Postoje li tajni hrvatski spiskovi?

Zvuci kao da neko pita "Jer znaju za mene ili mogu na letovanje?", kao sto je neko pomenuo, onaj ko strahuje ne strahuje bez razloga a onda dolazimo do pitanja "Ako si ucinio nesto lose, zasto zalis ici u Hrvatsku?", "Dali se zlocinac vraca na mesto zlocina?". Srpske sam nacionalnosti (sta god to znacilo) i u poslednjih 10 godina sam skoro svaki vikend isao u Hrvatsku. Da posetim prijatelje, devojku i uzivam u zemlji koja mi je uvek bila draga. Nikada, ali bas nikada nisam imao problema i nastavicu da posecujem prijatelje u Hrvatskoj. Sa druge strane, ja nisam nikad ni imao razloga da strahujem, zar ne? U svakom slucaju raduje me sto sam tamo kao i u Srbiji sreo puno mladih ljudi koji uopste ne razmisljaju na nacionalnoj niti verskoj osnovi, oni su buducnost regiona a ovi ostali sto sire mrznju, strahuju, produbljuju razlike, isticu pripadnost grupe su u manjini svakim danom.

...
gluposti, znam ljude koji metka nisu ispalili a u odsustvu su osudjeni na visegodisnje kazne samo zato jer ih je neko prijavio.

pitanje za one koji imaju od cega da strahuju. ja ne moram da proveravam nikakve spiskove kad putujem u hrvatsku

ratni zločin nikada ne zastarijeva ali tko je nevin i nije ga učinio nema nikakvih bojazni tako da za njega nije bitno da li je spisak tajan ili javan.
oni koje se boje znači nisu baš nevini već jedino nisu sigurni da li ih je netko prijavio .

zasto bi uopste takvi spiskovi bili tajni, ako su optuznice fer i osnovane?

Moj prijatelj je bio vojnik bivse VRSK.Sad zivi u Kanadi.Kanadska policija ga je uhapsila po zahtjevu Hrvatske.Proveo je skoro godinu dana u zatvoru.Kanadski sud ga je oslobodio optuzbe jer nije bilo dokaza da ga isporuce Hrvatskoj.Ovo je primjer cega se ljudi boje.Onaj ko je cinio zlocine sigurno nece sam mecki na rupu.Da se razumijemo, svi zlocinci treba da odgovaraju, a moj prijatelj bi trebao da tuzi Hrvatsku zbog pretrpljenog stresa.

Ovo mi deluje kao da pojednici ne znaju sta je zlocin. Da li je zlocin sto je neko uzeo i opustosio susedovu kucu, a usput jos nesto doradio? Da li su mozda saznali sta je neciji komsija uradio, pa ga u medjuvremenu stavili na spisak?
Cudno je to pitanje: "Da li sam ja na spisku?"
Ako postoji mogucnost da je neko na spisku, a taj neko misli da ne treba da bude, neka lepo ocisti svoje ime i zahteva da ga obrisu, a ne da se pita da li je, ili nije.
Tuzno je to sve.
Hvala na paznji.

Kakva je korist od spiskova kada ministarstvo pravosudja i Srbije i Hrvatske mogu "u sekundi' nekog stavit na spisak-raspisati poternicu ??.
Evo, ove sedmice Srbija raspisa poternicu za jednim Hrvatom, a Hrvatska odgovori novom poternicom za 5 Srba ?

Sa današnje distance "svi su vozili sanitet ili hranu",(ne znam kome, kad rata nije ni bilo)usput su bili "goloruki i nenaoružani",i stvarno nije jasno protiv koga i zbog čega bilo kakve optužnice.
Opet će nam reći istorija,šta je bilo,jer po ko zna koji put opet ne znamo šta se dešava danas,al zato šta je bilo nekad pravi smo majstori.I zato je najbolje, prepusti to "sudu istorije", pa nek istorija odluči šta je bilo i kako.
A ja ću i na leto u Vodice kao i do sad,i jedini spisak za koji znam, je spisak potrebnih stvari za jedno takvo divno letovanje.Ti spiskovi su naša stara boljka, uvek neki spisak nas.........

Ovde su zamenjene teze. Strategijom haškog tribunala za zločine počinjene u nekadašnjoj Jugoslaviji od 1991.(ICTY) predviđeno je da Tribunal procesuira visoko rangirane ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, dok je nacionalnim sudovima ostavljeno da procesuiraju srednje i niže rangirane. Završna strategija Tribunala predviđa završetak svih procesa do 2012, osim slučaja Radovana Karadžića i žalbenih procesa koji su predviđeni da se okončaju da kraja 2013. Sa druge strane, nacionalna pravosuđa, u ovom slučaju Sud Hrvatske, izgleda da ima stav da se procesi mogu voditi i (nove)optužnice mogu podizati u beskonačno dugom vremenskom okviru. Ovakva politika u suprotnosti je sa opštim ciljem, odn. razlogom formiranja Haškog tribunala, a to je značajno smanjenje post-konfliktnih tenzija na prostoru bivše Jugoslavije kao preduslova za razvoj i napredak regiona, od. konkretnih naroda i država nastalih rastakanjem nekadašnje SFRJ. Konkretno, ako Haški tribunal zaključuje svoj rad do kraja 2013, onda i srpski, hrvatski i BiH sudovi za ratne zločine treba da nađu način da zaključe sve procese do tog roka, te da odrede datum (npr. u tekućoj 2010 ili narednoj 2011. godini) posle koga neće biti moguće podizati nove optužnice. Samo tako je moguće prekinuti začarani krug potencijalnih novih optužnica, tajnih spiskova - koji jednog dana moraju postati javni, isto kao što Srbija i Hrvatska i BiH jednog dana moraju potpisati međusobne bilateralne sporazume o izručenju ratnih zločinaca. Dakle, da prošlost ne bi kočila budućnost, ove stvari se moraju razrešiti, odnosno prekinuti u jednom trenutku, najkasnije u nekoliko narednih godina. Isto kao što Srbija mora da po svaku cenu skloni Damoklov mač, u vidu Mladića i Hadžića, iznad svoje glave.

Kakva je to tajna kada za nju svi znaju?

Moj prijatelj je bio vojnik bivse VRSK.Sad zivi u Kanadi.Kanadska policija ga je uhapsila po zahtjevu Hrvatske.Proveo je skoro godinu dana u zatvoru.Kanadski sud ga je oslobodio optuzbe jer nije bilo dokaza da ga isporuce Hrvatskoj.Ovo je primjer cega se ljudi boje.Onaj ko je cinio zlocine sigurno nece sam mecki na rupu.Da se razumijemo, svi zlocinci treba da odgovaraju, a moj prijatelj bi trebao da tuzi Hrvatsku zbog pretrpljenog stresa.

...
gluposti, znam ljude koji metka nisu ispalili a u odsustvu su osudjeni na visegodisnje kazne samo zato jer ih je neko prijavio.

Zvuci kao da neko pita "Jer znaju za mene ili mogu na letovanje?", kao sto je neko pomenuo, onaj ko strahuje ne strahuje bez razloga a onda dolazimo do pitanja "Ako si ucinio nesto lose, zasto zalis ici u Hrvatsku?", "Dali se zlocinac vraca na mesto zlocina?". Srpske sam nacionalnosti (sta god to znacilo) i u poslednjih 10 godina sam skoro svaki vikend isao u Hrvatsku. Da posetim prijatelje, devojku i uzivam u zemlji koja mi je uvek bila draga. Nikada, ali bas nikada nisam imao problema i nastavicu da posecujem prijatelje u Hrvatskoj. Sa druge strane, ja nisam nikad ni imao razloga da strahujem, zar ne? U svakom slucaju raduje me sto sam tamo kao i u Srbiji sreo puno mladih ljudi koji uopste ne razmisljaju na nacionalnoj niti verskoj osnovi, oni su buducnost regiona a ovi ostali sto sire mrznju, strahuju, produbljuju razlike, isticu pripadnost grupe su u manjini svakim danom.

pitanje za one koji imaju od cega da strahuju. ja ne moram da proveravam nikakve spiskove kad putujem u hrvatsku

ratni zločin nikada ne zastarijeva ali tko je nevin i nije ga učinio nema nikakvih bojazni tako da za njega nije bitno da li je spisak tajan ili javan.
oni koje se boje znači nisu baš nevini već jedino nisu sigurni da li ih je netko prijavio .

Ovde su zamenjene teze. Strategijom haškog tribunala za zločine počinjene u nekadašnjoj Jugoslaviji od 1991.(ICTY) predviđeno je da Tribunal procesuira visoko rangirane ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, dok je nacionalnim sudovima ostavljeno da procesuiraju srednje i niže rangirane. Završna strategija Tribunala predviđa završetak svih procesa do 2012, osim slučaja Radovana Karadžića i žalbenih procesa koji su predviđeni da se okončaju da kraja 2013. Sa druge strane, nacionalna pravosuđa, u ovom slučaju Sud Hrvatske, izgleda da ima stav da se procesi mogu voditi i (nove)optužnice mogu podizati u beskonačno dugom vremenskom okviru. Ovakva politika u suprotnosti je sa opštim ciljem, odn. razlogom formiranja Haškog tribunala, a to je značajno smanjenje post-konfliktnih tenzija na prostoru bivše Jugoslavije kao preduslova za razvoj i napredak regiona, od. konkretnih naroda i država nastalih rastakanjem nekadašnje SFRJ. Konkretno, ako Haški tribunal zaključuje svoj rad do kraja 2013, onda i srpski, hrvatski i BiH sudovi za ratne zločine treba da nađu način da zaključe sve procese do tog roka, te da odrede datum (npr. u tekućoj 2010 ili narednoj 2011. godini) posle koga neće biti moguće podizati nove optužnice. Samo tako je moguće prekinuti začarani krug potencijalnih novih optužnica, tajnih spiskova - koji jednog dana moraju postati javni, isto kao što Srbija i Hrvatska i BiH jednog dana moraju potpisati međusobne bilateralne sporazume o izručenju ratnih zločinaca. Dakle, da prošlost ne bi kočila budućnost, ove stvari se moraju razrešiti, odnosno prekinuti u jednom trenutku, najkasnije u nekoliko narednih godina. Isto kao što Srbija mora da po svaku cenu skloni Damoklov mač, u vidu Mladića i Hadžića, iznad svoje glave.

zasto bi uopste takvi spiskovi bili tajni, ako su optuznice fer i osnovane?

Kakva je korist od spiskova kada ministarstvo pravosudja i Srbije i Hrvatske mogu "u sekundi' nekog stavit na spisak-raspisati poternicu ??.
Evo, ove sedmice Srbija raspisa poternicu za jednim Hrvatom, a Hrvatska odgovori novom poternicom za 5 Srba ?

Sa današnje distance "svi su vozili sanitet ili hranu",(ne znam kome, kad rata nije ni bilo)usput su bili "goloruki i nenaoružani",i stvarno nije jasno protiv koga i zbog čega bilo kakve optužnice.
Opet će nam reći istorija,šta je bilo,jer po ko zna koji put opet ne znamo šta se dešava danas,al zato šta je bilo nekad pravi smo majstori.I zato je najbolje, prepusti to "sudu istorije", pa nek istorija odluči šta je bilo i kako.
A ja ću i na leto u Vodice kao i do sad,i jedini spisak za koji znam, je spisak potrebnih stvari za jedno takvo divno letovanje.Ti spiskovi su naša stara boljka, uvek neki spisak nas.........

Ovo mi deluje kao da pojednici ne znaju sta je zlocin. Da li je zlocin sto je neko uzeo i opustosio susedovu kucu, a usput jos nesto doradio? Da li su mozda saznali sta je neciji komsija uradio, pa ga u medjuvremenu stavili na spisak?
Cudno je to pitanje: "Da li sam ja na spisku?"
Ako postoji mogucnost da je neko na spisku, a taj neko misli da ne treba da bude, neka lepo ocisti svoje ime i zahteva da ga obrisu, a ne da se pita da li je, ili nije.
Tuzno je to sve.
Hvala na paznji.

Kakva je to tajna kada za nju svi znaju?