Dačić: Srbija da brine o radnicima

Koja demagogija! A sedi u Vladi kojoj su radnici zadnja rupa na svirali, dok su joj tajkuni najmiliji. Tih istih radnika se sete samo pred izbore kada su im potrebni njihovi glasovi, i kada su im usta puna brige za radnike. Sta misle o Vladi mozete pitati onih milion na Zavodu za zaposljavanje!!!

Nekada smo 1. maja na Slaviji imali Provomajsku paradu, a sada imamo Dačića. Nije poenta u Dačiću, već o besperspektivnom stanju u kome se država nalazi, gde je pominjanje prava radnika vrhunac hipokrizije.

A ovo tek biser Prwdsednice Skupstine:"Ljudi treba da žive od svog rada, ali obzirom na tešku ekonomsku krizu nama zaista treba malo strpljenja. Radnici su dosta izdržali, dosta su izdržali i sindikati i treba da budemo realni, jer sigurno je da smo na dobrom putu...". Narodski receno"ne lipsi magarce do zelene trave". Ispod sinjela onog ispod lipe i nije moglo bolje se izmigoljiti.

Zaista je ružno i tužno setiti se radnika u Srbiji jednom ili dva puta godišnje. Sve to o čemu vi govorite gospodine Dačiću radnici su imali i izgubili u besomučnoj otimačini svega i svačega u proteklom periodu. I ne treba biti mnogo promućuran i pogledati okolo, sve to što sada radnicima nedostaje nalazi se na strani onih kojima pretiče, a došli su do toga za vrlo kratko vreme. Zaista neki sposobni ljudi.

Fino govori ovaj ministar "socijalno odgovorne vlade" u kojoj se prava radika svakog dana postuju sve manje i plate su sve nize. Sto njegov mentor nije zavrsio devedesetih, on ce sad, zajedno sa demokratama ciji predsednik i prezident izjavljuje, potpuno u skladu sa nekadasnjim recnikom ministrovog mentora, da su opozicione "snage mraka i haosa" jedini problem ove divne zemlje.

Srbija treba da brine o SVIM SVOJIM GRADJANIMA!

DOLE KAPITALIZAM, ŽIVEO SOCIJALIZAM!

Radije kaznite robovlasnike čije firme ne poštuju praznik, već i danas rade iz čiste pohlepe

Demagogija. Samo me zanima koliko je kostao trandibal i ko je to platio.

Evo, gospodine ministre, javno i otvoreno pišem, kroz svoje naučne radove i knjige, nešto od toga što ste pomenuli. 1.Na ovim prostorima se od 1990-do danas obavlja (nova) prvobitna akumulacija kapitala. Nastaje kapitalizam periferije, koji oblikuju faktori “međunarodne zajednice”, globalizacije i interesi domaće političke i ekonomske elite. Posledica svega jeste to da većina radnika, i obespravljenih kategorija čije interese pominjete, živi kao u doba tzv.prvobitne akumulacije kapitala. Podaci o nezaposlenosti, gubitku radnih mesta, broju siromašnih, masovnom kršenju radnih prava (pa i na štrajk) to jasno potvrđuju. Vama i javnosti su oni dostupni.2.Nema potrebe da nas uveravate u potrebu postojanja pravne države i šta piše u ustavu. Mnogo korisnije bi bilo da pojasnite šta to u stvarnosti znači. Ustav uopšte ne garantuje jednakost dece svih slojeva na, recimo, besplatno visoko obrazovanje. Koliko ste imali štrajkova studenata zbog visokih školarina? Zar MUP nije imao ovlašćenja da sprečava studente, (taksiste i druge) da idu pred zgradu vlade, u ulicu Nemanjinu, i da ih uputi na novo mesto okupljanja-Ušće? Zašto niste postupili po najnovijem zakonu vaše “socijalno odgovorne” koalicije na vlasti? Otkuda korupcija u društvu, koju ste uvrstili među jedan od najvažnijih prioriteta vašeg ministarstva?3. Ja sam potpuno ubeđena da Vi sa Vašeg mesta u vlasti sasvim jasno možete da procenite ko to (“neko”) želi da teret krize prevali “preko najsiromašnijih kategorija stanovništva”. Sociolozi i obični građani to odavno znaju, a to su elite kojima pripadate. Nije kriza “uvezena”, već je najvećim delom domaćeg porekla.4.Nije baš jasno šta podrazumevate pod konceptom modernog društva, čiji je, ko ga sprovodi u delo i u kojoj meri u tome ima elemenata socijalne pravde.5.Lepo je da su Vam uzori način na koji razmišljaju političari ZE. To lepo zvuči, ali nigde ne pominjete čije oni interese štite i unapređuju. Kamo lepe sreće da naši političari počnu da štite interese ovog društva kao što čine njihove kolege u zapadnoj Evropi. 6.Zašto uopšte pominjete Obamu, u kontekstu reforme sistema zdravstvene zaštite i obrazovanja’ Za to uopšte nema potrebe. Predsednik SAD je na čelu velike ekonomske i vojne sile, u kojoj su do njegovog dolaska čak 45 miliona ljudi bili bez ikakve zdravstvene zaštite!!! To što on pokušava da te “isključene” građane obraduje osnovnom medcinskom zaštitom je napredak u odnosu na njegove prethodnike. U Srbiji je posle 2000. godine (nije red da Vam pominjem ranije vreme),”reforma” zdravstva išla sve u smislu uskraćivanja stečenih prava većine građana. Od potpune sigurnosti stiglo se do izrazitih nejednakosti u mogućnostima lečenja. O tom se pisalo i javno i otvoreno. Na žalost, zbog viših interesa oni koji su donosili reformske zakone to nisu hteli ni da čuju.Najveća zasluga pripada ministru zdravlja (i njegovoj uticajnoj stranci) koji se leči u inostranstvu. Što se tiče reforme obrazovanja, one u SAD i naše su neuporedive! Tamo nema “Bolonje”, protiv koje su štrajkovali studenti u Hrvatskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji...tokom 2009. godine. Njen nastavak na nivou osnovnih i srednjih škola povećaće masu “gubitnika” tranzicije za još 15-20.000 ljudi. Dugoročne posledice usvojenog znanjja kroz “bolonjsko” školstvo osetićemo kasnije.7.Dobro je da ste kao član SPS, koja se predstavlja levičarskom, ali i “najbliskija “ DS-u, pomenuli i 1. Maj - praznik rada. Samo ste zaboravili koliko su radnici od dolaska na vlast Vas i Vaših koalicionih partnera izgubili radničkih prava, radnih mesta, pa i života tokom štrajkova. Mnogi još pamte nove odredbe koje umanjuju pravo na štrajk, a o zaštiti drugih prava od rada zaposlenih neka brine pravna država. Vaš resor je jasan, pa nas nije iznenadilo ni da su ponekad snage reda i mira nastupale protiv akcija nezadovoljnih radnika koji “slave” ovaj 1. maj. Nije jasno između koga se vodi “večna borba koja traje”, jer je isuviše neprecizno i poetski rečeno. Iz naslova teksta se da naslutiti odgovor da su u pitanju vlasnici, a ne robovlasnici i zaposleni. Na žalost, veliki broj radnika koji su bez zarada,ili su ispod minimalnih najamnina za preživljavanje, koji rade “fleksibilno”,(bez plaćenog prekovremenog, noćnog, rada praznicima i u smenama, bez odgovarajućeg godišnjeg odmora, postojanja ugovora o radu, neplaćenih doprionosa za PIO i ostalo) osećaju se kao robovi. U robovlasničkom društvu, u starom Rimu, robovi su se redovno hranili i o njima je brinula država. U Srbiji su “novi” vlasnici nekim radnicima za vreme štrajka zabranjivali i da koriste hranu i vodu, ili su koristili svoje organe održavanja reda. Poznato je da su mnogi “tajkuni” , bez obzira na pravnu državu, demontirali mašine i sve vredno odneli sa sobom odakle su došli (Indiju, Rumuniju...). Jedna od parola štrajkača glađu bila je:”Bolje grip, nego NIP”, a druga:”I smrt je lakša nego ovakav život”...Ukratko, mnogi najamni radnici se stvarno osećaju kao robovi, bez obzira što nije lepo njihove “gazde”, nazivati robovlasnicima i “tajkunima”.
Najzad, ništa lično nemam protiv Vas, gospodine Dačiću. Ne želim ni redakciji da pravim probleme, osim da javno i otvoreno komentarišem Vaše izjave. Vama i ostalim građanima sretan praznik rada!

Parole, parole, parole... (kao u onoj italijanskoj kanconi)

Ako se radnici budu brinuli o sebi, i prestanu vec jednom da nasedaju na demagogiju gradjana koji zobaju i gospode se preko politike, bice im bolje.

Srbija treba da brine o SVIM SVOJIM GRADJANIMA!

DOLE KAPITALIZAM, ŽIVEO SOCIJALIZAM!

Koja demagogija! A sedi u Vladi kojoj su radnici zadnja rupa na svirali, dok su joj tajkuni najmiliji. Tih istih radnika se sete samo pred izbore kada su im potrebni njihovi glasovi, i kada su im usta puna brige za radnike. Sta misle o Vladi mozete pitati onih milion na Zavodu za zaposljavanje!!!

Nekada smo 1. maja na Slaviji imali Provomajsku paradu, a sada imamo Dačića. Nije poenta u Dačiću, već o besperspektivnom stanju u kome se država nalazi, gde je pominjanje prava radnika vrhunac hipokrizije.

Radije kaznite robovlasnike čije firme ne poštuju praznik, već i danas rade iz čiste pohlepe

A ovo tek biser Prwdsednice Skupstine:"Ljudi treba da žive od svog rada, ali obzirom na tešku ekonomsku krizu nama zaista treba malo strpljenja. Radnici su dosta izdržali, dosta su izdržali i sindikati i treba da budemo realni, jer sigurno je da smo na dobrom putu...". Narodski receno"ne lipsi magarce do zelene trave". Ispod sinjela onog ispod lipe i nije moglo bolje se izmigoljiti.

Fino govori ovaj ministar "socijalno odgovorne vlade" u kojoj se prava radika svakog dana postuju sve manje i plate su sve nize. Sto njegov mentor nije zavrsio devedesetih, on ce sad, zajedno sa demokratama ciji predsednik i prezident izjavljuje, potpuno u skladu sa nekadasnjim recnikom ministrovog mentora, da su opozicione "snage mraka i haosa" jedini problem ove divne zemlje.

Zaista je ružno i tužno setiti se radnika u Srbiji jednom ili dva puta godišnje. Sve to o čemu vi govorite gospodine Dačiću radnici su imali i izgubili u besomučnoj otimačini svega i svačega u proteklom periodu. I ne treba biti mnogo promućuran i pogledati okolo, sve to što sada radnicima nedostaje nalazi se na strani onih kojima pretiče, a došli su do toga za vrlo kratko vreme. Zaista neki sposobni ljudi.

Demagogija. Samo me zanima koliko je kostao trandibal i ko je to platio.

Ako se radnici budu brinuli o sebi, i prestanu vec jednom da nasedaju na demagogiju gradjana koji zobaju i gospode se preko politike, bice im bolje.

Parole, parole, parole... (kao u onoj italijanskoj kanconi)

Evo, gospodine ministre, javno i otvoreno pišem, kroz svoje naučne radove i knjige, nešto od toga što ste pomenuli. 1.Na ovim prostorima se od 1990-do danas obavlja (nova) prvobitna akumulacija kapitala. Nastaje kapitalizam periferije, koji oblikuju faktori “međunarodne zajednice”, globalizacije i interesi domaće političke i ekonomske elite. Posledica svega jeste to da većina radnika, i obespravljenih kategorija čije interese pominjete, živi kao u doba tzv.prvobitne akumulacije kapitala. Podaci o nezaposlenosti, gubitku radnih mesta, broju siromašnih, masovnom kršenju radnih prava (pa i na štrajk) to jasno potvrđuju. Vama i javnosti su oni dostupni.2.Nema potrebe da nas uveravate u potrebu postojanja pravne države i šta piše u ustavu. Mnogo korisnije bi bilo da pojasnite šta to u stvarnosti znači. Ustav uopšte ne garantuje jednakost dece svih slojeva na, recimo, besplatno visoko obrazovanje. Koliko ste imali štrajkova studenata zbog visokih školarina? Zar MUP nije imao ovlašćenja da sprečava studente, (taksiste i druge) da idu pred zgradu vlade, u ulicu Nemanjinu, i da ih uputi na novo mesto okupljanja-Ušće? Zašto niste postupili po najnovijem zakonu vaše “socijalno odgovorne” koalicije na vlasti? Otkuda korupcija u društvu, koju ste uvrstili među jedan od najvažnijih prioriteta vašeg ministarstva?3. Ja sam potpuno ubeđena da Vi sa Vašeg mesta u vlasti sasvim jasno možete da procenite ko to (“neko”) želi da teret krize prevali “preko najsiromašnijih kategorija stanovništva”. Sociolozi i obični građani to odavno znaju, a to su elite kojima pripadate. Nije kriza “uvezena”, već je najvećim delom domaćeg porekla.4.Nije baš jasno šta podrazumevate pod konceptom modernog društva, čiji je, ko ga sprovodi u delo i u kojoj meri u tome ima elemenata socijalne pravde.5.Lepo je da su Vam uzori način na koji razmišljaju političari ZE. To lepo zvuči, ali nigde ne pominjete čije oni interese štite i unapređuju. Kamo lepe sreće da naši političari počnu da štite interese ovog društva kao što čine njihove kolege u zapadnoj Evropi. 6.Zašto uopšte pominjete Obamu, u kontekstu reforme sistema zdravstvene zaštite i obrazovanja’ Za to uopšte nema potrebe. Predsednik SAD je na čelu velike ekonomske i vojne sile, u kojoj su do njegovog dolaska čak 45 miliona ljudi bili bez ikakve zdravstvene zaštite!!! To što on pokušava da te “isključene” građane obraduje osnovnom medcinskom zaštitom je napredak u odnosu na njegove prethodnike. U Srbiji je posle 2000. godine (nije red da Vam pominjem ranije vreme),”reforma” zdravstva išla sve u smislu uskraćivanja stečenih prava većine građana. Od potpune sigurnosti stiglo se do izrazitih nejednakosti u mogućnostima lečenja. O tom se pisalo i javno i otvoreno. Na žalost, zbog viših interesa oni koji su donosili reformske zakone to nisu hteli ni da čuju.Najveća zasluga pripada ministru zdravlja (i njegovoj uticajnoj stranci) koji se leči u inostranstvu. Što se tiče reforme obrazovanja, one u SAD i naše su neuporedive! Tamo nema “Bolonje”, protiv koje su štrajkovali studenti u Hrvatskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji...tokom 2009. godine. Njen nastavak na nivou osnovnih i srednjih škola povećaće masu “gubitnika” tranzicije za još 15-20.000 ljudi. Dugoročne posledice usvojenog znanjja kroz “bolonjsko” školstvo osetićemo kasnije.7.Dobro je da ste kao član SPS, koja se predstavlja levičarskom, ali i “najbliskija “ DS-u, pomenuli i 1. Maj - praznik rada. Samo ste zaboravili koliko su radnici od dolaska na vlast Vas i Vaših koalicionih partnera izgubili radničkih prava, radnih mesta, pa i života tokom štrajkova. Mnogi još pamte nove odredbe koje umanjuju pravo na štrajk, a o zaštiti drugih prava od rada zaposlenih neka brine pravna država. Vaš resor je jasan, pa nas nije iznenadilo ni da su ponekad snage reda i mira nastupale protiv akcija nezadovoljnih radnika koji “slave” ovaj 1. maj. Nije jasno između koga se vodi “večna borba koja traje”, jer je isuviše neprecizno i poetski rečeno. Iz naslova teksta se da naslutiti odgovor da su u pitanju vlasnici, a ne robovlasnici i zaposleni. Na žalost, veliki broj radnika koji su bez zarada,ili su ispod minimalnih najamnina za preživljavanje, koji rade “fleksibilno”,(bez plaćenog prekovremenog, noćnog, rada praznicima i u smenama, bez odgovarajućeg godišnjeg odmora, postojanja ugovora o radu, neplaćenih doprionosa za PIO i ostalo) osećaju se kao robovi. U robovlasničkom društvu, u starom Rimu, robovi su se redovno hranili i o njima je brinula država. U Srbiji su “novi” vlasnici nekim radnicima za vreme štrajka zabranjivali i da koriste hranu i vodu, ili su koristili svoje organe održavanja reda. Poznato je da su mnogi “tajkuni” , bez obzira na pravnu državu, demontirali mašine i sve vredno odneli sa sobom odakle su došli (Indiju, Rumuniju...). Jedna od parola štrajkača glađu bila je:”Bolje grip, nego NIP”, a druga:”I smrt je lakša nego ovakav život”...Ukratko, mnogi najamni radnici se stvarno osećaju kao robovi, bez obzira što nije lepo njihove “gazde”, nazivati robovlasnicima i “tajkunima”.
Najzad, ništa lično nemam protiv Vas, gospodine Dačiću. Ne želim ni redakciji da pravim probleme, osim da javno i otvoreno komentarišem Vaše izjave. Vama i ostalim građanima sretan praznik rada!