Velike farme demantuju Dragina

E, ministre, ministre, ko ce sledeci da ti bude kriv, vanzemaljci?

Samo 20%. Znači da su individualni proizvođači reprezentativni u ovoj državi. Veliki proizvođači mleka moraju shvatiti da je svugde u svetu različita subvencija za proizvođače tzv. industrijskog mleka i za male proizvođače. Proizvođači mleka koji na svojim farmama gaje krave simentalske rase imaju mnogo veći značaj za razvoj stočarstva u ovoj zemlji jer pored mleka, proivode i genetski potencijal za tov goveda, dok veliki proizvođači koji gaje uglavno holštajn goveda, što kod holštajna koji uglavnom gaje "veliki" proizvođači mleka to nije slučaj. Zbog toga subvencije po litru mleka ne treba povećavati, već treba na neki drugi način stimulisati samo uzgajivače goveda simentalske rase.

 Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Vlasnička struktura zemljoposednika u Srbiji je poprilično šarolika, jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede - što je trend - sve više! Veliki posedi u Srbiji, raspadom i loše vođenom privatizacijom većine agrokombinata i velikih poljoprivrednih preduzeća, praktično su, čast izuzecima, uništeni. Kako reče jedan uvaženi stručnjak država je zaklala vola, a zauzvrat dobila tanku šniclu. Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Podržavljenje PKB Beograd i PIK Zemun i najvljena vlasnička (pre)transformacija PIK Bečaja, čini se, više je bacanje spasonosnog pojasa davljeniku nego ozbiljnost namere države da se zaustavi proces retrogradnog usitnjavanja poseda i krene sa njihovim ukrupnjavanjem.Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Činjenica je da je ministar poljoprivrede izbrisao iz sistema premija i subvencija krupne komercijalne prizvođače, navodeći da ne želi da se novac poreskih obveznika usmerava u ruke tajkuna. Zanimljivo? Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljsti posedi ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos. Veliki posedi, praksa je nedvosmisleno pokazala, imaju znatno veće mogućnosti za unapređenje tehnologije proizvodnje, integralnu i biološku zaštitu useva i proizvoda, racionalnije i ekonomičnije korišćenje mehanizacije, efikasnije navodnjavanje, okupljanje na jednom mestu i timski rad najboljih naučnih i stručnih kadrova... Pitanje je takođe gde će se zaposliti stotine mladih inžinjera poljoprivrede koji sada godinama, vreme provode na šalterima Nacionalne službe za zapošljavanje u potrazi za zaposlenjem. Paori nikada neće zaposliti ni jednog inžinjera poljoprivrede, paore to ne interesuje! Poljoprivredni fakulteti trebalo bi da prestanu sa radom bar dok se većina diplomiranih inžinjera poljoprivrede ne zaposli. Čemu toliki inžinjeri poljoprivrede sa ovako vođenom agrarnom politikom, koja u prvi plan gura nekakve paore, nije mi jasno. Ukratko, nije potrebno izmišljati toplu vodu, već samo primeniti iskustva zemalja poput Holandije i Danske, gde se iz agrara vrši prelivanje dobiti u ostale privredne grane. Celokupna agrarna proizvodnja u tim zemljama zasnovana je na nekoliko jednostavnih postulata poput:
• izvoze se i prodaju proizvodi što većeg stepena dorade (npr. nikako ne izvoze kukuruz, već je to sirovina za dobijanje blizu 500 proizvoda, ili mleko, već iz njega dobijaju 70 prozvoda, koji nalaze primenu počev od industrije stočne hrane do farmacije i kozmetičke industrije)

• blizu 70 % ostvarenog prihoda ostvari se kroz stočarstvo. Tamo postoji tzv. ekonomski aksiom: "Pokaži mi kakvo ti je stočarstvo i odmah ću ti reći kakva ti je celokupna privreda". Bojim se da bi u našem slučaju rezultati bili pora¿avajući. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu.

Činjenice govore same za sebe: od 4,2 miliona hektara obradive površine u Srbiji 87% je u privatnom vlasništvu, a samo 13% pripadaju državi i poljoprivrednim preduzećima. Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je 3 hektara, a u Danskoj, primera radi, 42,6 hektara, u Velikoj Britaniji 69,3 hektara! Uporedni podaci deluju još drastičnije ako se zna da samo 2,9 % obradivog zemljišta u Srbiji čine posedi veći od 5.000 hektara, a da je broj gazdinstva 700.000, od čega je registrovano tek nešto oko pola. To je ogroman problem !
Šta je uzrok takvog stanja, koji su problemi?
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta
• Budžet za poljoprivredu u Srbiji treba da iznosi oko 44% ukupnog budžeta Republike Srbije.
Velike farme imaju sa državom jedan veliki problem. Država, naime proizvodnju mleka, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje velikih i malih proizvođača. To postiže na najgori mogući način - pravljenjem aparthejda pri dodeli subvencija. Malima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu. U ozbiljnom svetu i mali i veliki stočari nisu izloženi tržišnim rizicima. Intervencija države služi za to da se amortizuju nepovoljni uslovi, kako ne bi bio smanjivan stočni fond i kako bi bio genetski unapređen. Ne postoji način da vam novac od predatog mleka ne bude uplaćen u dogovorenom roku (u Švajcarskoj koja je tipičan primer - dva puta mesečno). S druge strane, zadruga vodi računa da se na svakom pojedinačnom imanju sprovede nacionalni selekcijski program, i da se zemljišni i stočni resursi iskoriste do maksimuma. Problem je i u našim glavama, Stočari su u Holandiji podigli spomenik kravi, a u Srbiji je reč "seljak" i dalje pogrdna. Toliko o perspektivi. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu.

''vrhunski podstrek'' mlekarstvu, dragin kao državni sekretar i tada milosavljević kao resorni ministar, pružili su dok su bili u Vladi u ''ostavci'' 2008 kada su dozvolili uvoz mleka u prahu.

klanje stoke koje je usledilo danas je došlo na naplatu u trgovinama!

Samo 20%. Znači da su individualni proizvođači reprezentativni u ovoj državi. Veliki proizvođači mleka moraju shvatiti da je svugde u svetu različita subvencija za proizvođače tzv. industrijskog mleka i za male proizvođače. Proizvođači mleka koji na svojim farmama gaje krave simentalske rase imaju mnogo veći značaj za razvoj stočarstva u ovoj zemlji jer pored mleka, proivode i genetski potencijal za tov goveda, dok veliki proizvođači koji gaje uglavno holštajn goveda, što kod holštajna koji uglavnom gaje "veliki" proizvođači mleka to nije slučaj. Zbog toga subvencije po litru mleka ne treba povećavati, već treba na neki drugi način stimulisati samo uzgajivače goveda simentalske rase.

E, ministre, ministre, ko ce sledeci da ti bude kriv, vanzemaljci?

 Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Vlasnička struktura zemljoposednika u Srbiji je poprilično šarolika, jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede - što je trend - sve više! Veliki posedi u Srbiji, raspadom i loše vođenom privatizacijom većine agrokombinata i velikih poljoprivrednih preduzeća, praktično su, čast izuzecima, uništeni. Kako reče jedan uvaženi stručnjak država je zaklala vola, a zauzvrat dobila tanku šniclu. Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Podržavljenje PKB Beograd i PIK Zemun i najvljena vlasnička (pre)transformacija PIK Bečaja, čini se, više je bacanje spasonosnog pojasa davljeniku nego ozbiljnost namere države da se zaustavi proces retrogradnog usitnjavanja poseda i krene sa njihovim ukrupnjavanjem.Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Činjenica je da je ministar poljoprivrede izbrisao iz sistema premija i subvencija krupne komercijalne prizvođače, navodeći da ne želi da se novac poreskih obveznika usmerava u ruke tajkuna. Zanimljivo? Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljsti posedi ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos. Veliki posedi, praksa je nedvosmisleno pokazala, imaju znatno veće mogućnosti za unapređenje tehnologije proizvodnje, integralnu i biološku zaštitu useva i proizvoda, racionalnije i ekonomičnije korišćenje mehanizacije, efikasnije navodnjavanje, okupljanje na jednom mestu i timski rad najboljih naučnih i stručnih kadrova... Pitanje je takođe gde će se zaposliti stotine mladih inžinjera poljoprivrede koji sada godinama, vreme provode na šalterima Nacionalne službe za zapošljavanje u potrazi za zaposlenjem. Paori nikada neće zaposliti ni jednog inžinjera poljoprivrede, paore to ne interesuje! Poljoprivredni fakulteti trebalo bi da prestanu sa radom bar dok se većina diplomiranih inžinjera poljoprivrede ne zaposli. Čemu toliki inžinjeri poljoprivrede sa ovako vođenom agrarnom politikom, koja u prvi plan gura nekakve paore, nije mi jasno. Ukratko, nije potrebno izmišljati toplu vodu, već samo primeniti iskustva zemalja poput Holandije i Danske, gde se iz agrara vrši prelivanje dobiti u ostale privredne grane. Celokupna agrarna proizvodnja u tim zemljama zasnovana je na nekoliko jednostavnih postulata poput:
• izvoze se i prodaju proizvodi što većeg stepena dorade (npr. nikako ne izvoze kukuruz, već je to sirovina za dobijanje blizu 500 proizvoda, ili mleko, već iz njega dobijaju 70 prozvoda, koji nalaze primenu počev od industrije stočne hrane do farmacije i kozmetičke industrije)

• blizu 70 % ostvarenog prihoda ostvari se kroz stočarstvo. Tamo postoji tzv. ekonomski aksiom: "Pokaži mi kakvo ti je stočarstvo i odmah ću ti reći kakva ti je celokupna privreda". Bojim se da bi u našem slučaju rezultati bili pora¿avajući. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu.

Činjenice govore same za sebe: od 4,2 miliona hektara obradive površine u Srbiji 87% je u privatnom vlasništvu, a samo 13% pripadaju državi i poljoprivrednim preduzećima. Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je 3 hektara, a u Danskoj, primera radi, 42,6 hektara, u Velikoj Britaniji 69,3 hektara! Uporedni podaci deluju još drastičnije ako se zna da samo 2,9 % obradivog zemljišta u Srbiji čine posedi veći od 5.000 hektara, a da je broj gazdinstva 700.000, od čega je registrovano tek nešto oko pola. To je ogroman problem !
Šta je uzrok takvog stanja, koji su problemi?
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta
• Budžet za poljoprivredu u Srbiji treba da iznosi oko 44% ukupnog budžeta Republike Srbije.
Velike farme imaju sa državom jedan veliki problem. Država, naime proizvodnju mleka, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje velikih i malih proizvođača. To postiže na najgori mogući način - pravljenjem aparthejda pri dodeli subvencija. Malima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu. U ozbiljnom svetu i mali i veliki stočari nisu izloženi tržišnim rizicima. Intervencija države služi za to da se amortizuju nepovoljni uslovi, kako ne bi bio smanjivan stočni fond i kako bi bio genetski unapređen. Ne postoji način da vam novac od predatog mleka ne bude uplaćen u dogovorenom roku (u Švajcarskoj koja je tipičan primer - dva puta mesečno). S druge strane, zadruga vodi računa da se na svakom pojedinačnom imanju sprovede nacionalni selekcijski program, i da se zemljišni i stočni resursi iskoriste do maksimuma. Problem je i u našim glavama, Stočari su u Holandiji podigli spomenik kravi, a u Srbiji je reč "seljak" i dalje pogrdna. Toliko o perspektivi. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu.

''vrhunski podstrek'' mlekarstvu, dragin kao državni sekretar i tada milosavljević kao resorni ministar, pružili su dok su bili u Vladi u ''ostavci'' 2008 kada su dozvolili uvoz mleka u prahu.

klanje stoke koje je usledilo danas je došlo na naplatu u trgovinama!