Da li imamo pogrešno znanje o deci?

Pravi clanak u vreme kojekakvih rasprava o zakonima vezano za zastitu prava deteta. Dosta je vise bilo prica kojekakvih psihologa o tome kako je sve moguce lepim postici. Mrzim nasilje, ali "cvrsta ruka sve resava" (sto bi rekao Bata Stojkovic u filmu Varljivo Leto). Ja znam kako sam ja vaspitavan, nikad nisam dobio batine kad ih nisam zasluzio. Tako cu i ja moje dete da vaspitam, al ne zato sto to volim, vec zato sto zelim dobro i njemu i sebi. Roditeljski autoritet je najbitnija stvar u ispravnom vaspitavanju.

Iskreno receno nista novo u clanku sto se vec nije znalo.Normalno, nema vaspiatanja bez uspostavljanja granica i pravila i o tome pricaju psiholozi i pedagozi. Granice i pravila su potrebni, na osnovu njih deca grade svoj svet i uspostavljaju sistem vrednosti.Roditelj je roditelj, a ne prijatelj i to je na desetine puta ponovljeno u razlicitim emisijama o vaspitanju, literaturi. Sve sto je preterano ne moze biti dobro. Stoga ne vidim sta je revolucionarno u clanku da treba onakav bombastican naslov. Iz komentara vidim da je clanak shvacen kao pohvala batinama, no nije tako. Disciplinovanje i kaznjavanje ne mora i ne treba da ukljucuje batine. Deca se mogu disciplinovati na druge nacine koji ne ukljucuju fizicko maltretiranje. Npr. uskracivanjem onog do cega mu je stalo, tzv. ''time out'' osamljivanjem na kraci vremenski period (vremenski period je saglasan godinama deteta npr. dete staro 3 godine se osamljuje na 3 min). Disciplinska mera sledi odmah nakon izvrsenog dela, a ne odlozeno (ono nase sad ces da vidis za sve sto si uradio danas, dete treba da zna zbog cega je kaznjeno), treba da je saglasna tezini izvrsenog dela (a ne danas dobro raspolozen pa te necu nesto kazniti ili danas mi je los dan pa cekamo sitnicu da se iskalimo na detetu), usmerena na ponasanje a ne na licnost (to nisi dobro uradio, a ne ne valjas nista) itd. itd.itd. O tome bi se jos moglo. Kod nas postoji zabluda, ako se kaze da nema fizickog kaznjavanja deteta podrazumeva se da nema disciplinovanja uopste. Nije tako, vaspitanje ukljucuje disciplinsku mjeru, kaznu samo su njeni modaliteti drugaciji. I da ne zaboravim, disciplinska mera je saglasna uzrastu deteta, menja se tokom vremena. I na kraju, vaspitavajte svoje dete nemojte se drzatu slepo saveta koji vam se daju jer vase dete je posebno i vaspitni postupci treba da su prilagodjeni njemu takvom kakvo jeste.

Oznenadjujuce normalan clanak. Postoji problem - vecina roditelja danas biva maltretirana i hapsena ako mrko pogledaju dete.
Ja jedne "zglavne" batine nisam dobio u zivotu od roditelja, ali da sam radio ono sto svakodnevno vidim da deca rade recimo u prodavnici, obrisali bi taj pod mnome...
Citat od pre neki dan:
"Kupi mi ovo!"
"Nemam para sine..."
"Lazes! Ovo je samo 250 dinara. Nemoj da lazes!"
I onda je usledilo dranje i treskanje po prodavnici.

Molim VAS, i samo jedno VAS molim, nemojte prepisivati od Anglosaksonaca.

Nova istrazivanja...nije lose.
Nisu pedagozi ili psiholozi vec novinari napisali.
Super, sve sto je novo koristi.

Ne znam gde su "batinasi" videli sebe u ovom clanku.
-On govori o postavljanju jasnih granica. Jasno se kaze da su najuspesniji oni roditelji koji uspostave jasne granice ali u malom delu dozvole deci da o njima pegovaraju. Time samo granice dobijaju na snazi i prihvati ih dete. To se fundamentalno razlikje od krutoog postavljanja granica kod atoritarnih roditelja. Autor postice roditelje da razgovaraju sa decom. U originalnom clanku on pohvaljuje roditelje sa jasnim granicama ali koji razgovaraju sa decom i pristupacni su.
-Da se hvali trud! To je narocito vazno kod dece koja sporije napreduju ali i kod talentovanijih da idu dalje.
-U vezi sa lazima je bolje pohvaliti istinu nego kazniti laz. Autor cak smatra da ce ostrom kaznjavanje lazi otici u jos negativnije
-Da se braca svadjaju ali i potuku i da je to igra odrastanja. Vrlo razlicito i od stare skole koja ih oboje kaznjava i od nove koja stalno insistira na mirenju. Borba brace je prirodna!
-Ako ste citali originalan clanak (engleski) autori su i protiv tz "nulte tolerancije" koja samo pravi nervoznu decu.

Glavna poruka je tz "ToghLove" (Britanski izvestaj) gde su roditelji topli, prijatni i pristupacni ali to koriste da postave granice i disciplinu. Prijatnos i pristupacnost ide sa disciplinom i granicama i tu malo ima vrdanja! To je u suprotnosti sa autoritarnim roditeljima koji imaju samo krute granice i ne postuju detetovu kicnost. Iso je u suprotnosti sa onim suvise popustljivim.

Disciplinu ne treba mesati sa fizickim kaznjavanjem. Pogledajte clanke sa strogom disciplinom (za obicna poimanja) ali gde se ne primenjuje fizicka kazna niti bilo koja ostra kazna. Vazno je biti dosledan i na vreme reagovati. Insistira se na tz kucnoj rutini koja je glavni ucitelj discipline.

Molim VAS, i samo jedno VAS molim, nemojte prepisivati od Anglosaksonaca.

Pravi clanak u vreme kojekakvih rasprava o zakonima vezano za zastitu prava deteta. Dosta je vise bilo prica kojekakvih psihologa o tome kako je sve moguce lepim postici. Mrzim nasilje, ali "cvrsta ruka sve resava" (sto bi rekao Bata Stojkovic u filmu Varljivo Leto). Ja znam kako sam ja vaspitavan, nikad nisam dobio batine kad ih nisam zasluzio. Tako cu i ja moje dete da vaspitam, al ne zato sto to volim, vec zato sto zelim dobro i njemu i sebi. Roditeljski autoritet je najbitnija stvar u ispravnom vaspitavanju.

Oznenadjujuce normalan clanak. Postoji problem - vecina roditelja danas biva maltretirana i hapsena ako mrko pogledaju dete.
Ja jedne "zglavne" batine nisam dobio u zivotu od roditelja, ali da sam radio ono sto svakodnevno vidim da deca rade recimo u prodavnici, obrisali bi taj pod mnome...
Citat od pre neki dan:
"Kupi mi ovo!"
"Nemam para sine..."
"Lazes! Ovo je samo 250 dinara. Nemoj da lazes!"
I onda je usledilo dranje i treskanje po prodavnici.

Nova istrazivanja...nije lose.
Nisu pedagozi ili psiholozi vec novinari napisali.
Super, sve sto je novo koristi.

Iskreno receno nista novo u clanku sto se vec nije znalo.Normalno, nema vaspiatanja bez uspostavljanja granica i pravila i o tome pricaju psiholozi i pedagozi. Granice i pravila su potrebni, na osnovu njih deca grade svoj svet i uspostavljaju sistem vrednosti.Roditelj je roditelj, a ne prijatelj i to je na desetine puta ponovljeno u razlicitim emisijama o vaspitanju, literaturi. Sve sto je preterano ne moze biti dobro. Stoga ne vidim sta je revolucionarno u clanku da treba onakav bombastican naslov. Iz komentara vidim da je clanak shvacen kao pohvala batinama, no nije tako. Disciplinovanje i kaznjavanje ne mora i ne treba da ukljucuje batine. Deca se mogu disciplinovati na druge nacine koji ne ukljucuju fizicko maltretiranje. Npr. uskracivanjem onog do cega mu je stalo, tzv. ''time out'' osamljivanjem na kraci vremenski period (vremenski period je saglasan godinama deteta npr. dete staro 3 godine se osamljuje na 3 min). Disciplinska mera sledi odmah nakon izvrsenog dela, a ne odlozeno (ono nase sad ces da vidis za sve sto si uradio danas, dete treba da zna zbog cega je kaznjeno), treba da je saglasna tezini izvrsenog dela (a ne danas dobro raspolozen pa te necu nesto kazniti ili danas mi je los dan pa cekamo sitnicu da se iskalimo na detetu), usmerena na ponasanje a ne na licnost (to nisi dobro uradio, a ne ne valjas nista) itd. itd.itd. O tome bi se jos moglo. Kod nas postoji zabluda, ako se kaze da nema fizickog kaznjavanja deteta podrazumeva se da nema disciplinovanja uopste. Nije tako, vaspitanje ukljucuje disciplinsku mjeru, kaznu samo su njeni modaliteti drugaciji. I da ne zaboravim, disciplinska mera je saglasna uzrastu deteta, menja se tokom vremena. I na kraju, vaspitavajte svoje dete nemojte se drzatu slepo saveta koji vam se daju jer vase dete je posebno i vaspitni postupci treba da su prilagodjeni njemu takvom kakvo jeste.

Ne znam gde su "batinasi" videli sebe u ovom clanku.
-On govori o postavljanju jasnih granica. Jasno se kaze da su najuspesniji oni roditelji koji uspostave jasne granice ali u malom delu dozvole deci da o njima pegovaraju. Time samo granice dobijaju na snazi i prihvati ih dete. To se fundamentalno razlikje od krutoog postavljanja granica kod atoritarnih roditelja. Autor postice roditelje da razgovaraju sa decom. U originalnom clanku on pohvaljuje roditelje sa jasnim granicama ali koji razgovaraju sa decom i pristupacni su.
-Da se hvali trud! To je narocito vazno kod dece koja sporije napreduju ali i kod talentovanijih da idu dalje.
-U vezi sa lazima je bolje pohvaliti istinu nego kazniti laz. Autor cak smatra da ce ostrom kaznjavanje lazi otici u jos negativnije
-Da se braca svadjaju ali i potuku i da je to igra odrastanja. Vrlo razlicito i od stare skole koja ih oboje kaznjava i od nove koja stalno insistira na mirenju. Borba brace je prirodna!
-Ako ste citali originalan clanak (engleski) autori su i protiv tz "nulte tolerancije" koja samo pravi nervoznu decu.

Glavna poruka je tz "ToghLove" (Britanski izvestaj) gde su roditelji topli, prijatni i pristupacni ali to koriste da postave granice i disciplinu. Prijatnos i pristupacnost ide sa disciplinom i granicama i tu malo ima vrdanja! To je u suprotnosti sa autoritarnim roditeljima koji imaju samo krute granice i ne postuju detetovu kicnost. Iso je u suprotnosti sa onim suvise popustljivim.

Disciplinu ne treba mesati sa fizickim kaznjavanjem. Pogledajte clanke sa strogom disciplinom (za obicna poimanja) ali gde se ne primenjuje fizicka kazna niti bilo koja ostra kazna. Vazno je biti dosledan i na vreme reagovati. Insistira se na tz kucnoj rutini koja je glavni ucitelj discipline.