Četvrtak, 25.03.2010.

12:21

Ilić: Unaprediti javne nabavke

Vlada je čvrsto opredeljena da u narednom periodu unapredi sistem javnih nabavki u Srbiji, izjavio je državni sekretar u Minsitarstvu finansija Slobodan Ilić.

Izvor: Tanjug

Iliæ: Unaprediti javne nabavke IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

5 Komentari

Sortiraj po:

Z.

pre 14 godina

Svakodnevno pratim oglašavanje javnih nabavki i smatram da je:
1. prava muka i trošak prikupiti sve potrebne papire za učešće,
2. namešteno barem 90%, jer se unapred zna ko je skim u talu,
3. nekolko puta bilo da mora da se projektuje tenderska dokumentacija sa opremom proizvođača koji će biti izabran,
4. "naduvaju" cene kako bi se isplatila provizija, a na otvaranju ponuda se spuštaju.

Mislim da to svi poslovni ljudi znaju, ali su nemoćni da bilo šta promene, a ostali mudro ćute i stavljaju proviziju u džep.

Наручилац

pre 14 godina

Србија је први Закон о јавним набавкама усвојила још 2002. Овај закон је имао много лоших и тешко спроводљивих решења, па је делимично измењен 2005. Крајем 2008. донет је важећи закон којим је требало да ово питање буде правно решено на одговарајући начин. Међутим...

Свако ко је имао прилике да упореди стари и нови закон могао је да види да су промене козметичке, а да скоро ниједан недостатак није отклоњен (очигледно су аутори оба закона исти). Јавне набавке су и даље дуготрајни и крајње неефикасни поступци, са гомилом непотребне документације, а могућности за злоупотребу су неограничене (посебно код тзв. "малих набавки" - до 2,9 милиона динара без ПДВ-а).

Колико је закон лош најбоље се види по томе што се најнижа понуђена цена на тендеру аутоматски сматра и најповољнијом, без икаквог поређења са стварним тржишним ценама (наравно, уколико таква цена постоји). Резултат: роба или услуга може бити плаћена вишеструко скупље него што стварно вреди, а да цео поступак набавке буде спроведен по закону. Посебна прича је то што нико не контролише оправданост јавне набавке, већ само процедуру (јавно предузеће може одједном да купи 50 аутомобила и нико неће питати зашто, ако је тендер спроведен по закону).

Примера има још много, али је потребан простор за писање величине Толстојевог "Рата и мира".

Sinisha

pre 14 godina

Mozete vi da unapredite sve to ali i dalje se tenderi sredjuju po babi i stricevima. Jedino resenje je sve prodati privatniku pa nema sredjivanja.

Наручилац

pre 14 godina

Србија је први Закон о јавним набавкама усвојила још 2002. Овај закон је имао много лоших и тешко спроводљивих решења, па је делимично измењен 2005. Крајем 2008. донет је важећи закон којим је требало да ово питање буде правно решено на одговарајући начин. Међутим...

Свако ко је имао прилике да упореди стари и нови закон могао је да види да су промене козметичке, а да скоро ниједан недостатак није отклоњен (очигледно су аутори оба закона исти). Јавне набавке су и даље дуготрајни и крајње неефикасни поступци, са гомилом непотребне документације, а могућности за злоупотребу су неограничене (посебно код тзв. "малих набавки" - до 2,9 милиона динара без ПДВ-а).

Колико је закон лош најбоље се види по томе што се најнижа понуђена цена на тендеру аутоматски сматра и најповољнијом, без икаквог поређења са стварним тржишним ценама (наравно, уколико таква цена постоји). Резултат: роба или услуга може бити плаћена вишеструко скупље него што стварно вреди, а да цео поступак набавке буде спроведен по закону. Посебна прича је то што нико не контролише оправданост јавне набавке, већ само процедуру (јавно предузеће може одједном да купи 50 аутомобила и нико неће питати зашто, ако је тендер спроведен по закону).

Примера има још много, али је потребан простор за писање величине Толстојевог "Рата и мира".

Sinisha

pre 14 godina

Mozete vi da unapredite sve to ali i dalje se tenderi sredjuju po babi i stricevima. Jedino resenje je sve prodati privatniku pa nema sredjivanja.

Z.

pre 14 godina

Svakodnevno pratim oglašavanje javnih nabavki i smatram da je:
1. prava muka i trošak prikupiti sve potrebne papire za učešće,
2. namešteno barem 90%, jer se unapred zna ko je skim u talu,
3. nekolko puta bilo da mora da se projektuje tenderska dokumentacija sa opremom proizvođača koji će biti izabran,
4. "naduvaju" cene kako bi se isplatila provizija, a na otvaranju ponuda se spuštaju.

Mislim da to svi poslovni ljudi znaju, ali su nemoćni da bilo šta promene, a ostali mudro ćute i stavljaju proviziju u džep.

Sinisha

pre 14 godina

Mozete vi da unapredite sve to ali i dalje se tenderi sredjuju po babi i stricevima. Jedino resenje je sve prodati privatniku pa nema sredjivanja.

Наручилац

pre 14 godina

Србија је први Закон о јавним набавкама усвојила још 2002. Овај закон је имао много лоших и тешко спроводљивих решења, па је делимично измењен 2005. Крајем 2008. донет је важећи закон којим је требало да ово питање буде правно решено на одговарајући начин. Међутим...

Свако ко је имао прилике да упореди стари и нови закон могао је да види да су промене козметичке, а да скоро ниједан недостатак није отклоњен (очигледно су аутори оба закона исти). Јавне набавке су и даље дуготрајни и крајње неефикасни поступци, са гомилом непотребне документације, а могућности за злоупотребу су неограничене (посебно код тзв. "малих набавки" - до 2,9 милиона динара без ПДВ-а).

Колико је закон лош најбоље се види по томе што се најнижа понуђена цена на тендеру аутоматски сматра и најповољнијом, без икаквог поређења са стварним тржишним ценама (наравно, уколико таква цена постоји). Резултат: роба или услуга може бити плаћена вишеструко скупље него што стварно вреди, а да цео поступак набавке буде спроведен по закону. Посебна прича је то што нико не контролише оправданост јавне набавке, већ само процедуру (јавно предузеће може одједном да купи 50 аутомобила и нико неће питати зашто, ако је тендер спроведен по закону).

Примера има још много, али је потребан простор за писање величине Толстојевог "Рата и мира".

Z.

pre 14 godina

Svakodnevno pratim oglašavanje javnih nabavki i smatram da je:
1. prava muka i trošak prikupiti sve potrebne papire za učešće,
2. namešteno barem 90%, jer se unapred zna ko je skim u talu,
3. nekolko puta bilo da mora da se projektuje tenderska dokumentacija sa opremom proizvođača koji će biti izabran,
4. "naduvaju" cene kako bi se isplatila provizija, a na otvaranju ponuda se spuštaju.

Mislim da to svi poslovni ljudi znaju, ali su nemoćni da bilo šta promene, a ostali mudro ćute i stavljaju proviziju u džep.