Kako sprečiti astmu kod dece

Kao prvo, ko to u Srbiji vodi racuna o zadravstvenoj statistici uopste, a posebno o broju asthmaticara??
Svako 7-mo dete i 20-ti odrasli??
Cak i u najrazvijenijim zdravstvenim sistemima se govori u procentima od - do, na primer u UK, 11% - 15% skolske dece pati od Astme, od toga 2x cesce kod decaka nego kod devojcica, da bi se vec u adolescenciji taj odnos izjednacio. Takodje u UK, 10-20% dece starosti 1-14 godina koja se urgentno zbrinjavaju na Decjim odelenjima,imaju problema sa Asthmom. Svake godine u UK umre 20 - 30 dece od Asthme i njenih komplikacija.
Tacno je i to da je prevalenca Astme u porastu u citavom svetu (bar u onim zemljama u kojima postoje relevantni statisticki podaci)
U Srbiji ne postoji adekvatna edukacija lekara Primarne zastite o dijagnostici i tretmanu Astme, ni Pedijatara a jos manje Lekara Opste Medicine. Svi tamo rade na svoju ruku, verujuci u neciji autoritet, lokalnog sefa sluzbe ili profesora sa fakulteta ili specijalizacije - pa ma kad davno to bilo.
Ne postoji nikakva doktrina, nikakvi "vodic dobre prakse" baziran na "evidence based medicine" ili bar prepisan od onih koji redovno azuriraju i up-dejtuju svoje vodice, kako se to na primer radi u anglo-saksonskom svetu.
Zato i imate mnogobrojne slucajeve u Srbiji (imao sam prilike da se u to licno uverim kao lekar) da se deca uporno godinama (bezuspesno)tretiraju antibioticima zbog "bronchitisa", "tonsillitis" i slicnih Dg posto lekari nemaju jasnu predstavu o kriterijumima za dijagnozu i najcesce smatraju da dete treba slati u Beograd na "Institut" da bi mu tamo "specijalnim" testovima dokazali da li ima ili nema Astmu.

Jos uvek malo ili nikako znaju o "stepwise approach" u tretmanu, preveterima i riliverima, o spajserima, o prostom PEFR-metru ili rutinskoj Spirometriji u svakoj lekarskoj ordinaciji, o novim lekovima i kombinacijama lekova...
i naravno, o postojanju razlicitih tipova asthme,razlicitim tipovima hronicne Asthme, sa razlicitom prognozom i razlicitim pristupom tretmanu.
Na kraju, ali ne i najmanje vazno je i to kako se pristupa i ophodi prema deci/adolescentima i odraslima sa Asthmom, prema njihovim roditeljima i clanovima porodice - ni o tome lekari u Srbiji niti nesto znaju, niti se trude da nauce, niti ih bilo ko upucuje i zahteva da sve to znaju i primenjuju u svom svakodnevnom rad.

Poklapa se sa količinom unetih visokorafiniranih ugljenih hidrata i sve lošijom (ako uopšte postoji, osim vakcinacije) preventivom, sa sve većim siromaštvom i sve većim stresom ( psihosomatski )koji se prenosi sa roditelja, nastavnika...

Poklapa se sa količinom unetih visokorafiniranih ugljenih hidrata i sve lošijom (ako uopšte postoji, osim vakcinacije) preventivom, sa sve većim siromaštvom i sve većim stresom ( psihosomatski )koji se prenosi sa roditelja, nastavnika...

Kao prvo, ko to u Srbiji vodi racuna o zadravstvenoj statistici uopste, a posebno o broju asthmaticara??
Svako 7-mo dete i 20-ti odrasli??
Cak i u najrazvijenijim zdravstvenim sistemima se govori u procentima od - do, na primer u UK, 11% - 15% skolske dece pati od Astme, od toga 2x cesce kod decaka nego kod devojcica, da bi se vec u adolescenciji taj odnos izjednacio. Takodje u UK, 10-20% dece starosti 1-14 godina koja se urgentno zbrinjavaju na Decjim odelenjima,imaju problema sa Asthmom. Svake godine u UK umre 20 - 30 dece od Asthme i njenih komplikacija.
Tacno je i to da je prevalenca Astme u porastu u citavom svetu (bar u onim zemljama u kojima postoje relevantni statisticki podaci)
U Srbiji ne postoji adekvatna edukacija lekara Primarne zastite o dijagnostici i tretmanu Astme, ni Pedijatara a jos manje Lekara Opste Medicine. Svi tamo rade na svoju ruku, verujuci u neciji autoritet, lokalnog sefa sluzbe ili profesora sa fakulteta ili specijalizacije - pa ma kad davno to bilo.
Ne postoji nikakva doktrina, nikakvi "vodic dobre prakse" baziran na "evidence based medicine" ili bar prepisan od onih koji redovno azuriraju i up-dejtuju svoje vodice, kako se to na primer radi u anglo-saksonskom svetu.
Zato i imate mnogobrojne slucajeve u Srbiji (imao sam prilike da se u to licno uverim kao lekar) da se deca uporno godinama (bezuspesno)tretiraju antibioticima zbog "bronchitisa", "tonsillitis" i slicnih Dg posto lekari nemaju jasnu predstavu o kriterijumima za dijagnozu i najcesce smatraju da dete treba slati u Beograd na "Institut" da bi mu tamo "specijalnim" testovima dokazali da li ima ili nema Astmu.

Jos uvek malo ili nikako znaju o "stepwise approach" u tretmanu, preveterima i riliverima, o spajserima, o prostom PEFR-metru ili rutinskoj Spirometriji u svakoj lekarskoj ordinaciji, o novim lekovima i kombinacijama lekova...
i naravno, o postojanju razlicitih tipova asthme,razlicitim tipovima hronicne Asthme, sa razlicitom prognozom i razlicitim pristupom tretmanu.
Na kraju, ali ne i najmanje vazno je i to kako se pristupa i ophodi prema deci/adolescentima i odraslima sa Asthmom, prema njihovim roditeljima i clanovima porodice - ni o tome lekari u Srbiji niti nesto znaju, niti se trude da nauce, niti ih bilo ko upucuje i zahteva da sve to znaju i primenjuju u svom svakodnevnom rad.