Tribina povodom Đinđićeve smrti

Ne da je zaustavljeno, nego je sasečeno u korenu.
Samo kada se setim njegovih reči ''Radite i srešćemo se u budućnosti vi i ja.''
Zoran je ostao bez budućnosti, jer je iskoračio onoliko koliko ovaj narod
nije mogao i, bojim se, nikada neće moći da izdrži.
Kako vreme prolazi, razmere tragedije od 12. marta su sve veće. Strašno.

Najtragicniji dan u nasoj novijoj istoriji. Od tada samo poniremo. DS i LDP ne postoje vise. Izgleda da su ipak uspeli.

Zorane znam samo da kad si ti bio neko i ja sam bio neko (bar sam se tako osećao). Od kad tebe više nema i smisao je izgubio smisao. Hvala ti za makar i kratku nadu u bolju budućnost i večna ti slava.

Valjda nam je sada svima jasno ko ga je ubio... pogledajte gde smo sada. Kako zivimo. Cemu se nadamo. Gledamo kako nam upropastavaju buducnost. Pogledajte ko je najpopularniji političar - Vuk Jeremić (to je danas Zoranova stranka)! E jadna moja nesrećna Srbijo...

Jedno nisi bio u pravu, uspeli su da zaustave Srbiju time sto su tebe uklonili. Ne samo da je zaustave nego i vrate unazad!

Pocivaj u miru, nemoj da gledas sta se desava sa tvojim narodom, nece ti biti dobro.

Đinđićeva smrt nije samo za Srbiju bio strašni gubitak nego i za nas u Hrvatskoj. Znali smo da se do daljnjeg prolongira općeprihvaćena nada (nakon Miloševićeva uhićenja) i vjera u brzu normalizaciju ratnih trauma i njegova nasljeđa. Mislim da su baš te dvije riječi (nada i vjera da se sve može ako se hoće) uz silnu energiju obilježavale Đinđićev politički put.

Zoran Djindjic ostaje neprikosnoveno najznacajniji politicar novije srpske istorije. Nazalost bio je jedini ispred svog vremena. Ne bih ga okarakerisao kao spasioca Srbije, jer pojedinac to i ne moze biti. Bio je sam i stradao je sam... Slava ti Zorane!

zorane mnogo si radio za ovaj narod.nisi gledao ko ti je iza ledja mnogo ih je bilo iz bia vba a trutovi to nisu mogli ili nisu hteli da zaustave tvoje ubistvo.kasno je sto su neki od njih u zatvoru. nikad te srbija nece zaboraviti.

Mislim da je dosta toga ubijeno tog nesretnog 12. marta, ali ko je razumio Zoranove riječi, može ih primjenjivati i danas. Nažalost, malo je takvih!Ponosan sam što sam u godinama kada sam formirao životne stavove bio savremenik pokojnog srpskog premijera. Mislim da sam bolji čovjek, koji svakim danom nastoji učiniti nešto dobro za sebe i društvo, realan, koji se zna boriti i izboriti za ono što hoće i formirati vlastito mišljenje iako je suprotno stavu većine. Zato, hoću da iskažem poštovanje ovom vizionaru i pozivam da to učine svi dobri ljudi! BL

Sta je ubijeno 12. marta?
Ubijen je jedan covek. Samo jedan covek koji je hteo da nam pomogne.
Zato je i ubijen.

Povodom Đinđićeve smrti, ja bih umesto Tribine, radije video optužnicu protiv nalogodavaca i pružalaca podrške...
Svako ko ima malo više od pilećeg mozga, zna ili bar naslućuje o kome se radi!
Ali u Srbiji je zaštita svih mogućih lopova, zlotvora i pravih zločinaca dignuta na nivo institucije sistema...

Mediokriteti i isfrustrirani ne oprastaju natprosecnima. On je bio natprosecan i sam, a ovih drugih preko puta previse! To je to, nema tu preterane filozofije. Velika steta i za Srbiju i za njegovu porodicu sto je takav jedan covek ubijen. Neka mu je slava!

Ne mogu ni da pomislim koliko smo izgubili nakon sto smo ga izgubili.

Pocivaj u miru. Hvala za onaj period u kome sam pomislio da ipak ima nade.

Ne volim naše političare, oduvek su mi bili smešni, glupi ili pokvareni. Medjutim, Zoran Djindjić je bio nešto sasvim drugo - samo način na koji je govorio je bio pravo osveženje, brzina i razumljivost, bio je potpuno vanredan i kao osoba i kao političar. Zbog njega mi je bilo istinski žao i danas osećam tugu, i to osećanje velikog gubitka ne prolazi i iz godine u godinu je sve veće i veće.

Sa ponosom se Srbija 12. marta "priseti" pok. Zorana Djindjica i onda na sledecim izborima da svoj glas onima protiv kojih se pok. Zoran Djindjic politicki borio za jednu drugaciju i bolju Srbiju ???
Srbija ga NIKADA nije ZASLUZILA !
Zorane, neka ti je vecna slava i hvala, pocivaj u miru bez griznje SAVESTI, Srbija ima upravo ono sto je i ZASLUZILA !

Od svih komentara o Djindjicu najvise mi ima smisla onaj od Dubravke Stojanovic jer izjednacavati politiku i civilizaciju niije primereno, kao ni ideja da drzave nije bilo (i kad je nefunkcionalna, kao sto je srpska drzava bila u to vreme ona ipak postoji). Ono sto je najvaznije nasledje Djindjicevo je upravo nada u mogucnost promene, koju je lepo istakla Stojanoviceva. Pa onda ne trebaju nam lamenti nego ona energija i optimizam koji nam je tako tragicno oduzet ubistvom ZDj.

Bila je sreca biti Gradjanin ove zemlje dok je on bio Premijer! Pokazao je svima sta mogu logika i intelegencija !

Retko se ovakav polticar radja ne samo u Srbiji nego uopste na Balkanu sa takvom karizmom i takvim sposobnostima. Neka ti je vecna slava.

Najveći spomenici velikih ljudi su njihova dela, hvala Zorane.

Tvoja energija je hranila dušu i ulivala snagu.
Danas nemam snage ni da dišem!

Nikada te necemo prezaliti.

Ubijena je vizija za bolju budućnost.
Da nije, ne bismo danas imali 43 različite "sterilne" strategije, koje nas vrte u krug.

Pokušao je da nam pokaže kako da idemo, preskačući po dve stepenice. Na žalost, posle njega, ova bratije nije nas pomakla dalje od prizemlja.

Nedostajes mi...

Zoran Đinđić nije bio svetac, ali je više znao, umeo i mogao od svih posle njega na političkoj sceni. Sada nam kapu kroje mnogo losiji...

Ubistvom dr.Zorana Đinđića intelektualca,filozofa,državnoka,vizionara,demokrate,patriote i veoma hrabrog skromnog i lucidnog čuveka Srbija a i Dos je definitivno podeljen na socijal-demokratski, proevropski i na demohrišćanski, konzervativni.Stradao je jer nije uspeo da stvori potrebnu kritičnu masu čak ni u Dosu za svoje ideje i brzinu približavanja Srbije Evropi i razvijenijim i civilizovanijim društvima.A ubili su ga oni spolja koji to nisu želeli Srbiji što je on želeo(nego žele da Srbija ostane trajno Evropska Kolumbija); i oni u Srpskoj politici, ekonomiji, kriminalu itd, čiji su položaj i profit stečen u ratnoj deceniji bili ugroženi njegovom politikom.Ubili su ga i oni antievropejci i samoprozvani patrioti,intelektualci,eksperti i elita za koje bi narod shvatio nakon ulaska u Evropsku Uniju da oni to u stvari nisu.Njegovo mesto u istoriji može da se meri sa mestom Kenedija u istoriji SAD i mnogih drugih demokratskih državnika i vizionara u svetu gde je bio vise postovan i uvazavan nego u Srbiji.Najviše je izgubila njegova poradica,prijatelji ,poštovaoci studenti i mladi i ceo Srpski narod čija se agonija ovim činom produžila i tek joj se nazire kraj, i time smo svi kažnjeni što takvog čoveka nismo sačuvali. Neka mu je večna slava i hvala !

Covek je dao svoj zivot za bolji zivot njegove dece a danasnji politicari nece ne mogu ni da zaukaju rukave.
Postoje neke naznake da ide na bolje, ali Srbija Zorana Djindjica je isla brzinom svetlosti u napred, sustizuci ostale Evropske drzave. Danasnja Srbija tapka u mestu a ustvari ide istom tom brzinom unazad.
I kakve vi sad tribine organizujete? To sto cete me podsetiti da je on bio clan vase stranke vam nece pomoci da ponovo glasam za vas, niti za bilo koju drugu prepucavacku opciju

Tuzni je ovo sve i nekako deluje bezizlazno

Pocivaj u miru.

Covek je bio obrazovaniji od svih balkanskih politicara, vizionar, ispred vremena...
Mislio sam pre njegovog ubistva da ima nade za Srbiju, nakon tog dana nada je splasla.....da, setite se koliko nije imao podrske dok je bio premijer - budimo iskreni, uspeli su ovi iz druge Srbije!

Zorane, Tvoja je dusa spokojna i mirna.
Ti nisi imao greha prema svom narodu i drzavi!
Nasa nije, jer smo dozvolili da samo jednom ne budes u pravu. Rekao si da i ako te ubiju, ne mogu zaustaviti Srbiju.
Zaustavili su je!

Ubistvo Zorana Djindjica pokazuje da Srbija ne spada ni medju normalne ni civilizovane zemlje. Jednom prilikom pred pocetak svega ovoga, Stipe Suvar je rekao da se plasi da ne dodje do kosovizacije Jugoslavije. Do toga je uprkos njegovom strahu doslo, kao sto je nakon toga doslo do "talibanizacije" Srbije. Jer kako objasniti to besomucno granatiranje gradova po bivsoj Jugi, unistavanje fabrika i ostavljanje golih zidova, da ne pricam o turbo folku i turbo kulturi. Ubistvo Zorana pokazuje da u Srbiji ne postoji vecinsko rasplolozenje ne za Evropu nego da se zivi jednim normalnim civilizovanim zivotom, kako zivi vecina ljudi danas u svetu. Zato ove tribine nazalost ne da demantuju, nego potvrdjuju ovakav zakljucak, koji se moze proveriti golim okom, jednostavnim zivotom u Srbiji,u bilo kom gradu u prevozu, u prodavnici,koji je toliko ocigledan da stipa za oci. Bio sam u istocnoj Evropi u doba breznjevljevog najveceg komunizma, ali ovakvu bedu i ocaj nisam ni tamo video. Srbija je duboko zabrazdila, a kuda ce da "odbrazdi" ne usudjujem se da prognoziram...I nije najgore u svemu tome sto se obelezava jedna tuzna godisnjica jednog muckog ubistva, vec sto se obelezava jedna druga godisnjica, jedne druge smrti,smrti biseg predsednika SRJ,kada sve vise ljudi sa nostalgijom gleda na ta vremena kao mi sto se s nostalgijom prisecamo one velike Jugoslavije i boljeg zivota... Plasim se Srbije u kojoj ce se ubuduce obelezavati samo ovakve tuzne godisnjice i prisecanja...

Da li je moguce da svaki pozitivni komentar na ovakvu jednu vest dobije toliko negativnih preporuka?! Mnogima Zoran Djindjic i mrtav smeta i posle toliko vremena... :-(

Placem svakog 12-og marta...

Da li neko primetio da je 12.mart.2003. godine bio poslednji 12. mart. kada je sijalo sunce. Od onda zima i tuga. Nada je nestala.Ne mozemo je vratiti. Nema vise Zorana.

Djindjic se usamljeno borio protiv svega onog sto nas unazadjuje. Na zalost njegovi saradnici mu nisu bili ni do kolena, a bio je preveliki optimista, pa nije preuzeo pravu vlast u Srbiji- DB. Potvrda da nije bilo ni znanja ni volje da se Srbija pokrene je upravo to da je njegovim ubistvom sve stalo. Kormilo su preuzeli profesori i svestenici kao i deca komunizma kojima je najvaznije da imaju novca za provod. Bedno i tuzno! NJegova zrtva je bila uzaludna i uvek cu osecati tu tugu kao i na dan ubistva.

Pogledajte film "Ako Srbija stane" i setite se koliko pozitivne energije je širio oko sebe ovaj čovek.

Svaki put posle gledanja ovog kratkog filma imam osećaj da mogu da uradim šta god poželim, i tako krenem nešto korisno da radim a ne samo da se izležavam i kukam.

Pogledajte obavezno:
http://www.youtube.com/watch?v=fwzrnK3pDKo

U poslednjim godinama srpske istorije moramo da odamo postu ovom neumornom Prometeju! I jos se pitam ima li u ovoj zemlji i medju ovim ljudima bar jedna iskra te energije koju je Zoran nosio da pokrene to "bolje doba", ne bi li se sreli tamo sa njim...

Vec je odavno bilo vreme da se probudimo...proslo je sedam godina...da vidimo sta nam je ciniti. Imamo obavezu prema samima sebi, a tek onda mozemo i opravdati uspomenu na dr Zorana Djindjica. Sve ostalo je prazno...radimo, stvarajmo, menjajmo...inace samim necinjenjem vredjamo uspomenu na coveka, koji nam je pomogao da uvidimo da smo tada krenuli pravim putem.
S postovanjem,

Tog 12. marta izgubila sam nadu da će nam biti bolje! Nema ni njegove blede kopije, nigde na vidiku! I zato još više boli njegova pre pre prerana smrt!

nije mi dobro...

Sedma godišnjica...Čini se da se nešto menja i da nije stalo...Ali sve je drugačije....Dobri smo u menjanju forme,ali suštinu nekako nikako da izmenimao ili pak vratimo na mesto u okvir forme gde je nestala tog 12.marta pre sedam godina...velika praznina,naprosto najharizmatičnija ličnost moderne politike je nestala...ali hajde da se trudimo i da se izborimo,prvo na ličnom, a onda i na društvenom planu..Stvarno mi reči nedostaju...tužna sam uvek na ovaj dan...

Pocivaj u miru Predsjednice. Vi niste bili simbol moderne, vec jedine normalne Srbije. Ponosan sam sto sam bio Vas savremenik.

nekako mi je neprirodno secati se Djikija na dan muckog atentata...ja bih tribine o njegovom delu, takmicenja u besedi, podsecanja, odrzavala na dan njegovog rodjendana, on je uvek slavio zivot i buducnost.
Nekako mi je toplije oko srca sto se ova tribina odrzala na Pravnom, bastionu nacionalizma i radikala...
Djikiju jos jedno hvala, a kad ti je bio rodjendan?

Ne mogu da shvatim ko su ti ljudi koji salju negativne komentare, koje su im pobude, stavovi, misljenja. Ne znam kako pred svojom svescu pravdaju smrt najboljeg kojeg je ubio najgori medju nama po narudzbi najmracnijeg medju nama. Mislim, samo logicki gledano, oni negativno ocenjuju komentare koji priznaju velicinu coveka koga su UBILI. Nekako mi izgleda da oni vole kada se neko ubije. I to sve rade iz patriotskih razloga. Ili iz ljubavi prema destrukciji samoj. Ko su te utvare koje su 12. marta 2003. pucale po Veterniku od srece sto je uklonjenja najveca smetnja njihovom ludilu i patoloskom obozavanju ubijanja i unistavanja.

Najtragicniji dan u nasoj novijoj istoriji. Od tada samo poniremo. DS i LDP ne postoje vise. Izgleda da su ipak uspeli.

Ne da je zaustavljeno, nego je sasečeno u korenu.
Samo kada se setim njegovih reči ''Radite i srešćemo se u budućnosti vi i ja.''
Zoran je ostao bez budućnosti, jer je iskoračio onoliko koliko ovaj narod
nije mogao i, bojim se, nikada neće moći da izdrži.
Kako vreme prolazi, razmere tragedije od 12. marta su sve veće. Strašno.

Valjda nam je sada svima jasno ko ga je ubio... pogledajte gde smo sada. Kako zivimo. Cemu se nadamo. Gledamo kako nam upropastavaju buducnost. Pogledajte ko je najpopularniji političar - Vuk Jeremić (to je danas Zoranova stranka)! E jadna moja nesrećna Srbijo...

Zorane znam samo da kad si ti bio neko i ja sam bio neko (bar sam se tako osećao). Od kad tebe više nema i smisao je izgubio smisao. Hvala ti za makar i kratku nadu u bolju budućnost i večna ti slava.

zorane mnogo si radio za ovaj narod.nisi gledao ko ti je iza ledja mnogo ih je bilo iz bia vba a trutovi to nisu mogli ili nisu hteli da zaustave tvoje ubistvo.kasno je sto su neki od njih u zatvoru. nikad te srbija nece zaboraviti.

Jedno nisi bio u pravu, uspeli su da zaustave Srbiju time sto su tebe uklonili. Ne samo da je zaustave nego i vrate unazad!

Pocivaj u miru, nemoj da gledas sta se desava sa tvojim narodom, nece ti biti dobro.

Đinđićeva smrt nije samo za Srbiju bio strašni gubitak nego i za nas u Hrvatskoj. Znali smo da se do daljnjeg prolongira općeprihvaćena nada (nakon Miloševićeva uhićenja) i vjera u brzu normalizaciju ratnih trauma i njegova nasljeđa. Mislim da su baš te dvije riječi (nada i vjera da se sve može ako se hoće) uz silnu energiju obilježavale Đinđićev politički put.

Zoran Djindjic ostaje neprikosnoveno najznacajniji politicar novije srpske istorije. Nazalost bio je jedini ispred svog vremena. Ne bih ga okarakerisao kao spasioca Srbije, jer pojedinac to i ne moze biti. Bio je sam i stradao je sam... Slava ti Zorane!

Od svih komentara o Djindjicu najvise mi ima smisla onaj od Dubravke Stojanovic jer izjednacavati politiku i civilizaciju niije primereno, kao ni ideja da drzave nije bilo (i kad je nefunkcionalna, kao sto je srpska drzava bila u to vreme ona ipak postoji). Ono sto je najvaznije nasledje Djindjicevo je upravo nada u mogucnost promene, koju je lepo istakla Stojanoviceva. Pa onda ne trebaju nam lamenti nego ona energija i optimizam koji nam je tako tragicno oduzet ubistvom ZDj.

Mislim da je dosta toga ubijeno tog nesretnog 12. marta, ali ko je razumio Zoranove riječi, može ih primjenjivati i danas. Nažalost, malo je takvih!Ponosan sam što sam u godinama kada sam formirao životne stavove bio savremenik pokojnog srpskog premijera. Mislim da sam bolji čovjek, koji svakim danom nastoji učiniti nešto dobro za sebe i društvo, realan, koji se zna boriti i izboriti za ono što hoće i formirati vlastito mišljenje iako je suprotno stavu većine. Zato, hoću da iskažem poštovanje ovom vizionaru i pozivam da to učine svi dobri ljudi! BL

Ne mogu ni da pomislim koliko smo izgubili nakon sto smo ga izgubili.

Pocivaj u miru. Hvala za onaj period u kome sam pomislio da ipak ima nade.

Tvoja energija je hranila dušu i ulivala snagu.
Danas nemam snage ni da dišem!

Zoran Đinđić nije bio svetac, ali je više znao, umeo i mogao od svih posle njega na političkoj sceni. Sada nam kapu kroje mnogo losiji...

Sta je ubijeno 12. marta?
Ubijen je jedan covek. Samo jedan covek koji je hteo da nam pomogne.
Zato je i ubijen.

Bila je sreca biti Gradjanin ove zemlje dok je on bio Premijer! Pokazao je svima sta mogu logika i intelegencija !

Ubijena je vizija za bolju budućnost.
Da nije, ne bismo danas imali 43 različite "sterilne" strategije, koje nas vrte u krug.

Mediokriteti i isfrustrirani ne oprastaju natprosecnima. On je bio natprosecan i sam, a ovih drugih preko puta previse! To je to, nema tu preterane filozofije. Velika steta i za Srbiju i za njegovu porodicu sto je takav jedan covek ubijen. Neka mu je slava!

Sa ponosom se Srbija 12. marta "priseti" pok. Zorana Djindjica i onda na sledecim izborima da svoj glas onima protiv kojih se pok. Zoran Djindjic politicki borio za jednu drugaciju i bolju Srbiju ???
Srbija ga NIKADA nije ZASLUZILA !
Zorane, neka ti je vecna slava i hvala, pocivaj u miru bez griznje SAVESTI, Srbija ima upravo ono sto je i ZASLUZILA !

Covek je dao svoj zivot za bolji zivot njegove dece a danasnji politicari nece ne mogu ni da zaukaju rukave.
Postoje neke naznake da ide na bolje, ali Srbija Zorana Djindjica je isla brzinom svetlosti u napred, sustizuci ostale Evropske drzave. Danasnja Srbija tapka u mestu a ustvari ide istom tom brzinom unazad.
I kakve vi sad tribine organizujete? To sto cete me podsetiti da je on bio clan vase stranke vam nece pomoci da ponovo glasam za vas, niti za bilo koju drugu prepucavacku opciju

Tuzni je ovo sve i nekako deluje bezizlazno

Ne volim naše političare, oduvek su mi bili smešni, glupi ili pokvareni. Medjutim, Zoran Djindjić je bio nešto sasvim drugo - samo način na koji je govorio je bio pravo osveženje, brzina i razumljivost, bio je potpuno vanredan i kao osoba i kao političar. Zbog njega mi je bilo istinski žao i danas osećam tugu, i to osećanje velikog gubitka ne prolazi i iz godine u godinu je sve veće i veće.

Retko se ovakav polticar radja ne samo u Srbiji nego uopste na Balkanu sa takvom karizmom i takvim sposobnostima. Neka ti je vecna slava.

Nikada te necemo prezaliti.

Nedostajes mi...

Povodom Đinđićeve smrti, ja bih umesto Tribine, radije video optužnicu protiv nalogodavaca i pružalaca podrške...
Svako ko ima malo više od pilećeg mozga, zna ili bar naslućuje o kome se radi!
Ali u Srbiji je zaštita svih mogućih lopova, zlotvora i pravih zločinaca dignuta na nivo institucije sistema...

Pokušao je da nam pokaže kako da idemo, preskačući po dve stepenice. Na žalost, posle njega, ova bratije nije nas pomakla dalje od prizemlja.

Najveći spomenici velikih ljudi su njihova dela, hvala Zorane.

Pocivaj u miru.

Covek je bio obrazovaniji od svih balkanskih politicara, vizionar, ispred vremena...
Mislio sam pre njegovog ubistva da ima nade za Srbiju, nakon tog dana nada je splasla.....da, setite se koliko nije imao podrske dok je bio premijer - budimo iskreni, uspeli su ovi iz druge Srbije!

Ubistvom dr.Zorana Đinđića intelektualca,filozofa,državnoka,vizionara,demokrate,patriote i veoma hrabrog skromnog i lucidnog čuveka Srbija a i Dos je definitivno podeljen na socijal-demokratski, proevropski i na demohrišćanski, konzervativni.Stradao je jer nije uspeo da stvori potrebnu kritičnu masu čak ni u Dosu za svoje ideje i brzinu približavanja Srbije Evropi i razvijenijim i civilizovanijim društvima.A ubili su ga oni spolja koji to nisu želeli Srbiji što je on želeo(nego žele da Srbija ostane trajno Evropska Kolumbija); i oni u Srpskoj politici, ekonomiji, kriminalu itd, čiji su položaj i profit stečen u ratnoj deceniji bili ugroženi njegovom politikom.Ubili su ga i oni antievropejci i samoprozvani patrioti,intelektualci,eksperti i elita za koje bi narod shvatio nakon ulaska u Evropsku Uniju da oni to u stvari nisu.Njegovo mesto u istoriji može da se meri sa mestom Kenedija u istoriji SAD i mnogih drugih demokratskih državnika i vizionara u svetu gde je bio vise postovan i uvazavan nego u Srbiji.Najviše je izgubila njegova poradica,prijatelji ,poštovaoci studenti i mladi i ceo Srpski narod čija se agonija ovim činom produžila i tek joj se nazire kraj, i time smo svi kažnjeni što takvog čoveka nismo sačuvali. Neka mu je večna slava i hvala !

Ubistvo Zorana Djindjica pokazuje da Srbija ne spada ni medju normalne ni civilizovane zemlje. Jednom prilikom pred pocetak svega ovoga, Stipe Suvar je rekao da se plasi da ne dodje do kosovizacije Jugoslavije. Do toga je uprkos njegovom strahu doslo, kao sto je nakon toga doslo do "talibanizacije" Srbije. Jer kako objasniti to besomucno granatiranje gradova po bivsoj Jugi, unistavanje fabrika i ostavljanje golih zidova, da ne pricam o turbo folku i turbo kulturi. Ubistvo Zorana pokazuje da u Srbiji ne postoji vecinsko rasplolozenje ne za Evropu nego da se zivi jednim normalnim civilizovanim zivotom, kako zivi vecina ljudi danas u svetu. Zato ove tribine nazalost ne da demantuju, nego potvrdjuju ovakav zakljucak, koji se moze proveriti golim okom, jednostavnim zivotom u Srbiji,u bilo kom gradu u prevozu, u prodavnici,koji je toliko ocigledan da stipa za oci. Bio sam u istocnoj Evropi u doba breznjevljevog najveceg komunizma, ali ovakvu bedu i ocaj nisam ni tamo video. Srbija je duboko zabrazdila, a kuda ce da "odbrazdi" ne usudjujem se da prognoziram...I nije najgore u svemu tome sto se obelezava jedna tuzna godisnjica jednog muckog ubistva, vec sto se obelezava jedna druga godisnjica, jedne druge smrti,smrti biseg predsednika SRJ,kada sve vise ljudi sa nostalgijom gleda na ta vremena kao mi sto se s nostalgijom prisecamo one velike Jugoslavije i boljeg zivota... Plasim se Srbije u kojoj ce se ubuduce obelezavati samo ovakve tuzne godisnjice i prisecanja...

Tog 12. marta izgubila sam nadu da će nam biti bolje! Nema ni njegove blede kopije, nigde na vidiku! I zato još više boli njegova pre pre prerana smrt!

Pocivaj u miru Predsjednice. Vi niste bili simbol moderne, vec jedine normalne Srbije. Ponosan sam sto sam bio Vas savremenik.

Djindjic se usamljeno borio protiv svega onog sto nas unazadjuje. Na zalost njegovi saradnici mu nisu bili ni do kolena, a bio je preveliki optimista, pa nije preuzeo pravu vlast u Srbiji- DB. Potvrda da nije bilo ni znanja ni volje da se Srbija pokrene je upravo to da je njegovim ubistvom sve stalo. Kormilo su preuzeli profesori i svestenici kao i deca komunizma kojima je najvaznije da imaju novca za provod. Bedno i tuzno! NJegova zrtva je bila uzaludna i uvek cu osecati tu tugu kao i na dan ubistva.

U poslednjim godinama srpske istorije moramo da odamo postu ovom neumornom Prometeju! I jos se pitam ima li u ovoj zemlji i medju ovim ljudima bar jedna iskra te energije koju je Zoran nosio da pokrene to "bolje doba", ne bi li se sreli tamo sa njim...

Da li je moguce da svaki pozitivni komentar na ovakvu jednu vest dobije toliko negativnih preporuka?! Mnogima Zoran Djindjic i mrtav smeta i posle toliko vremena... :-(

Placem svakog 12-og marta...

Da li neko primetio da je 12.mart.2003. godine bio poslednji 12. mart. kada je sijalo sunce. Od onda zima i tuga. Nada je nestala.Ne mozemo je vratiti. Nema vise Zorana.

Zorane, Tvoja je dusa spokojna i mirna.
Ti nisi imao greha prema svom narodu i drzavi!
Nasa nije, jer smo dozvolili da samo jednom ne budes u pravu. Rekao si da i ako te ubiju, ne mogu zaustaviti Srbiju.
Zaustavili su je!

Ne mogu da shvatim ko su ti ljudi koji salju negativne komentare, koje su im pobude, stavovi, misljenja. Ne znam kako pred svojom svescu pravdaju smrt najboljeg kojeg je ubio najgori medju nama po narudzbi najmracnijeg medju nama. Mislim, samo logicki gledano, oni negativno ocenjuju komentare koji priznaju velicinu coveka koga su UBILI. Nekako mi izgleda da oni vole kada se neko ubije. I to sve rade iz patriotskih razloga. Ili iz ljubavi prema destrukciji samoj. Ko su te utvare koje su 12. marta 2003. pucale po Veterniku od srece sto je uklonjenja najveca smetnja njihovom ludilu i patoloskom obozavanju ubijanja i unistavanja.

nekako mi je neprirodno secati se Djikija na dan muckog atentata...ja bih tribine o njegovom delu, takmicenja u besedi, podsecanja, odrzavala na dan njegovog rodjendana, on je uvek slavio zivot i buducnost.
Nekako mi je toplije oko srca sto se ova tribina odrzala na Pravnom, bastionu nacionalizma i radikala...
Djikiju jos jedno hvala, a kad ti je bio rodjendan?

nije mi dobro...

Vec je odavno bilo vreme da se probudimo...proslo je sedam godina...da vidimo sta nam je ciniti. Imamo obavezu prema samima sebi, a tek onda mozemo i opravdati uspomenu na dr Zorana Djindjica. Sve ostalo je prazno...radimo, stvarajmo, menjajmo...inace samim necinjenjem vredjamo uspomenu na coveka, koji nam je pomogao da uvidimo da smo tada krenuli pravim putem.
S postovanjem,

Sedma godišnjica...Čini se da se nešto menja i da nije stalo...Ali sve je drugačije....Dobri smo u menjanju forme,ali suštinu nekako nikako da izmenimao ili pak vratimo na mesto u okvir forme gde je nestala tog 12.marta pre sedam godina...velika praznina,naprosto najharizmatičnija ličnost moderne politike je nestala...ali hajde da se trudimo i da se izborimo,prvo na ličnom, a onda i na društvenom planu..Stvarno mi reči nedostaju...tužna sam uvek na ovaj dan...

Pogledajte film "Ako Srbija stane" i setite se koliko pozitivne energije je širio oko sebe ovaj čovek.

Svaki put posle gledanja ovog kratkog filma imam osećaj da mogu da uradim šta god poželim, i tako krenem nešto korisno da radim a ne samo da se izležavam i kukam.

Pogledajte obavezno:
http://www.youtube.com/watch?v=fwzrnK3pDKo