"Nestašica mleka veštački izazvana"

Ministar očigledno ima problema sa shvatanjem koncepta privatne svojine.

Ukoliko se proizvođaču, IZ BILO KOG RAZLOGA, ne isplati da proizvodi mleko, to je kraj priče.

Pitanje za ministra je monopol prerađivača.

Kao i uvek, za ovu spekulaciju nece biti kaznjen niko.

Ma tako je birokrato. Sve je to po selima lennivac do lenjivca. To nece da radi, iako bi mogli Ferarri da voze od mleka. Cena je najveca na svetu, plus astronomske subvencije, vasi drugari daju lovu unapred, mi potrosaci prepuni para i ne pitamo za cenu.
Samo se vi frikombinujte.

Kakav uzasan lik! Svi su krivi a on i ministar dooooobri. A to sto su sve te subvencije postoje u istom iznosu od 2004 kad je premija bila 4 dinara on nema ni pojma. Ali ima pojma da namerno opstruira uspostavljanje nacionalne NEZAVISNE laboratorije za mleko koja bi mlekare ali i porizodjace mleka uvela u red da se placa po kvalietu. Zasto to rade? Zato sto je ovaj dosao iz Instituta za stocarstvo koji vuce sebi uspostavlajuci razna glupa pravila u stocarstvu koja seljacima svakodnevno izbijaju novac iz dzepa i prelivajuci novac u Institut, i sto Ministar ima ambiciju da bude profesor koji opremu koja bi trebala vec da je u funkciji gura u SVOJ departman fakulteta u NS koja tamo stoji neraspakovana! Za ovu stuaciju je krivo iskljucivo ministarstvo svojim necinjenjem! Poljoprivrednici su svaki dan u gubitku i divim se svima koji jos nisu odustali od proizvodnje mleka.

Ministar poljoprivrede Dr. Saša Dragin, ističe da nije suštinsko pitanje da li će država dati pare, nego, uslovi pod kojima se dodeljuju subvencije i nabavlja repromaterijal, kao što je dizel gorivo za oranje koje proizvođača košta „kao da sipa u ’mercedes’ u krugu dvojke“. Tvrdi da smo jedina zemlja u svetu koja nema poljoprivrednu naftu. Francuska, navodi, prošle godine imala je 700 miliona evra interventnih subvencija poljoprivredi. Samo po prvotelki daje 250 evra. Srpski proizvođači prodaju mleko po 26 dinara, a u Hrvatskoj nisu zadovoljni ni sa 52 dinara po litru. Ovakva situacija jedino odgovara mlekarama, jer bagatelno dobijaju sirovinu. Problem je, takođe, što je naše tržište otvoreno do te mere da ne možemo da budemo konkurenti sa strancima, koji imaju sve pogodnosti. Ne razumem Republički fond za razvoj, koji kaže da ne kreditira primarnu proizvodnju!? Prošle godine proizveli smo pšenicu po 11 dinara, a prodali po sedam. Znači li, da i za to treba da platimo kaznu? Ako nam poljoprivreda ne treba, neka kažu! Poklaćemo krave, prodati meso... Možda bi bilo bolje da uvozimo mleko, meso, jaja, brašno.
Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu.
U prvom redu preko masivnih subvencija i podsticaja. Koliko to može da bude bitan cilj državne agropolitike, možda najbolje govori primer Hrvatske. Zaštitna cena, odnosno, od države garantovana cena, je (pretvoreno u dinare) 31 dinar plus osam dinara državnog podsticaja. Dalje subvencije su: za umatičeno grlo 200 evra, za prvotelke 290 evra, za hektar obrađene površine od 155 do 309 evra (zavisno od kulture).Nameće se utisak da se na taj način Srbija, visoko potencijalna agrarna zemlja, pretvara u uvozno zavisnu.
Situacija u poljoprivredi Srbije nije sjajna. Daleko od toga. Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Ukratko, nije potrebno izmišljati toplu vodu, već samo primeniti iskustva zemalja poput Holandije i Danske, gde se iz agrara vrši prelivanje dobiti u ostale privredne grane.

Ministar je shvatio situaciju sasvim dobro.
Imlek se ponašao prilično bahato prema proizvođačima mleka, ucenjujući ih cenom i nerealno visokim zahtevima kvaliteta mleka. Samim tim proizvođači smanjuju količine.
Imlek je, kao i mnoge domaće kompanije stvarao profit baziran na monopolskom položaju, sa prilično kratkovidom poslovnom politikom. Sve je stavljeno u službu što većeg profita kako bi firma bila što pre, što bolje prodata. Obzirom da zbog krize "Beko and Co", nisu uspeli da je prodaju na vreme, sada im se takva politika vraća.

Kako to "nedovoljna cena mleka", pa kod mene u radnji je 67.00 din (Pričam o najjeftinijem kratkotrajnom mleku u plastičnoj flaši, a ima i skupljih!

Ja licno znam coveka koji dnevno baca 200 litara mleka,jer je mlekari jeftinije da uvozi mleko u prahu! Salford je investicioni fond kome je u cilju da sto vise zaradi,bas njih briga na koji ce nacin do toga doci. Drzava koja apsolutno ne podrzava farmera treba da bude gladna

Šta je uzrok takvog stanja u poljoprivredi Srbije? Koji su problemi konkretno uzrokovali ovakvo tragično stanje?
•Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
•Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
•Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
•Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
•Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
•Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
•Nisu uvedeni standardi kvaliteta. Kakvo nam je selo i poljoprivreda?
EU-27 zemalja ima prosečnu veličinu poljoprivrednog gazdinstva od 4 ha u Grčkoj do 69 ha u Engleskoj. Prosek za EU-15 je 18,4 ha. Prosečna veličina stada mlečnih krava je između 5 i 13 grla u Portugaliji, Grčkoj, Španiji i Finskoj, 51 u Danskoj i 69 u Ujedinjenom Kraljevstvu. Prosek za EU je 24 grla. Poljoprivreda zapošljava 17% radne snage u Grčkoj, 13% u Portugaliji, 2-3% u Belgiji, Švedskoj i Engleskoj. Prosek za EU-15 je 4,7%.

Veličina gazdinstva u Srbiji je 3,28 ha, 1-2 krave po domaćinstvu i više od 20% stanovništva radi u poljoprivedi.

• 60% biljna proizvodnja
• 40% stočarska proizvodnja( EU 65-70%)
• 750.000 privatnih farmi
• usitnjenost poseda
• posed do 3 ha (58,1%)
• 0,8% farmi ima posed 15-20 ha
• 0,5% posed veći od 20 ha

Kako to rade drugi?
"Oko 80% agrarnog budžeta Hrvatske je usmereno na podršku komercijalnim gazdinstvima, nekomercijalnim farmerima i projektima kapitalnog značaja. U 2005. godini, ukupni podsticaji su iznosili blizu 300 miliona evra (u Srbiji manje od 50 miliona evra). Podsticaji se usmeravaju kao direktna davanja po jedinici površine i grlu stoke, slično kao u EU.
Nekomercijalni proizvođači, od 700 do 1700 evra godišnje.Programi za povećanje govedarske proizvodnje sa 200 evra po grlu. Sufinansiranje izgradnje hladnjača i drugih skladišnih i prerađivačkih objekata, gde je podrška po jednom korisniku i do 350.000 evra. Direktni podsticaji su za ha pšenice 160 evra, ha uljarice 150 evra, ha šećerne repe 400 evra, podsticaj za industrijsku proizvodnju povrća je 400 evra/ha, po mlečnoj kravi 110 evra, a za tele još oko 90 evra, za utovljenu junad iz domaće proizvodnje 130 evra, a za telad u tovu iz uvoza oko 100 evra."
Budžet Evropske unije
Budžet Evropske unije u 2005. godini je iznosio 105 milijardi evra. U okviru njega, agrarni budžet je iznosio oko 46 milijardi evra ili 44%. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo uspešno potpisivanje za poljoprivredu Srbije znači veliki napredak koji će omogućiti zonu slobodne trgovine sa zemljama EU-27.
Ako težimo da budemo deo velike agrarne porodice EU neminovni su dublji rezovi u zemljišnoj politici. Ukrupnjavanje poseda nameće se kao prioritet koji ne može biti ostvaren bez sveobuhvatnog državnog programa i istrajnosti u njegovom sprovođenju. To se u prvom redu odnosi na sređivanje katastra i komasaciju obradivog poljoprivrednog zemljišta o državnom trošku. Osnivanje stimulativnih fondova za otkup zemlje od staračkih i nepoljoprivrednih domaćinstva i njihovo objedinjavanje, jedna je od mogućih opcija kao i insistiranje na izmeni Zakona o nasleđivanju gde prioritet u dobijanju zemlje treba da imaju oni koji je obrađuju i od nje žive...
Bez koncentracije velikih poljoprivrednih površina, po mišljenju velikog broja stručnjaka, nemamo mnogo šanse na uspeh u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU. Proizvodnja za probirljivo tržište Evropske unije zahteva primenu formule 3 K (kvalitet, kvantitet, kontinuitet) a to se, pod stručnim nadzorom naučnih instituta i poljoprivrednih zavoda, jamčano, može ostvariti samo na velikim površinama s razrađenim upravljačkim sistemima.

Uključivanje srpskog agrara u evropske integracije spada svakako među prioritete aktuelne državne administracije. Ubrzano donošenje zakonske regulative, harmonizovane sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, ne može, koliko god to dežurni kritičari želeli da ospore, kao ispraznu retoriku. To je proces koji se, s manje ili više uspeha, ipak, odvija po utvrđenom scenariju već viđenom i razrađenom u zemljama istočne Evrope i neposrednom okruženju.
Olako obećanu brzinu za brži evropski korak srpskog agrara ipak treba uzeti sa debelom rezervom. Poljoprivredni zakoni, ma koliko god sličili modernim, evropskim, neće ništa pomeriti nabolje bez njihove prkatične primene. A da bi se valjano inpmplementirali nužno je rešiti mnoge nagomilane rebuse među kojima usitnjenost i rasparčanost poseda, koji sigurno spada među prioritete.
Činjenice govore same za sebe: od 4,2 miliona hektara obradive površine u Srbiji 87 je u privatnom vlasništvu, a samo 13 odsto pripadaju državi i poljoprivrednim preduzećima. Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je tri, a u Danskoj, primera radi, 42,6, u Velikoj Britaniji 69,3 hektara! Uporedni podaci deluju još drastičnije ako se zna da samo 2,9 odsto obradivog zemljišta u Srbiji čine posedi veći od 5.000 hektara, a da je broj gazdinstva 700.000, od čega je registrovano tek nešto oko pola. Vlasnička struktura zemljoposednika je poprilično šarolika jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" - što je trend - sve više!
Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljsti posedi ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos. Veliki posedi, praksa je nedvosmisleno pokazala, imaju znatno veće mogućnosti za unapređenje tehnologije proizvodnje, integralnu i biološku zaštitu useva i proizvoda, racionalnije i ekonomičnije korišćenje mehanizacije, efikasnije navodnjavanje, okupljanje na jednom mestu i timski rad najboljih naučnih i stručnih kadrova...
Ukrupnjavanje poseda, uz primenu visoke tehnologije u proizvodnji, nema alternativu u savremenoj poljoprivrednoj praksi u EU...

Dozvoljeno je da budu monopolisti pa sad mogu da rade šta hoće.Zar inspekcija ne može da onemogući Imleku da manipuliše neobaveštenim potrošačima i zabrani upotrebu ambalaže na kojoj piže SVEŽE MLEKO a ustvari u njoj prodaju pasterizovano mleko.Treba znati da je najkvalitetnije SVEŽE MLEKO (to je mleko bez termičke obrade)čiji je rok trajanja najkraći pa ga mlekare nemaju u prodaji.Sledeće po klalitetu je pasterizovano mleko(termički obrađeno na oko 80 stepeni).Na ambalaži bi moralo da stoji da je pasterizovano a nikako sveže.Za namernu obmanu potrošača u normalnoj državi bi neko morao da odgovara.NAJNEKVALITETNIJE je STERILNO MLEKO (termički obrađeno na preko 120 stepeni).Sterilizacija mleka se vrši da bi mleko duže trajalo a na štetu kvaliteta. Kada bi se vodilo računa o potrošačima a cena formirala na osnovu kvaliteta proizvoda sterilno mleko bi bilo najjeftinije.Ovako se omogućava prerađivaču da forsira punjenje najnekvalitetnijeg a najskupleg mleka njime napune prodavnice(rok trajanja veliki)pa potrošači izvolite kad nestane pasterizovanog (koje mogu ograničeno da isporuče)kupite lošije al zato skuplje.

Ma tako je birokrato. Sve je to po selima lennivac do lenjivca. To nece da radi, iako bi mogli Ferarri da voze od mleka. Cena je najveca na svetu, plus astronomske subvencije, vasi drugari daju lovu unapred, mi potrosaci prepuni para i ne pitamo za cenu.
Samo se vi frikombinujte.

Ministar je shvatio situaciju sasvim dobro.
Imlek se ponašao prilično bahato prema proizvođačima mleka, ucenjujući ih cenom i nerealno visokim zahtevima kvaliteta mleka. Samim tim proizvođači smanjuju količine.
Imlek je, kao i mnoge domaće kompanije stvarao profit baziran na monopolskom položaju, sa prilično kratkovidom poslovnom politikom. Sve je stavljeno u službu što većeg profita kako bi firma bila što pre, što bolje prodata. Obzirom da zbog krize "Beko and Co", nisu uspeli da je prodaju na vreme, sada im se takva politika vraća.

Kao i uvek, za ovu spekulaciju nece biti kaznjen niko.

Kakav uzasan lik! Svi su krivi a on i ministar dooooobri. A to sto su sve te subvencije postoje u istom iznosu od 2004 kad je premija bila 4 dinara on nema ni pojma. Ali ima pojma da namerno opstruira uspostavljanje nacionalne NEZAVISNE laboratorije za mleko koja bi mlekare ali i porizodjace mleka uvela u red da se placa po kvalietu. Zasto to rade? Zato sto je ovaj dosao iz Instituta za stocarstvo koji vuce sebi uspostavlajuci razna glupa pravila u stocarstvu koja seljacima svakodnevno izbijaju novac iz dzepa i prelivajuci novac u Institut, i sto Ministar ima ambiciju da bude profesor koji opremu koja bi trebala vec da je u funkciji gura u SVOJ departman fakulteta u NS koja tamo stoji neraspakovana! Za ovu stuaciju je krivo iskljucivo ministarstvo svojim necinjenjem! Poljoprivrednici su svaki dan u gubitku i divim se svima koji jos nisu odustali od proizvodnje mleka.

Ministar očigledno ima problema sa shvatanjem koncepta privatne svojine.

Ukoliko se proizvođaču, IZ BILO KOG RAZLOGA, ne isplati da proizvodi mleko, to je kraj priče.

Pitanje za ministra je monopol prerađivača.

Uključivanje srpskog agrara u evropske integracije spada svakako među prioritete aktuelne državne administracije. Ubrzano donošenje zakonske regulative, harmonizovane sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, ne može, koliko god to dežurni kritičari želeli da ospore, kao ispraznu retoriku. To je proces koji se, s manje ili više uspeha, ipak, odvija po utvrđenom scenariju već viđenom i razrađenom u zemljama istočne Evrope i neposrednom okruženju.
Olako obećanu brzinu za brži evropski korak srpskog agrara ipak treba uzeti sa debelom rezervom. Poljoprivredni zakoni, ma koliko god sličili modernim, evropskim, neće ništa pomeriti nabolje bez njihove prkatične primene. A da bi se valjano inpmplementirali nužno je rešiti mnoge nagomilane rebuse među kojima usitnjenost i rasparčanost poseda, koji sigurno spada među prioritete.
Činjenice govore same za sebe: od 4,2 miliona hektara obradive površine u Srbiji 87 je u privatnom vlasništvu, a samo 13 odsto pripadaju državi i poljoprivrednim preduzećima. Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je tri, a u Danskoj, primera radi, 42,6, u Velikoj Britaniji 69,3 hektara! Uporedni podaci deluju još drastičnije ako se zna da samo 2,9 odsto obradivog zemljišta u Srbiji čine posedi veći od 5.000 hektara, a da je broj gazdinstva 700.000, od čega je registrovano tek nešto oko pola. Vlasnička struktura zemljoposednika je poprilično šarolika jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" - što je trend - sve više!
Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit. To je i logično s obzirom da patuljsti posedi ne omogućavaju primenu savremenih agrotehničkih mera i adekvatnih rešenja za veći prinos. Veliki posedi, praksa je nedvosmisleno pokazala, imaju znatno veće mogućnosti za unapređenje tehnologije proizvodnje, integralnu i biološku zaštitu useva i proizvoda, racionalnije i ekonomičnije korišćenje mehanizacije, efikasnije navodnjavanje, okupljanje na jednom mestu i timski rad najboljih naučnih i stručnih kadrova...
Ukrupnjavanje poseda, uz primenu visoke tehnologije u proizvodnji, nema alternativu u savremenoj poljoprivrednoj praksi u EU...

Ministar poljoprivrede Dr. Saša Dragin, ističe da nije suštinsko pitanje da li će država dati pare, nego, uslovi pod kojima se dodeljuju subvencije i nabavlja repromaterijal, kao što je dizel gorivo za oranje koje proizvođača košta „kao da sipa u ’mercedes’ u krugu dvojke“. Tvrdi da smo jedina zemlja u svetu koja nema poljoprivrednu naftu. Francuska, navodi, prošle godine imala je 700 miliona evra interventnih subvencija poljoprivredi. Samo po prvotelki daje 250 evra. Srpski proizvođači prodaju mleko po 26 dinara, a u Hrvatskoj nisu zadovoljni ni sa 52 dinara po litru. Ovakva situacija jedino odgovara mlekarama, jer bagatelno dobijaju sirovinu. Problem je, takođe, što je naše tržište otvoreno do te mere da ne možemo da budemo konkurenti sa strancima, koji imaju sve pogodnosti. Ne razumem Republički fond za razvoj, koji kaže da ne kreditira primarnu proizvodnju!? Prošle godine proizveli smo pšenicu po 11 dinara, a prodali po sedam. Znači li, da i za to treba da platimo kaznu? Ako nam poljoprivreda ne treba, neka kažu! Poklaćemo krave, prodati meso... Možda bi bilo bolje da uvozimo mleko, meso, jaja, brašno.
Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu.
U prvom redu preko masivnih subvencija i podsticaja. Koliko to može da bude bitan cilj državne agropolitike, možda najbolje govori primer Hrvatske. Zaštitna cena, odnosno, od države garantovana cena, je (pretvoreno u dinare) 31 dinar plus osam dinara državnog podsticaja. Dalje subvencije su: za umatičeno grlo 200 evra, za prvotelke 290 evra, za hektar obrađene površine od 155 do 309 evra (zavisno od kulture).Nameće se utisak da se na taj način Srbija, visoko potencijalna agrarna zemlja, pretvara u uvozno zavisnu.
Situacija u poljoprivredi Srbije nije sjajna. Daleko od toga. Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Ukratko, nije potrebno izmišljati toplu vodu, već samo primeniti iskustva zemalja poput Holandije i Danske, gde se iz agrara vrši prelivanje dobiti u ostale privredne grane.

Ja licno znam coveka koji dnevno baca 200 litara mleka,jer je mlekari jeftinije da uvozi mleko u prahu! Salford je investicioni fond kome je u cilju da sto vise zaradi,bas njih briga na koji ce nacin do toga doci. Drzava koja apsolutno ne podrzava farmera treba da bude gladna

Dozvoljeno je da budu monopolisti pa sad mogu da rade šta hoće.Zar inspekcija ne može da onemogući Imleku da manipuliše neobaveštenim potrošačima i zabrani upotrebu ambalaže na kojoj piže SVEŽE MLEKO a ustvari u njoj prodaju pasterizovano mleko.Treba znati da je najkvalitetnije SVEŽE MLEKO (to je mleko bez termičke obrade)čiji je rok trajanja najkraći pa ga mlekare nemaju u prodaji.Sledeće po klalitetu je pasterizovano mleko(termički obrađeno na oko 80 stepeni).Na ambalaži bi moralo da stoji da je pasterizovano a nikako sveže.Za namernu obmanu potrošača u normalnoj državi bi neko morao da odgovara.NAJNEKVALITETNIJE je STERILNO MLEKO (termički obrađeno na preko 120 stepeni).Sterilizacija mleka se vrši da bi mleko duže trajalo a na štetu kvaliteta. Kada bi se vodilo računa o potrošačima a cena formirala na osnovu kvaliteta proizvoda sterilno mleko bi bilo najjeftinije.Ovako se omogućava prerađivaču da forsira punjenje najnekvalitetnijeg a najskupleg mleka njime napune prodavnice(rok trajanja veliki)pa potrošači izvolite kad nestane pasterizovanog (koje mogu ograničeno da isporuče)kupite lošije al zato skuplje.

Šta je uzrok takvog stanja u poljoprivredi Srbije? Koji su problemi konkretno uzrokovali ovakvo tragično stanje?
•Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
•Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
•Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
•Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
•Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
•Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
•Nisu uvedeni standardi kvaliteta. Kakvo nam je selo i poljoprivreda?
EU-27 zemalja ima prosečnu veličinu poljoprivrednog gazdinstva od 4 ha u Grčkoj do 69 ha u Engleskoj. Prosek za EU-15 je 18,4 ha. Prosečna veličina stada mlečnih krava je između 5 i 13 grla u Portugaliji, Grčkoj, Španiji i Finskoj, 51 u Danskoj i 69 u Ujedinjenom Kraljevstvu. Prosek za EU je 24 grla. Poljoprivreda zapošljava 17% radne snage u Grčkoj, 13% u Portugaliji, 2-3% u Belgiji, Švedskoj i Engleskoj. Prosek za EU-15 je 4,7%.

Veličina gazdinstva u Srbiji je 3,28 ha, 1-2 krave po domaćinstvu i više od 20% stanovništva radi u poljoprivedi.

• 60% biljna proizvodnja
• 40% stočarska proizvodnja( EU 65-70%)
• 750.000 privatnih farmi
• usitnjenost poseda
• posed do 3 ha (58,1%)
• 0,8% farmi ima posed 15-20 ha
• 0,5% posed veći od 20 ha

Kako to rade drugi?
"Oko 80% agrarnog budžeta Hrvatske je usmereno na podršku komercijalnim gazdinstvima, nekomercijalnim farmerima i projektima kapitalnog značaja. U 2005. godini, ukupni podsticaji su iznosili blizu 300 miliona evra (u Srbiji manje od 50 miliona evra). Podsticaji se usmeravaju kao direktna davanja po jedinici površine i grlu stoke, slično kao u EU.
Nekomercijalni proizvođači, od 700 do 1700 evra godišnje.Programi za povećanje govedarske proizvodnje sa 200 evra po grlu. Sufinansiranje izgradnje hladnjača i drugih skladišnih i prerađivačkih objekata, gde je podrška po jednom korisniku i do 350.000 evra. Direktni podsticaji su za ha pšenice 160 evra, ha uljarice 150 evra, ha šećerne repe 400 evra, podsticaj za industrijsku proizvodnju povrća je 400 evra/ha, po mlečnoj kravi 110 evra, a za tele još oko 90 evra, za utovljenu junad iz domaće proizvodnje 130 evra, a za telad u tovu iz uvoza oko 100 evra."
Budžet Evropske unije
Budžet Evropske unije u 2005. godini je iznosio 105 milijardi evra. U okviru njega, agrarni budžet je iznosio oko 46 milijardi evra ili 44%. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo uspešno potpisivanje za poljoprivredu Srbije znači veliki napredak koji će omogućiti zonu slobodne trgovine sa zemljama EU-27.
Ako težimo da budemo deo velike agrarne porodice EU neminovni su dublji rezovi u zemljišnoj politici. Ukrupnjavanje poseda nameće se kao prioritet koji ne može biti ostvaren bez sveobuhvatnog državnog programa i istrajnosti u njegovom sprovođenju. To se u prvom redu odnosi na sređivanje katastra i komasaciju obradivog poljoprivrednog zemljišta o državnom trošku. Osnivanje stimulativnih fondova za otkup zemlje od staračkih i nepoljoprivrednih domaćinstva i njihovo objedinjavanje, jedna je od mogućih opcija kao i insistiranje na izmeni Zakona o nasleđivanju gde prioritet u dobijanju zemlje treba da imaju oni koji je obrađuju i od nje žive...
Bez koncentracije velikih poljoprivrednih površina, po mišljenju velikog broja stručnjaka, nemamo mnogo šanse na uspeh u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU. Proizvodnja za probirljivo tržište Evropske unije zahteva primenu formule 3 K (kvalitet, kvantitet, kontinuitet) a to se, pod stručnim nadzorom naučnih instituta i poljoprivrednih zavoda, jamčano, može ostvariti samo na velikim površinama s razrađenim upravljačkim sistemima.

Kako to "nedovoljna cena mleka", pa kod mene u radnji je 67.00 din (Pričam o najjeftinijem kratkotrajnom mleku u plastičnoj flaši, a ima i skupljih!