Perspektive istraživačkog rada u Srbiji

barjaktaru darivat nauku, grehota je o tome i misliti.

Nema nauku u Srbiji, i uzaludno je traciti svoj zivot naucnika u Srbiji.

Sto dalje - to bolje i uspesnije.

Umesto da i dalje spinujemo mit o produkciji visokoobrazovanih strucnjaka i institucijama u kojima radimo dajemo zvucna imena (npr. obicna forenzicka laboratorija, a na tabli pise "Institut za geneticko inzenjerstvo"), bolje bi bilo da formiramo adekvatne (under/post)graduate programe na univerzitetima koji bi pratili trendove savremenih naucnih zbivanja (npr. nanofluidics, genetics/proteomics/bioinformatics, microrobotics, molecular/personal medicine, sustainability/renewable energy,...) i da tako zainteresujemo i privucemo vodece svetske kompanije i istrazivacke centre na programsku saradnju jer je i na zapadu ta vrsta simbioze izmedju kapitala i znanja glavni pokretac napretka u nauci i thenici.

Šta ja imam od toga što je "srpska srednjovekovna medicina bila napredna", kad je Srbima oduvek bila osobina da sede na dnu i vuku dole sa sobom one retke koji bi na vrh?
Srbija ne zaslužuje kvalitetne ljude.

Jako koncizan elaborat sa odlično primećenim problemima i dobrim predlozima za njihovo rešavanje.

Verujem da ljudi koji vode naša odgovarajuća ministarstva već jako dobro znaju ove stvari i da će sigurno pročitati i ovaj tekst, ali se bojim da kod nas pravi argumenti ne donose odluku...

Kao što je već pomenuto negativna selekcija i korupcija su sveprisutni...

P.S. Mislim da nije u redu prozivati nekog ko je otišao u inostranstvo da se usavršava i još plus posvećuje veliki deo svog skupog vremena razmišljajući o problemima svoje zemlje...

Ovaj tekst je sigurno rezultat višečasovnog razmišljanja i konsultacija sa puno iskusnih ljudi i mislim da ima veći doprinos u razvoju naše nauke u odnosu na vreme koje gomila naših naučnika, koji rade u zemlji, troše na prozivanje onih koji su otišli...

Situacija jeste teška, borimo se zajedno!

Samo da se nadovezem, u onoj vodi nakon tusiranja, a pre nego sto otceptie kadu i pustite vodu, mozete oprati jos i decu, punicu (ako vam je dosla u goste), a i sudje ako je voda jos uvek dovoljnio topla da istopi masnocu...Takodje umesto da vodu pustite u kanalizaciju, pokupite je u kofu i njome osvezite cvece u balkonskim saksijama ili napojite svinje, ako imate svinjac na balkonu...

Lep tekst, ali ima pojedinih sitnih gresaka (npr. baza naucnika u rasejanju postoji na sajtu ministarstva; druga je stvar sto je napravljena na nacin koji je sve samo ne efikasan...) Medjutim, realnost je da sve dok se ne udaljimo sa zacelja Evrope (i veceg dela Azije i Latinske Amerike!) po procentualnom izdvajanju iz GDP-a, nema izgleda da se stanje promeni. A ko pogleda predlog Strategije naucnog i tehnoloskog razvoja (koja, srecom, jos nije usvojena), postace mu jasno da ni sa vise para, ali ovako katastrofalno zamisljenim menadzmentom u nauci, nema sanse da se nesto ozbiljnije postigne. U tom kontekstu, pozivi ljudima da ostanu ovde su danas PODJEDNAKO besmisleni, kao slicni (doduse neiskreniji) koji su se culi u doba pokojnog diktatora milosevica.

Moram da primetim da, iako je tekst solidan, oba autora pisu iz inostranstva. Kao neko zaposlen u nauci, vrlo mi je poznata situacija. Mozda je umesto daljinskog rodoljublja bolji potez ostati u zemlji jos koju godinu, i direktno raditi, truditi se, i pomoci da nauka zapravo profunkcionise...

Jedna sam od tih mladih naučnika koji su se vratili tako da sam imala prilike da vidim kako obe naučne sredine funkcionišu. Nedostatak sredstava koja se ulažu u nauku u Srbiji jeste velik problem, ali na žalost nije jedini. Naravno, ljudima kao ja koji se bave teorijom je svakako lakše (setimo se samo Rusa koji su u nedostatku sredstava postavili neke od najboljih teorija koje i dan danas vladaju), ali bez obzira na oblast istraživanja i potrebna sredstva, postoji tu još jedan veliki problem koji se među naučnicima Srbije širi kao korov. Pristup samoj nauci se promenio. Nauka se više ne radi zarad nauke neg zarad bodova koji se skupljaju sa svakim, bilo kakvim, objavljenim naučnim radom, jer se na osnovu tih bodova vrednuju, plaćaju i nagrađuju naučnici u Srbiji. Ministarstvo nauke, da bi pospešilo istraživački rad, je izvršilo podelu naučnih časopisa na vrhunske, koji nose najviše bodova, i sve ostale, ali je sama kategorija "vrhunskog časopisa" vrlo široka i rastegljiva i svakakve buranije tu može da se nađe. Al dok god je "vrhunski" časopis, ma kako mu realno po svetskim standardima kriterijum bio nizak, radovi se tu objavljuju, i bodovi se sklupljaju. U prevodu - pijaca, gde se naukom bavi zarad bodova, a ne zarad doprinosa naučnoj zajednici. Ovo se najbolje vidi ako se pogleda citiranost naših "vrhunskih" radova - citiranost (bez samocitata!) je niska tj. dati radovi nisu od koristi za naučnu zajednicu. Čemu onda nauka?! Pravi naučnik se bavi naukom zbog sebe, a piše radove zbog naučne zajednice, da bi i drugima to koristilo.
Naravno, čast malom broju izuzetaka koji i dalje rade na čistom entuzijazmu i bave se naukom zarad nauke, jer žele da znaju, jer žele da istražuju, a ne zato što žele da ispune kvotu. E to je po meni trenutno najveći problem nauke u Srbiji. Stav prema nauci nam se prilično iskrivio.

Nisam znao da je potrebna skupocena oprema za ''teoretsku'' fiziku! Svasta covek nauci... Inace MedILS koji autori ponosno pominju ima cak 2 od 7 ukupno grupa koje se bave teorijskim istrazivanjima u oblasti nauke koja vazi za pretezno eksperimentalnu (biomedicinske nauke).

Moram da primetim da, iako je tekst solidan, oba autora pisu iz inostranstva. Kao neko zaposlen u nauci, vrlo mi je poznata situacija. Mozda je umesto daljinskog rodoljublja bolji potez ostati u zemlji jos koju godinu, i direktno raditi, truditi se, i pomoci da nauka zapravo profunkcionise...

barjaktaru darivat nauku, grehota je o tome i misliti.

Nema nauku u Srbiji, i uzaludno je traciti svoj zivot naucnika u Srbiji.

Sto dalje - to bolje i uspesnije.

Samo da se nadovezem, u onoj vodi nakon tusiranja, a pre nego sto otceptie kadu i pustite vodu, mozete oprati jos i decu, punicu (ako vam je dosla u goste), a i sudje ako je voda jos uvek dovoljnio topla da istopi masnocu...Takodje umesto da vodu pustite u kanalizaciju, pokupite je u kofu i njome osvezite cvece u balkonskim saksijama ili napojite svinje, ako imate svinjac na balkonu...

Nisam znao da je potrebna skupocena oprema za ''teoretsku'' fiziku! Svasta covek nauci... Inace MedILS koji autori ponosno pominju ima cak 2 od 7 ukupno grupa koje se bave teorijskim istrazivanjima u oblasti nauke koja vazi za pretezno eksperimentalnu (biomedicinske nauke).

Umesto da i dalje spinujemo mit o produkciji visokoobrazovanih strucnjaka i institucijama u kojima radimo dajemo zvucna imena (npr. obicna forenzicka laboratorija, a na tabli pise "Institut za geneticko inzenjerstvo"), bolje bi bilo da formiramo adekvatne (under/post)graduate programe na univerzitetima koji bi pratili trendove savremenih naucnih zbivanja (npr. nanofluidics, genetics/proteomics/bioinformatics, microrobotics, molecular/personal medicine, sustainability/renewable energy,...) i da tako zainteresujemo i privucemo vodece svetske kompanije i istrazivacke centre na programsku saradnju jer je i na zapadu ta vrsta simbioze izmedju kapitala i znanja glavni pokretac napretka u nauci i thenici.

Šta ja imam od toga što je "srpska srednjovekovna medicina bila napredna", kad je Srbima oduvek bila osobina da sede na dnu i vuku dole sa sobom one retke koji bi na vrh?
Srbija ne zaslužuje kvalitetne ljude.

Jedna sam od tih mladih naučnika koji su se vratili tako da sam imala prilike da vidim kako obe naučne sredine funkcionišu. Nedostatak sredstava koja se ulažu u nauku u Srbiji jeste velik problem, ali na žalost nije jedini. Naravno, ljudima kao ja koji se bave teorijom je svakako lakše (setimo se samo Rusa koji su u nedostatku sredstava postavili neke od najboljih teorija koje i dan danas vladaju), ali bez obzira na oblast istraživanja i potrebna sredstva, postoji tu još jedan veliki problem koji se među naučnicima Srbije širi kao korov. Pristup samoj nauci se promenio. Nauka se više ne radi zarad nauke neg zarad bodova koji se skupljaju sa svakim, bilo kakvim, objavljenim naučnim radom, jer se na osnovu tih bodova vrednuju, plaćaju i nagrađuju naučnici u Srbiji. Ministarstvo nauke, da bi pospešilo istraživački rad, je izvršilo podelu naučnih časopisa na vrhunske, koji nose najviše bodova, i sve ostale, ali je sama kategorija "vrhunskog časopisa" vrlo široka i rastegljiva i svakakve buranije tu može da se nađe. Al dok god je "vrhunski" časopis, ma kako mu realno po svetskim standardima kriterijum bio nizak, radovi se tu objavljuju, i bodovi se sklupljaju. U prevodu - pijaca, gde se naukom bavi zarad bodova, a ne zarad doprinosa naučnoj zajednici. Ovo se najbolje vidi ako se pogleda citiranost naših "vrhunskih" radova - citiranost (bez samocitata!) je niska tj. dati radovi nisu od koristi za naučnu zajednicu. Čemu onda nauka?! Pravi naučnik se bavi naukom zbog sebe, a piše radove zbog naučne zajednice, da bi i drugima to koristilo.
Naravno, čast malom broju izuzetaka koji i dalje rade na čistom entuzijazmu i bave se naukom zarad nauke, jer žele da znaju, jer žele da istražuju, a ne zato što žele da ispune kvotu. E to je po meni trenutno najveći problem nauke u Srbiji. Stav prema nauci nam se prilično iskrivio.

Jako koncizan elaborat sa odlično primećenim problemima i dobrim predlozima za njihovo rešavanje.

Verujem da ljudi koji vode naša odgovarajuća ministarstva već jako dobro znaju ove stvari i da će sigurno pročitati i ovaj tekst, ali se bojim da kod nas pravi argumenti ne donose odluku...

Kao što je već pomenuto negativna selekcija i korupcija su sveprisutni...

P.S. Mislim da nije u redu prozivati nekog ko je otišao u inostranstvo da se usavršava i još plus posvećuje veliki deo svog skupog vremena razmišljajući o problemima svoje zemlje...

Ovaj tekst je sigurno rezultat višečasovnog razmišljanja i konsultacija sa puno iskusnih ljudi i mislim da ima veći doprinos u razvoju naše nauke u odnosu na vreme koje gomila naših naučnika, koji rade u zemlji, troše na prozivanje onih koji su otišli...

Situacija jeste teška, borimo se zajedno!

Lep tekst, ali ima pojedinih sitnih gresaka (npr. baza naucnika u rasejanju postoji na sajtu ministarstva; druga je stvar sto je napravljena na nacin koji je sve samo ne efikasan...) Medjutim, realnost je da sve dok se ne udaljimo sa zacelja Evrope (i veceg dela Azije i Latinske Amerike!) po procentualnom izdvajanju iz GDP-a, nema izgleda da se stanje promeni. A ko pogleda predlog Strategije naucnog i tehnoloskog razvoja (koja, srecom, jos nije usvojena), postace mu jasno da ni sa vise para, ali ovako katastrofalno zamisljenim menadzmentom u nauci, nema sanse da se nesto ozbiljnije postigne. U tom kontekstu, pozivi ljudima da ostanu ovde su danas PODJEDNAKO besmisleni, kao slicni (doduse neiskreniji) koji su se culi u doba pokojnog diktatora milosevica.