Dragin uručio 24 tone brašna

''da kreira socijalno odgovornu agrarnu politiku'' - Тако што ће се делити помоћ социјално угроженој категорији становништва? Оно јесте 'социјално' али ми се чини да то није оно што се очекује од Владе.

Bedno i provizorno se kupuju politicki poeni,pokusaj takvim manipulisanjem sa narodom nece uspeti.Ne prodajemo se za saku brasna.

• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta.Budžet Evropske unije
Budžet Evropske unije u 2005. godini je iznosio 105 milijardi evra. U okviru njega, agrarni budžet je iznosio oko 46 milijardi evra ili 44%. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo uspešno potpisivanje za poljoprivredu Srbije znači veliki napredak koji će omogućiti zonu slobodne trgovine sa zemljama EU-27. Oko 80% agrarnog budžeta Hrvatske je usmereno na podršku komercijalnim gazdinstvima, nekomercijalnim farmerima i projektima kapitalnog značaja. U 2005. godini, ukupni podsticaji su iznosili blizu 300 miliona evra (u Srbiji manje od 50 miliona evra). Podsticaji se usmeravaju kao direktna davanja po jedinici površine i grlu stoke, slično kao u EU.
Nekomercijalni proizvođači, od 700 do 1700 evra godišnje.Programi za povećanje govedarske proizvodnje sa 200 evra po grlu. Sufinansiranje izgradnje hladnjača i drugih skladišnih i prerađivačkih objekata, gde je podrška po jednom korisniku i do 350.000 evra. Direktni podsticaji su za ha pšenice 160 evra, ha uljarice 150 evra, ha šećerne repe 400 evra, podsticaj za industrijsku proizvodnju povrća je 400 evra/ha, po mlečnoj kravi 110 evra, a za tele još oko 90 evra, za utovljenu junad iz domaće proizvodnje 130 evra, a za telad u tovu iz uvoza oko 100 evra.

Ako težimo da budemo deo velike agrarne porodice EU neminovni su dublji rezovi u zemljišnoj politici. Ukrupnjavanje poseda nameće se kao prioritet koji ne može biti ostvaren bez sveobuhvatnog državnog programa i istrajnosti u njegovom sprovođenju. To se u prvom redu odnosi na sređivanje katastra i komasaciju obradivog poljoprivrednog zemljišta o državnom trošku. Osnivanje stimulativnih fondova za otkup zemlje od staračkih i nepoljoprivrednih domaćinstva i njihovo objedinjavanje, jedna je od mogućih opcija kao i insistiranje na izmeni Zakona o nasleđivanju gde prioritet u dobijanju zemlje treba da imaju oni koji je obrađuju i od nje žive...
Bez koncentracije velikih poljoprivrednih površina, po mišljenju velikog broja stručnjaka, nemamo mnogo šanse na uspeh u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU. Proizvodnja za probirljivo tržište Evropske unije zahteva primenu formule 3 K (kvalitet, kvantitet, kontinuitet) a to se, pod stručnim nadzorom naučnih instituta i poljoprivrednih zavoda, jamčano, može ostvariti samo na velikim površinama s razrađenim upravljačkim sistemima.

''da kreira socijalno odgovornu agrarnu politiku'' - Тако што ће се делити помоћ социјално угроженој категорији становништва? Оно јесте 'социјално' али ми се чини да то није оно што се очекује од Владе.

• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta.Budžet Evropske unije
Budžet Evropske unije u 2005. godini je iznosio 105 milijardi evra. U okviru njega, agrarni budžet je iznosio oko 46 milijardi evra ili 44%. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo uspešno potpisivanje za poljoprivredu Srbije znači veliki napredak koji će omogućiti zonu slobodne trgovine sa zemljama EU-27. Oko 80% agrarnog budžeta Hrvatske je usmereno na podršku komercijalnim gazdinstvima, nekomercijalnim farmerima i projektima kapitalnog značaja. U 2005. godini, ukupni podsticaji su iznosili blizu 300 miliona evra (u Srbiji manje od 50 miliona evra). Podsticaji se usmeravaju kao direktna davanja po jedinici površine i grlu stoke, slično kao u EU.
Nekomercijalni proizvođači, od 700 do 1700 evra godišnje.Programi za povećanje govedarske proizvodnje sa 200 evra po grlu. Sufinansiranje izgradnje hladnjača i drugih skladišnih i prerađivačkih objekata, gde je podrška po jednom korisniku i do 350.000 evra. Direktni podsticaji su za ha pšenice 160 evra, ha uljarice 150 evra, ha šećerne repe 400 evra, podsticaj za industrijsku proizvodnju povrća je 400 evra/ha, po mlečnoj kravi 110 evra, a za tele još oko 90 evra, za utovljenu junad iz domaće proizvodnje 130 evra, a za telad u tovu iz uvoza oko 100 evra.

Ako težimo da budemo deo velike agrarne porodice EU neminovni su dublji rezovi u zemljišnoj politici. Ukrupnjavanje poseda nameće se kao prioritet koji ne može biti ostvaren bez sveobuhvatnog državnog programa i istrajnosti u njegovom sprovođenju. To se u prvom redu odnosi na sređivanje katastra i komasaciju obradivog poljoprivrednog zemljišta o državnom trošku. Osnivanje stimulativnih fondova za otkup zemlje od staračkih i nepoljoprivrednih domaćinstva i njihovo objedinjavanje, jedna je od mogućih opcija kao i insistiranje na izmeni Zakona o nasleđivanju gde prioritet u dobijanju zemlje treba da imaju oni koji je obrađuju i od nje žive...
Bez koncentracije velikih poljoprivrednih površina, po mišljenju velikog broja stručnjaka, nemamo mnogo šanse na uspeh u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU. Proizvodnja za probirljivo tržište Evropske unije zahteva primenu formule 3 K (kvalitet, kvantitet, kontinuitet) a to se, pod stručnim nadzorom naučnih instituta i poljoprivrednih zavoda, jamčano, može ostvariti samo na velikim površinama s razrađenim upravljačkim sistemima.

Bedno i provizorno se kupuju politicki poeni,pokusaj takvim manipulisanjem sa narodom nece uspeti.Ne prodajemo se za saku brasna.