Simić: Izbeći dilemu Kosovo ili EU

Profesor je potpuno u pravu - od našeg "I - I" koje lepo zvuči, ali nije realno, možemo lako da dođemo do "Ni - Ni", gde nam ne bi bilo prvi put da osvojimo "duplo golo".

Evo, kako stvari stoje - ovi iz Brisela i Vašingtona su "pritisli" Srbiju da "relaksira" stav prema Kosovu, tako što bi "dobrosusedskom saradnjom" na "mala vrata" bilo "de facto" priznato Kosovo?!
Iako je "faktički interes", ne "de iure" priznanje, već, "pragmatičan interes" da se obezbedi "politička stabilnost i bezbednost u regionu"?!
Međutim, nekima, očigledno, nije jasno, da "Srbi, ipak, nisu ovce za šišanje" i da bi "prozreli" takve namere, a Borisa Tadića i Vuka Jeremića "anatemisali"
Ovako, ukoliko Brisel i Vašington, ne "revidiraju" svoj pristup, a što je "vrlo verovatno", neminovno će Borisa Tadića (i Vuka Jeremića) pustiti "niz vodu", a što će dovesti do "vanrednih izbora"?!

Eto, ima u Srbiju pametnih ljudi! Jos samo kada bih tako znao razmisljati i g.Jeremic!

Pozdrav svima

Profesore, nije realno kad kažete da možemo očuvati suverenitet nad Kosovom, pre svega zbog toga što trenutno nemamo ni spoljni ni unutrašnji suverenitet dole.

Ne razumem otkuda potreba za magljenjem očiju; saradnja - da, poništavanje nezavisnosti - ne u skorijem periodu.

Pozdrav

Ovo je samo nova mantra uvoznickog lobija i monopolista,ovo pitanje niko ne postavlja osim njihovih zastitnika.

Meni se cini, da je g-din Simic prica upravo ono, sto je rekao i g-din Kusner, pre nekoliko dana u Beogradu. Da, trenutno niko ne postavlja dilemu: Kosovo, ili EU; nego pokusavaju ubrzano Srbiju da primole, uplase i narede, da pocne pregovore sa "vladom" Kosova, o "zivotnim" temama. Postavlja se pitanje, otkud sad, odjednom, toliko pritisak, kako iz SAD, tako i iz Francuske, za tim? Srbija mora znati, da su sudije MSP (njih 25) zivi ljudi, na koje se trenutno pokusavaju najnemoguciji vidovi pritisaka, od diretknih, do indirektnih. Najkrace receno: ako je Srbija zauzela stav, da nikada nece priznati secesiju KiM od svoje drzave, a da priznaje i postuje samo upravu i institucije koje su uspostavile UN (SB) i EULEX, ne moze razgovarati o tome, da li ce gradjani KiM moci da putuju kroz Srbiju, sa pasosima tzv. Rep. Kosovo, drzave koju ne priznaje, ili da razgovara o protoku robe, trgovini, sa "Ministarstvom trgovine Kosova, vlade koju ne priznaje. Na ovaj, ili onaj nacin, i to moze da utice na misljenje sudija u MSP, koji treba donesu odluku, jer se i na taj nacin daje signal, da se i sama Srbija miri, sa postojecim, vec zazivelim stanjem nezavisnosti Kosova.

Kosovo me ne zanima uopste. Zanima me Evropska unija.

Kosovo je pitanje istorije, kulture i ponosa ove države. Kosovo je primer politike sile i kršenja medjunarodnog prava. Kosovo je priznao mali broj zemalja u odnosu na ukupan broj članica zemalja UN. Nad Kosovom smo izgubili suverenitet pre 11. godina. To su činjenice kojih moramo biti svesni. Kosovo sa sadašnjim tempom privrednog razvoja, stopom kriminala i stepenom ljudskih prava neće ući u EU ni u narednih 50 godina i kao takvo bi kao teret oko vrata stezalo Srbiju da udje danas u EU. EU je za nas pitanje egzistencije, beg od izolacije i bolji život. Kosovo neće ući u EU ako na to mi sutra ne pristanemo kada budemo članica EU. Doći će dan kada ćemo EU štititi od Kosova jer ćemo još strožije kontrolisati granice da se kriminal, azilanti i ostalo smeće ne preliva u Eu. Doći će dan kada će Albanci sa Kosova tražiti azil u Srbiji. Srbija će uvek moći izdvojiti novac za pomoć Srbima na Kosovu, to čini i danas u doba najveće krize, a pogotovu će moći kada bude u EU jer i Srbi koji ostanu na Kosovu treba da osete boljitak koji će osetiti svi gradjani Srbije. Na taj način se neće osećati kao žrtve. Sa Kosovom treba potpisati sporazum o nenapadanju, poštovanju ljudskih prava, trgovini itd, i to izmedju regiona Srbije i regiona Kosova. To će zadovoljiti nas, Kosovo i, najvažnije, EU. Doći će bolje vreme, samo treba biti mudar i elastičan....

Ne vidim problem u priznavanju Srbije Kosova. Isto kao sto je i Republika Madjarska priznala Kraljevinu Jugoslaviju, Rumuniju i Cehoslovacku 1919.g.

Meni se cini, da je g-din Simic prica upravo ono, sto je rekao i g-din Kusner, pre nekoliko dana u Beogradu. Da, trenutno niko ne postavlja dilemu: Kosovo, ili EU; nego pokusavaju ubrzano Srbiju da primole, uplase i narede, da pocne pregovore sa "vladom" Kosova, o "zivotnim" temama. Postavlja se pitanje, otkud sad, odjednom, toliko pritisak, kako iz SAD, tako i iz Francuske, za tim? Srbija mora znati, da su sudije MSP (njih 25) zivi ljudi, na koje se trenutno pokusavaju najnemoguciji vidovi pritisaka, od diretknih, do indirektnih. Najkrace receno: ako je Srbija zauzela stav, da nikada nece priznati secesiju KiM od svoje drzave, a da priznaje i postuje samo upravu i institucije koje su uspostavile UN (SB) i EULEX, ne moze razgovarati o tome, da li ce gradjani KiM moci da putuju kroz Srbiju, sa pasosima tzv. Rep. Kosovo, drzave koju ne priznaje, ili da razgovara o protoku robe, trgovini, sa "Ministarstvom trgovine Kosova, vlade koju ne priznaje. Na ovaj, ili onaj nacin, i to moze da utice na misljenje sudija u MSP, koji treba donesu odluku, jer se i na taj nacin daje signal, da se i sama Srbija miri, sa postojecim, vec zazivelim stanjem nezavisnosti Kosova.

Eto, ima u Srbiju pametnih ljudi! Jos samo kada bih tako znao razmisljati i g.Jeremic!

Pozdrav svima

Evo, kako stvari stoje - ovi iz Brisela i Vašingtona su "pritisli" Srbiju da "relaksira" stav prema Kosovu, tako što bi "dobrosusedskom saradnjom" na "mala vrata" bilo "de facto" priznato Kosovo?!
Iako je "faktički interes", ne "de iure" priznanje, već, "pragmatičan interes" da se obezbedi "politička stabilnost i bezbednost u regionu"?!
Međutim, nekima, očigledno, nije jasno, da "Srbi, ipak, nisu ovce za šišanje" i da bi "prozreli" takve namere, a Borisa Tadića i Vuka Jeremića "anatemisali"
Ovako, ukoliko Brisel i Vašington, ne "revidiraju" svoj pristup, a što je "vrlo verovatno", neminovno će Borisa Tadića (i Vuka Jeremića) pustiti "niz vodu", a što će dovesti do "vanrednih izbora"?!

Profesore, nije realno kad kažete da možemo očuvati suverenitet nad Kosovom, pre svega zbog toga što trenutno nemamo ni spoljni ni unutrašnji suverenitet dole.

Ne razumem otkuda potreba za magljenjem očiju; saradnja - da, poništavanje nezavisnosti - ne u skorijem periodu.

Pozdrav

Kosovo je pitanje istorije, kulture i ponosa ove države. Kosovo je primer politike sile i kršenja medjunarodnog prava. Kosovo je priznao mali broj zemalja u odnosu na ukupan broj članica zemalja UN. Nad Kosovom smo izgubili suverenitet pre 11. godina. To su činjenice kojih moramo biti svesni. Kosovo sa sadašnjim tempom privrednog razvoja, stopom kriminala i stepenom ljudskih prava neće ući u EU ni u narednih 50 godina i kao takvo bi kao teret oko vrata stezalo Srbiju da udje danas u EU. EU je za nas pitanje egzistencije, beg od izolacije i bolji život. Kosovo neće ući u EU ako na to mi sutra ne pristanemo kada budemo članica EU. Doći će dan kada ćemo EU štititi od Kosova jer ćemo još strožije kontrolisati granice da se kriminal, azilanti i ostalo smeće ne preliva u Eu. Doći će dan kada će Albanci sa Kosova tražiti azil u Srbiji. Srbija će uvek moći izdvojiti novac za pomoć Srbima na Kosovu, to čini i danas u doba najveće krize, a pogotovu će moći kada bude u EU jer i Srbi koji ostanu na Kosovu treba da osete boljitak koji će osetiti svi gradjani Srbije. Na taj način se neće osećati kao žrtve. Sa Kosovom treba potpisati sporazum o nenapadanju, poštovanju ljudskih prava, trgovini itd, i to izmedju regiona Srbije i regiona Kosova. To će zadovoljiti nas, Kosovo i, najvažnije, EU. Doći će bolje vreme, samo treba biti mudar i elastičan....

Kosovo me ne zanima uopste. Zanima me Evropska unija.

Profesor je potpuno u pravu - od našeg "I - I" koje lepo zvuči, ali nije realno, možemo lako da dođemo do "Ni - Ni", gde nam ne bi bilo prvi put da osvojimo "duplo golo".

Ovo je samo nova mantra uvoznickog lobija i monopolista,ovo pitanje niko ne postavlja osim njihovih zastitnika.

Ne vidim problem u priznavanju Srbije Kosova. Isto kao sto je i Republika Madjarska priznala Kraljevinu Jugoslaviju, Rumuniju i Cehoslovacku 1919.g.