Buzek: Evropa protiv homofobije

Srbija mora da se bori protiv homofobije,ksenofobije i mrznje. Drzava da spreci nasilje nad gejevima i lezbijkama. Takodje treba da se zakonski omoguce istopolni brakovi i usvajanje dece kao sto je to sada moguce u trenutno ekonomski najrazvijenijim drzavama sveta. Sve ispod toga je direktno suprotstavljanje svakom aktu ljudskih prava i apsolutno je nedopustivo!

Homoseksualizam ne postoji, nije to nikakav izam niti pokret niti sta vec. I nemaju oni nista da ubedjuju druge kakvi su, svako civilizovano drustvo je duzno da im obezbedi iste uslove i iste slobode koje nudi i heteroseksualcima. Onaj ko se smatra ugrozenim od strane njih bi trebalo da poseti strucnjaka da vidi odakle crpi svoju mrznju i/ili strah.

Iz mog skromnog ličnog iskustva rekla bi da homofobija nema previše veze sa samim homoseksualcima.

Homofobija je u najvećem broju slučajeva uzrokovana unutrašnjim prikrivenim strahom osobe da njena lična seksualnost nije normalna. Nikad osoba sigurna u svoju (hetero)seksualnost neće da se previše bavi tuđom (homo)seksualnošću.

Umesto da se stalno priča o homofobiji, koja je samo posledica, neophodno je raditi na tome da se ljudi generalno ohrabre u tome da prihvate svoju seksualnost kao normalnu uprkos tome što odstupa od one navodno uobičajene (one koja se forsira u medijima i privatnim razgovorima).

Neophodno je uputiti ljude da je seksualnost individualna i da se od osobe do osobe seksualna želja, potrebe i ponašanje jako razlikuju i da niko nije manje ili više seksualno (ne)normalan. Shodno tome normalna je osoba koja je heteroseksualna ali nema potrebu za seksom češće od 2 -3x mesečno, kao i aseksualna a samim tim i homoseksualna.

Upoznala sam više momaka starosti oko 35 godina koji imaju problem sa seksualnom željom i potencijom. Zato što problemu ne pristupaju pravilno oni počinju da sebe nesvesno krive za nedovoljno jaku seksualnost, sumnjaju u svoju seksualnu orijentaciju i muškost i stoga razvijaju strah od homoseksualnosti i počinju da se ponašaju homofobično. Takođe sam primetila čudan strah kod muškaraca da zato što ne mogu ženi da pruže potpun koitus, zbog problema sa erekcijom, da će se ona odlučiti pre za seks sa drugom ženom nego sa njim. To je tek paradoks jer žena heteroseksualne orijentacije nije seksualno zainteresovana za žene.

Kada bi se problemu pristupilo na pravi način tako da se svima odobri seksualnost kakvu imaju (naravno to je ona u kojoj dve odrasle osobe pristaju svojevoljno na ono što zajedno rade) onda se time prihvata i homoseksualnost kao normalna pojava. I tada sve te parade gube smisao...

Pitanje je samo zašto se psiholozi i sociolozi ne bave stvarnim problemom i kome to (na svetskom nivou) odgovara da se stvarni problem zataškava a da se rešavaju izmišljeni.

Nemam ništa protiv homoseksualaca i njihovih prava, ali mislim da ovakvim pojavljivanjem sami stvaraju lošu sliku o sebi. Ako već žele da ostatak populacije uvere da je homoseksualizam nešto normalno i prihvatljivo, zašto se na svojim protestima i paradama ne pojavljuju pristojno odeveni. Ovakvim glupiranjem u gaćama i kojekakvim kostimima samo iritiraju i one koji su im naklonjeni. Da ne govorim o primitivcima kojima ne treba mnogo...

kod nas se sigurno nece skoro niko iz redova politicke elite izjasniti o ovoj temi na danasnji dan. kod nas su gradjani u vecini politickih partija samo brojevi prostih matematickih jednacina u kojima je bitan sto veci zbir. u teznji za dobijanjem sto veceg broja glasova homofobicarima, kojih je u srbiji porazavajuce velik broj i zasigurno su u velikoj vecini, politicke partije ne zele da se zamere jer time mogu da izgube njihove glasove.
sve je vrlo jednostavna racunica koja srbiju drzi daleko od pravih demokratskih vrednosti u kojima borba protiv diskriminacije igra vrlo vaznu ulogu.

Srbija mora da se bori protiv homofobije,ksenofobije i mrznje. Drzava da spreci nasilje nad gejevima i lezbijkama. Takodje treba da se zakonski omoguce istopolni brakovi i usvajanje dece kao sto je to sada moguce u trenutno ekonomski najrazvijenijim drzavama sveta. Sve ispod toga je direktno suprotstavljanje svakom aktu ljudskih prava i apsolutno je nedopustivo!

Nemam ništa protiv homoseksualaca i njihovih prava, ali mislim da ovakvim pojavljivanjem sami stvaraju lošu sliku o sebi. Ako već žele da ostatak populacije uvere da je homoseksualizam nešto normalno i prihvatljivo, zašto se na svojim protestima i paradama ne pojavljuju pristojno odeveni. Ovakvim glupiranjem u gaćama i kojekakvim kostimima samo iritiraju i one koji su im naklonjeni. Da ne govorim o primitivcima kojima ne treba mnogo...

kod nas se sigurno nece skoro niko iz redova politicke elite izjasniti o ovoj temi na danasnji dan. kod nas su gradjani u vecini politickih partija samo brojevi prostih matematickih jednacina u kojima je bitan sto veci zbir. u teznji za dobijanjem sto veceg broja glasova homofobicarima, kojih je u srbiji porazavajuce velik broj i zasigurno su u velikoj vecini, politicke partije ne zele da se zamere jer time mogu da izgube njihove glasove.
sve je vrlo jednostavna racunica koja srbiju drzi daleko od pravih demokratskih vrednosti u kojima borba protiv diskriminacije igra vrlo vaznu ulogu.

Iz mog skromnog ličnog iskustva rekla bi da homofobija nema previše veze sa samim homoseksualcima.

Homofobija je u najvećem broju slučajeva uzrokovana unutrašnjim prikrivenim strahom osobe da njena lična seksualnost nije normalna. Nikad osoba sigurna u svoju (hetero)seksualnost neće da se previše bavi tuđom (homo)seksualnošću.

Umesto da se stalno priča o homofobiji, koja je samo posledica, neophodno je raditi na tome da se ljudi generalno ohrabre u tome da prihvate svoju seksualnost kao normalnu uprkos tome što odstupa od one navodno uobičajene (one koja se forsira u medijima i privatnim razgovorima).

Neophodno je uputiti ljude da je seksualnost individualna i da se od osobe do osobe seksualna želja, potrebe i ponašanje jako razlikuju i da niko nije manje ili više seksualno (ne)normalan. Shodno tome normalna je osoba koja je heteroseksualna ali nema potrebu za seksom češće od 2 -3x mesečno, kao i aseksualna a samim tim i homoseksualna.

Upoznala sam više momaka starosti oko 35 godina koji imaju problem sa seksualnom željom i potencijom. Zato što problemu ne pristupaju pravilno oni počinju da sebe nesvesno krive za nedovoljno jaku seksualnost, sumnjaju u svoju seksualnu orijentaciju i muškost i stoga razvijaju strah od homoseksualnosti i počinju da se ponašaju homofobično. Takođe sam primetila čudan strah kod muškaraca da zato što ne mogu ženi da pruže potpun koitus, zbog problema sa erekcijom, da će se ona odlučiti pre za seks sa drugom ženom nego sa njim. To je tek paradoks jer žena heteroseksualne orijentacije nije seksualno zainteresovana za žene.

Kada bi se problemu pristupilo na pravi način tako da se svima odobri seksualnost kakvu imaju (naravno to je ona u kojoj dve odrasle osobe pristaju svojevoljno na ono što zajedno rade) onda se time prihvata i homoseksualnost kao normalna pojava. I tada sve te parade gube smisao...

Pitanje je samo zašto se psiholozi i sociolozi ne bave stvarnim problemom i kome to (na svetskom nivou) odgovara da se stvarni problem zataškava a da se rešavaju izmišljeni.

Homoseksualizam ne postoji, nije to nikakav izam niti pokret niti sta vec. I nemaju oni nista da ubedjuju druge kakvi su, svako civilizovano drustvo je duzno da im obezbedi iste uslove i iste slobode koje nudi i heteroseksualcima. Onaj ko se smatra ugrozenim od strane njih bi trebalo da poseti strucnjaka da vidi odakle crpi svoju mrznju i/ili strah.