Moderna ljubav - nova pravila

Novo vreme nosi nove nacine upoznavanja i stupanja u kontakat. " Nema sex-a preko net-a, jer smo konzervativni" ?? Nisam siguran da su net i njegovi servisi u sluzbi trazenja partnera za sex. Niti je Srbija konzervativna. Ocekivanja da posle nekoliko chat-ovanja sledi sex su malo izvrnuta? Mozes biti na FB ili MSN 18h dnevno, a da ne dovedes svoju vezu u pitanje. Ako si covek. Ako nisi, ne treba ni ti FB ni MSN, uradices to na bilo koji nacin, a pomenuta sredstva komunikacije ce ti samo ubrzati potragu. Ili si covek ili nisi, ili imas karakter ili nemas. Na to se svodi. Nije kriv FB ili MSN za propast veza i brakova, krivi su ljudi koji ga koriste.

Ja sam nasla ljubav svog zivota preko neta i zivimo zajedno vec punih godinu dana zajedno. Ne vidim nikakvu razliku u upoznavanju preko neta i u upoznavanju u diskoteci. U stvari vidim: u diskoteci su mi uvek prilazili momci sa namerom da me negde "provozaju", a preko neta ljudi su iskreni, otvoreni, moze se upoznati bolje pa tek onda odluciti da li stupiti u vezu ili ne. Moj verenik i ja smo se upoznavali 3 meseca pre nego sto smo se videli, znali smo sve jedno o drugom. U diskoteci i drugim mestima za izlaske svi hoce sve odmah. Ne hvala, bato, produzi dalje.

Tuzno je sto smo se toliko otudjili jedni od drugih i toliko postali nesigurni u sebe da komunikaciju mozemo da ostvarimo samo preko virtuelnih medija. Jos tuznije je sto ovaj tekst to prikazuje kao nesto sto je deo normalnog drustva i ispira mozak citaocima umesto da ih isprovocira da hrabrije zakorace u zivot

I za vas su laz i pretvaranje super zabava?! Mislim, to sto neko glumi ono sto nije i laze druge da je usamljena dusa. Bez obzira na to sto se na drugom kraju te zice, da se tako izrazim, nalazi ljudsko bice, od krvi i mesa. I sto to bice oseca, zaljubljuje se, sanja, masta i nada se da ce se, posle sati i dana provedenih na chatu, doci i do nekih konkretnih koraka. Draga moja omladino, pre nego sto se upustite u tu "zabavu", cisto bih hteo da vam kazem par stvari. Prvo, cak i da se bezazleni elektronski flert izrodi u nesto konkretnije ocekuje vas tezak period tzv. veze na daljinu; retka zajednicka vidjanja, jer avionske i vozne karte kostaju; a i svako ima svoj zivot, posao, skolu ... Drugo, veze na daljinu se retko, ali veoma retko pretvore u one prave i istinske ljubavi; pri susretu sa drugom stranom dolazi do teskih razocaranja, maske padaju, ljubavi se ruse; svako pretvaranje i laz ce, kad tad, isplivati na videlo, a onda sledi rastanak! Trece, kraj veze na daljinu izgleda ovako: on nece da napusti Beograd, posao u drzavnoj sluzbi od 12-do 1 koju mu je obezbedio stric, tatu i mamu kod kojih zivi, splavove i diskoteke, Gucu i Exit, devojke s kojima se provodi itd. da bi u Kanadi, Americi ili negde drugde gde mu zivi virtuelna draga, nosio gajbice; ona nece da batali svoju karijeru mid-level menadzera u Kanadi i vrati se u Srbiju da bi bila sekretarica i ljubavnica nekog balkanskog direktora. Zrtva koju treba da podnesu oboje velika je i zahteva mnoga odricanja. Na to je danas retko ko spreman. I zato, deco, batalite internet, vec se lepo doterajte, obucite, izadjite, upoznajte se, sprijateljite se, druzite se ... i naci cete pravu, odnosno pravog veoma brzo! Sve ostalo je gubljenje vremena.

I ovaj, kao i mnogi prethodni tekstovi na temu ljubavi i zivota, a ticu se rubrike “Zivot”, prilicno zalaze u imaginarnu sferu i koketiraju s neproverljivim cinjenicama (kakvi su i kome bitni podaci koliko je ljudi tog i tog dana bilo na Facebook-u…), s nekakvim frazama, foskulama i ocigledno beze od sustine teme ili problema, evidentirajuci jedino svrhu postojanja – napisati tekst od 4 pasusa, 15 recenica nebulozne sadrzine za zaglupljivanje narodnih masa.
Internet je osim inovativnih i obilja korisnih stvari u nase zivote uneo i nove, velike probleme 21. veka. Cudno da bar neki od njih nisu pomenuti u ovom tekstu? Ispade da je poenta sesti u stolicu, udomiti se ispred monitora i tako scucuren u bezbednoj izolaciji cerutati satima sa neznancima i trositi vreme na uglavnom besciljne, beskorisne price. U tom svetu gubi se kontakt sa realnoscu, a podstice jos veca usamljenost. Jer, zivot je oko nas, svuda, u prirodi, u interakcijama sa drugim zivim bicima koja ignorisemo baveci se zurenjem u nekakav ekran, brojke i slova.
Novo vreme donelo je neverovatna tehnoloska dostignuca, a internet priliku da budemo svuda i da kako autorka kaze vodimo virtuelnu ljubav sa osobama sa kojima nikad u stvarnosti i ne bi imali priliku da stupimo u kontakt. Cemu to, ko je vajde video od gledanja? Cisto zaludjivanje! Da ne ispada da omalovazavam, i sam sam imao prilike da osetim strast chata i cari upoznavanja s devojkama s neta, cak ostvario i romansu. Pitanje je, zasto je to laksi put nego onaj koji bi mogao da se odigra u realnosti? Necu da biram taj laksi put, jer postoji ona da se samo trudom i zalaganjem stize do velikih pobeda, a da su one ostvarene na lak i jeftin nacin kratkog daha i dometa. Zar nije prirodnije upoznati osobu spram afiniteta koji sleduju od davnina ustanovljen sled – najpre fizicka privlacnost, pa onda razgovor? Ne robujem pravilima i normama, ali iz iskustva tvrdim da se na netu nalazi odredjena klijentela, mahom usamljenih ljudi, cesto i dokonih, da ne zadirem u sfere kategorisanja, jer ce jedna svakako biti i manipulatori, odnosno perverznjaci. Interner je upravo ovakvoj populaciji pruzio savrsenu priliku za ostvarivanje svojih primitivnih ciljeva.
Internet je savrsena varka iza koje se kao iza svakog opojnog sredstva kriju otudjivanje i ovisnost koje coveka udaljavaju od sustine. Zasto su nam deca danas gojzna, zasto smo i sami deblji nego sto su bile prethodne generacije, da li je sve bas u hamburgerima i coca-cola-i? Prosecan covek danas mnogo vise vremena provodi ispred televizora i kompjutera umesto da seta, bavi se sportom… Sa enormnom kolicinom sporta na televiziji, sa uspesima koji nasi sportisti postizu na medjunarodnoj sceni samo se jos vise zavaravamo kako smo sportska nacija i kako se pojam fizicke kulture u nas (i ne samo u nas) brizno neguje i sistemski prati, jer je cinjenica da vecina ucenika ni kozlic ne ume da preskoci, da retko koji djak istrci 800m za peticu, a svakako ih je sa takvim vestinama mnogo manje u poredjenju sa prethodnim generacijama vise je nego zabrinjavajuca i treba videti kuda sve to vodi. Da stvar bude benignija, u periodu kada je potpuno zapostavljen kult duha i tela, i kada se svud naokolo kao na nekom podijumu (da ne kazem kica i prostote) sepure momci izvajanih bicepsa, lepeza i trbusnih misica, a prate ih na svoj nacin i odgovarajuce lepojke gradjene kao sa manekenskih pisti, sticemo dojam kako smo nasu rasu uzdigli na jedan visi nivo, kako smo evoluirali u ljude buducnosti! Greska, jer su mozgovi svih tih ljudi daleko siromasniji, daleko deficitarniji informacijama i pravim zivotnim istinama i bez izgradjenih pijeteta prema vrlinama kojima treba stremiti (doduse ko sam ja da odredjujem sta to treba da bude inicijalno), s obzirom da se s televizije, iz sredstava informisanja, stampe i interneta uzdizu i velicaju neki drugi beskompromisni motive u kojima preovladavaju primitivizam, sund i razvrat.
Internet se pokazao kao savrsen polygon upravo za ovakve stvari. Ljudi mu se vracaju iz navike, opsesije ili opet strasti d ace tamo ispuniti svoje fantazije i izleciti frustracije koje ne moze da amortizuje ambijent u kome egzistiraju. Kada nas niko ne razume, kada nas okolina ne tretira ili opet kriticki nastrojena opominje, okrecemo se netu, jer nas tamo cekaju nasi prijatelji koji ce sve razumeti, koji ce nas podrzati i ponuditi svoje utesne kolacice i ramena za plakanje. Sve je to ok, ali me opet iskustvo uci da su sve veze, drugarske ili ljubavne i ostvarene preko neta ni priblizno cvrste, homogene i jake spram onih koje ljude povezu u realnim zivotnim situacijama i okolnostima u kojima spontanost diktira da li se desava to nesto vise i uzvisenije medju ljudima.
Sto je brzo, to je i kuso! Ljudi se preko neta lako povezu i spoje, ali se jos brze razidju. I to je jedan sindrom otudjivanja, kao da smo pronasli nacin na koji cemo jedni drugima lako i bezbolno saopstiti ono – aufiderzen. Samo ga iskljucis sa chata, samo promenis mejl, adresu, sifru, stavis na ignore listu … Koja lakoca ophodjenja i ponasanja, koja sloboda! Fascinantna dekadencija.
Internet jednako otudjenje. Taj pojam u sebi nosi karakteristiku tajnovitosti i diskrecije, neceg pomalo ilegalnog, jer je to mesto gde niko ne vidi sta radimo, gde je sve dozvoljeno, tu nase male duse daju oduska. Reklo bi se, korisna stvar, zivoti su nam napeti i previse optereceni problemima, ali se neminovno uvlacimo u zamku koja u konacnoj posledici donosi jos vecu samocu. Internet nudi zaobilaznicu do necijeg srca – osobu suprotnog pola (ukoliko ste heteroseksualac) najpre upoznajes kroz reci i razmisljanja, a tek onda dobijas na uvid (ukoliko razmenite slike) i kako doticna izgleda. Iako su prica, razgovor i bliskost koju ostvarite intelektualnim putem bitniji faktori od fizicke privlacnosti (za vecinu), ipak je to put po trnju, jer se najveci broj prisutnih onlinera hvata upravo za spoljasnjost i mnogo im je manje bitna duhovna crta.
Zivot je napolju, u stvarnosti i svima bih od srca preporucio vise spontanosti, iskrenosti i slobode. Upravo nedostatak svega ovoga, kao nesto sto nas sputava i udaljava je i osnovni razlog zbog cega hrlimo na net. Zivot treba ziveti u stvarnosti!

Generalno sam protivnik virtuelnih veza i četa. Bila sam to kad sam po savetu jako bliskih osoba ipak pristala da okušam i taj savremeni način upoznavanja i sada kad sam praktično prestala da ga koristim.

Ipak kao protivnik stereotipa želim da dam i malo drugačije viđenje svega.

Svi pričaju o tome da virtuelne veze i komunikacija putem četa, SMS-a i maila umanjuju kvalitet ljubavnih veza na svakakve načine. Ja se pitam da li je možda situacija obratna. Da li bi naše realne veze sa realnim partnerima bile manje ili više kvalitetne bez virtuelnih veza (ne paralelnih, već nekih prethodnih, već okončanih pre početka realne veze), komunikacije putem četa, SMS-a i maila?!

Moje lično iskustvo sa traženjem partnera putem neta je specifično jer sam zbog velikog ličnog otpora morala da nađem malo drugačiji pristup – shvatila sam ga kao način da upoznam nove, drugačije ljude i da spoznam malo bolje muški pogled na ljubav i komunikaciju sa ženama.

Spoznala sam da mnogi muškarci često mogu da u mailu (kada imaju više vremena da slobodnije osmisle odgovor) ili četu (kad mogu da zbog npr. navodnog tel. poziva ili navodnih iskrslih obaveza odlože odgovor bar na kratko) kažu mnogo iskrenije, otvorenije, direktnije svoja mišljenja i stavove što je za odnos jako važno. Iz toga zaključujem da mail i čet mogu da se ponekad korisno primene da komunikacija bude kvalitetnija ili pak da i žene i muškarci uvežbaju bolje načine komunikacije u razgovoru oči u oči ili telefonom. Muškarcima treba pauza, treba im vreme da osmisle šta hoće da kažu i žene mogu da im to omoguće zarad kvalitetnije komunikacije pa samim tim i veze...

Zato ja koja sam protivnik virtuelnih veza i komunikacije putem četa ipak smatram da u svemu tome ima mnogo sitnih koristi koje kreativni ljudi mogu da primene u svojim realnim vezama sa realnim partnerima kako bi poboljšali svoju uzajamnu komunikaciju.

Pozitivan uticaj prethodnih virtuelnih veza za realnu vezu je moguć ako je osoba iz tih veza izašla sa jačim samopouzdanjem i samouverenija što je moguće ako je kroz njih uvežbala neke vidove komunikacije sa suprotnim polom. Ima puno ljudi koji su zastrašeni svojim prethodnim neuspesima u realnim vezama i nisu spremni za nove neuspehe koji su po njima neminovni. Takve osobe mogu da uvežbaju komunikaciju u virtulenim vezama i da ih iskoriste da postanu spremniji za realne.

Virtulene veze koje su same sebi cilj su bekstvo od realnosti i praktično se koriste u sedativne i antidepresivne svrhe. Ako osoba ne radi na sebi i poboljšanju svog realnog života dolazi do potrebe da se doza postepeno povećava a efekat biva sve manji i kratkotrajniji. Zavisnost od virtuelnih veza je jednako opasna i pogubna po ličnost kao i bilo koja druga vrsta narkomanije.

Ne svidja mi se nova tehnologija za ljubav. Ne moraš da se sređuješ za dejt, planiraš gde ćes izaći, možeš da budeš u pet paralelnih veza, skrivaš svoje nedostatke ili mane, uništavaš realnu vezu ako je imaš, bežiš iz dosadne realnosti.
Ništa gore ne može da te snađe ako previše preferiraš virtuelni svet. Oči ti pocrvene od preteranog zurenja u monitor. Sediš u zatvorenom prostoru satima, zaviruješ u tuđe živote, gledaš tuđe profile i slike. Bolji je realni svet, sredjivanje satima, nerviranje šta obući, gde izaći, planirati, biti u kontaktu sa pravim ljudima i što dalje od kompjutera i još ako si poslom vezan za komjuter pa tako celu nedelju provedeš za komjuterom, bezveze i ima li šta smornije i dosadnije. Što bežati iz realnosti i čega se stideti, i šta prikrivati i kakva je to glupa igra. Sve na jedan klik i dohvat ruke, to preterivanje nije baš olakšavajuće. Gde je tu istraživanje, uživanje...sve je izmešano sve ti je dostupno i tako lako. I još se ponekad pojave upozorenja sta sve može da te snađe ako izađeš sa lažlivcima i laskavcima. Mrzim virtuelni svet.

Znate sta je meni simptomaticno, to da su navise dugih komentara napisali oni koji kritikuju ovaj vid komunikacije koji i sada, kroz ove komentare upraznjavamo. Pa postrosiste silno vreme na Internetu i za racunarom objasnjavajuci da je to u stvari glupost. Da niste vi malo kanda ovisni od ove vrste komunikacije pa nam ovde projetkujete svoje probleme. Samo opusteno i malo vise pametujte svojim brojnim prijateljima koji samo na vas cekaju napolju a pustite nas da se ovde lazemo:)

Nedostaju samo dve reci: "MISLIMO DA", i to na vise mesta u tesktu. Poslednji pasus treba da glasi:

"Zahvaljujući internetu MISLIMO DA više ne moramo da lupamo glavu oko toga gde ćemo izaći, šta ćemo obući i kako ćemo nekog zavesti. MISLIMO DA je Važno samo da imamo kompjuter, internet nalog i – brz protok. MISLIMO DA Sve ostalo zavisi od naše kreativnosti, ludosti i – nagona. MISLIMO DA Danas možemo biti crnka, sutra plavuša, MISLIMO DA prekosutra možemo biti nežna i romantična dušica ili imati čvrstu guzu i prljavu maštu. MISLIMO DA je Sve dozvoljeno. MISLIMO DA Na internetu možemo naći ljubavnika, MISLIMO DA možemo biti u više veza u isto vreme, MISLIMO DA možemo voditi ljubav s nekoliko ljudi – u isto vreme, ali na različitim mestima."

I konacno, poslednja recenica donosi poentu i trebalo bi da glasi:

"MISLIMO DA Možemo da zaboravimo na to ko smo u „dosadnom“ životu, MISLIMO DA možemo da nađemo „srodnu dušu“, a što je najvažnije – MISLIMO DA možemo da se zabavimo i da nas ne grize savest."

Ja volim da šetam ulicom, volim da šaljem razglednice (one prave) kada otputujem negde a kada prorade leptirići, i dan danas sednem za sto i uzmem pero (hemijsku) u ruke...

Dzabe sve to bejbe. Ovo je konzervativna Srbija, ne mozes ovde naci sex preko neta.

oh, honey, you would be surprised šta sve može u srbiji... a i na srpskom web nebu :)

pa ajde sad, pokazite se sad lepi/e i atraktivni/e a iskreni/e i obzirni/e da vizuelno nije presudno.

evo, ja sam se zaljubila onlajn. majke mi.
to nije normalno, jasno mi je. tj. nije ordinarno. a i da nije normalno, boli me uvo > meni je lepo i toplo.
lik je bezveze fizicki. skroz bezveze. i upoznala sam ga, znate... visa sam od njega kad obujem stikle. ma, nije ni prosecan, ne znam kako da vam docaram.
al mi se ipak svidja,pali me, vodimo telefonske razgovore do u beskonacnost, saljemo kreativne smsove i mejlove. slicni smo, slicni u smislu... kompatibilni totalus.
imala sam momke neuporedivo lepse i mocnije od njega(koje nisam upoznala online lol ), ali me nije briga - stalo mi je do ovog tipa i lepo mi je u njegovom posrednom/neposrednom prisustvu.on od mene bolju ne moze da nadje. a i ne treba mu.
pocelo je dopisivanjem koje nije nista obecavalo, omalovazavala sam sajber poznanstva, a kamoli nesto ozbiljnije, kao najveci skeptik. zavrsilo se time sto jedva cekam da ga cujem samo.

stvar je u tome sto virtuelna >3 stavlja akcenat na razgovor, komunikaciju i emotivnu paralelnost.

stvarno ljudi... nikad ne recite nikad.

@rexx, devojka je pisala o ljubavi, o vezi, a ne o on line potrazi za seksom na neviđeno.

Vasa tema i tematika me je do suza zasmejala.Pa to znaju i klinci&klinceze.Moja kcerka od 10leta mi je rekla-mama ti imas virtuelnog muza.Jeste!Pa,sta mogu kada je to opasan lik koga previse volim i zelim,pa sam u realnosti jednom dobrom iznenadnom prigodom pobegla sa lica mesta u vidu lastinog repa sa suzama u ocima koje su se pretvorile u kisu suza dok sam bezala niz ulicu...Eto!I smesno i tuzno u isti mah.Sreca bira hrabrije!

Dzabe sve to bejbe. Ovo je konzervativna Srbija, ne mozes ovde naci sex preko neta.

I ovaj, kao i mnogi prethodni tekstovi na temu ljubavi i zivota, a ticu se rubrike “Zivot”, prilicno zalaze u imaginarnu sferu i koketiraju s neproverljivim cinjenicama (kakvi su i kome bitni podaci koliko je ljudi tog i tog dana bilo na Facebook-u…), s nekakvim frazama, foskulama i ocigledno beze od sustine teme ili problema, evidentirajuci jedino svrhu postojanja – napisati tekst od 4 pasusa, 15 recenica nebulozne sadrzine za zaglupljivanje narodnih masa.
Internet je osim inovativnih i obilja korisnih stvari u nase zivote uneo i nove, velike probleme 21. veka. Cudno da bar neki od njih nisu pomenuti u ovom tekstu? Ispade da je poenta sesti u stolicu, udomiti se ispred monitora i tako scucuren u bezbednoj izolaciji cerutati satima sa neznancima i trositi vreme na uglavnom besciljne, beskorisne price. U tom svetu gubi se kontakt sa realnoscu, a podstice jos veca usamljenost. Jer, zivot je oko nas, svuda, u prirodi, u interakcijama sa drugim zivim bicima koja ignorisemo baveci se zurenjem u nekakav ekran, brojke i slova.
Novo vreme donelo je neverovatna tehnoloska dostignuca, a internet priliku da budemo svuda i da kako autorka kaze vodimo virtuelnu ljubav sa osobama sa kojima nikad u stvarnosti i ne bi imali priliku da stupimo u kontakt. Cemu to, ko je vajde video od gledanja? Cisto zaludjivanje! Da ne ispada da omalovazavam, i sam sam imao prilike da osetim strast chata i cari upoznavanja s devojkama s neta, cak ostvario i romansu. Pitanje je, zasto je to laksi put nego onaj koji bi mogao da se odigra u realnosti? Necu da biram taj laksi put, jer postoji ona da se samo trudom i zalaganjem stize do velikih pobeda, a da su one ostvarene na lak i jeftin nacin kratkog daha i dometa. Zar nije prirodnije upoznati osobu spram afiniteta koji sleduju od davnina ustanovljen sled – najpre fizicka privlacnost, pa onda razgovor? Ne robujem pravilima i normama, ali iz iskustva tvrdim da se na netu nalazi odredjena klijentela, mahom usamljenih ljudi, cesto i dokonih, da ne zadirem u sfere kategorisanja, jer ce jedna svakako biti i manipulatori, odnosno perverznjaci. Interner je upravo ovakvoj populaciji pruzio savrsenu priliku za ostvarivanje svojih primitivnih ciljeva.
Internet je savrsena varka iza koje se kao iza svakog opojnog sredstva kriju otudjivanje i ovisnost koje coveka udaljavaju od sustine. Zasto su nam deca danas gojzna, zasto smo i sami deblji nego sto su bile prethodne generacije, da li je sve bas u hamburgerima i coca-cola-i? Prosecan covek danas mnogo vise vremena provodi ispred televizora i kompjutera umesto da seta, bavi se sportom… Sa enormnom kolicinom sporta na televiziji, sa uspesima koji nasi sportisti postizu na medjunarodnoj sceni samo se jos vise zavaravamo kako smo sportska nacija i kako se pojam fizicke kulture u nas (i ne samo u nas) brizno neguje i sistemski prati, jer je cinjenica da vecina ucenika ni kozlic ne ume da preskoci, da retko koji djak istrci 800m za peticu, a svakako ih je sa takvim vestinama mnogo manje u poredjenju sa prethodnim generacijama vise je nego zabrinjavajuca i treba videti kuda sve to vodi. Da stvar bude benignija, u periodu kada je potpuno zapostavljen kult duha i tela, i kada se svud naokolo kao na nekom podijumu (da ne kazem kica i prostote) sepure momci izvajanih bicepsa, lepeza i trbusnih misica, a prate ih na svoj nacin i odgovarajuce lepojke gradjene kao sa manekenskih pisti, sticemo dojam kako smo nasu rasu uzdigli na jedan visi nivo, kako smo evoluirali u ljude buducnosti! Greska, jer su mozgovi svih tih ljudi daleko siromasniji, daleko deficitarniji informacijama i pravim zivotnim istinama i bez izgradjenih pijeteta prema vrlinama kojima treba stremiti (doduse ko sam ja da odredjujem sta to treba da bude inicijalno), s obzirom da se s televizije, iz sredstava informisanja, stampe i interneta uzdizu i velicaju neki drugi beskompromisni motive u kojima preovladavaju primitivizam, sund i razvrat.
Internet se pokazao kao savrsen polygon upravo za ovakve stvari. Ljudi mu se vracaju iz navike, opsesije ili opet strasti d ace tamo ispuniti svoje fantazije i izleciti frustracije koje ne moze da amortizuje ambijent u kome egzistiraju. Kada nas niko ne razume, kada nas okolina ne tretira ili opet kriticki nastrojena opominje, okrecemo se netu, jer nas tamo cekaju nasi prijatelji koji ce sve razumeti, koji ce nas podrzati i ponuditi svoje utesne kolacice i ramena za plakanje. Sve je to ok, ali me opet iskustvo uci da su sve veze, drugarske ili ljubavne i ostvarene preko neta ni priblizno cvrste, homogene i jake spram onih koje ljude povezu u realnim zivotnim situacijama i okolnostima u kojima spontanost diktira da li se desava to nesto vise i uzvisenije medju ljudima.
Sto je brzo, to je i kuso! Ljudi se preko neta lako povezu i spoje, ali se jos brze razidju. I to je jedan sindrom otudjivanja, kao da smo pronasli nacin na koji cemo jedni drugima lako i bezbolno saopstiti ono – aufiderzen. Samo ga iskljucis sa chata, samo promenis mejl, adresu, sifru, stavis na ignore listu … Koja lakoca ophodjenja i ponasanja, koja sloboda! Fascinantna dekadencija.
Internet jednako otudjenje. Taj pojam u sebi nosi karakteristiku tajnovitosti i diskrecije, neceg pomalo ilegalnog, jer je to mesto gde niko ne vidi sta radimo, gde je sve dozvoljeno, tu nase male duse daju oduska. Reklo bi se, korisna stvar, zivoti su nam napeti i previse optereceni problemima, ali se neminovno uvlacimo u zamku koja u konacnoj posledici donosi jos vecu samocu. Internet nudi zaobilaznicu do necijeg srca – osobu suprotnog pola (ukoliko ste heteroseksualac) najpre upoznajes kroz reci i razmisljanja, a tek onda dobijas na uvid (ukoliko razmenite slike) i kako doticna izgleda. Iako su prica, razgovor i bliskost koju ostvarite intelektualnim putem bitniji faktori od fizicke privlacnosti (za vecinu), ipak je to put po trnju, jer se najveci broj prisutnih onlinera hvata upravo za spoljasnjost i mnogo im je manje bitna duhovna crta.
Zivot je napolju, u stvarnosti i svima bih od srca preporucio vise spontanosti, iskrenosti i slobode. Upravo nedostatak svega ovoga, kao nesto sto nas sputava i udaljava je i osnovni razlog zbog cega hrlimo na net. Zivot treba ziveti u stvarnosti!

Vasa tema i tematika me je do suza zasmejala.Pa to znaju i klinci&klinceze.Moja kcerka od 10leta mi je rekla-mama ti imas virtuelnog muza.Jeste!Pa,sta mogu kada je to opasan lik koga previse volim i zelim,pa sam u realnosti jednom dobrom iznenadnom prigodom pobegla sa lica mesta u vidu lastinog repa sa suzama u ocima koje su se pretvorile u kisu suza dok sam bezala niz ulicu...Eto!I smesno i tuzno u isti mah.Sreca bira hrabrije!

Ja sam nasla ljubav svog zivota preko neta i zivimo zajedno vec punih godinu dana zajedno. Ne vidim nikakvu razliku u upoznavanju preko neta i u upoznavanju u diskoteci. U stvari vidim: u diskoteci su mi uvek prilazili momci sa namerom da me negde "provozaju", a preko neta ljudi su iskreni, otvoreni, moze se upoznati bolje pa tek onda odluciti da li stupiti u vezu ili ne. Moj verenik i ja smo se upoznavali 3 meseca pre nego sto smo se videli, znali smo sve jedno o drugom. U diskoteci i drugim mestima za izlaske svi hoce sve odmah. Ne hvala, bato, produzi dalje.

I za vas su laz i pretvaranje super zabava?! Mislim, to sto neko glumi ono sto nije i laze druge da je usamljena dusa. Bez obzira na to sto se na drugom kraju te zice, da se tako izrazim, nalazi ljudsko bice, od krvi i mesa. I sto to bice oseca, zaljubljuje se, sanja, masta i nada se da ce se, posle sati i dana provedenih na chatu, doci i do nekih konkretnih koraka. Draga moja omladino, pre nego sto se upustite u tu "zabavu", cisto bih hteo da vam kazem par stvari. Prvo, cak i da se bezazleni elektronski flert izrodi u nesto konkretnije ocekuje vas tezak period tzv. veze na daljinu; retka zajednicka vidjanja, jer avionske i vozne karte kostaju; a i svako ima svoj zivot, posao, skolu ... Drugo, veze na daljinu se retko, ali veoma retko pretvore u one prave i istinske ljubavi; pri susretu sa drugom stranom dolazi do teskih razocaranja, maske padaju, ljubavi se ruse; svako pretvaranje i laz ce, kad tad, isplivati na videlo, a onda sledi rastanak! Trece, kraj veze na daljinu izgleda ovako: on nece da napusti Beograd, posao u drzavnoj sluzbi od 12-do 1 koju mu je obezbedio stric, tatu i mamu kod kojih zivi, splavove i diskoteke, Gucu i Exit, devojke s kojima se provodi itd. da bi u Kanadi, Americi ili negde drugde gde mu zivi virtuelna draga, nosio gajbice; ona nece da batali svoju karijeru mid-level menadzera u Kanadi i vrati se u Srbiju da bi bila sekretarica i ljubavnica nekog balkanskog direktora. Zrtva koju treba da podnesu oboje velika je i zahteva mnoga odricanja. Na to je danas retko ko spreman. I zato, deco, batalite internet, vec se lepo doterajte, obucite, izadjite, upoznajte se, sprijateljite se, druzite se ... i naci cete pravu, odnosno pravog veoma brzo! Sve ostalo je gubljenje vremena.

Ne svidja mi se nova tehnologija za ljubav. Ne moraš da se sređuješ za dejt, planiraš gde ćes izaći, možeš da budeš u pet paralelnih veza, skrivaš svoje nedostatke ili mane, uništavaš realnu vezu ako je imaš, bežiš iz dosadne realnosti.
Ništa gore ne može da te snađe ako previše preferiraš virtuelni svet. Oči ti pocrvene od preteranog zurenja u monitor. Sediš u zatvorenom prostoru satima, zaviruješ u tuđe živote, gledaš tuđe profile i slike. Bolji je realni svet, sredjivanje satima, nerviranje šta obući, gde izaći, planirati, biti u kontaktu sa pravim ljudima i što dalje od kompjutera i još ako si poslom vezan za komjuter pa tako celu nedelju provedeš za komjuterom, bezveze i ima li šta smornije i dosadnije. Što bežati iz realnosti i čega se stideti, i šta prikrivati i kakva je to glupa igra. Sve na jedan klik i dohvat ruke, to preterivanje nije baš olakšavajuće. Gde je tu istraživanje, uživanje...sve je izmešano sve ti je dostupno i tako lako. I još se ponekad pojave upozorenja sta sve može da te snađe ako izađeš sa lažlivcima i laskavcima. Mrzim virtuelni svet.

@rexx, devojka je pisala o ljubavi, o vezi, a ne o on line potrazi za seksom na neviđeno.

Tuzno je sto smo se toliko otudjili jedni od drugih i toliko postali nesigurni u sebe da komunikaciju mozemo da ostvarimo samo preko virtuelnih medija. Jos tuznije je sto ovaj tekst to prikazuje kao nesto sto je deo normalnog drustva i ispira mozak citaocima umesto da ih isprovocira da hrabrije zakorace u zivot

Generalno sam protivnik virtuelnih veza i četa. Bila sam to kad sam po savetu jako bliskih osoba ipak pristala da okušam i taj savremeni način upoznavanja i sada kad sam praktično prestala da ga koristim.

Ipak kao protivnik stereotipa želim da dam i malo drugačije viđenje svega.

Svi pričaju o tome da virtuelne veze i komunikacija putem četa, SMS-a i maila umanjuju kvalitet ljubavnih veza na svakakve načine. Ja se pitam da li je možda situacija obratna. Da li bi naše realne veze sa realnim partnerima bile manje ili više kvalitetne bez virtuelnih veza (ne paralelnih, već nekih prethodnih, već okončanih pre početka realne veze), komunikacije putem četa, SMS-a i maila?!

Moje lično iskustvo sa traženjem partnera putem neta je specifično jer sam zbog velikog ličnog otpora morala da nađem malo drugačiji pristup – shvatila sam ga kao način da upoznam nove, drugačije ljude i da spoznam malo bolje muški pogled na ljubav i komunikaciju sa ženama.

Spoznala sam da mnogi muškarci često mogu da u mailu (kada imaju više vremena da slobodnije osmisle odgovor) ili četu (kad mogu da zbog npr. navodnog tel. poziva ili navodnih iskrslih obaveza odlože odgovor bar na kratko) kažu mnogo iskrenije, otvorenije, direktnije svoja mišljenja i stavove što je za odnos jako važno. Iz toga zaključujem da mail i čet mogu da se ponekad korisno primene da komunikacija bude kvalitetnija ili pak da i žene i muškarci uvežbaju bolje načine komunikacije u razgovoru oči u oči ili telefonom. Muškarcima treba pauza, treba im vreme da osmisle šta hoće da kažu i žene mogu da im to omoguće zarad kvalitetnije komunikacije pa samim tim i veze...

Zato ja koja sam protivnik virtuelnih veza i komunikacije putem četa ipak smatram da u svemu tome ima mnogo sitnih koristi koje kreativni ljudi mogu da primene u svojim realnim vezama sa realnim partnerima kako bi poboljšali svoju uzajamnu komunikaciju.

Pozitivan uticaj prethodnih virtuelnih veza za realnu vezu je moguć ako je osoba iz tih veza izašla sa jačim samopouzdanjem i samouverenija što je moguće ako je kroz njih uvežbala neke vidove komunikacije sa suprotnim polom. Ima puno ljudi koji su zastrašeni svojim prethodnim neuspesima u realnim vezama i nisu spremni za nove neuspehe koji su po njima neminovni. Takve osobe mogu da uvežbaju komunikaciju u virtulenim vezama i da ih iskoriste da postanu spremniji za realne.

Virtulene veze koje su same sebi cilj su bekstvo od realnosti i praktično se koriste u sedativne i antidepresivne svrhe. Ako osoba ne radi na sebi i poboljšanju svog realnog života dolazi do potrebe da se doza postepeno povećava a efekat biva sve manji i kratkotrajniji. Zavisnost od virtuelnih veza je jednako opasna i pogubna po ličnost kao i bilo koja druga vrsta narkomanije.

Nedostaju samo dve reci: "MISLIMO DA", i to na vise mesta u tesktu. Poslednji pasus treba da glasi:

"Zahvaljujući internetu MISLIMO DA više ne moramo da lupamo glavu oko toga gde ćemo izaći, šta ćemo obući i kako ćemo nekog zavesti. MISLIMO DA je Važno samo da imamo kompjuter, internet nalog i – brz protok. MISLIMO DA Sve ostalo zavisi od naše kreativnosti, ludosti i – nagona. MISLIMO DA Danas možemo biti crnka, sutra plavuša, MISLIMO DA prekosutra možemo biti nežna i romantična dušica ili imati čvrstu guzu i prljavu maštu. MISLIMO DA je Sve dozvoljeno. MISLIMO DA Na internetu možemo naći ljubavnika, MISLIMO DA možemo biti u više veza u isto vreme, MISLIMO DA možemo voditi ljubav s nekoliko ljudi – u isto vreme, ali na različitim mestima."

I konacno, poslednja recenica donosi poentu i trebalo bi da glasi:

"MISLIMO DA Možemo da zaboravimo na to ko smo u „dosadnom“ životu, MISLIMO DA možemo da nađemo „srodnu dušu“, a što je najvažnije – MISLIMO DA možemo da se zabavimo i da nas ne grize savest."

pa ajde sad, pokazite se sad lepi/e i atraktivni/e a iskreni/e i obzirni/e da vizuelno nije presudno.

evo, ja sam se zaljubila onlajn. majke mi.
to nije normalno, jasno mi je. tj. nije ordinarno. a i da nije normalno, boli me uvo > meni je lepo i toplo.
lik je bezveze fizicki. skroz bezveze. i upoznala sam ga, znate... visa sam od njega kad obujem stikle. ma, nije ni prosecan, ne znam kako da vam docaram.
al mi se ipak svidja,pali me, vodimo telefonske razgovore do u beskonacnost, saljemo kreativne smsove i mejlove. slicni smo, slicni u smislu... kompatibilni totalus.
imala sam momke neuporedivo lepse i mocnije od njega(koje nisam upoznala online lol ), ali me nije briga - stalo mi je do ovog tipa i lepo mi je u njegovom posrednom/neposrednom prisustvu.on od mene bolju ne moze da nadje. a i ne treba mu.
pocelo je dopisivanjem koje nije nista obecavalo, omalovazavala sam sajber poznanstva, a kamoli nesto ozbiljnije, kao najveci skeptik. zavrsilo se time sto jedva cekam da ga cujem samo.

stvar je u tome sto virtuelna >3 stavlja akcenat na razgovor, komunikaciju i emotivnu paralelnost.

stvarno ljudi... nikad ne recite nikad.

oh, honey, you would be surprised šta sve može u srbiji... a i na srpskom web nebu :)

Ja volim da šetam ulicom, volim da šaljem razglednice (one prave) kada otputujem negde a kada prorade leptirići, i dan danas sednem za sto i uzmem pero (hemijsku) u ruke...

Novo vreme nosi nove nacine upoznavanja i stupanja u kontakat. " Nema sex-a preko net-a, jer smo konzervativni" ?? Nisam siguran da su net i njegovi servisi u sluzbi trazenja partnera za sex. Niti je Srbija konzervativna. Ocekivanja da posle nekoliko chat-ovanja sledi sex su malo izvrnuta? Mozes biti na FB ili MSN 18h dnevno, a da ne dovedes svoju vezu u pitanje. Ako si covek. Ako nisi, ne treba ni ti FB ni MSN, uradices to na bilo koji nacin, a pomenuta sredstva komunikacije ce ti samo ubrzati potragu. Ili si covek ili nisi, ili imas karakter ili nemas. Na to se svodi. Nije kriv FB ili MSN za propast veza i brakova, krivi su ljudi koji ga koriste.

Znate sta je meni simptomaticno, to da su navise dugih komentara napisali oni koji kritikuju ovaj vid komunikacije koji i sada, kroz ove komentare upraznjavamo. Pa postrosiste silno vreme na Internetu i za racunarom objasnjavajuci da je to u stvari glupost. Da niste vi malo kanda ovisni od ove vrste komunikacije pa nam ovde projetkujete svoje probleme. Samo opusteno i malo vise pametujte svojim brojnim prijateljima koji samo na vas cekaju napolju a pustite nas da se ovde lazemo:)