Institut: Lečenje po pravilima

Nista i nikome ne verujem...kao sto je izjavila gdja Djeric...cak su navodili nepostojece metastaze, kako bi sto vise lekova upotrebili...skoncentrisani samo na novac i nacin da ga se sto vise domognu....zlocinacki udruzeni...o sujeti,ne ljubaznosti,nadmenosti osoblja ovog Instituta ne treba posebno nista reci,osim da je vecina nas to sve osetila na sopstvenoj kozi...uzas.....u Srbiji, ne muci Vas samo bolest,vec i vecina onih od kojih ocekujete pomoc...

Ne radi se o davanju pacijentima povećanih doza citostatika, nego - po svemu sudeći - "naduvavanju" faktura koje su slate u RZZO na naplatu.

Malverzacije pri nabavci lekova su jedna stvar, a trovanje pacijenata neadekvatnim dozama lekova, sasvim druga. Ocigledno je da je policija od pocetka imala dokaze samo za ovo prvo, i da uopste ne goni osumnjicene za nesavesno lecenje. E sad se postavlja pitanje ko ce da odgovara za uzbunjivanje javnosti.

Kako se to radi?

Kao i sa krečom, cementom, cevima... u firmama: jedno se prikaže, drugo se ugradi, višak se proda.

Prepiše se 20 kom. Pacijent donese 20 kom, da se 10, napiše se utrošak 20, 10 ostaje, ide u apoteku i svi srećni i bogati: U apoteci kupuju oni koji nemaju pravo na besplatno lečenje: rep. Srpska, bivše republike... i oni bez socijalnog osiguranja.

Velika je žalost što se tu lekar ponaša kao trgovac.

E, to me boli!

A fiskalne kase ne pomažu!

licni primer:lecena sam od karcinoma dojke, terapija zracenje i hemo-terapija. Nakon petog ciklusa hemo terapije (koju sam jedva podnela jer je od prve svaka bila teze podnosljiva), samoinicijativno sam prekinula lecenje , tj.trebalo je da primim jos jedan ciklus. Na kontroli su se videle dve promene na jetri koje nisu postojale pre te pete terapije. Na konzilijumu su mi rekli da su to metastaze na jetri i da treba da nastavim lecenje sa TAXOL-om, ali da moram da se potpisem jer je to neki novi program itd... Kako ja nisam osecala nikakve tegobe, naprotiv oporavila sam se od terapije , na svoju odgovornost sam napustila bolnicu . To je bilo 2006. god. I sada sam ok. radim i dobro se osecam, Bogu hvala! ALI molim vas zamislite tu unutrasnju borbu kada vam tim strucnjaka kaze da ste smrtno bolesni a vi donosite odluku na osnovu ciste intuicije kao laik! Kako da im se veruje?

Zloupotrebe citostatika su raširene. U Institutu za reumatologiju meni je za reumatsko oboljenje (dijagnoza M45) prepisan citostatik Methotrexat po 15 mg nedeljno. Normalno da nisam prihvatio terapiju. Ako policija uđe u ovaj institut rado ću im dostaviti dokumentaciju.To je vrhunska zloupotreba.

... (sumnja se) da su deci davali ne prevelike doze nego previse doza. Ovde lekari pokusavaju da zamute pricu zamenom teza. Mnogi pacijenti su se uspesno oporavili nakon sto su samoinicijativno prekinuli terapiju.

Bas mi je muka,kad vidim kako sami sebe hvale...

Meni je otac umro, odmah nakon pocetka primanja terapije citostaticima, koju je primao KOD KUCE, od strane radnika Hitne pomoci. Dakle, nema reci o specijalnim komorama itd.
Pre pocetka terapije je, iako tesko oboleo, bio potpuno pokretan, svestan, bez bolova. Kad je pocela terapija - pao je u krevet i vise nije ustao.

Ja sam pomislio odmah da nisu mozda bile u pitanju vece doze, ali niti imas koga da pitas niti kome da se zalis. Doktori samo kazu - bio je preslab i to ti je.

Pa cak i da neki 'glavni' doktor posumnja na neciju gresku, mislite da ce to reci meni? Naravno da nece, jer ce sebi reci - taj i taj ce spasiti jos 1000 zivota i tome slicno.

Kod nas u Srbiji najlakse je nekoga osumnjiciti i staviti ga u novine, pa nek se brani. Pravilo je "dokazi da nisi kriv" a ne obrnuto, kao sto treba "evo dokaza za tvoju krivicu". Medjutim, ono sto znam vrlo dobro, jer zivim u gradu za koji kazu da je centar za lecenje karcinoma, je da su 99% posto protokola za lecenje koje sam dobijao iz Beograda za konsultaciju sa strucnjacima u Parizu, bili prihvaceni kao ispravni i tacni. To znaci da bi pacijent iz Beograda i ovde dobio isti, potpuno isti tretman. To znaci da su i nasi lekari, svojim znanjem, na istom ili gotovo istom nivou kao u Evropi.Mi Srbi olako kvalifikujemo ljude, njihov moral i strucnost- sto nije u redu. Istraga nad pohapsenim lekarima ce pokazati da li su i koliko krivi (moguce je da jesu koliko i nisu)i na koji nacin su (ako su ?) vrsene malverzacije. Dok se to ne dokaze, nemojmo kvalifikovati SVE lekare tako ruzno ako vec znamo da su dobri strucnjaci. I na kraju, sta ce biti sa njima i njihovim obrazima ako se dokaze da nisu oni ti koji su krali nego neki drugi? Ko ce da ih opere? Podsecam, nisam lekar.

Ma, spašavaju svog direktora. Svi su oni isti. Vrana, vrani oči ne vadi.

Jasno je svima sta je tu radjeno. Teskim pacijentima koji su napustali Institut, dopisivane su na njihove kartone vece kolicine, koje su navodno date, a nisu. Tako su sestre i Doktori nosili kuci citostatike i druge skupe lekove pa ih naknadno prodavali drugima ili su ih u talu sa menadjerima raznih predstavnistva ponovo kupovali. Ako se ima u vidu da je jedan citostatik i do 1000evra, jasno je o kolikoj novcanoj sumi je rec. Samo da svaki dan od 1000 pacijenata koji prodju kroz Institut samo jedna doza zavrsi u djepu nekoga doktora pa sve to pomnozimo sa 365 dana,to iznosi 365000evra pa puta 3godine od kada se prate.Tacno 1.095.000evra. Znaci samo 01% od ukupnog prometa Lekova na tom Institutu.

Zalosno je, ako je neko zardjivao na preprodaji i nezakonitom prometu ovako skupih i tesko dobavljivih lekova, ali takva osoba je kriminalac i policija bi trebalo da se bakce sa njim.
Sto se tice terapije, ne sumnjam da je bila na najvisem svetskom nivou i niko, a posebno ako je pod budnim okom svojih kolega, ne bi se usudio da duplira doze, a posebno ne deci, jer deca su osobe u razvoju i samim tim mnogo osetljivija na citostatike, sto bi kao rezultat dovelo do trovanja te dece, a ne sumnjam da bi svaki roditelj tako otrovanog deteta nekako odreagovao.
U Srbiji je jako lako izigravati lekara i znati sve o svim lekovima i terapiji, ... potraziti prvo na internetu za koje se sve bolesti i kako Metotreksat koristi.

Po ovome ispada da "doktori" uopste nisu krivi!?Stavili u nekoliko sefova po 2€ i oni se namnozili na stotine hiljada.
Pacijent da zna sta i koliko mu treba, doktor mu ne bi ni trebao, zato izjave ovih ljudi ne mogu da prihvatim kao kompetentne.
A da je ovo jedinstven slucaj malverzacije u zdravstvu pa da kazes "probao je pa ga uhvatise", ali ovo je jedan od milion takvih.Voleo bih da je nasa drzava malo vise iza svojih gradjana pa da procesljaju jos takvih institucija u sklopu klinickog centra, pa i VMA odakle su se iznosile stomatoloske ordinacije i niko nista ne primeti!Sramota!
Niko ne sumnja u strucnost ovih ljudi, ali njihova humanost je daleko od onoga kakva bi trebala biti.Mislim da se po mesarama s vise postovanja odnose prema tim ubijenim zivotinjama nego sto doktor posvecuje paznje pacijentu.Nema razgovora, oni sve znaju, nedodirljivi, kao da su sve povukli od ministra zdravlja.
A sto se tice pronadjenog novca, pa mora banka da ga prihvati sa nekim poreklom.Ja kad bih se pojavio sa 100 hilj.€ na vratima banke, pa morao bi prvo da pokazem poreklo tog novca ili nekako da ga "operem".Bice na kraju pojeo vuk magarca, isti slucaj kao sto je bilo sa onim romskim decakom i doktorom koji je uhvacen da ucenjuje i prima mito.Ne radi vise u Klinickom centru, ali zato drzi predavanja studentima(buducim lekarima)!
Ova drzava ti samo porucuje:"Kradi i uvek ces dobro proci!"

Pišem kao stručnjak (u inostrantsvu, medicinski univerzitet u Beču, nisam lekar) i kao (bivši) pacijent lečen u inostrantsvu. Kao prvo, ne verujem da je bilo ko dobio previše ili da je dobio prejaku dozu. Razlog: to ne bi niko preživeo. Kao neko ko radi na istraživanju malignih oboljenja i kao osoba koja je imala nesreću da na svojoj koži oseti kako izgleda hemioterapija ( ne znam zašto se u srpskom kaže "hemio" a ne "hemo") poznajem neželjena, ali i poželjna dejstva iste. Ja sam preživeo i eto opet radim, neki nisu bili te sreće iako su imali istu dijagnozu i istu terapiju. Nažalost, nismo svi biološki isti, i tumor "A" u osobi "A" nije isti kao tumor "A" u osobi "B". Što se davanja terapija kod kuće i u ambulanti tiče: to je uobičajeno i na zapadu. Razlog: manje troškova. Ja sam samo prvu (od osam = devet meseci) terapija primio u bolnici, sve ostalo u ambulanti. Davanje terapije i spremanje "koktela" nije isto, lekovi se zaista mešaju u posebnoj komori, i ljudi koji ih spremaju se mesečno kontrolišu, inače bi oni sami bili mrtvi nakon samo nekoliko dana nezaštićenog rada sa ovim substancama. Drugo je pitanje kako se odlaže i uništava ostatak leka i ambalaža, tu je Srbija na nivou afričkih zemalja. Sa druge strane poznajem i probleme u Srbiji kada je moja baka prvu hemioterapiju dobila u bolnici u provinciji-skoro je umrla. Nakon što je premeštena u drugu bolnicu, isto u proviniciji, primila je sve hemioterapije (6 ciklusa) i potpuno se oporavila. Naravno, ovi lekovi izazivaju velike promene u organizmu i promene na organima koji pre terapije nisu bili zahvaćeni bolešću. Dobar lekar mora da prepozna šta je promena izazvana lekom, a šta bolešću. Zbog toga postoji dijagnostika ultrazvukom, CT-om, PET-om, laboratorijksi nalazi, upoređivanje parametara u krvi i slika navedenih instrumantalnih metoda. Kombinacija svega ovoga jasno pokazuje da li je bolest u pitanju ili je reverzibilna promena izazvana lekovima. Ima ljudi koji prekinu lečenje i nakon toga se oporave, pa naravno, bilo bi loše kada se ne bi oporavili! Bolest je saterana u ćošak ali nije pobeđena! To posebno važi za maligne bolesti koje se ne razvijaju eksplozivno (osim u retkim slučajevima) već tinjaju polako godinama i onda izbiju. Mali komentar za methotrexat: to je najbolji lek za lečenje degenerativnih reumatičnih bolesti. Naravno, ima nuspojava, ali je olakšanje kod pacijenta ogromno i vremenom se doza smanjuje. Ovo je jedini lek za sada koji dovodi do trajnog poboljšanja, ne samo simptomatično već i zbog toga što zaista leči.

Sama ideja o trovanju pacijenata citostaticima je besmislena, i to iz dva razloga. Prvo, dajući nekome više doze leka koji uništava i zdrave ćelije lekar nepotrebno sebe stavlja u opasnu poziciju da nanese više štete nego koristi pacijentu, što bi doprinelo bržem otkrivanju njegovih prljavih poslova, a to mu sigurno nije cilj. I drugo, još važnije, zar ne mislite da će još bolje da zaradi ako taj višak proda privatnoj apoteci, koja onda valja taj lek ispod tezge (što je uobičajena praksa u našim apotekama)? Mućnite malo glavom, šta mu se više isplati! Konkretni pacijenti nisu oštećeni, ali jesu poreski obveznici.
Osvrnuo bih se još na nemuštu gospođu Vukajlović. Za one koji to ne znaju, njen Zavod za zdravstveno osiguranje vodi glavnu reč kada je u pitanju odobravanje lekova koji se propisuju na teret zdravstvenog osiguranja. Baš čudno da nije znala ništa o tome...

Kao i obično, po već oprobanom sistemu, sada počinje pravdanje optuženih od strane kolega. Kao: to nije moguće, to su časni ljudi, vrhunski stručnjaci, bože moj oni su lekari a to je humani poziv itd. Na kraju će biti po onoj narodnoj: vuk pojeo magarca!

Zloupotrebe citostatika su raširene. U Institutu za reumatologiju meni je za reumatsko oboljenje (dijagnoza M45) prepisan citostatik Methotrexat po 15 mg nedeljno. Normalno da nisam prihvatio terapiju. Ako policija uđe u ovaj institut rado ću im dostaviti dokumentaciju.To je vrhunska zloupotreba.

Nista i nikome ne verujem...kao sto je izjavila gdja Djeric...cak su navodili nepostojece metastaze, kako bi sto vise lekova upotrebili...skoncentrisani samo na novac i nacin da ga se sto vise domognu....zlocinacki udruzeni...o sujeti,ne ljubaznosti,nadmenosti osoblja ovog Instituta ne treba posebno nista reci,osim da je vecina nas to sve osetila na sopstvenoj kozi...uzas.....u Srbiji, ne muci Vas samo bolest,vec i vecina onih od kojih ocekujete pomoc...

licni primer:lecena sam od karcinoma dojke, terapija zracenje i hemo-terapija. Nakon petog ciklusa hemo terapije (koju sam jedva podnela jer je od prve svaka bila teze podnosljiva), samoinicijativno sam prekinula lecenje , tj.trebalo je da primim jos jedan ciklus. Na kontroli su se videle dve promene na jetri koje nisu postojale pre te pete terapije. Na konzilijumu su mi rekli da su to metastaze na jetri i da treba da nastavim lecenje sa TAXOL-om, ali da moram da se potpisem jer je to neki novi program itd... Kako ja nisam osecala nikakve tegobe, naprotiv oporavila sam se od terapije , na svoju odgovornost sam napustila bolnicu . To je bilo 2006. god. I sada sam ok. radim i dobro se osecam, Bogu hvala! ALI molim vas zamislite tu unutrasnju borbu kada vam tim strucnjaka kaze da ste smrtno bolesni a vi donosite odluku na osnovu ciste intuicije kao laik! Kako da im se veruje?

Ma, spašavaju svog direktora. Svi su oni isti. Vrana, vrani oči ne vadi.

Meni je otac umro, odmah nakon pocetka primanja terapije citostaticima, koju je primao KOD KUCE, od strane radnika Hitne pomoci. Dakle, nema reci o specijalnim komorama itd.
Pre pocetka terapije je, iako tesko oboleo, bio potpuno pokretan, svestan, bez bolova. Kad je pocela terapija - pao je u krevet i vise nije ustao.

Ja sam pomislio odmah da nisu mozda bile u pitanju vece doze, ali niti imas koga da pitas niti kome da se zalis. Doktori samo kazu - bio je preslab i to ti je.

Pa cak i da neki 'glavni' doktor posumnja na neciju gresku, mislite da ce to reci meni? Naravno da nece, jer ce sebi reci - taj i taj ce spasiti jos 1000 zivota i tome slicno.

Bas mi je muka,kad vidim kako sami sebe hvale...

Malverzacije pri nabavci lekova su jedna stvar, a trovanje pacijenata neadekvatnim dozama lekova, sasvim druga. Ocigledno je da je policija od pocetka imala dokaze samo za ovo prvo, i da uopste ne goni osumnjicene za nesavesno lecenje. E sad se postavlja pitanje ko ce da odgovara za uzbunjivanje javnosti.

... (sumnja se) da su deci davali ne prevelike doze nego previse doza. Ovde lekari pokusavaju da zamute pricu zamenom teza. Mnogi pacijenti su se uspesno oporavili nakon sto su samoinicijativno prekinuli terapiju.

Ne radi se o davanju pacijentima povećanih doza citostatika, nego - po svemu sudeći - "naduvavanju" faktura koje su slate u RZZO na naplatu.

Kao i obično, po već oprobanom sistemu, sada počinje pravdanje optuženih od strane kolega. Kao: to nije moguće, to su časni ljudi, vrhunski stručnjaci, bože moj oni su lekari a to je humani poziv itd. Na kraju će biti po onoj narodnoj: vuk pojeo magarca!

Kako se to radi?

Kao i sa krečom, cementom, cevima... u firmama: jedno se prikaže, drugo se ugradi, višak se proda.

Prepiše se 20 kom. Pacijent donese 20 kom, da se 10, napiše se utrošak 20, 10 ostaje, ide u apoteku i svi srećni i bogati: U apoteci kupuju oni koji nemaju pravo na besplatno lečenje: rep. Srpska, bivše republike... i oni bez socijalnog osiguranja.

Velika je žalost što se tu lekar ponaša kao trgovac.

E, to me boli!

A fiskalne kase ne pomažu!

Zalosno je, ako je neko zardjivao na preprodaji i nezakonitom prometu ovako skupih i tesko dobavljivih lekova, ali takva osoba je kriminalac i policija bi trebalo da se bakce sa njim.
Sto se tice terapije, ne sumnjam da je bila na najvisem svetskom nivou i niko, a posebno ako je pod budnim okom svojih kolega, ne bi se usudio da duplira doze, a posebno ne deci, jer deca su osobe u razvoju i samim tim mnogo osetljivija na citostatike, sto bi kao rezultat dovelo do trovanja te dece, a ne sumnjam da bi svaki roditelj tako otrovanog deteta nekako odreagovao.
U Srbiji je jako lako izigravati lekara i znati sve o svim lekovima i terapiji, ... potraziti prvo na internetu za koje se sve bolesti i kako Metotreksat koristi.

Po ovome ispada da "doktori" uopste nisu krivi!?Stavili u nekoliko sefova po 2€ i oni se namnozili na stotine hiljada.
Pacijent da zna sta i koliko mu treba, doktor mu ne bi ni trebao, zato izjave ovih ljudi ne mogu da prihvatim kao kompetentne.
A da je ovo jedinstven slucaj malverzacije u zdravstvu pa da kazes "probao je pa ga uhvatise", ali ovo je jedan od milion takvih.Voleo bih da je nasa drzava malo vise iza svojih gradjana pa da procesljaju jos takvih institucija u sklopu klinickog centra, pa i VMA odakle su se iznosile stomatoloske ordinacije i niko nista ne primeti!Sramota!
Niko ne sumnja u strucnost ovih ljudi, ali njihova humanost je daleko od onoga kakva bi trebala biti.Mislim da se po mesarama s vise postovanja odnose prema tim ubijenim zivotinjama nego sto doktor posvecuje paznje pacijentu.Nema razgovora, oni sve znaju, nedodirljivi, kao da su sve povukli od ministra zdravlja.
A sto se tice pronadjenog novca, pa mora banka da ga prihvati sa nekim poreklom.Ja kad bih se pojavio sa 100 hilj.€ na vratima banke, pa morao bi prvo da pokazem poreklo tog novca ili nekako da ga "operem".Bice na kraju pojeo vuk magarca, isti slucaj kao sto je bilo sa onim romskim decakom i doktorom koji je uhvacen da ucenjuje i prima mito.Ne radi vise u Klinickom centru, ali zato drzi predavanja studentima(buducim lekarima)!
Ova drzava ti samo porucuje:"Kradi i uvek ces dobro proci!"

Jasno je svima sta je tu radjeno. Teskim pacijentima koji su napustali Institut, dopisivane su na njihove kartone vece kolicine, koje su navodno date, a nisu. Tako su sestre i Doktori nosili kuci citostatike i druge skupe lekove pa ih naknadno prodavali drugima ili su ih u talu sa menadjerima raznih predstavnistva ponovo kupovali. Ako se ima u vidu da je jedan citostatik i do 1000evra, jasno je o kolikoj novcanoj sumi je rec. Samo da svaki dan od 1000 pacijenata koji prodju kroz Institut samo jedna doza zavrsi u djepu nekoga doktora pa sve to pomnozimo sa 365 dana,to iznosi 365000evra pa puta 3godine od kada se prate.Tacno 1.095.000evra. Znaci samo 01% od ukupnog prometa Lekova na tom Institutu.

Kod nas u Srbiji najlakse je nekoga osumnjiciti i staviti ga u novine, pa nek se brani. Pravilo je "dokazi da nisi kriv" a ne obrnuto, kao sto treba "evo dokaza za tvoju krivicu". Medjutim, ono sto znam vrlo dobro, jer zivim u gradu za koji kazu da je centar za lecenje karcinoma, je da su 99% posto protokola za lecenje koje sam dobijao iz Beograda za konsultaciju sa strucnjacima u Parizu, bili prihvaceni kao ispravni i tacni. To znaci da bi pacijent iz Beograda i ovde dobio isti, potpuno isti tretman. To znaci da su i nasi lekari, svojim znanjem, na istom ili gotovo istom nivou kao u Evropi.Mi Srbi olako kvalifikujemo ljude, njihov moral i strucnost- sto nije u redu. Istraga nad pohapsenim lekarima ce pokazati da li su i koliko krivi (moguce je da jesu koliko i nisu)i na koji nacin su (ako su ?) vrsene malverzacije. Dok se to ne dokaze, nemojmo kvalifikovati SVE lekare tako ruzno ako vec znamo da su dobri strucnjaci. I na kraju, sta ce biti sa njima i njihovim obrazima ako se dokaze da nisu oni ti koji su krali nego neki drugi? Ko ce da ih opere? Podsecam, nisam lekar.

Pišem kao stručnjak (u inostrantsvu, medicinski univerzitet u Beču, nisam lekar) i kao (bivši) pacijent lečen u inostrantsvu. Kao prvo, ne verujem da je bilo ko dobio previše ili da je dobio prejaku dozu. Razlog: to ne bi niko preživeo. Kao neko ko radi na istraživanju malignih oboljenja i kao osoba koja je imala nesreću da na svojoj koži oseti kako izgleda hemioterapija ( ne znam zašto se u srpskom kaže "hemio" a ne "hemo") poznajem neželjena, ali i poželjna dejstva iste. Ja sam preživeo i eto opet radim, neki nisu bili te sreće iako su imali istu dijagnozu i istu terapiju. Nažalost, nismo svi biološki isti, i tumor "A" u osobi "A" nije isti kao tumor "A" u osobi "B". Što se davanja terapija kod kuće i u ambulanti tiče: to je uobičajeno i na zapadu. Razlog: manje troškova. Ja sam samo prvu (od osam = devet meseci) terapija primio u bolnici, sve ostalo u ambulanti. Davanje terapije i spremanje "koktela" nije isto, lekovi se zaista mešaju u posebnoj komori, i ljudi koji ih spremaju se mesečno kontrolišu, inače bi oni sami bili mrtvi nakon samo nekoliko dana nezaštićenog rada sa ovim substancama. Drugo je pitanje kako se odlaže i uništava ostatak leka i ambalaža, tu je Srbija na nivou afričkih zemalja. Sa druge strane poznajem i probleme u Srbiji kada je moja baka prvu hemioterapiju dobila u bolnici u provinciji-skoro je umrla. Nakon što je premeštena u drugu bolnicu, isto u proviniciji, primila je sve hemioterapije (6 ciklusa) i potpuno se oporavila. Naravno, ovi lekovi izazivaju velike promene u organizmu i promene na organima koji pre terapije nisu bili zahvaćeni bolešću. Dobar lekar mora da prepozna šta je promena izazvana lekom, a šta bolešću. Zbog toga postoji dijagnostika ultrazvukom, CT-om, PET-om, laboratorijksi nalazi, upoređivanje parametara u krvi i slika navedenih instrumantalnih metoda. Kombinacija svega ovoga jasno pokazuje da li je bolest u pitanju ili je reverzibilna promena izazvana lekovima. Ima ljudi koji prekinu lečenje i nakon toga se oporave, pa naravno, bilo bi loše kada se ne bi oporavili! Bolest je saterana u ćošak ali nije pobeđena! To posebno važi za maligne bolesti koje se ne razvijaju eksplozivno (osim u retkim slučajevima) već tinjaju polako godinama i onda izbiju. Mali komentar za methotrexat: to je najbolji lek za lečenje degenerativnih reumatičnih bolesti. Naravno, ima nuspojava, ali je olakšanje kod pacijenta ogromno i vremenom se doza smanjuje. Ovo je jedini lek za sada koji dovodi do trajnog poboljšanja, ne samo simptomatično već i zbog toga što zaista leči.

Sama ideja o trovanju pacijenata citostaticima je besmislena, i to iz dva razloga. Prvo, dajući nekome više doze leka koji uništava i zdrave ćelije lekar nepotrebno sebe stavlja u opasnu poziciju da nanese više štete nego koristi pacijentu, što bi doprinelo bržem otkrivanju njegovih prljavih poslova, a to mu sigurno nije cilj. I drugo, još važnije, zar ne mislite da će još bolje da zaradi ako taj višak proda privatnoj apoteci, koja onda valja taj lek ispod tezge (što je uobičajena praksa u našim apotekama)? Mućnite malo glavom, šta mu se više isplati! Konkretni pacijenti nisu oštećeni, ali jesu poreski obveznici.
Osvrnuo bih se još na nemuštu gospođu Vukajlović. Za one koji to ne znaju, njen Zavod za zdravstveno osiguranje vodi glavnu reč kada je u pitanju odobravanje lekova koji se propisuju na teret zdravstvenog osiguranja. Baš čudno da nije znala ništa o tome...