"Imlek": Cene veće za pet odsto

Ne znam za vas, ali ja idem na bojkot Imlekovih proizvoda, dosta je vise , necu da budem ovca.

Jel neko može da napiše koliko se litara mleka "kravice 3.2%" pravi od jedne litre izmuženog mleka, čisto da upotpunimo računicu...

Znaš kad ću da TE kupim!?

jel to znaci da opet izbacuju na trziste novo pakovanje ambalaze sa manjim zapreminama?

Za sva poskupljenja pa i mleka krive su države koje su priznale Kosovo. Mi ćemo ostati dosledni i jesti korenje samo da Kosovo ostane Srbija.

Vox populi, vox Dei. Bojkot Imlekovih proizvoda. Svih Salfordovih. Svi koji imaju mogućnost da biraju.

Velike farme imaju sa državom jedan veliki problem. Država, naime proizvodnju mleka, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje velikih i malih proizvođača. To postiže na najgori mogući način - pravljenjem aparthejda pri dodeli subvencija. Malima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu. U ozbiljnom svetu i mali i veliki stočari nisu izloženi tržišnim rizicima. Intervencija države služi za to da se amortizuju nepovoljni uslovi, kako ne bi bio smanjivan stočni fond i kako bi bio genetski unapređen. Ne postoji način da vam novac od predatog mleka ne bude uplaćen u dogovorenom roku (u Švajcarskoj koja je tipičan primer - dva puta mesečno). S druge strane, zadruga vodi računa da se na svakom pojedinačnom imanju sprovede nacionalni selekcijski program, i da se zemljišni i stočni resursi iskoriste do maksimuma. Problem je i u našim glavama, Stočari su u Holandiji podigli spomenik kravi, a u Srbiji je reč "seljak" i dalje pogrdna. Toliko o perspektivi. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu. Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Vlasnička struktura zemljoposednika u Srbiji je poprilično šarolika, jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede - što je trend - sve više! Veliki posedi u Srbiji, raspadom i loše vođenom privatizacijom većine agrokombinata i velikih poljoprivrednih preduzeća, praktično su, čast izuzecima, uništeni. Kako reče jedan uvaženi stručnjak država je zaklala vola, a zauzvrat dobila tanku šniclu. Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Podržavljenje PKB Beograd i PIK Zemun i najvljena vlasnička (pre)transformacija PIK Bečaja, čini se, više je bacanje spasonosnog pojasa davljeniku nego ozbiljnost namere države da se zaustavi proces retrogradnog usitnjavanja poseda i krene sa njihovim ukrupnjavanjem. Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Činjenica je da je ministar poljoprivrede izbrisao iz sistema premija i subvencija krupne komercijalne prizvođače, navodeći da ne želi da se novac poreskih obveznika usmerava u ruke tajkuna. Zanimljivo? Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljasti posedi ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos. Veliki posedi, praksa je nedvosmisleno pokazala, imaju znatno veće mogućnosti za unapređenje tehnologije proizvodnje, integralnu i biološku zaštitu useva i proizvoda, racionalnije i ekonomičnije korišćenje mehanizacije, efikasnije navodnjavanje, okupljanje na jednom mestu i timski rad najboljih naučnih i stručnih kadrova... Pitanje je takođe gde će se zaposliti stotine mladih inžinjera poljoprivrede koji sada godinama, vreme provode na šalterima Nacionalne službe za zapošljavanje u potrazi za zaposlenjem. Paori nikada neće zaposliti ni jednog inžinjera poljoprivrede, paore to ne interesuje! Poljoprivredni fakulteti trebalo bi da prestanu sa radom bar dok se većina diplomiranih inžinjera poljoprivrede ne zaposli. Čemu toliki inžinjeri poljoprivrede sa ovako vođenom agrarnom politikom, koja u prvi plan gura nekakve paore, nije mi jasno. Ukratko, nije potrebno izmišljati toplu vodu, već samo primeniti iskustva zemalja poput Holandije i Danske, gde se iz agrara vrši prelivanje dobiti u ostale privredne grane. Celokupna agrarna proizvodnja u tim zemljama zasnovana je na nekoliko jednostavnih postulata poput:
• izvoze se i prodaju proizvodi što većeg stepena dorade (npr. nikako ne izvoze kukuruz, već je to sirovina za dobijanje blizu 500 proizvoda, ili mleko, već iz njega dobijaju 70 prozvoda, koji nalaze primenu počev od industrije stočne hrane do farmacije i kozmetičke industrije)

• blizu 70 % ostvarenog prihoda ostvari se kroz stočarstvo. Tamo postoji tzv. ekonomski aksiom: "Pokaži mi kakvo ti je stočarstvo i odmah ću ti reći kakva ti je celokupna privreda". Bojim se da bi u našem slučaju rezultati bili pora¿avajući. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu.

Činjenice govore same za sebe: od 4,2 miliona hektara obradive površine u Srbiji 87% je u privatnom vlasništvu, a samo 13% pripadaju državi i poljoprivrednim preduzećima. Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je 3 hektara, a u Danskoj, primera radi, 42,6 hektara, u Velikoj Britaniji 69,3 hektara! Uporedni podaci deluju još drastičnije ako se zna da samo 2,9 % obradivog zemljišta u Srbiji čine posedi veći od 5.000 hektara, a da je broj gazdinstva 700.000, od čega je registrovano tek nešto oko pola. To je ogroman problem !
Šta je uzrok takvog stanja, koji su problemi?
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta
• Budžet za poljoprivredu u Srbiji treba da iznosi oko 44% ukupnog budžeta Republike Srbije.

Pa valjda neces da budes krava, pa da te muzu.. ovako jesi vec ovca, vidis da te sisha ko kako stigne :DD

Kao nekad, sve je isto kao nekad. Od laznih nestasica kafe i struje (pocetkom osamdesetih) do danasnjih dana, kada je nestasica razuma i postenja, od politicara do obicnih gradjana. Stidi se Srbijo!

Nikakav problem, necemo kupovati Imlek mleko, pa cete videti kako ce vam opasti profit...

Inace ljudi mozda ne znaju, Imlek farme se nalaze u Borci i Krnjaci, u neposrednj vazdusnoj blizini rafinerije.

U Nemačkoj litar mleka košta 56 centi. Moja doktorantska plata je 1100 E. U Srbiji bi bila 430.

Danilo,
Drzava time sto subvencionise male proizvodjace podstice konkurenciju. Verujem da ti kao akcionaru Imleka to ne odgovara, ali ni meni ne odgovara da drzava mojim parama subvencionise Bekov Salford. Imaju vrlo lepe plate i profit daleko veci od seljaka sa kojima zele da budu u istom kosu u pogledu subvencija, pa bi hteli jos? Prikljucujem se bojkotu Imlekovih proizvoda. Nije im dosta sto skidaju kajmak sa seljackog mleka...

U oko mi pada podatak uzet iz izjava Imleka i Suboticke Mlekare - tokom ovih rasprava ima li krize mleka ili nema - da Imlek ima 6000 registrovanih dobavljaca, a Suboticka Mlekare svega 170. To je velika razlika. Ako je ovo istina imaju totalnu drugaciju strukturu farmi, kao i nivo kvalitete i kontrolu kvalitete sirovog mleka. Daleko je jednostavnije stvoriti i odrzati kvalitet sa samo 170 vecih dobavljaca iz kontrolisanih izvora nego 6000 manjih. Moze biti da je proizvodnja Suboticke Mlekare za toliko manja (ne poznajem razmere proizvodnje ni jedne mlekare), da je Suboticka Mlekara prakticno marginalna sto se trzista Srbije tice.

Sveze Suboticko mleko od 2.8% mlecne masti prosle nedelje je vec kostalo 59.XX RSD u Rodic Marketu u Subotici.

Jedini odgovor na ovo mora biti slobodan uvoz mleka i potpuni bojkot Imlekovih proizvoda.

nestašica i poskupljenje mleka? važi, evo i meni nešto nestaje para za vaše mleko... ;)

Ne pamtim kad am sam kupio mleko od Imleka.Ima drugih proizvodjaca.......

Trenutno letujemo na Kanaraskim ostrvima, ostrvu Tenerife. Na ostrvu nema nijedne krave a cena dugotrajnog, pasterizovanog UHT mleka je 48euro centi. Toliko o poskupljenju mleka u Srbiji.

Ja sam mislio da u Srbiji krave drže seljaci, kada su se to pojavili farmeri?

Ukucajte u pretrazivac reci Salford,Beko,Milan.Sve ce biti jasno.

Danas mi je dospeo casopis Suboticke Novine u ruke, i tamo u jednom clanku o Subotickoj Mlekari pise da ima 1300 registrovanih dobavljaca sirovog mleka, a od toga 170 vecih, a da za te vece racunaju farme od 5 do 50 krava. Ti podaci su znatno detaljniji od onoga sto sam prethodno ovde vec napisao, pa je lakse uporediti Imlek i Suboticku Mlekaru. Imlek je izgleda jednostavno 4 puta veci. Sa druge strane mene kao laika iznenadjuje podatak da cak 87% dobavljaca sirovog mleka Subotickoj Mlekari ima manje od 5 krava ?
Za povoljno uslove trzista mleka cini mi se da je to jako usitnjeno. Treba nam vise vecih gazdinstva valjda.

http://i272.photobucket.com/albums/jj199/joe_6_pack/cowchicken.jpg

Dok nam kradu budućnost i milijarde evra na sve strane, ljudi se trgnu samo kada im mlekce poskupi 5%. Par dinara. Šuma gori nas baš briga, jedino kada nam poseku drvo koje u našem dvorištu pravi hladovinu, onda se bunimo. A dotle drugi ćute u hladovini. Pobuniće se neki ako pivo poskupi, drugi ako poskupi koka kola, ili prirodni sok ili benzin, ali ostali će da dremaju i ljute se na galamdžije što ometaju mirnu dremku?

Kao organizam gde ruka ne hrani usta, gde noge neće da hodaju, samo bitno da su u lavoru, gde oči neće da gledaju gde treba ići, bitno da spavaju, gde uši ne čuju nikoga, samo da svira muzika je bitno...

Ova država je organizam sačinjen od svih nas. Svi imamo neku funkciju. Kako taj organizam može da bude zdrav i da napreduje i da se kreće u dobrom smeru i reaguje ispravno kada svi gledaju samo sebe i nema koordinacije?

Treba nam mnogo jača svest za druge jer ćemo samo tako svoje probleme moći da rešimo, uz podršku drugih. Mi samo kada su ratovi kada su velike bede inflacije ili sankcije, kada gori vatra, onda se tek pokrenemo i ujedinimo, i onda tek ruke gase požar a oči traže izlaz.

A u miru mi ne znamo kako napredovati i kako biti kompaktna zajednica.

grr

Za sva poskupljenja pa i mleka krive su države koje su priznale Kosovo. Mi ćemo ostati dosledni i jesti korenje samo da Kosovo ostane Srbija.

Ne znam za vas, ali ja idem na bojkot Imlekovih proizvoda, dosta je vise , necu da budem ovca.

Nikakav problem, necemo kupovati Imlek mleko, pa cete videti kako ce vam opasti profit...

Inace ljudi mozda ne znaju, Imlek farme se nalaze u Borci i Krnjaci, u neposrednj vazdusnoj blizini rafinerije.

Velike farme imaju sa državom jedan veliki problem. Država, naime proizvodnju mleka, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje velikih i malih proizvođača. To postiže na najgori mogući način - pravljenjem aparthejda pri dodeli subvencija. Malima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu. U ozbiljnom svetu i mali i veliki stočari nisu izloženi tržišnim rizicima. Intervencija države služi za to da se amortizuju nepovoljni uslovi, kako ne bi bio smanjivan stočni fond i kako bi bio genetski unapređen. Ne postoji način da vam novac od predatog mleka ne bude uplaćen u dogovorenom roku (u Švajcarskoj koja je tipičan primer - dva puta mesečno). S druge strane, zadruga vodi računa da se na svakom pojedinačnom imanju sprovede nacionalni selekcijski program, i da se zemljišni i stočni resursi iskoriste do maksimuma. Problem je i u našim glavama, Stočari su u Holandiji podigli spomenik kravi, a u Srbiji je reč "seljak" i dalje pogrdna. Toliko o perspektivi. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu. Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Vlasnička struktura zemljoposednika u Srbiji je poprilično šarolika, jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede - što je trend - sve više! Veliki posedi u Srbiji, raspadom i loše vođenom privatizacijom većine agrokombinata i velikih poljoprivrednih preduzeća, praktično su, čast izuzecima, uništeni. Kako reče jedan uvaženi stručnjak država je zaklala vola, a zauzvrat dobila tanku šniclu. Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Podržavljenje PKB Beograd i PIK Zemun i najvljena vlasnička (pre)transformacija PIK Bečaja, čini se, više je bacanje spasonosnog pojasa davljeniku nego ozbiljnost namere države da se zaustavi proces retrogradnog usitnjavanja poseda i krene sa njihovim ukrupnjavanjem. Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Činjenica je da je ministar poljoprivrede izbrisao iz sistema premija i subvencija krupne komercijalne prizvođače, navodeći da ne želi da se novac poreskih obveznika usmerava u ruke tajkuna. Zanimljivo? Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljasti posedi ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos. Veliki posedi, praksa je nedvosmisleno pokazala, imaju znatno veće mogućnosti za unapređenje tehnologije proizvodnje, integralnu i biološku zaštitu useva i proizvoda, racionalnije i ekonomičnije korišćenje mehanizacije, efikasnije navodnjavanje, okupljanje na jednom mestu i timski rad najboljih naučnih i stručnih kadrova... Pitanje je takođe gde će se zaposliti stotine mladih inžinjera poljoprivrede koji sada godinama, vreme provode na šalterima Nacionalne službe za zapošljavanje u potrazi za zaposlenjem. Paori nikada neće zaposliti ni jednog inžinjera poljoprivrede, paore to ne interesuje! Poljoprivredni fakulteti trebalo bi da prestanu sa radom bar dok se većina diplomiranih inžinjera poljoprivrede ne zaposli. Čemu toliki inžinjeri poljoprivrede sa ovako vođenom agrarnom politikom, koja u prvi plan gura nekakve paore, nije mi jasno. Ukratko, nije potrebno izmišljati toplu vodu, već samo primeniti iskustva zemalja poput Holandije i Danske, gde se iz agrara vrši prelivanje dobiti u ostale privredne grane. Celokupna agrarna proizvodnja u tim zemljama zasnovana je na nekoliko jednostavnih postulata poput:
• izvoze se i prodaju proizvodi što većeg stepena dorade (npr. nikako ne izvoze kukuruz, već je to sirovina za dobijanje blizu 500 proizvoda, ili mleko, već iz njega dobijaju 70 prozvoda, koji nalaze primenu počev od industrije stočne hrane do farmacije i kozmetičke industrije)

• blizu 70 % ostvarenog prihoda ostvari se kroz stočarstvo. Tamo postoji tzv. ekonomski aksiom: "Pokaži mi kakvo ti je stočarstvo i odmah ću ti reći kakva ti je celokupna privreda". Bojim se da bi u našem slučaju rezultati bili pora¿avajući. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu.

Činjenice govore same za sebe: od 4,2 miliona hektara obradive površine u Srbiji 87% je u privatnom vlasništvu, a samo 13% pripadaju državi i poljoprivrednim preduzećima. Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je 3 hektara, a u Danskoj, primera radi, 42,6 hektara, u Velikoj Britaniji 69,3 hektara! Uporedni podaci deluju još drastičnije ako se zna da samo 2,9 % obradivog zemljišta u Srbiji čine posedi veći od 5.000 hektara, a da je broj gazdinstva 700.000, od čega je registrovano tek nešto oko pola. To je ogroman problem !
Šta je uzrok takvog stanja, koji su problemi?
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta
• Budžet za poljoprivredu u Srbiji treba da iznosi oko 44% ukupnog budžeta Republike Srbije.

Danilo,
Drzava time sto subvencionise male proizvodjace podstice konkurenciju. Verujem da ti kao akcionaru Imleka to ne odgovara, ali ni meni ne odgovara da drzava mojim parama subvencionise Bekov Salford. Imaju vrlo lepe plate i profit daleko veci od seljaka sa kojima zele da budu u istom kosu u pogledu subvencija, pa bi hteli jos? Prikljucujem se bojkotu Imlekovih proizvoda. Nije im dosta sto skidaju kajmak sa seljackog mleka...

Vox populi, vox Dei. Bojkot Imlekovih proizvoda. Svih Salfordovih. Svi koji imaju mogućnost da biraju.

Znaš kad ću da TE kupim!?

Jel neko može da napiše koliko se litara mleka "kravice 3.2%" pravi od jedne litre izmuženog mleka, čisto da upotpunimo računicu...

Pa valjda neces da budes krava, pa da te muzu.. ovako jesi vec ovca, vidis da te sisha ko kako stigne :DD

Kao nekad, sve je isto kao nekad. Od laznih nestasica kafe i struje (pocetkom osamdesetih) do danasnjih dana, kada je nestasica razuma i postenja, od politicara do obicnih gradjana. Stidi se Srbijo!

U oko mi pada podatak uzet iz izjava Imleka i Suboticke Mlekare - tokom ovih rasprava ima li krize mleka ili nema - da Imlek ima 6000 registrovanih dobavljaca, a Suboticka Mlekare svega 170. To je velika razlika. Ako je ovo istina imaju totalnu drugaciju strukturu farmi, kao i nivo kvalitete i kontrolu kvalitete sirovog mleka. Daleko je jednostavnije stvoriti i odrzati kvalitet sa samo 170 vecih dobavljaca iz kontrolisanih izvora nego 6000 manjih. Moze biti da je proizvodnja Suboticke Mlekare za toliko manja (ne poznajem razmere proizvodnje ni jedne mlekare), da je Suboticka Mlekara prakticno marginalna sto se trzista Srbije tice.

Sveze Suboticko mleko od 2.8% mlecne masti prosle nedelje je vec kostalo 59.XX RSD u Rodic Marketu u Subotici.

U Nemačkoj litar mleka košta 56 centi. Moja doktorantska plata je 1100 E. U Srbiji bi bila 430.

Dok nam kradu budućnost i milijarde evra na sve strane, ljudi se trgnu samo kada im mlekce poskupi 5%. Par dinara. Šuma gori nas baš briga, jedino kada nam poseku drvo koje u našem dvorištu pravi hladovinu, onda se bunimo. A dotle drugi ćute u hladovini. Pobuniće se neki ako pivo poskupi, drugi ako poskupi koka kola, ili prirodni sok ili benzin, ali ostali će da dremaju i ljute se na galamdžije što ometaju mirnu dremku?

Kao organizam gde ruka ne hrani usta, gde noge neće da hodaju, samo bitno da su u lavoru, gde oči neće da gledaju gde treba ići, bitno da spavaju, gde uši ne čuju nikoga, samo da svira muzika je bitno...

Ova država je organizam sačinjen od svih nas. Svi imamo neku funkciju. Kako taj organizam može da bude zdrav i da napreduje i da se kreće u dobrom smeru i reaguje ispravno kada svi gledaju samo sebe i nema koordinacije?

Treba nam mnogo jača svest za druge jer ćemo samo tako svoje probleme moći da rešimo, uz podršku drugih. Mi samo kada su ratovi kada su velike bede inflacije ili sankcije, kada gori vatra, onda se tek pokrenemo i ujedinimo, i onda tek ruke gase požar a oči traže izlaz.

A u miru mi ne znamo kako napredovati i kako biti kompaktna zajednica.

Ja sam mislio da u Srbiji krave drže seljaci, kada su se to pojavili farmeri?

Danas mi je dospeo casopis Suboticke Novine u ruke, i tamo u jednom clanku o Subotickoj Mlekari pise da ima 1300 registrovanih dobavljaca sirovog mleka, a od toga 170 vecih, a da za te vece racunaju farme od 5 do 50 krava. Ti podaci su znatno detaljniji od onoga sto sam prethodno ovde vec napisao, pa je lakse uporediti Imlek i Suboticku Mlekaru. Imlek je izgleda jednostavno 4 puta veci. Sa druge strane mene kao laika iznenadjuje podatak da cak 87% dobavljaca sirovog mleka Subotickoj Mlekari ima manje od 5 krava ?
Za povoljno uslove trzista mleka cini mi se da je to jako usitnjeno. Treba nam vise vecih gazdinstva valjda.

jel to znaci da opet izbacuju na trziste novo pakovanje ambalaze sa manjim zapreminama?

Ukucajte u pretrazivac reci Salford,Beko,Milan.Sve ce biti jasno.

Jedini odgovor na ovo mora biti slobodan uvoz mleka i potpuni bojkot Imlekovih proizvoda.

nestašica i poskupljenje mleka? važi, evo i meni nešto nestaje para za vaše mleko... ;)

http://i272.photobucket.com/albums/jj199/joe_6_pack/cowchicken.jpg

Ne pamtim kad am sam kupio mleko od Imleka.Ima drugih proizvodjaca.......

Trenutno letujemo na Kanaraskim ostrvima, ostrvu Tenerife. Na ostrvu nema nijedne krave a cena dugotrajnog, pasterizovanog UHT mleka je 48euro centi. Toliko o poskupljenju mleka u Srbiji.

grr