Kastro upozorio Obamu zbog Irana

Jedan je...Fidel!

Ma šta mislili o njegovim političkim uverenjima, jedno se ne može poreći - Fidel je zaista harizmatični lider, a Kubanci, ma kako to uvrnuto zvučalo imajući u vidu njihovo veliko siromaštvo, zaista srećan i izuzetno prijatan
narod.

O prijatnosti Kubanaca nema diskusije. Velik narod Kubanci. Ali srecnih ljudi ni naroda nigde nema.

Kuba nije bogata, ali tamo:
1. nema gladnih
2. prosecni zivotni vek je preko 78 godina (zene preko 80)
3. zdravstvo medju najboljima u svetu
4. stopa kriminala najniza u svetu
Nemas nista, ali te ne boli glava. Nasuprot nama, koji smo lideri u svemu i svacemu, a gladni smo svega i svacega.

Kuba. To vam je, voziti napred rikvercom. Nesto slicno se i kod nas dogadja, samo sto mi nemamo Kastra.

Jedan je Tito, jedan je Kastro, jedan je... ma molim vas. Sta ako kazem jedan je Savisav Milojkovic, mnogi me nece shvatiti.

Povratkom andjela opet ce Kubom med i mleko da teku, misle neki. Kuba vam je zemlja Dembelija. I Kubanci decenijama pevaju socijalisticku narodnu pesmu: alaj volem ovaj rezim, plata ide a ja lezim. Ali, nema toga vise, kraj!

za uporedbu valja znati da 1/8 amerikanaca (preko 40 000 000 da da dobro vidite, nije greska) prima markice za hranu sto ce reci gladni su. malo razmislite prije nego krenete sa pljuvacinom castra i cube. ako mislite da su amerikanci bogati grdno se varate. mali postotak je bogat, srednja klasa skoro nestala, a ostali rade dva pa nekada i tri posla i cesto bez slobodnih dana. normalno, sve svojom voljom. treba platiti racune i visoki drustveni standard ili bolje receno "spolja gladac iznutra jadac"

Kuba je nazalost zadnja zemlja gde se normalno zivi, bez pohlepe, bez trke, bez preteranog rada, gde je covek jos uvek covek a ne konj, nesto kao kod nas u SFRJ sto je bilo u samoupravljanju...dabogda Kastro poziveo bar jos 20 godina da sacuva Kubance od kapitalistickog izivljavanja...

fidel , a i tito , ponudili su svetu alternativu - drustva u kojima bezbriznost i humanost prevladava nad individualnom pohlepom , a dobit ne mora da se ostvaruje na stetu prevarenih sljakera.
vise je nego ocigledno da je kapitalizam postao vrsta robovlasnistva ( debelo zaduzen , oduzeta ti je sloboda - dakle , radi se o novom, "dobrovoljnom" ropstvu - iz kojeg nema izlaza ).
ponudjena alternativa itekako je imala smisla i bila poprilicno dalekovida!

PRVA SPECIJALNA SESIJA SEDMOG ZASEDANJA NARODNE SKUPŠTINE, ODRŽANE U KONGRESNOM CENTRU HAVANE 7. AVGUSTA 2010 GODINE, U „52 GODINI REVOLUCIJE“.
(Stenogafska verzija – Državno veće)
Poruka Narodnoj skupštini koju je pročitao drug Fidel:
Pre samo osam nedelja, mislio sam da nije moguće izbeći neposrednu ratnu opasnost. Slika koju sam video je bila tako tragična, da nisam video izlaz (osim eventualnog pukog preživljavanja), posebno u regiji ove hemisfere koja bi bez razloga mogla postati meta direktnog napada. To ne bi pogodilo samo neke izolovane regije na planeti.
Znajući da ljudska bića uvek teže nekakvoj budućnosti - koliko god ona bila neizvesna - to je bilo veoma teško razumeti.
Uprkos svemu, pokušao sam da shvatim.
Srećom, nije mi dugo trebalo da shvatim da postoji jedna nada i to veoma osnovana. Ukoliko se, međutim, ova mogućnost propusti, katastrofa bi imala najgore posledice. Tada ne bi postojala mogućnost za spas ljudske vrste.
Uprkos svemu ja čvrsto vjerujem da to ne bi bio slučaj. Šta više, sada se stvaraju uslovi za rešenje situacije o kojima nije moglo ni da se sanja.
Jedan čovek, Predsednik Sjedinjenih Država, moraće sam da donese ovu odluku. Po svemu sudeći, s obzirom na njegovu višestruku okupiranost, on ovo još nije uočio.
Ali, njegovi savetnici su počeli da shvataju situaciju sudeći po pojedinim radnjama koje su preduzete, kao što su prestanak zatvorske torture prema Gerardo-u (Hernandez Gerardo, član grupe „Cuban Five“ uhvaćenih kubanskih obaveštajaca; prestanak torture 7. avgusta 2010.g., na direktnu intervenciju Fidela i Raula Kastro prema SAD - prim prev). Dakle učinjeno je nešto što nije urađeno tokom poslednjih dvanaest godina u kontekstu nezamislive mržnje sistema protiv Kube i protiv njega (Gerardo-a). Danas bi se moglo predvideti da će sledeći korak biti dozvola koja će omogućiti Adriani (supruga H.Gerarda) da ga poseti u zatvoru ili njegovo trunutno oslobađanje ili oboje. Od Adriane sam saznao da je njegov moral sada, nakon dvanaest godina nepravednog i okrutnog zatvora, veći nego ikad.
S obzirom na činjenicu da Iran neće ustupiti ni za pedalj prema zahtevima Sjedinjenih Država i Izraela, koje su već mobilisale nekoliko od raspoloživih ratnih resursa, moraće da započnu sa napadom, čim istekne rok koji je dogovoren na sednici Saveta bezbednosti UN od 9.juna 2010.g.
Postoji jedno ograničenje za sve ono čemu se čovek nada i što on ne može prevazići.
U ovom kritičnom slučaju, Predsednik Barak Obama je taj koji će dati nalog za početak tako mnogo najavljivanog i publikovanog napada, u skladu sa pravilima gigantske imperije.
Međutim, upravo u trenutku kada on izda tu naredbu, koja bi bila, uzgred budi rečeno, jedina koju bi mogao da da, a imajući u vidu snagu, brzinu i količinu neevidentiranog broja akumuliranih nuklearnih raketa kao rezultat apsurdnog nadmetanja između sila, on bi – dakle - istovremeno naredio trenutnu smrt stotina miliona ljudi, između ostalog nekalkulisan broj građana sopstvene zemlje, ali isto tako članova posada brodova US flote koja je raspoređena u morima koja okružuju Iran. Rat bi izbio odmah na Bliskom i Srednjem Istoku, kao i u Evroaziji.
Sudbina je odredila da, baš u tom trenutku, Predsednik US bude ličnost Afrike i Belaca, Muhamedanaca i Hrišćanskog porekla. ON NEĆE IZDATI TAKVU NAREDBU !!!, ukoliko mu pomognemo da bude nje svestan. A to je ono što mi radimo ovde.

Lideri najmoćnijih država na svetu, bilo saveznici ili suprotstavljeni, uz izuzetak Izraela, će ga ohrabrivati da to ne uradi.
Posle toga će svet ustanoviti sve počasti koje bi mogao da zasluži.
Uspostavljeni planetarni poredak ne bi mogao da traje i odmah nakon toga bi neizbežno propao.
Takozvane konvertibilne valute gube vrednost kao instrument sistema koji nameće da se njima (konvertiblinim valutama) daju nacionalna bogatstva, kao i neograničene količine znoja i žrtvovanja naroda.
Novi oblici distribucije roba i usluga, obrazovanja i upravljanja društvenim procesima će se mirno pojaviti, ali ako izbije rat, trenutni društveni poredak će naglo nestati, po mnogo većoj ceni.
Stanovništvo planete može biti regulisano; neobnovljivi reursi mogu biti sačuvani; klimatske promene mogu se sprečiti; sva ljudska bića mogu imati garantovano korisno zaposlenje; bolesnom se može pomoći; neophodno znanje, kultura i nauka u službi čoveka može biti zajemčena. Deca, adolescenti i mladi u svetu neće poginuti u tom nuklearnom holokaustu.
Ovo je poruka sam želeo da prenesem vama, dragi drugovi naše narodne skupštine.
Ja sam sada spreman da snosim odgovornost za moje reči, kao i da vam odgovorim na pitanja koja biste mi postavili, odnosno da saslušam vaše mišljenje.
Puno vam hvala (aplauz).

Originalne verzije na španskom, engleskom, francuskom, italijanskom, nemačkom, ruskom i arapskom jeziku na adresi:
http://www.cuba.cu/gobierno/reflexiones/2010/ing/f070810i.html

U vezi roka, rezolucija SB UN se odnosi na nuklearno naoružavanja Irana
Resolution 1929 (2010)
Adopted by the Security Council at its 6335th meeting, on
9 June 2010
http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N10/396/79/PDF/N1039679.pdf?OpenElement

Kuba stvarno nije potlacena od Amerike, oni jesu "castan" narod..., ali sto su beda, neopisiva!
Skolstvo, zdravstvo, tehnologija, demokratija...-NULA minus.

Kubanci zaista su veseli narod ali poslje 2-3 mojita, kao kod nas 2-3 rakije i NEMA PROBLEMA BRATE :)

legenda

Koga su u drzavnoj bešici ljuljali, ko je pio papicu sa drzavnim mlekom, ko je cuclao socijalisticku cuclicu, taj se naravno boji kapitalizma. Kapitalizam je pre svega sloboda, da svoju sudbinu oblikujes, da gradis coveka u sebi, a ne da ga neko kalupima i istovetnim formama u tebe nabija. Vrhunac covekov nije samo biti sit. Postoje i druge sfere, koje se sigurno ne mogu dokuciti pevajuci svi u glas sinhrono, Jugoslavijo, Druze tito mi ti se kunemo, Slooobo slobodo. Videli ste kako smo se kleli u kakve smo prasume slobode zabasali. Misliti svojom glavom do dna, preko granica ljudskog, neogranicen ideologijom nacionalizmom, nacizmom, to nazalost ima samo u "trulom", kapitalizmu, koji je jos uvek, posledicno, u nasim glavama nesto pretece, razarajuce, ponizavajuce. Naravno da svi oni koji su otisli u kapitalizam da uzivaju materijalni zivot, su se brzo razocarali. Jer kad covek sve pokupuje i pojede, trazi se nesto drugo? E toga nema ni u socijalizmu ni u kapitalizmu. To moras u sebi naci. A to naci, u kapitalizmu je lakse nego u "slobodnoj Kubi", gde jos uvek cvetaju baba-janje i mirisu ljubicice. Nego u sake 'raknuti, pa u zivot, drugovi i drugarice.

Živeo Fidel i bratska Kuba!

Castro si, Obama no!

Povratkom andjela opet ce Kubom med i mleko da teku, misle neki. Kuba vam je zemlja Dembelija. I Kubanci decenijama pevaju socijalisticku narodnu pesmu: alaj volem ovaj rezim, plata ide a ja lezim. Ali, nema toga vise, kraj!

Kuba. To vam je, voziti napred rikvercom. Nesto slicno se i kod nas dogadja, samo sto mi nemamo Kastra.

Kuba stvarno nije potlacena od Amerike, oni jesu "castan" narod..., ali sto su beda, neopisiva!
Skolstvo, zdravstvo, tehnologija, demokratija...-NULA minus.

Jedan je...Fidel!

Jedan je Tito, jedan je Kastro, jedan je... ma molim vas. Sta ako kazem jedan je Savisav Milojkovic, mnogi me nece shvatiti.

Ma šta mislili o njegovim političkim uverenjima, jedno se ne može poreći - Fidel je zaista harizmatični lider, a Kubanci, ma kako to uvrnuto zvučalo imajući u vidu njihovo veliko siromaštvo, zaista srećan i izuzetno prijatan
narod.

Kubanci zaista su veseli narod ali poslje 2-3 mojita, kao kod nas 2-3 rakije i NEMA PROBLEMA BRATE :)

Kuba nije bogata, ali tamo:
1. nema gladnih
2. prosecni zivotni vek je preko 78 godina (zene preko 80)
3. zdravstvo medju najboljima u svetu
4. stopa kriminala najniza u svetu
Nemas nista, ali te ne boli glava. Nasuprot nama, koji smo lideri u svemu i svacemu, a gladni smo svega i svacega.

O prijatnosti Kubanaca nema diskusije. Velik narod Kubanci. Ali srecnih ljudi ni naroda nigde nema.

Koga su u drzavnoj bešici ljuljali, ko je pio papicu sa drzavnim mlekom, ko je cuclao socijalisticku cuclicu, taj se naravno boji kapitalizma. Kapitalizam je pre svega sloboda, da svoju sudbinu oblikujes, da gradis coveka u sebi, a ne da ga neko kalupima i istovetnim formama u tebe nabija. Vrhunac covekov nije samo biti sit. Postoje i druge sfere, koje se sigurno ne mogu dokuciti pevajuci svi u glas sinhrono, Jugoslavijo, Druze tito mi ti se kunemo, Slooobo slobodo. Videli ste kako smo se kleli u kakve smo prasume slobode zabasali. Misliti svojom glavom do dna, preko granica ljudskog, neogranicen ideologijom nacionalizmom, nacizmom, to nazalost ima samo u "trulom", kapitalizmu, koji je jos uvek, posledicno, u nasim glavama nesto pretece, razarajuce, ponizavajuce. Naravno da svi oni koji su otisli u kapitalizam da uzivaju materijalni zivot, su se brzo razocarali. Jer kad covek sve pokupuje i pojede, trazi se nesto drugo? E toga nema ni u socijalizmu ni u kapitalizmu. To moras u sebi naci. A to naci, u kapitalizmu je lakse nego u "slobodnoj Kubi", gde jos uvek cvetaju baba-janje i mirisu ljubicice. Nego u sake 'raknuti, pa u zivot, drugovi i drugarice.

Castro si, Obama no!

Živeo Fidel i bratska Kuba!

Kuba je nazalost zadnja zemlja gde se normalno zivi, bez pohlepe, bez trke, bez preteranog rada, gde je covek jos uvek covek a ne konj, nesto kao kod nas u SFRJ sto je bilo u samoupravljanju...dabogda Kastro poziveo bar jos 20 godina da sacuva Kubance od kapitalistickog izivljavanja...

legenda

za uporedbu valja znati da 1/8 amerikanaca (preko 40 000 000 da da dobro vidite, nije greska) prima markice za hranu sto ce reci gladni su. malo razmislite prije nego krenete sa pljuvacinom castra i cube. ako mislite da su amerikanci bogati grdno se varate. mali postotak je bogat, srednja klasa skoro nestala, a ostali rade dva pa nekada i tri posla i cesto bez slobodnih dana. normalno, sve svojom voljom. treba platiti racune i visoki drustveni standard ili bolje receno "spolja gladac iznutra jadac"

fidel , a i tito , ponudili su svetu alternativu - drustva u kojima bezbriznost i humanost prevladava nad individualnom pohlepom , a dobit ne mora da se ostvaruje na stetu prevarenih sljakera.
vise je nego ocigledno da je kapitalizam postao vrsta robovlasnistva ( debelo zaduzen , oduzeta ti je sloboda - dakle , radi se o novom, "dobrovoljnom" ropstvu - iz kojeg nema izlaza ).
ponudjena alternativa itekako je imala smisla i bila poprilicno dalekovida!

PRVA SPECIJALNA SESIJA SEDMOG ZASEDANJA NARODNE SKUPŠTINE, ODRŽANE U KONGRESNOM CENTRU HAVANE 7. AVGUSTA 2010 GODINE, U „52 GODINI REVOLUCIJE“.
(Stenogafska verzija – Državno veće)
Poruka Narodnoj skupštini koju je pročitao drug Fidel:
Pre samo osam nedelja, mislio sam da nije moguće izbeći neposrednu ratnu opasnost. Slika koju sam video je bila tako tragična, da nisam video izlaz (osim eventualnog pukog preživljavanja), posebno u regiji ove hemisfere koja bi bez razloga mogla postati meta direktnog napada. To ne bi pogodilo samo neke izolovane regije na planeti.
Znajući da ljudska bića uvek teže nekakvoj budućnosti - koliko god ona bila neizvesna - to je bilo veoma teško razumeti.
Uprkos svemu, pokušao sam da shvatim.
Srećom, nije mi dugo trebalo da shvatim da postoji jedna nada i to veoma osnovana. Ukoliko se, međutim, ova mogućnost propusti, katastrofa bi imala najgore posledice. Tada ne bi postojala mogućnost za spas ljudske vrste.
Uprkos svemu ja čvrsto vjerujem da to ne bi bio slučaj. Šta više, sada se stvaraju uslovi za rešenje situacije o kojima nije moglo ni da se sanja.
Jedan čovek, Predsednik Sjedinjenih Država, moraće sam da donese ovu odluku. Po svemu sudeći, s obzirom na njegovu višestruku okupiranost, on ovo još nije uočio.
Ali, njegovi savetnici su počeli da shvataju situaciju sudeći po pojedinim radnjama koje su preduzete, kao što su prestanak zatvorske torture prema Gerardo-u (Hernandez Gerardo, član grupe „Cuban Five“ uhvaćenih kubanskih obaveštajaca; prestanak torture 7. avgusta 2010.g., na direktnu intervenciju Fidela i Raula Kastro prema SAD - prim prev). Dakle učinjeno je nešto što nije urađeno tokom poslednjih dvanaest godina u kontekstu nezamislive mržnje sistema protiv Kube i protiv njega (Gerardo-a). Danas bi se moglo predvideti da će sledeći korak biti dozvola koja će omogućiti Adriani (supruga H.Gerarda) da ga poseti u zatvoru ili njegovo trunutno oslobađanje ili oboje. Od Adriane sam saznao da je njegov moral sada, nakon dvanaest godina nepravednog i okrutnog zatvora, veći nego ikad.
S obzirom na činjenicu da Iran neće ustupiti ni za pedalj prema zahtevima Sjedinjenih Država i Izraela, koje su već mobilisale nekoliko od raspoloživih ratnih resursa, moraće da započnu sa napadom, čim istekne rok koji je dogovoren na sednici Saveta bezbednosti UN od 9.juna 2010.g.
Postoji jedno ograničenje za sve ono čemu se čovek nada i što on ne može prevazići.
U ovom kritičnom slučaju, Predsednik Barak Obama je taj koji će dati nalog za početak tako mnogo najavljivanog i publikovanog napada, u skladu sa pravilima gigantske imperije.
Međutim, upravo u trenutku kada on izda tu naredbu, koja bi bila, uzgred budi rečeno, jedina koju bi mogao da da, a imajući u vidu snagu, brzinu i količinu neevidentiranog broja akumuliranih nuklearnih raketa kao rezultat apsurdnog nadmetanja između sila, on bi – dakle - istovremeno naredio trenutnu smrt stotina miliona ljudi, između ostalog nekalkulisan broj građana sopstvene zemlje, ali isto tako članova posada brodova US flote koja je raspoređena u morima koja okružuju Iran. Rat bi izbio odmah na Bliskom i Srednjem Istoku, kao i u Evroaziji.
Sudbina je odredila da, baš u tom trenutku, Predsednik US bude ličnost Afrike i Belaca, Muhamedanaca i Hrišćanskog porekla. ON NEĆE IZDATI TAKVU NAREDBU !!!, ukoliko mu pomognemo da bude nje svestan. A to je ono što mi radimo ovde.

Lideri najmoćnijih država na svetu, bilo saveznici ili suprotstavljeni, uz izuzetak Izraela, će ga ohrabrivati da to ne uradi.
Posle toga će svet ustanoviti sve počasti koje bi mogao da zasluži.
Uspostavljeni planetarni poredak ne bi mogao da traje i odmah nakon toga bi neizbežno propao.
Takozvane konvertibilne valute gube vrednost kao instrument sistema koji nameće da se njima (konvertiblinim valutama) daju nacionalna bogatstva, kao i neograničene količine znoja i žrtvovanja naroda.
Novi oblici distribucije roba i usluga, obrazovanja i upravljanja društvenim procesima će se mirno pojaviti, ali ako izbije rat, trenutni društveni poredak će naglo nestati, po mnogo većoj ceni.
Stanovništvo planete može biti regulisano; neobnovljivi reursi mogu biti sačuvani; klimatske promene mogu se sprečiti; sva ljudska bića mogu imati garantovano korisno zaposlenje; bolesnom se može pomoći; neophodno znanje, kultura i nauka u službi čoveka može biti zajemčena. Deca, adolescenti i mladi u svetu neće poginuti u tom nuklearnom holokaustu.
Ovo je poruka sam želeo da prenesem vama, dragi drugovi naše narodne skupštine.
Ja sam sada spreman da snosim odgovornost za moje reči, kao i da vam odgovorim na pitanja koja biste mi postavili, odnosno da saslušam vaše mišljenje.
Puno vam hvala (aplauz).

Originalne verzije na španskom, engleskom, francuskom, italijanskom, nemačkom, ruskom i arapskom jeziku na adresi:
http://www.cuba.cu/gobierno/reflexiones/2010/ing/f070810i.html

U vezi roka, rezolucija SB UN se odnosi na nuklearno naoružavanja Irana
Resolution 1929 (2010)
Adopted by the Security Council at its 6335th meeting, on
9 June 2010
http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N10/396/79/PDF/N1039679.pdf?OpenElement