na njima zarada visestruko veca.
Da nam u ministarstvima sede strucnjaci a ne polititcari, i ovaj problem bi se lako resio! Svakom proizvodjacu se lepo propise radna obaveza od x litara mleka dnevno, koje mora da izbaci na trziste, a tek ono sto ostane moze da salje na dalju preradu. Mislite da bi doslo do nestasice maslaca, pavlake ...

Ma dignite cene svim proizvodima 100% i pustite nas više da živimo mirno. Ovako svaki dan kao nema mleka, hleba.....ubiste nas više.

da nisu beše milosavljević i dragin pre neku godinu odobrili kupovinu mleka u prahu što je dovelo do obaranja potražnje za mlekom i sledstveno uništilo proizvodnju?
tada smo pili razmućkani prah a sada možemo česmovaču.

Ma sram da vas bude monopolisti! U prodavnicama nema jos gomile drugih proizvoda jer cekate da se podignu cene i ako nam je hrana najskuplja u Evropi. Ovaj narod je strpljiv ali kad pukne, bice belaja.

Zanimljivo! Kod nas nestasica mleka a u Crnoj gori vecina Srpskih proizvodjaca redovno puni rafove istim tim mlekom koga kod nas nema!
Monopol je najstroze zabranjen u svetu a i kod nas i interesuje me zasto drzava tolerise to ?

Velike farme, imaju sa državom jedan ogroman problem. Država tj. Ministarstvo poljoprivrede, naime proizvodnju mleka, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje, velikih komercijalnih proizvođača i malih nekomercijalnih proizvođača. To čini na najgori mogući način - pravljenjem "aparthejda" pri dodeli subvencija, premija, regresa. Malim nekomercijalnim proizvođačima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu na tržištu. U ozbiljnom svetu i mali i veliki stočari nisu izloženi tržišnim rizicima, naprotiv. Intervencija države služi za to da se amortizuju nepovoljni uslovi na tržištu, kako ne bi bio smanjivan stočni fond, kako bi bio genetski unapređen i kako bi osigurali prehrambenu samodovoljnost nacije.Ne postoji način da vam novac od predatog mleka ne bude uplaćen u dogovorenom roku (u Švajcarskoj koja je tipičan primer - dva puta mesečno). S druge strane, zadruga vodi računa da se na svakom pojedinačnom imanju sprovede nacionalni selekcijski program, i da se zemljišni i stočni resursi iskoriste do maksimuma. Problem je i u našim glavama, Stočari su u Holandiji podigli spomenik kravi, a u Srbiji je reč "seljak" i dalje pogrdna. Toliko o perspektivi. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu. Stočni fond u Srbiji je smanjen za 40% kao posledica sprovođenja pogrešne agrarne politike koja na žalost se i dalje nastavlja sprovoditi.

Ministar poljoprivrede Dr. Saša Dragin, ističe da nije suštinsko pitanje da li će država dati pare, nego, uslovi pod kojima se dodeljuju subvencije i nabavlja repromaterijal, kao što je dizel gorivo za oranje koje proizvođača košta „kao da sipa u ’mercedes’ u krugu dvojke“. Tvrdi da smo jedina zemlja u svetu koja nema poljoprivrednu naftu. Francuska, navodi, prošle godine imala je 700 miliona evra interventnih subvencija poljoprivredi. Samo po prvotelki daje 250 evra. Srpski proizvođači prodaju mleko po 26 dinara, a u Hrvatskoj nisu zadovoljni ni sa 52 dinara po litru. Ovakva situacija jedino odgovara mlekarama, jer bagatelno dobijaju sirovinu. Problem je, takođe, što je naše tržište otvoreno do te mere da ne možemo da budemo konkurenti sa strancima, koji imaju sve pogodnosti. Ne razumem Republički fond za razvoj, koji kaže da ne kreditira primarnu proizvodnju!? Prošle godine proizveli smo pšenicu po 11 dinara, a prodali po sedam. Znači li, da i za to treba da platimo kaznu? Ako nam poljoprivreda ne treba, neka kažu! Poklaćemo krave, prodati meso... Možda bi bilo bolje da uvozimo mleko, meso, jaja, brašno. Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Pored drugih, donelo je i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje.

Da, a dok se monopolisti i Ministarstvo opredele ko je kriv, građani plaćaju!
Kao i sve u ovoj državi!

Polako, ali sigurno Srbija se vraca 17 godina unazad, u "divnu" 1993. godinu.

Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. U prvom redu preko masivnih subvencija i podsticaja. Koliko to može da bude bitan cilj državne agropolitike, možda najbolje govori primer Hrvatske. Zaštitna cena, odnosno, od države garantovana cena, je (pretvoreno u dinare) 31 dinar plus osam dinara državnog podsticaja. Dalje subvencije su: za umatičeno grlo 200 evra, za prvotelke 290 evra, za hektar obrađene površine od 155 do 309 evra (zavisno od kulture). Nameće se utisak da se na taj način Srbija, visoko potencijalna agrarna zemlja, pretvara u uvozno zavisnu. Situacija u poljoprivredi Srbije nije sjajna. Daleko od toga. Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Ukratko, nije potrebno izmišljati toplu vodu, već samo primeniti iskustva zemalja poput Holandije i Danske, gde se iz agrara vrši prelivanje dobiti u ostale privredne grane.

Šta je uzrok katastrofalno lošeg stanja u agroindustriji Srbije, koji su problemi? • Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji • Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima • Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija • Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi • Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi) • Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend) • Nisu uvedeni standardi kvaliteta • Uticaj uvozničkog lobija na ministarstvo poljoprivrede • Neiskustvo u radu, mladih kadrova u ministarstvu poljoprivrede • ministarstvo trgovine bez unapred pripremljene strategije, stihijski i haotično bez bili kakove kontrole izvozi poljoprivredne sirovine izazivajući tektonska poskupljenja svih životnih namirnica u Srbiji..

Štagod da je po sredi, uvek sam se gnušao monopolskog ponašanja Imleka te sam u julu principijanlo prestao da kupujem Imlek proizvode.

NI JEDNA kompanije ne sme da preti državi i njenim građanima, tako to što Imlek plaši da nećemo imati mleka do decembra... molim lepo neka se uvozi iz okolnih zemalja po jeftinijoj ceni od Kravice pa da vidimo kako će Imlek da se vrati na tržište.

Hvala bogu da ima i drugih mlekara: Sombor, Niš, Kragujevac, Subotica...

Amin više!

jedne godine bacamo mleko, jedne godine uvozimo mleko, kada cemo da ga izvozimo...!?
P.S.potreban mi je posao!

Ovo je strašno. Imam dete od 8 meseci i ne mogu da mu kupim mleko. Čime da ga hranimo? Pasuljem?. Da ovu državu ne vodi mafija, Imleku bi zabranili rad a mi bi u prodavnicama imali bar 20 vrsta mleka iz uvoza. Država nema prava da optužuje Imlek za monopol jer ništa ne radi po tom pitanju. Isti su. I na kraju će opet narod da plati najveću cenu. Žalosno je što ovo utiče i na decu. Za ovakve stvari im treba suditi.

Super, eto nece biti mleka zato sto likovi od odkupljivaca mleka hoce da uzmu seljacima mleko za dzabe a da ga prodaju za par desetina vecu cenu. I sada kada normalno prizvodjaci nisu prihvatili da neko puni dzep njihovim trudom, eto nama nestasice. Pa krasno, kada ce u ovoj zemlji biti bilo sta stabilno?! A posle se pitamo zasto nema investitora...

Ovakvo stanje poljoprivrede Srbije, pre svega, stočarstva, dovelo je do toga da je Srbija od nekadašnjeg izvoznika mesa i hrane postala njen redovan uvoznik. Pre samo deceniju i po Jugoslavija je na 40 tržišta godišnje izvozila po 50.000 tona mesa u vrednosti od 450 miliona dolara: od toga se na Srbiju odnosilo 30.000 tona. Danas je to samo simbolično. Već punu deceniju mi ne možemo da izvezemo ni trećinu od odobrene godišnje izvozne kvote od 9.975 tona u Evropsku uniju. Pošto ne možemo da ispunimo taj kontigent izvoza, on je smanjen za 1.000 tona. Naime, u 2007. godini izvezeno je najviše 2.200 tona, da bi potom u 2008. godini u bilo u svetu prodato samo 1.700! Razlog malog izvoza je nepostojanje stočnog fonda. Da bi ispunili izvoz junećeg mesa potrebno je da u tovu imamo 100.000 junadi, dok Srbija ima manje od 20.000! U ovoj grani vlada i siva emisija sa 70 odsto. Inače, razvijenost jedne zemlje se meri po učešću stočarstva u bruto proizvodu poljoprivrede. Kod nas je to samo 42 odsto što je na nivou nerazvijenih zemalja (sve ispod 60 odsto). Razlog je da nemamo mesa, da imamo 1.700 klanica u zemlji! Za zemlju kao što je Srbija dovoljno bi bilo 100. Od tog samo pet njih imaju izvoznički broj za plasman ovog mesa u EU. Da se ne radi dobro govori i činjenica da se krijumčari i uvozi meso iz Brazila i Kanade (na početku 2009. godine zaplenjeno je više hiljada tona), pa se ovde prodaje kao ,,Zlatiborski’’ pršut. Ispada da imamo više ovog pršuta nego li goveda u Srbiji!

Zbog velikih oscilacija u proizvodnji 2003. godine se dogodilo da nas posle katastrofalne suše i štete od 60 milijardi dinara Organizacija za hranu FAO iz Rima svrsta među zemlje kojima uskoro preti glad, odnono da će Srbija biti neto zavisna od uvoza hrane!? No, i pored svih teškoća seljak njivu ne ostavlja neobrađenu. Poslednjih godina proizvodnju hrane na ovom posedu nismo mogli da svedemo ni na samoprehranjivanje. Posledica toga je i tretman u finansiranju.
Na osnovu analiza iz devedesetih godina prošlog veka, samo na bazi narušenih dispariteta cena iz poljoprivrede je preliveno više od 10 milijardi dolara u druge delatnosti i taj proces se i dalje nastavio. Ipak, najgori tretman je u poslednjoj deceniji prošlog veka. Od 24. januara 1994. godine kada je ukinuto finansiranje agrara iz primarne emisije, nije pronađen novi način. Proizvode se uglavnom ekstenzivne kulture, pšenica i kukuruz, pa smo zadovoljni ako imamo ovih proizvoda dovoljno za sopstvene potrebe. Prinosi su znatno ispod svetskih, a mi smo s njima zadovoljni. Međutim, genetske mogućnosti naših kultura se koriste najviše 50 odsto. Takva politika je ponovo na delu u 2009. godini. Njive se seju semenom sa tajvana, loše se obrađuju... Najmanje trošimo đubriva u ovom delu sveta, svega 50 kilograma po hektaru... To je ekstenzivna proizvodnja koliko rodi, ali ipak u toj fabrici pod otvorenim nebom, opet dovoljno za ishranu stanovništva.

Neka gospodn ministar navede jednu državu koja je dozvolila privatniku da drži monopol na strateški resurs, još od tog privatnika očekuje da vodi socijalnu politiku umesto nje. Umesto da ih država jače kontroliše i ubira više novca od prodavaca mleka i mlečnih proizvoda i onda taj novac usmeri ka poljoprivrednicima, ova država je dozvolila uvoz svega i svačega radi male provizije nekolicine nazovi državnika.