Dragin: Žita dovoljno

Da, "hleba i igara", u Srbiji, uvek na pretek!

Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Vlasnička struktura zemljoposednika u Srbiji je poprilično šarolika, jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede - što je trend - sve više! Veliki posedi u Srbiji, raspadom i loše vođenom privatizacijom većine agrokombinata i velikih poljoprivrednih preduzeća, praktično su, čast izuzecima, uništeni. Kako reče jedan uvaženi stručnjak država je zaklala vola, a zauzvrat dobila tanku šniclu. Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Podržavljenje PKB Beograd i PIK Zemun i najvljena vlasnička (pre)transformacija PIK Bečaja, čini se, više je bacanje spasonosnog pojasa davljeniku nego ozbiljnost namere države da se zaustavi proces retrogradnog usitnjavanja poseda i krene sa njihovim ukrupnjavanjem.Bez koncentracije velikih poljoprivrednih površina, po mišljenju velikog broja stručnjaka, nemamo mnogo šanse na uspeh u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU. Proizvodnja za probirljivo tržište Evropske unije zahteva primenu formule 3 K (kvalitet, kvantitet, kontinuitet).Činjenice govore same za sebe: od 4,2 miliona hektara obradive površine u Srbiji 87 je u privatnom vlasništvu, a samo 13 odsto pripadaju državi i poljoprivrednim preduzećima. Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je tri, a u Danskoj, primera radi, 42,6, u Velikoj Britaniji 69,3 hektara! Uporedni podaci deluju još drastičnije ako se zna da samo 2,9 odsto obradivog zemljišta u Srbiji čine posedi veći od 5.000 hektara, a da je broj gazdinstva 700.000, od čega je registrovano tek nešto oko pola. Vlasnička struktura zemljoposednika je poprilično šarolika jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" - što je trend - sve više!
Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljsti posedi ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos. Veliki posedi, praksa je nedvosmisleno pokazala, imaju znatno veće mogućnosti za unapređenje tehnologije proizvodnje, integralnu i biološku zaštitu useva i proizvoda, racionalnije i ekonomičnije korišćenje mehanizacije, efikasnije navodnjavanje, okupljanje na jednom mestu i timski rad najboljih naučnih i stručnih kadrova...
Ukrupnjavanje poseda, uz primenu visoke tehnologije u proizvodnji, nema alternativu u savremenoj poljoprivrednoj praksi u EU. Statistika Evrostata, agencije koja se bavi analitičkim istraživanjem poljoprivrede EU, kaže da je prosečna veličina poseda poljoprivrednog gazdinstva 60 hektara, a ostvareni dohodak iznosi najmanje 150.000 evra. Analitičari su, komparativnim metodama izračunali da jedan seljak u Nemačkoj, sa svojom produktivnošću, hrani 152 stanovnika, a njegov kolega u Srbiji svega 18!
Veliki posedi u Srbiji, raspadom i loše vođenom privatizacijom većine agrokombinata i velikih poljoprivrednih preduzeća, praktično su, čast izuzecima, uništeni. Kako reče jedan uvaženi stručnjak država je zaklala vola, a zauzvrat dobila tanku šniclu. Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Podržavljenje PKB Beograd i PIK Zemun i najvljena vlasnička (pre)transformacija PIK Bečaja, čini se, više je bacanje spasonosnog pojasa davljeniku nego ozbiljnost namere države da se zaustavi proces retrogradnog usitnjavanja poseda i krene sa njihovim ukrupnjavanjem.Šta naš farmer pita?
Kolika će biti cena pšenice? Zašto nema premije za žito? Zašto je pala cena maline? Mogu da proizvedem, ne mogu da prodam!? Zašto se cena mleka nije promenila nekoliko godina? Cena dizel goriva, mineralnih đubriva, hemijskih sredstava za zaštitu bilja, semena i hrane za stoku je porasla za više od sto posto, a cena mog proizvoda je ostala ista. Zašto su narušeni pariteti?
Zašto nema jasnog programa za nas, zašto poljoprivredne proizvođače u Evropi država dotira, a mi...?
Šta je uzrok takvog stanja, koji su problemi?
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta.
• Više stotina agronoma tavori na birou NSZ jer nikada neće biti angažovani od strane paora iz hobija koji primaju subvencije."Oko 80% agrarnog budžeta Hrvatske je usmereno na podršku komercijalnim gazdinstvima, nekomercijalnim farmerima i projektima kapitalnog značaja. U 2005. godini, ukupni podsticaji su iznosili blizu 300 miliona evra (u Srbiji manje od 50 miliona evra). Podsticaji se usmeravaju kao direktna davanja po jedinici površine i grlu stoke, slično kao u EU.
Nekomercijalni proizvođači, od 700 do 1700 evra godišnje. Programi za povećanje govedarske proizvodnje sa 200 evra po grlu. Sufinansiranje izgradnje hladnjača i drugih skladišnih i prerađivačkih objekata, gde je podrška po jednom korisniku i do 350.000 evra. Direktni podsticaji su za ha pšenice 160 evra, ha uljarice 150 evra, ha šećerne repe 400 evra, podsticaj za industrijsku proizvodnju povrća je 400 evra/ha, po mlečnoj kravi 110 evra, a za tele još oko 90 evra, za utovljenu junad iz domaće proizvodnje 130 evra, a za telad u tovu iz uvoza oko 100 evra."
Budžet Evropske unije
Budžet Evropske unije u 2005. godini je iznosio 105 milijardi evra. U okviru njega, agrarni budžet je iznosio oko 46 milijardi evra ili 44%. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo uspešno potpisivanje za poljoprivredu Srbije znači veliki napredak koji će omogućiti zonu slobodne trgovine sa zemljama EU-27.

Država prati šta se dešava, a koliko ja znam, svi najveći mlinovi u Srbiji imaju dovoljno pšenice za preradu tokom ove sezone", rekao je Dragin.
Pratite malo i zbivanja u svetu. Od 09 juna je cena psenice porasla za 70 % na svetskom trzistu.

U prevodu: kupuj brašno, narode.
Prvo, kako i koliko verujemo političarima, to je to.
Drugo, čak i ako je čovek u pravu i imamo dovoljno žita, sutra može da dođe Neki Baja i da kaže - ohoho, skočila cena na svetskom tržištu, 'ajmo mi ovo naše da prodamo, podelimo malko novaca, a narod je ionako već navikao na korenje...

Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Vlasnička struktura zemljoposednika u Srbiji je poprilično šarolika, jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede - što je trend - sve više! Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Činjenica je da je ministar poljoprivrede izbrisao iz sistema premija i subvencija krupne komercijalne prizvođače, navodeći da ne želi da se novac poreskih obveznika usmerava u ruke tajkuna. Zanimljivo? Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljsti posedi ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos. Veliki posedi, praksa je nedvosmisleno pokazala, imaju znatno veće mogućnosti za unapređenje tehnologije proizvodnje, integralnu i biološku zaštitu useva i proizvoda, racionalnije i ekonomičnije korišćenje mehanizacije, efikasnije navodnjavanje, okupljanje na jednom mestu i timski rad najboljih naučnih i stručnih kadrova... Pitanje je takođe gde će se zaposliti stotine mladih inžinjera poljoprivrede koji sada godinama, vreme provode na šalterima Nacionalne službe za zapošljavanje u potrazi za zaposlenjem. Paori nikada neće zaposliti ni jednog inžinjera poljoprivrede, paore to ne interesuje! Poljoprivredni fakulteti trebalo bi da prestanu sa radom bar dok se većina diplomiranih inžinjera poljoprivrede ne zaposli. Čemu toliki inžinjeri poljoprivrede sa ovako vođenom agrarnom politikom, koja u prvi plan gura nekakve paore, nije mi jasno. Ukratko, nije potrebno izmišljati toplu vodu, već samo primeniti iskustva zemalja poput Holandije i Danske, gde se iz agrara vrši prelivanje dobiti u ostale privredne grane. Celokupna agrarna proizvodnja u tim zemljama zasnovana je na nekoliko jednostavnih postulata poput:
• izvoze se i prodaju proizvodi što većeg stepena dorade (npr. nikako ne izvoze kukuruz, već je to sirovina za dobijanje blizu 500 proizvoda, ili mleko, već iz njega dobijaju 70 prozvoda, koji nalaze primenu počev od industrije stočne hrane do farmacije i kozmetičke industrije)

• blizu 70 % ostvarenog prihoda ostvari se kroz stočarstvo. Tamo postoji tzv. ekonomski aksiom: "Pokaži mi kakvo ti je stočarstvo i odmah ću ti reći kakva ti je celokupna privreda". Bojim se da bi u našem slučaju rezultati bili pora¿avajući. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu.

Činjenice govore same za sebe: od 4,2 miliona hektara obradive površine u Srbiji 87% je u privatnom vlasništvu, a samo 13% pripadaju državi i poljoprivrednim preduzećima. Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je 3 hektara, a u Danskoj, primera radi, 42,6 hektara, u Velikoj Britaniji 69,3 hektara! Uporedni podaci deluju još drastičnije ako se zna da samo 2,9 % obradivog zemljišta u Srbiji čine posedi veći od 5.000 hektara, a da je broj gazdinstva 700.000, od čega je registrovano tek nešto oko pola. To je ogroman problem !
Šta je uzrok takvog stanja, koji su problemi?
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta
• Budžet za poljoprivredu u Srbiji treba da iznosi oko 44% ukupnog budžeta Republike Srbije.

Prvo mleko,sad zito, a sutra???
E MOJ SASA!

Jos kad bi ga za dzabe dobili.

Da, "hleba i igara", u Srbiji, uvek na pretek!

Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Vlasnička struktura zemljoposednika u Srbiji je poprilično šarolika, jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede - što je trend - sve više! Veliki posedi u Srbiji, raspadom i loše vođenom privatizacijom većine agrokombinata i velikih poljoprivrednih preduzeća, praktično su, čast izuzecima, uništeni. Kako reče jedan uvaženi stručnjak država je zaklala vola, a zauzvrat dobila tanku šniclu. Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Podržavljenje PKB Beograd i PIK Zemun i najvljena vlasnička (pre)transformacija PIK Bečaja, čini se, više je bacanje spasonosnog pojasa davljeniku nego ozbiljnost namere države da se zaustavi proces retrogradnog usitnjavanja poseda i krene sa njihovim ukrupnjavanjem.Bez koncentracije velikih poljoprivrednih površina, po mišljenju velikog broja stručnjaka, nemamo mnogo šanse na uspeh u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU. Proizvodnja za probirljivo tržište Evropske unije zahteva primenu formule 3 K (kvalitet, kvantitet, kontinuitet).Činjenice govore same za sebe: od 4,2 miliona hektara obradive površine u Srbiji 87 je u privatnom vlasništvu, a samo 13 odsto pripadaju državi i poljoprivrednim preduzećima. Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je tri, a u Danskoj, primera radi, 42,6, u Velikoj Britaniji 69,3 hektara! Uporedni podaci deluju još drastičnije ako se zna da samo 2,9 odsto obradivog zemljišta u Srbiji čine posedi veći od 5.000 hektara, a da je broj gazdinstva 700.000, od čega je registrovano tek nešto oko pola. Vlasnička struktura zemljoposednika je poprilično šarolika jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" - što je trend - sve više!
Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljsti posedi ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos. Veliki posedi, praksa je nedvosmisleno pokazala, imaju znatno veće mogućnosti za unapređenje tehnologije proizvodnje, integralnu i biološku zaštitu useva i proizvoda, racionalnije i ekonomičnije korišćenje mehanizacije, efikasnije navodnjavanje, okupljanje na jednom mestu i timski rad najboljih naučnih i stručnih kadrova...
Ukrupnjavanje poseda, uz primenu visoke tehnologije u proizvodnji, nema alternativu u savremenoj poljoprivrednoj praksi u EU. Statistika Evrostata, agencije koja se bavi analitičkim istraživanjem poljoprivrede EU, kaže da je prosečna veličina poseda poljoprivrednog gazdinstva 60 hektara, a ostvareni dohodak iznosi najmanje 150.000 evra. Analitičari su, komparativnim metodama izračunali da jedan seljak u Nemačkoj, sa svojom produktivnošću, hrani 152 stanovnika, a njegov kolega u Srbiji svega 18!
Veliki posedi u Srbiji, raspadom i loše vođenom privatizacijom većine agrokombinata i velikih poljoprivrednih preduzeća, praktično su, čast izuzecima, uništeni. Kako reče jedan uvaženi stručnjak država je zaklala vola, a zauzvrat dobila tanku šniclu. Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Podržavljenje PKB Beograd i PIK Zemun i najvljena vlasnička (pre)transformacija PIK Bečaja, čini se, više je bacanje spasonosnog pojasa davljeniku nego ozbiljnost namere države da se zaustavi proces retrogradnog usitnjavanja poseda i krene sa njihovim ukrupnjavanjem.Šta naš farmer pita?
Kolika će biti cena pšenice? Zašto nema premije za žito? Zašto je pala cena maline? Mogu da proizvedem, ne mogu da prodam!? Zašto se cena mleka nije promenila nekoliko godina? Cena dizel goriva, mineralnih đubriva, hemijskih sredstava za zaštitu bilja, semena i hrane za stoku je porasla za više od sto posto, a cena mog proizvoda je ostala ista. Zašto su narušeni pariteti?
Zašto nema jasnog programa za nas, zašto poljoprivredne proizvođače u Evropi država dotira, a mi...?
Šta je uzrok takvog stanja, koji su problemi?
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta.
• Više stotina agronoma tavori na birou NSZ jer nikada neće biti angažovani od strane paora iz hobija koji primaju subvencije."Oko 80% agrarnog budžeta Hrvatske je usmereno na podršku komercijalnim gazdinstvima, nekomercijalnim farmerima i projektima kapitalnog značaja. U 2005. godini, ukupni podsticaji su iznosili blizu 300 miliona evra (u Srbiji manje od 50 miliona evra). Podsticaji se usmeravaju kao direktna davanja po jedinici površine i grlu stoke, slično kao u EU.
Nekomercijalni proizvođači, od 700 do 1700 evra godišnje. Programi za povećanje govedarske proizvodnje sa 200 evra po grlu. Sufinansiranje izgradnje hladnjača i drugih skladišnih i prerađivačkih objekata, gde je podrška po jednom korisniku i do 350.000 evra. Direktni podsticaji su za ha pšenice 160 evra, ha uljarice 150 evra, ha šećerne repe 400 evra, podsticaj za industrijsku proizvodnju povrća je 400 evra/ha, po mlečnoj kravi 110 evra, a za tele još oko 90 evra, za utovljenu junad iz domaće proizvodnje 130 evra, a za telad u tovu iz uvoza oko 100 evra."
Budžet Evropske unije
Budžet Evropske unije u 2005. godini je iznosio 105 milijardi evra. U okviru njega, agrarni budžet je iznosio oko 46 milijardi evra ili 44%. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo uspešno potpisivanje za poljoprivredu Srbije znači veliki napredak koji će omogućiti zonu slobodne trgovine sa zemljama EU-27.

Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Vlasnička struktura zemljoposednika u Srbiji je poprilično šarolika, jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede - što je trend - sve više! Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Činjenica je da je ministar poljoprivrede izbrisao iz sistema premija i subvencija krupne komercijalne prizvođače, navodeći da ne želi da se novac poreskih obveznika usmerava u ruke tajkuna. Zanimljivo? Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljsti posedi ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos. Veliki posedi, praksa je nedvosmisleno pokazala, imaju znatno veće mogućnosti za unapređenje tehnologije proizvodnje, integralnu i biološku zaštitu useva i proizvoda, racionalnije i ekonomičnije korišćenje mehanizacije, efikasnije navodnjavanje, okupljanje na jednom mestu i timski rad najboljih naučnih i stručnih kadrova... Pitanje je takođe gde će se zaposliti stotine mladih inžinjera poljoprivrede koji sada godinama, vreme provode na šalterima Nacionalne službe za zapošljavanje u potrazi za zaposlenjem. Paori nikada neće zaposliti ni jednog inžinjera poljoprivrede, paore to ne interesuje! Poljoprivredni fakulteti trebalo bi da prestanu sa radom bar dok se većina diplomiranih inžinjera poljoprivrede ne zaposli. Čemu toliki inžinjeri poljoprivrede sa ovako vođenom agrarnom politikom, koja u prvi plan gura nekakve paore, nije mi jasno. Ukratko, nije potrebno izmišljati toplu vodu, već samo primeniti iskustva zemalja poput Holandije i Danske, gde se iz agrara vrši prelivanje dobiti u ostale privredne grane. Celokupna agrarna proizvodnja u tim zemljama zasnovana je na nekoliko jednostavnih postulata poput:
• izvoze se i prodaju proizvodi što većeg stepena dorade (npr. nikako ne izvoze kukuruz, već je to sirovina za dobijanje blizu 500 proizvoda, ili mleko, već iz njega dobijaju 70 prozvoda, koji nalaze primenu počev od industrije stočne hrane do farmacije i kozmetičke industrije)

• blizu 70 % ostvarenog prihoda ostvari se kroz stočarstvo. Tamo postoji tzv. ekonomski aksiom: "Pokaži mi kakvo ti je stočarstvo i odmah ću ti reći kakva ti je celokupna privreda". Bojim se da bi u našem slučaju rezultati bili pora¿avajući. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu.

Činjenice govore same za sebe: od 4,2 miliona hektara obradive površine u Srbiji 87% je u privatnom vlasništvu, a samo 13% pripadaju državi i poljoprivrednim preduzećima. Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je 3 hektara, a u Danskoj, primera radi, 42,6 hektara, u Velikoj Britaniji 69,3 hektara! Uporedni podaci deluju još drastičnije ako se zna da samo 2,9 % obradivog zemljišta u Srbiji čine posedi veći od 5.000 hektara, a da je broj gazdinstva 700.000, od čega je registrovano tek nešto oko pola. To je ogroman problem !
Šta je uzrok takvog stanja, koji su problemi?
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta
• Budžet za poljoprivredu u Srbiji treba da iznosi oko 44% ukupnog budžeta Republike Srbije.

Država prati šta se dešava, a koliko ja znam, svi najveći mlinovi u Srbiji imaju dovoljno pšenice za preradu tokom ove sezone", rekao je Dragin.
Pratite malo i zbivanja u svetu. Od 09 juna je cena psenice porasla za 70 % na svetskom trzistu.

Jos kad bi ga za dzabe dobili.

U prevodu: kupuj brašno, narode.
Prvo, kako i koliko verujemo političarima, to je to.
Drugo, čak i ako je čovek u pravu i imamo dovoljno žita, sutra može da dođe Neki Baja i da kaže - ohoho, skočila cena na svetskom tržištu, 'ajmo mi ovo naše da prodamo, podelimo malko novaca, a narod je ionako već navikao na korenje...

Prvo mleko,sad zito, a sutra???
E MOJ SASA!