Šta piše u deklaraciji o Srebrenici

Jedna rezolucija za sve zlocine i to je to.
Kraj

Genocid i tacka. Ja ne znam kako drugacije nazvati ubijanje nekoliko hiljada ljudi za par dana. Osveta za bunu protiv dahija. Kakav zlocinac i bolesnik je Mladic. Kad pomislim da jos nije uhapsen, bude mi muka.

"Danas se postavlja pitanje da li smo mi istorijska žrtva više zbog nesposobnosti političara koji su nas vodili ili zbog namere drugih da od nas naprave narod- žrtvu"

Čedo, preciznije nisi mogao!

Rezolucija koja izdvaja Srebrenicu od ostalih stratista je velika greska. Na tome podrucju se desio najveci zlocin u prethodnom ratu, to niko i ne osporava, ali bi deklaracijom o Srebrenici bilo zaboravljeno vise od 2000 Srba sa tog podrucja, koje su, djelujuci iz zasticene DEMILITARIZOVANE zone, pobile muslimanske snage. To se ne smije zaboraviti.
Pozdrav iz Banjaluke.

Predlog Deklaracije:
Skupstina Srbije prihvata cinjenicu da je u medjunarodno priznatoj drzavi Bosni i Hercegovini,u gradu Srebrenici, u julu mesecu l995. godine - pocinjen genocid od strane snaga Vojske Republike Srpske.
Na osnovu Presude MSP u Hagu kojim je Srbija oznacena kao odgovorna jer nije ucinila sve da spreci ovaj genocid, osecamo deo krivnje za to sto se dogodilo, zbog cega se izvinjavamo drzavi BiH i porodicama zrtava.

Istovremeno, osudjujemo sve ostale zlocine koji su se desili na prostorima bivse Jugoslavije, u periodu 1991-1995, u kojima su stradali Srbi, Hrvati, Muslimani i ostali narodi i narodnosti, od pocinilaca sa suprotstavljenih strana.

Ovu Deklaraciju donosimo kao znak zelje za pocetak, odnosno nastavak, trajnog procesa pomirenja izmedju svih naroda sa ovih prostora, kao i trajnog razvijanja dobrosusedskih odnosa, uvazavanja, tolerancije i suzivota.

"U tekstu deklaracije navodi se i da Skupština osuđuje i sve društvene i političke procese i pojave koje su dovele do formiranje SVESTI da se ostvarivanje socijalnih i nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile, fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija".

O ČIJOJ "SVESTI" je ovde reč i šta je sa zločinima učinjenim prema SVOJIM GRADJANIMA!?

Bez reči GENOCID, Deklaracija o SREBRENICI je besmislena, jer "način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde" glasi: GENOCID.

Čeda je SVE u pravu!

Na kakvom smo mi to putu kada o "ovakvim" stvarima (rezoluciji) odlučuju između ostalog ljudi iz SPSa. Pa zar je nama vrana popila mozak kada mislimo da je ovako nešto u redu. Da smo mi normalna zemlja (što na žalost nismo) predsednik SPSa i vice premijer Ivica Dačić bi bio na višegodišnjem osluženju zatvorske kazne zato što nas je "onako čašćavao" onim njegovim divnim izrazima: "strani plaćenici, nato pešadija,.." nerviram se kada mislim na njega i njegova objašnjenja prvo izborne krađe a zatim i lex specijalisa. Licemer. Njegova stranka učestvuje u "pisanju" rezolucije u kojoj će da osudi pre svega ponašanje članova svoje partije, pa i svoje kao dičnog portparola Slobodana Miloševića, ali će to biti upakovano tako da se ne vidi.Po meni rezolucija treba da sadrži samo jednu rečenicu:" Parlament Srbije osuđuje ponašanje vrha Socijalističke partije srbije zato što su dok su bili gospodari svega u Srbiji podsticali a zatim zataškavali zločine koje su neki pripadnici Srpskog naroda počinili pre svega u ime SPSa i Slobodana Miloševića ali i u ime srpstva nad pripadnicima drugih naroda širom bivše Jugoslavije ali i nad pripadnicima sopstvenog naroda.
Za Tadića ne znam ali ja tim zlotvorima nisam ništa ni zaboravio ni oprostio.

Pitam se...ko su oni, sudije, da kazu je li ili nije bio genocid, kada svako normalan zna kako se zove kada za dan dva eliminise toliko hiljada ljudi...borba? nee...bitka? nee...pa kako se naziva onda kada se zarobljen narod ubija?

Nepojmljivo je da osuda genocida-tog strašnog masovnog pokolja kojega je učinila srpska vojska u Srebrenici, nailazi na takvo protivljenje u parlamentu zemlje koja čeka da joj dodijele status kandidata za EU. Rezolucija o Srebrenici je za sve zemlje na svijetu koje su je donijele-osuda genocida i ništa blaže od toga. Pokušaji srbijanskog parlamenta da preimenuje genocid u ratni zločin i skine sa Miloševićeve Srbije odgovornost , uvreda je žrtvama genocida i njihovim obiteljima, ali i svim građanima svijeta. To je sramotan pokušaj opravdanja pokolja zločinima koje su drugi učinili nad Srbima. To je ustupak Miloševićevoj stranci i dokaz da se u glavama mnogih parlamentaraca (SRS,SNS,SPS,PUPS..) ništa nije promijenilo i da Srbija još nije svjesna zla kojega je režim Miloševića počinio u regiji. Zato se od toga zla i ne može ograditi, zato ga uvijenim izrazima svodi na rezoluciju koja je univerzalna , svenacionalna, neukusna i podmukla verbalna tvorevina podjednako dobra i demokratima i koalicijskom SPS-u. I naravno, Tadićevom ljubimcu Dodiku kojemu osuda genocida u srbijanskom parlamentu ne ide u prilog. Srbijanski parlamentarci , čini se, vole čovječanstvo, ali ne vole čovjeka. Takva rezolucija postaje samoj sebi svrha, riječ je o farsi , treba odgoditi usvajanje jer Srbija još nije spremna.

Gospodo poslanici, da li biste bili tako ravnodusni i rekli ne to nije genocid, al ako se od nas trazi i moramo da ga osudimo smatrajmo ga zlocinom, koji osudjujemo zato i samo zato sto moramo, inace ne bi ni to ucinili, kada bi 8000 zrtava ubijenih u istom danu bili srbi? Iskreno se nadam da cu dobiti kakav takav odgovor jednog od Vas, a ima Vas dosta.

Neka je sramota sve stranke u Srbiji, i vladajuce i opozicione, kako se poigravaju sa tako velikim zlocinom kakav se dogodio u Srebrenici. Sve stranke cinculiraju bojeci se da ne izgube rejting na nepopularnoj stvari - priznavanju zlocina. Ja da sam na mestu porodica zrtava nikada ne bih ni prihvatio izvinjenje ovih tapkarosa, jer je za neke Ratko Mladic heroj i junak, a proslo je i suvise godina od tog masakra da bih izvinjenje smatrao iskrenim.

Vise vremena i intenzivnija rasprava je posvecena rezoluciji (Deklaraciji) o genocidu u Srebrenici,nego sto se raspravljalo o novom Ustavu Srbije. Jer za Ustav je Kostunica sklepao formulaciju preambule tako da je postigao apsolutni konsenzus.
Sto se tice Deklaracije o genocidu u Srebrenici, sem mozda Cedine LDP-a, nijedna stranka ne prihvata rec genocid, a pojedine uporno negiraju da je bilo genocida, mada je MSP to presudom utvrdio. Oni bi da stavljaju u isti ravan (samo) zlocine svih strana.
Ja ovo shvatam da oni koji se protive da se u Deklaraciji pominje rec genocid, nisu se pokajali za njihov posredan ili neposredan udeo u izvrsenju zlocina i genocida. Takvi brane i Ratka Mladica i imenuju ulice i trgove u Beogradu, Novom Sadu i drugde njegovim imenom.
Kad-tad doci ce na dnevni red i rezolucija/deklaracija o genocidu i zlocinima pocinjenih na Kosovu. Da vidimo tek onda kako ce neki reagovati.

Kolegijum je uredu. Kada pocinje da zaseda Prezidijum?

"U tekstu deklaracije navodi se i da Skupština osuđuje i sve društvene i političke procese i pojave koje su dovele do formiranje svesti da se ostvarivanje socijalnih i nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile, fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija."

Ovo je besmisleno. Svest o ratu i ratovanju ne postoji, već je u pitanju ogoljeni strah... koji, naravno ne opravdava počinjene ratne zločine, mučenje, ubijanje dece, žena, zarobljenika. U svakom ratu postoje komandanti, vojna hijerarhija i političko rukovodstvo koji su odgovorni za činjenja i nečinjenja svojih vojski. Takođe, postoje i krugovi koji se nazivaju gospodarima rata i mira, tako da ni njihova odgovornost za rat i zločine počinjene u ratu ne može biti, najblaže rečeno, zanemarena.

Jos mi nije jasno zasto se zrtve moraju razdvajati posebnim deklaracijama. Ako su ih vec zlocinci razdvajali po nekom svom bolesnom kriterijumu ne vidim razlog da ih i Skupstina Srbije razdvaja u svojoj osudi zlocina.

Iskreno se nadam da su poslanici svesni ljudi i da bez obzira na stavove svojih partija da će glasati po savesti. Za zakone mogu glasati i ovako i onako jer ih niko i ne razume, polovina ih se ne primenjuje, ali kada glasaju za ovakve stvari kojima se piše istorija, neki zločini osudjuju a neki ne, treba da budu svesni da oni nisu sudije, da nemaju sve informacije, da nisu pročitali dokumentaciju, da žele nekoga da proglase saučesnikom, nekoga da osude a Srbiju za sva vremena stave na listu zemalja koja su izvršili genocid. Treba dobro da prouče sve činjenice a ne da ispunjavaju želje zapada jer ipak su tu piše istorija i ostavlja posledice za buduće godine i buduće generacije. Ako ne znate sve činjenice budite uzdržani a ako ih znate glasajte po savesti.

A kako bi bilo da "gospoda" narodni poslanici, svi zajedno, otputuju u Srebrenicu, izađu na ono polje (stratište), i glasno, svečano, jednoglasno, i od srca, kažu da im je žao, da se kaju, da mole za oproštaj...
... u ime svoje, u ime Srbije i u ime srpskog naroda...
... za sve što su tamo neki divljaci počinili i što je već osudio ceo svet!
Nije toliko bitan taj papir, ma kako ga nazvali. Bitna je iskrenost reči, spremnost da se prizna greška, i odlučnost da se pogleda istini u oči...

Na stranu presuda međunarodnog suda, to je jedna politička institucija, osnovana od strane već odavno potpuno kompromitovanih Ujedinjenih nacija, od koje su se mnoge od najcivilizovanijih zemalja sveta, uključujući i dve od tri, po meni, najcivilizovanije, SAD i Australiju (treća je Kanada), već ogradile i značajno ograničile njegovu jurisdikciju, ja lično mislim da bi upotreba reči "genocid" u deklaraciji o Srebrenici bila samo dalja devalvacija ove teške i ozbiljne kvalifikacije. Pritom ni u kom slučaju ne delim ni delić agende sa bosanskim Srbima ili njihovim ovdašnjim istomišljenicima, i mislim da se radilo o strašnom ratnom zločinu nad nenaoružanim zarobljenicima iz najnižih pobuda slepe etničke mržnje, ali genocid je, prosto, nešto drugo: sistematsko i plansko uništavanje čitavog jednog naroda, a u Srebrenici se sasvim sigurno nije radilo o tome. Ako nastavimo da se gađamo terminima kao što su "genocid", "fašizam", "komunizam" i slično, u svakoj prilici kada nas neki naš privatni tok asocijacija ili politička opsesija u tom pravcu gurne, uskoro ćemo istrošiti sve prave reči za ove zločinačke pojave, pa, ako se ne daj bože, ponovo pojavi istinski fašizam ili komunizam, ili neko krene da sprovodi genocid (što uopšte nije isključeno, poslednji pravi genocid u pokušaju se desio pre samo petnaestak godina u Ruandi) te reči više neće imati težinu koja odgovara ozbiljnosti fenomena koje treba da opišu. Žao mi je, doduše, što se sticajem okolnosti ovoga puta slažem i sa trenutnom skupštinskom većinom koje ne mogu da vidim očima, i sa opozicijom, za čiji najveći deo tek mislim da bi još uvek trebalo da sedi u zatvoru baš zbog raznih ratnih zločina koje su podstrekavali ili izvršavali devedesetih, uključujući i Srebrenicu, ali ovde se radi o jednom mnogo važnijem principu od trenutnih dnevnopolitičkih linija podele: o tome da se stvari dosledno nazivaju pravim imenom jer samo tako je moguće jasno misliti i donositi ispravne moralne i političke odluke.

Podrzavam osudu zlocina u Srebrenici,kao i sve ostale koji su se desili. Kao sto zalimo za nasim zrtvama,isto tako se moramo saosecati i postovati tudje zrtve!

jedina osuda za zlocine i genocid u srebrenici je hapsenje ratka mladica.

Podrzavam osudu zlocina u Srebrenici,kao i sve ostale koji su se desili. Kao sto zalim za nasim zrtvama,isto tako se moramo saosecati i postovati tudje zrtve!

Smatram da je jedino ispravno resenje donosenje samo jedne deklaracije u kojoj se iskljucivo osudjuje zlocin-genocid u Srebrenici i svi drugi zlocini pocinjeni od strane srpskog naroda na podrucju bivse Jugoslavije.
Poruka mora biti jasna, srpski narod prezire i osudjuje sve zlocine pocinjene u njegovo ime prema pripadnicima drugih naroda u periodu 1991.-1999.
Sve drugo je razvodnjavanje i moglo bi se razumeti kao opravdanje za pocinjene zlocine od strane Srba.
Da mi Srbi osudjujemo zlocine pocinjene nad Srbima se valjda podrazumeva i pokazuje se insistiranjem na pronalazenju i hapsenju zlocinaca i podizanjem odgovarajucih tuzbi.
Mislim da takav stav jedino omogucava pomirenje i prociscenje srpske svesti, a da ne govorim o tome da je tako i jedino hriscanski.

Po definiciji, genocid je plansko i sistematsko unistavanje dela ili celine jedne etnicke, verske ili nacijonalne grupe. Po ovoj definiciji, Srebrenica ocito moze da se kvalifikuje kao takav. To je tako i tacka. Neko za taj zlocin mora da plati, jer je to jedina pravedna opcija. Ali isto tako moze da se okvalifikuje predjasnje ubistvo 2000 Srba na istom podruciju. Tih 2000 ubistava (zene, deca,starci, muskarci) su pocinjena iz istih pobuda. To sto to masovno nije bilo toliko "efikasno", ne skida sa sebe ni jotu iste kvalifikacije. Dakle, nemojmo deliti genocide na 2000, 3000, 4500, 6000 ili 5.000.000, zrtava. Gde su onda granice, gde to pocinje a gde zavrsava. Genocid se odnosi na pobudu, a ta je postojala sa obeju strana. To sto je mrlja brzopleto bacena na jednu stranu, ne pravda drugu. Pravda i kazna? Da, ali za sve podjednako. Molim lepo protivnike ove teze da lepo pojasne u cemu je greska i zasto jedno jeste a drugo nije, ali hladne gave i objektivno, pa pocnimo sa jednim istinski pravednim procesom koji ce da obuhvati sva razdoblja i sve strane podjednako. Dok se apsolutna pravda ne sprovede bez obzira na sta se diktira od zna se koga, ja necu u svojoj dusi moci, kao Srbin, da prihvatim apsolutnu odgovornost za pocinjene zlocine, ma sta drugi pricali. To ti je kao prirodno ugradjena samoodbrana.

Genocid i tacka. Ja ne znam kako drugacije nazvati ubijanje nekoliko hiljada ljudi za par dana. Osveta za bunu protiv dahija. Kakav zlocinac i bolesnik je Mladic. Kad pomislim da jos nije uhapsen, bude mi muka.

Jedna rezolucija za sve zlocine i to je to.
Kraj

Čeda je SVE u pravu!

Rezolucija koja izdvaja Srebrenicu od ostalih stratista je velika greska. Na tome podrucju se desio najveci zlocin u prethodnom ratu, to niko i ne osporava, ali bi deklaracijom o Srebrenici bilo zaboravljeno vise od 2000 Srba sa tog podrucja, koje su, djelujuci iz zasticene DEMILITARIZOVANE zone, pobile muslimanske snage. To se ne smije zaboraviti.
Pozdrav iz Banjaluke.

"Danas se postavlja pitanje da li smo mi istorijska žrtva više zbog nesposobnosti političara koji su nas vodili ili zbog namere drugih da od nas naprave narod- žrtvu"

Čedo, preciznije nisi mogao!

"U tekstu deklaracije navodi se i da Skupština osuđuje i sve društvene i političke procese i pojave koje su dovele do formiranje SVESTI da se ostvarivanje socijalnih i nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile, fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija".

O ČIJOJ "SVESTI" je ovde reč i šta je sa zločinima učinjenim prema SVOJIM GRADJANIMA!?

Bez reči GENOCID, Deklaracija o SREBRENICI je besmislena, jer "način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde" glasi: GENOCID.

Pitam se...ko su oni, sudije, da kazu je li ili nije bio genocid, kada svako normalan zna kako se zove kada za dan dva eliminise toliko hiljada ljudi...borba? nee...bitka? nee...pa kako se naziva onda kada se zarobljen narod ubija?

Gospodo poslanici, da li biste bili tako ravnodusni i rekli ne to nije genocid, al ako se od nas trazi i moramo da ga osudimo smatrajmo ga zlocinom, koji osudjujemo zato i samo zato sto moramo, inace ne bi ni to ucinili, kada bi 8000 zrtava ubijenih u istom danu bili srbi? Iskreno se nadam da cu dobiti kakav takav odgovor jednog od Vas, a ima Vas dosta.

Predlog Deklaracije:
Skupstina Srbije prihvata cinjenicu da je u medjunarodno priznatoj drzavi Bosni i Hercegovini,u gradu Srebrenici, u julu mesecu l995. godine - pocinjen genocid od strane snaga Vojske Republike Srpske.
Na osnovu Presude MSP u Hagu kojim je Srbija oznacena kao odgovorna jer nije ucinila sve da spreci ovaj genocid, osecamo deo krivnje za to sto se dogodilo, zbog cega se izvinjavamo drzavi BiH i porodicama zrtava.

Istovremeno, osudjujemo sve ostale zlocine koji su se desili na prostorima bivse Jugoslavije, u periodu 1991-1995, u kojima su stradali Srbi, Hrvati, Muslimani i ostali narodi i narodnosti, od pocinilaca sa suprotstavljenih strana.

Ovu Deklaraciju donosimo kao znak zelje za pocetak, odnosno nastavak, trajnog procesa pomirenja izmedju svih naroda sa ovih prostora, kao i trajnog razvijanja dobrosusedskih odnosa, uvazavanja, tolerancije i suzivota.

Na kakvom smo mi to putu kada o "ovakvim" stvarima (rezoluciji) odlučuju između ostalog ljudi iz SPSa. Pa zar je nama vrana popila mozak kada mislimo da je ovako nešto u redu. Da smo mi normalna zemlja (što na žalost nismo) predsednik SPSa i vice premijer Ivica Dačić bi bio na višegodišnjem osluženju zatvorske kazne zato što nas je "onako čašćavao" onim njegovim divnim izrazima: "strani plaćenici, nato pešadija,.." nerviram se kada mislim na njega i njegova objašnjenja prvo izborne krađe a zatim i lex specijalisa. Licemer. Njegova stranka učestvuje u "pisanju" rezolucije u kojoj će da osudi pre svega ponašanje članova svoje partije, pa i svoje kao dičnog portparola Slobodana Miloševića, ali će to biti upakovano tako da se ne vidi.Po meni rezolucija treba da sadrži samo jednu rečenicu:" Parlament Srbije osuđuje ponašanje vrha Socijalističke partije srbije zato što su dok su bili gospodari svega u Srbiji podsticali a zatim zataškavali zločine koje su neki pripadnici Srpskog naroda počinili pre svega u ime SPSa i Slobodana Miloševića ali i u ime srpstva nad pripadnicima drugih naroda širom bivše Jugoslavije ali i nad pripadnicima sopstvenog naroda.
Za Tadića ne znam ali ja tim zlotvorima nisam ništa ni zaboravio ni oprostio.

Nepojmljivo je da osuda genocida-tog strašnog masovnog pokolja kojega je učinila srpska vojska u Srebrenici, nailazi na takvo protivljenje u parlamentu zemlje koja čeka da joj dodijele status kandidata za EU. Rezolucija o Srebrenici je za sve zemlje na svijetu koje su je donijele-osuda genocida i ništa blaže od toga. Pokušaji srbijanskog parlamenta da preimenuje genocid u ratni zločin i skine sa Miloševićeve Srbije odgovornost , uvreda je žrtvama genocida i njihovim obiteljima, ali i svim građanima svijeta. To je sramotan pokušaj opravdanja pokolja zločinima koje su drugi učinili nad Srbima. To je ustupak Miloševićevoj stranci i dokaz da se u glavama mnogih parlamentaraca (SRS,SNS,SPS,PUPS..) ništa nije promijenilo i da Srbija još nije svjesna zla kojega je režim Miloševića počinio u regiji. Zato se od toga zla i ne može ograditi, zato ga uvijenim izrazima svodi na rezoluciju koja je univerzalna , svenacionalna, neukusna i podmukla verbalna tvorevina podjednako dobra i demokratima i koalicijskom SPS-u. I naravno, Tadićevom ljubimcu Dodiku kojemu osuda genocida u srbijanskom parlamentu ne ide u prilog. Srbijanski parlamentarci , čini se, vole čovječanstvo, ali ne vole čovjeka. Takva rezolucija postaje samoj sebi svrha, riječ je o farsi , treba odgoditi usvajanje jer Srbija još nije spremna.

Iskreno se nadam da su poslanici svesni ljudi i da bez obzira na stavove svojih partija da će glasati po savesti. Za zakone mogu glasati i ovako i onako jer ih niko i ne razume, polovina ih se ne primenjuje, ali kada glasaju za ovakve stvari kojima se piše istorija, neki zločini osudjuju a neki ne, treba da budu svesni da oni nisu sudije, da nemaju sve informacije, da nisu pročitali dokumentaciju, da žele nekoga da proglase saučesnikom, nekoga da osude a Srbiju za sva vremena stave na listu zemalja koja su izvršili genocid. Treba dobro da prouče sve činjenice a ne da ispunjavaju želje zapada jer ipak su tu piše istorija i ostavlja posledice za buduće godine i buduće generacije. Ako ne znate sve činjenice budite uzdržani a ako ih znate glasajte po savesti.

Neka je sramota sve stranke u Srbiji, i vladajuce i opozicione, kako se poigravaju sa tako velikim zlocinom kakav se dogodio u Srebrenici. Sve stranke cinculiraju bojeci se da ne izgube rejting na nepopularnoj stvari - priznavanju zlocina. Ja da sam na mestu porodica zrtava nikada ne bih ni prihvatio izvinjenje ovih tapkarosa, jer je za neke Ratko Mladic heroj i junak, a proslo je i suvise godina od tog masakra da bih izvinjenje smatrao iskrenim.

Vise vremena i intenzivnija rasprava je posvecena rezoluciji (Deklaraciji) o genocidu u Srebrenici,nego sto se raspravljalo o novom Ustavu Srbije. Jer za Ustav je Kostunica sklepao formulaciju preambule tako da je postigao apsolutni konsenzus.
Sto se tice Deklaracije o genocidu u Srebrenici, sem mozda Cedine LDP-a, nijedna stranka ne prihvata rec genocid, a pojedine uporno negiraju da je bilo genocida, mada je MSP to presudom utvrdio. Oni bi da stavljaju u isti ravan (samo) zlocine svih strana.
Ja ovo shvatam da oni koji se protive da se u Deklaraciji pominje rec genocid, nisu se pokajali za njihov posredan ili neposredan udeo u izvrsenju zlocina i genocida. Takvi brane i Ratka Mladica i imenuju ulice i trgove u Beogradu, Novom Sadu i drugde njegovim imenom.
Kad-tad doci ce na dnevni red i rezolucija/deklaracija o genocidu i zlocinima pocinjenih na Kosovu. Da vidimo tek onda kako ce neki reagovati.

Jos mi nije jasno zasto se zrtve moraju razdvajati posebnim deklaracijama. Ako su ih vec zlocinci razdvajali po nekom svom bolesnom kriterijumu ne vidim razlog da ih i Skupstina Srbije razdvaja u svojoj osudi zlocina.

Kolegijum je uredu. Kada pocinje da zaseda Prezidijum?

Po definiciji, genocid je plansko i sistematsko unistavanje dela ili celine jedne etnicke, verske ili nacijonalne grupe. Po ovoj definiciji, Srebrenica ocito moze da se kvalifikuje kao takav. To je tako i tacka. Neko za taj zlocin mora da plati, jer je to jedina pravedna opcija. Ali isto tako moze da se okvalifikuje predjasnje ubistvo 2000 Srba na istom podruciju. Tih 2000 ubistava (zene, deca,starci, muskarci) su pocinjena iz istih pobuda. To sto to masovno nije bilo toliko "efikasno", ne skida sa sebe ni jotu iste kvalifikacije. Dakle, nemojmo deliti genocide na 2000, 3000, 4500, 6000 ili 5.000.000, zrtava. Gde su onda granice, gde to pocinje a gde zavrsava. Genocid se odnosi na pobudu, a ta je postojala sa obeju strana. To sto je mrlja brzopleto bacena na jednu stranu, ne pravda drugu. Pravda i kazna? Da, ali za sve podjednako. Molim lepo protivnike ove teze da lepo pojasne u cemu je greska i zasto jedno jeste a drugo nije, ali hladne gave i objektivno, pa pocnimo sa jednim istinski pravednim procesom koji ce da obuhvati sva razdoblja i sve strane podjednako. Dok se apsolutna pravda ne sprovede bez obzira na sta se diktira od zna se koga, ja necu u svojoj dusi moci, kao Srbin, da prihvatim apsolutnu odgovornost za pocinjene zlocine, ma sta drugi pricali. To ti je kao prirodno ugradjena samoodbrana.

Na stranu presuda međunarodnog suda, to je jedna politička institucija, osnovana od strane već odavno potpuno kompromitovanih Ujedinjenih nacija, od koje su se mnoge od najcivilizovanijih zemalja sveta, uključujući i dve od tri, po meni, najcivilizovanije, SAD i Australiju (treća je Kanada), već ogradile i značajno ograničile njegovu jurisdikciju, ja lično mislim da bi upotreba reči "genocid" u deklaraciji o Srebrenici bila samo dalja devalvacija ove teške i ozbiljne kvalifikacije. Pritom ni u kom slučaju ne delim ni delić agende sa bosanskim Srbima ili njihovim ovdašnjim istomišljenicima, i mislim da se radilo o strašnom ratnom zločinu nad nenaoružanim zarobljenicima iz najnižih pobuda slepe etničke mržnje, ali genocid je, prosto, nešto drugo: sistematsko i plansko uništavanje čitavog jednog naroda, a u Srebrenici se sasvim sigurno nije radilo o tome. Ako nastavimo da se gađamo terminima kao što su "genocid", "fašizam", "komunizam" i slično, u svakoj prilici kada nas neki naš privatni tok asocijacija ili politička opsesija u tom pravcu gurne, uskoro ćemo istrošiti sve prave reči za ove zločinačke pojave, pa, ako se ne daj bože, ponovo pojavi istinski fašizam ili komunizam, ili neko krene da sprovodi genocid (što uopšte nije isključeno, poslednji pravi genocid u pokušaju se desio pre samo petnaestak godina u Ruandi) te reči više neće imati težinu koja odgovara ozbiljnosti fenomena koje treba da opišu. Žao mi je, doduše, što se sticajem okolnosti ovoga puta slažem i sa trenutnom skupštinskom većinom koje ne mogu da vidim očima, i sa opozicijom, za čiji najveći deo tek mislim da bi još uvek trebalo da sedi u zatvoru baš zbog raznih ratnih zločina koje su podstrekavali ili izvršavali devedesetih, uključujući i Srebrenicu, ali ovde se radi o jednom mnogo važnijem principu od trenutnih dnevnopolitičkih linija podele: o tome da se stvari dosledno nazivaju pravim imenom jer samo tako je moguće jasno misliti i donositi ispravne moralne i političke odluke.

A kako bi bilo da "gospoda" narodni poslanici, svi zajedno, otputuju u Srebrenicu, izađu na ono polje (stratište), i glasno, svečano, jednoglasno, i od srca, kažu da im je žao, da se kaju, da mole za oproštaj...
... u ime svoje, u ime Srbije i u ime srpskog naroda...
... za sve što su tamo neki divljaci počinili i što je već osudio ceo svet!
Nije toliko bitan taj papir, ma kako ga nazvali. Bitna je iskrenost reči, spremnost da se prizna greška, i odlučnost da se pogleda istini u oči...

"U tekstu deklaracije navodi se i da Skupština osuđuje i sve društvene i političke procese i pojave koje su dovele do formiranje svesti da se ostvarivanje socijalnih i nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile, fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija."

Ovo je besmisleno. Svest o ratu i ratovanju ne postoji, već je u pitanju ogoljeni strah... koji, naravno ne opravdava počinjene ratne zločine, mučenje, ubijanje dece, žena, zarobljenika. U svakom ratu postoje komandanti, vojna hijerarhija i političko rukovodstvo koji su odgovorni za činjenja i nečinjenja svojih vojski. Takođe, postoje i krugovi koji se nazivaju gospodarima rata i mira, tako da ni njihova odgovornost za rat i zločine počinjene u ratu ne može biti, najblaže rečeno, zanemarena.

Podrzavam osudu zlocina u Srebrenici,kao i sve ostale koji su se desili. Kao sto zalimo za nasim zrtvama,isto tako se moramo saosecati i postovati tudje zrtve!

Smatram da je jedino ispravno resenje donosenje samo jedne deklaracije u kojoj se iskljucivo osudjuje zlocin-genocid u Srebrenici i svi drugi zlocini pocinjeni od strane srpskog naroda na podrucju bivse Jugoslavije.
Poruka mora biti jasna, srpski narod prezire i osudjuje sve zlocine pocinjene u njegovo ime prema pripadnicima drugih naroda u periodu 1991.-1999.
Sve drugo je razvodnjavanje i moglo bi se razumeti kao opravdanje za pocinjene zlocine od strane Srba.
Da mi Srbi osudjujemo zlocine pocinjene nad Srbima se valjda podrazumeva i pokazuje se insistiranjem na pronalazenju i hapsenju zlocinaca i podizanjem odgovarajucih tuzbi.
Mislim da takav stav jedino omogucava pomirenje i prociscenje srpske svesti, a da ne govorim o tome da je tako i jedino hriscanski.

Podrzavam osudu zlocina u Srebrenici,kao i sve ostale koji su se desili. Kao sto zalim za nasim zrtvama,isto tako se moramo saosecati i postovati tudje zrtve!

jedina osuda za zlocine i genocid u srebrenici je hapsenje ratka mladica.