Zašto dete radi loše stvari?

Postovana,

Postovanje autoriteta ne bi trebalo da predje u slepu poslusnost. Ona je isto tako opasna kao i neposlusnost. Primer je dat na Francuskoj televiziji:

Na Francuskoj televiziji 2 je prikazan Reality Show. U emisiji su ucesnici mogli da elektrosokovima, na naredbu, udare elektrosokom ljude u kabini.
Oko 80% je poslusalo naredbu i sprovodilo torturu! Strucnjaci su se iznenadili koliko je ljudi poslusno slusalo naredjenja da muce druge! Mnogi su radili, ne bas rado, ali su slusali naredjenje.
Zena koja nije htela da pritisne dugme je bila iz Rumunije i prezivela je pobunu protiv Causeskua, sto ju je ojacalo protiv slepe poslusnosti.

Zakljucak psihologa je bio da se moramo odupreti i slepoj poslusnosti:
"Deci moramo objasniti a ne samo postavljati zahteve.
Decu treba da ucimo da budu poslusna, ali i da treba nekad i da ne poslusaju!"

Samodisciplina je i nekad reci ne stvarima koja nam se namecu!

Ako dete ne nauci da slusa autoritet roditelja u predskolskom uzrastu (nasuprot svojim hirovima), nece mariti ni da slusa autoritet sopstvenog razuma kada ga kasnije u zivotu bude odvracao od iracioanalnih motiva i postupaka. Kada ga savest bude opominjala da poslusa razum i upotrebi volju da se odupre iskusenju, on nece imati ni snage volje ni glasa savesti da bude razuman, jer ih nije razvio kada je bilo vreme da ih razvije. Samo uz ogorman napor volje ce moci da odraste, sazri i postane covek.

Ne smatra se uzalud da je kljucno vreme vaspitanja deteta do zavrsetka njegovog predskolskog doba, jer ako dotle nije razvilo svoju savest i volju da sobom vlada, sada ce tesko moci, jer sada pocinje faza intenzivnog razvoj njegovog intelekta, a kako su polni atributi (koji su izvor raznih hirova) sada u latentnom stanju sve do puberteta, dete naloge roditelja sada moze mnogo lakse da formalno usvaja i ispunjava, a to formalno znaci licemerno, bez stvarnog odbacivanja unutrasnjeg loseg motiva. Pokusaj da se tada nadomesti njegova ranije slabo razvijena savest i volja ne samo sto proizvodi licemerstvo, vec dolazi u sukob sa detinjom licnoscu koja u ovoj fazi prevashodno razvija razum, pa svaki pritisak autoriteta na neki nacin predstavlja atak na njegovu licnu moc rasudjivanja. U to doba roditelji treba vise da imaju ulogu savetnika, nego bezpogovornog vladara. Ukoliko detetu daju savete bez racionalnog objasnjenja, oni ga ometaju u razvoju. Njegova radoznalost treba biti zadovoljena inace ce zakrzljati. Skolsko gradivo dete treba da usvaja sa razumevanjem smisla, a ne ga "buba". U vreme puberteta javlja se sumnja i bunt prema svakom autoritetu, jer je vreme da pubescent razvije nezavisnost u razmisljanju i odlucivanju. Ta sumnja ce pubescentu postaviti mnostvo preispitivackih pitanja na koje ono sada treba da odgovori razumom koji je razvilo u prethodnom periodu. Ali psiholozi kazu da, na zalost, vecina pubescenata iako misli nezavisno, ne misli razumno. Ne izgradivsi sposobnost volje da se odupru hirovima zelja u ranom razvoju, i ne izgradivsi razum u skolskom dobu, oni sada na svoja pitanja ne daju odgovore zahvaljujuci zdravorazumnim analizama, vec na osnovu iracionalnih faktora (licnih uticaka i zelja, stava vecine, pubertetskih autoriteta). ...

Ne smatra se uzalud da je kljucno vreme vaspitanja deteta do zavrsetka njegovog predskolskog doba, jer ako dotle nije razvilo svoju savest i volju da sobom vlada, sada ce tesko moci, jer sada pocinje faza intenzivnog razvoj njegovog intelekta, a kako su polni atributi (koji su izvor raznih hirova) sada u latentnom stanju sve do puberteta, dete naloge roditelja sada moze mnogo lakse da formalno usvaja i ispunjava, a to formalno znaci licemerno, bez stvarnog odbacivanja unutrasnjeg loseg motiva. Pokusaj da se tada nadomesti njegova ranije slabo razvijena savest i volja ne samo sto proizvodi licemerstvo, vec dolazi u sukob sa detinjom licnoscu koja u ovoj fazi prevashodno razvija razum, pa svaki pritisak autoriteta na neki nacin predstavlja atak na njegovu licnu moc rasudjivanja. U to doba roditelji treba vise da imaju ulogu savetnika, nego bezpogovornog vladara. Ukoliko detetu daju savete bez racionalnog objasnjenja, oni ga ometaju u razvoju. Njegova radoznalost treba biti zadovoljena inace ce zakrzljati. Skolsko gradivo dete treba da usvaja sa razumevanjem smisla, a ne ga "buba". U vreme puberteta javlja se sumnja i bunt prema svakom autoritetu, jer je vreme da pubescent razvije nezavisnost u razmisljanju i odlucivanju. Ta sumnja ce pubescentu postaviti mnostvo preispitivackih pitanja na koje ono sada treba da odgovori razumom koji je razvilo u prethodnom periodu. Ali psiholozi kazu da, na zalost, vecina pubescenata iako misli nezavisno, ne misli razumno. Ne izgradivsi sposobnost volje da se odupru hirovima zelja u ranom razvoju, i ne izgradivsi razum u skolskom dobu, oni sada na svoja pitanja ne daju odgovore zahvaljujuci zdravorazumnim analizama, vec na osnovu iracionalnih faktora (licnih uticaka i zelja, stava vecine, pubertetskih autoriteta). ...

Ako dete ne nauci da slusa autoritet roditelja u predskolskom uzrastu (nasuprot svojim hirovima), nece mariti ni da slusa autoritet sopstvenog razuma kada ga kasnije u zivotu bude odvracao od iracioanalnih motiva i postupaka. Kada ga savest bude opominjala da poslusa razum i upotrebi volju da se odupre iskusenju, on nece imati ni snage volje ni glasa savesti da bude razuman, jer ih nije razvio kada je bilo vreme da ih razvije. Samo uz ogorman napor volje ce moci da odraste, sazri i postane covek.

Postovana,

Postovanje autoriteta ne bi trebalo da predje u slepu poslusnost. Ona je isto tako opasna kao i neposlusnost. Primer je dat na Francuskoj televiziji:

Na Francuskoj televiziji 2 je prikazan Reality Show. U emisiji su ucesnici mogli da elektrosokovima, na naredbu, udare elektrosokom ljude u kabini.
Oko 80% je poslusalo naredbu i sprovodilo torturu! Strucnjaci su se iznenadili koliko je ljudi poslusno slusalo naredjenja da muce druge! Mnogi su radili, ne bas rado, ali su slusali naredjenje.
Zena koja nije htela da pritisne dugme je bila iz Rumunije i prezivela je pobunu protiv Causeskua, sto ju je ojacalo protiv slepe poslusnosti.

Zakljucak psihologa je bio da se moramo odupreti i slepoj poslusnosti:
"Deci moramo objasniti a ne samo postavljati zahteve.
Decu treba da ucimo da budu poslusna, ali i da treba nekad i da ne poslusaju!"

Samodisciplina je i nekad reci ne stvarima koja nam se namecu!