Ikea kao metafora

Odlican tekst, sa ovim se najvise slazem "Nije posao stranaca da Srbiju razvijaju već da u njoj zarađuju. Država mora sama brinuti o svom razvoju i mora shvatiti da nema razvoja koji se dešava sam po sebi..."

Konacno neko i ovo da napise.Ja o ovome pisem godinama na raznim forumima i sajtova ali dzabe ,svi ovi novi 'liberalni' te proglase komunistom pa te nekad i banuju demokratski jer ne zele o tome da slusaju.Ovako kako se sad vodi ekonomija vodi samo u laganu i nepovratnu propast.Ovaj kapitalizam koji smo mi uveli je isti onaj africki.

Pažljivo sam pročitao tekst. Iz njega zaključujem sledeće: pošto je naša ekonomila loša, mi nećemo da nam Ikea prodaje kvalitetnu a skupu robu, jer se time Srbija zadužuje a domaća industrija ne jača, nego čak i slabi i uništava. Kada srpska ekonomija bude bila jaka, onda može da dođe IKEA i da prodaje šta hoće, a narod će kupovati. OK, sve se ja slažem sa iznetim u tekstu osim sa jednim: dok se Srbija pretvori u ekonomski jaku državu, meni prođe život. Već su mi ukrali skoro 20 godina zbog ratova, krize, Miloševića i ostalih, da ne spominjem inflaciju koju mi opet proturaju na mala vrata, i jednostavno sada kao pojedinac ja kažem NE DAM i BAŠ ME BRIGA, nek propadne i ceo svet, ja hoću da kupujem u IKEI da se bar malo dok ne omatorim skroz osetim kao građanin Evrope.

Hoce trgovac namestajem i dzidza-bodzama za kucu da kupi ledinu sa prilaznim putem negde na periferiji, i da napravi izlozbeni prostor sa magacinom, kasama, i dva-tri restorana brze hrane u prizemlju.

A mi smo, kao i od svega, napravili pol'tičko pitanje.

Pa ne planiraju ljudi nuklearni reaktor, ili raketodrom da naprave, pa da moramo referendum da pravimo da li da im pustimo da od nekog lokalnog mafijaša otkupe neku ledinu po ceni tri puta većoj od ekvivalentne ledine pored Budimpešte.

Za mene Ikea znaci povoljnu kupovinu i to je za mene zakon! Dosta mi je pljacki monopolista.

Nije slucajno da smo tu gde smo. Nasi ministri radije traze zemljiste u Beogradu za Ikeu umesto da resavaju probleme u lose privatizovanim firmama. Cak su i doneli novi zakon po kome drzava moze investitoru od nacionalnog znacaja da proda zemljiste pod mnogo povoljnijim uslovima od trzisnih. Kakav je to investitor koji nema ni za zemljiste? Zasto da im drzava da sve moguce pogodnosti, a oni da nam prodaju robu proizvedenu u Aziji.

@Sasha
Pod komnustima je Srbija dozivela najveci stepen razvoja u istoriji.Pre drugog svetskog rata je bila jedna od najsiromasnijih zemalja ne samo u evropi bez skoro ikakve industrije i sa poljoprovredom na totalno primitivnom nivou.A ovi danasnji ne kraduckaju malo nego ja ne mogu da zamislim da postoji drzava gde se vise krade.
Ako je nekom najvece zadovoljstvo i cilj u zivotu da udje u neki trzni centar gde pise Ikea mora malo da se presabere.Moj otac 80-tih nije imao Delta City ali je ziveo 10 puta bolje od mene u mojim godinama.

Samo kratka poruka ovima sto pisu da ih bas briga, da oce IKEU da bi se kupovinom u njoj osetili kao Evropljani, i sto kukaju pri tome da su im ukradene godine zivota i sta ja znam - podrzavajte ovakvu vlast, ovakvu ekonomiju, kupujte strano, uzivajte u njemu, dizite kredite, zaduzujte zemlju, primajte platu iz budzeta, uzivajte u svojim malim zivotima...ahm, samo vama su kao ukrali godine zivota, a vi - vi ce te svojoj deci ukrasti zivote...a ovoj zemlji ukrasti buducnost...al sta to ima veze kad u svakoj stranoj banci moze da se digne kreditcic, skokne sad bez viza do Budimpeste da se popije koje pivo, ili kupi nova Gorenje ves masina. Vazno je da smo deo Evrope

Moze da misli sta ko hoce, hvala bogu. TEXT JE ODLICAN i NIJE ni na koji nacin uperen PROTIV IKEA-a. Tekst govori o zbunjenosti domaceg establismenta i nesposobnosti da ucine bilo sta korisno za Srpski narod. IKEA ce na kraju doci u Srbiju i od toga ce za Srpski narod svakako biti koristi, jedino je pitanje koliko i kakve, o cemu i tekst govori.

Nazalost je meni ovo prvi put da vidim da neko ovako jasnim jezikom govori o temama od sustinskog znacaja za Srbiju. Kakvim jezikom se raspravlja na sednicama vlade i u skupstini necu ni da zamisljam. Jeza me hvata!

Odlican tekst, a ima i dobrih komentara na njega.
Ja bih samo da ukazem na to da drzava ne pravi ovakve aranzmane sa malim/srednjim domacim ili stranim investitorima koji bi ovde pokretali PROIZVODNJU. IKEA je brend za koji su svi culi i dize se velika prasina oko nje. Sta je sa drugim (manjim) investitorima. NJima umesto da se pomogne, na njih padnu svi moguci drzavni nameti ODMAH.
Pre nesto manje od godinu dana gledao sam prilog kako je oteran jedan nemacki investitor, koji je kupio neke stare hale, renovirao ih, doneo masine za proizvodnju, selektovao ljude i cekao... ... EPS da izvrse ponovno prikljucenje struje u tim halama. I cekali... ... a ovi su im na kraju rekli da NEMA TEHNICKIH USLOVA.
Nemci se lepo pokupili i otisli. Pozvali medije da kazu zasto su otisli. I nikom nista zbog toga...

bravo..apsolutno se slazem,...
pitam se samo da li su i 'odgovorni' u toku sa realnoscu...prodajemo najbojle, jedemo , pijemo,...zaduzujemo se dok ima ko da daje,...lepo kaze seljak s'kopaonika;' sto su ovi nasi 'vodeci' ucili skole ako ne umeju da se dogovore nego se gadjaju cipelama...'

Mi smo svoju privredu stitili 50 godina,i sta je rezultat?
Proizvodimo ,ocajno ,nekvalitetno ,skupo.Bez zdrave konkurencije nema razvoja!
Ike za mene nije pitanje glupe trgovine namestaja vec pitanje da li smo koliko toliko normalna drzava posto Ikea neotvara trgovine u ekonomski nestabilnim drzavama.Ako Ikea neudje znaci da zivimo u Miskovic drzavi.
(a nesmeta nikom sto je Misko najveci uveznik svega i svacega,od vakcina do lokomotiva?U toj sumi Ikea vise manje nekvari previse racunicu)

Odavno nije bilo ovako dobrog članka. Može slobodno da se ubci u udžbenike ekonije za I godinu!

Човек жели да нам каже само једно: Странци су углавном у Србији да узму паре, не да организују производњу. На нама је да производимо, ако умемо и хоћемо. Или како наш народ каже: Туђа рука свраб не чеше.

tekst je pravi, ali se ne uklapa u laganiji način koji vlaa u našoj ekonomiji - uzimanja kredita na sve strane. i još se hvaliti time?
pa koji se normalan domaćin hvali time što je pozajmio pare od nekoga?

bez obzira na svu suštinu onoga što svaka normalna država treba da radi da bi ekonomski jačala, mi to ne radimo i to se vidi. sve smo zavisniji od drugih umesto da taj uticaj slabi, i umesto jačanja, sve više smo tudji radnici.

super tekst!!!
svaka cast

Vecina ljudi ovde ne kapira poentu teksta nego se raspravalja koji je namestaj bolji.Ovde se prica o ekonomiji Srbije tj ekonomiji destrukcije i sam naslov kaze "Ikea kao metafora" ,neki izgleda tekst nisu ni citali vec opleli po svojoj omiljenoj temi ,a to je da je Ikejin namesten nesto vanzemljasko.Izgradnja novih stanova nikad gora u istoriji Srbije ,cak 30 PUTA manja nego pre 30-40 godina a ovde najveci problem u Srbiji dal ce da bude marka namestaja ova ili ona.

Naravno da zelim da IKEA dodje u Srbiju, da ne bismo morali da idemo do Budimpeste i Beca da odande donosimo stvari za opremanje stana. Ali, ne zelim da IKEA udje u Srbiju pod svojim uslovima, vec zelim konstruktivni i kompromisni dogovor od kog cemo imati koristi i mi i oni. A da nekoga molimo da dodje, da im poklanjamo sve i svasta da bi dosli, to zaista ne zelim.

Dobar tekst koji pogadja u srz problema.
IKÈA je poslovala u Srbiji 1990/92 a zatim napustila Srbiju zbog sankcija.Tada su kupili zemlju kod Novih Banovaca. Ispostavilo se da ta zemlja sada nije na dobroj lokaciji, pa su krenuli u potragu za zemljistem u okolini aerodroma i Laste na autoputu Beograd -Nis.
Naravno tajkuni su pokupovali svu zemlju duz autoputa, znajuci da ce je ovakvim kompanijama prodati po visestrukoj ceni.
IKEA je nezadovoljna cenama pokusala da izvrsi pritisak na Vladu Srbije da im ustupi zemljiste poljoprivrednog instituta u okolini aerodroma po povlascenoj ceni bez tendera, obrazlazuci ovakav ustupak time sto ce zaposliti dve hiljade ljudi u svom trznom centru. Pominjala se i nekakva fabrika namestaja u Loznici u medijima sto je totalna glupost jer IKEA nije proizvodjac namestaja, vec trgovinski lanac koji ima svoje dobavljace iz zemalja sa najjeftinijom ponudom i radnom snagom koji rade namestaj po dizajnu njihovih strucnjaka.
Ovaj tekst upravo demistifikuje stvari: IKEA ne dolazi da razvija Srbiju i zaposljava ljude, vec da dobro zaradi na trzistu "gladnom" njenih proizvoda (podatak o 200 000 kupaca iz Srbije u Budimpestanskoj IKEI daje im nadu u poslovni uspeh).
IKEA osim svoje prodavnice planira da napravi i trzni centar, gde ce lokale iznajmljivati trgovcima kao sto to rade Delta City i Usce. Naravno po trzisnim cenama! Zato nisam siguran da drzava treba da se mesa u ovu stvar. Ako zelite da ostvarite profit morate biti spremni i da platite trzisnu cenu zemljista, a ne da nudite sumnjivu socijalnu pricu o zaposljavanju par hiljada ljudi. Naravno nasa Vlada se "peca" na ovakvu pricu, posto im ocajnicki treba veliko ime koje bi investiralo u ovom kriznom trenutku i zaposlilo bar neke ljude dok strajkovi gladnih i nezaposlenih drmaju Srbiju. Nadaju se da ce takva investicija pokazati drugima da je eto Srbija sigurna i vredna ulaganja.
Ne treba zaboraviti da je IKEA pozvala u pomoc i svedskog ambasadora, a bogami i Karl Bilta ministra inostranih poslova sa dugim stazom mirotvorca i pregovaraca u bivsoj Jugoslaviji ne bi li jos malo izvrsili pritisak na Vladu. Legitimno, svaka drzava stoji iza svojih privrednika i pokusava da sto bolje plasira svoje proizvode.
IKEA je vec kupila zemljiste u okolini Zagreba i Splita a isto planira da uradi i u Ljubljani. Zadnjih petnaestak godina bacili su akcenat na istocnu Evropu, Rusiju i Kinu posto je konkurencija u zapadnoj Evropi mnogo veca, samim tim i profit manji.
Ovde se mora pomenuti i da je vecina menadzmenta (nasi ljudi da ne bude zabune) koja je radila u IKEI devedesetih u Beogradu, nastavila da radi u inostranstvu za istu kompaniju i sada zele da se vrate u Srbiju sa ustolicenim pozicijama.
Ovo naravno nase potrosace i kupce svedskog giganta ne zanima. I ne treba!
Oni zele jeftiniji namestaj, pokucstvo i sarenilo koje im IKEA nesebicno daje.

Alal vera za analizu. Medjutim, politicarima je vazno da pred sledece izbore kazu.DOVELI SMO IKEY. Samo to. Sta ikea radi ovde nije toliko bitno za predizbornu populisticku retoriku, nazalost.

IKEA ne postavlja pravila nego traži povoljne i regularne uslove. Lokalni predstavnici IKEA traže 30 ha iza aerodroma, zaboravljajući da IKEA proizvode kupuju mahom građani dolazeći autobusima.
Umesto elitnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, grad i država mogu da ponude ogromnu zonu Starog Sajmišta gde je bila i stara IKEA i ogromnu zonu oko Železničke stanice prema Gazeli, umesto ilegalnih skladišta, parkirališta i flotacija peska, slično kao u Varšavi. To zahteva rad i planove.

Nebojsa svaka cast na dugom tekstu ali ne napustame osecaj da se niste bas najbolje informisaki konkretno sto se Ikeje tice.
Koliko mi je poznato oni vec danas kupuju proizvode iz Srbije i njihova strategija je da sto krace transportne puteve imaju. Ikeja nudi robu koja je povoljna i to je isto bitno za nase potrosace. U Nemackoj, za koju vi kazete da oni postavljaju uslove, niste nikako u pravu tamo bi im ljubili stopla samo da u nekoj opstini otvore svoj megamarket. Ikea privlaci druge ne samo sto se proizvodnje tice nego tamo gde je njihova prodaja rastu u okolini i druga trgovinska i proizvodna preduzeca. Na kraju bolje da barem svi oni koji danas u Madjarskoj ili cak i u Austriji ostavljaju evre u Ikeji njih ostave u Srbiji.
Ja vas tekst vidim samo kao kritiku ovoj vladi iz pogleda opozicionara nego kao strucnu kritiku za ulazak jedne svetske kompanije sa visokim rejtingom u Srbiju.

@Vucko
Ako je Ikea dobra prodavace i bez povlastica.Ne kapiram zasto strani lanac koji uvozi treba da ima vece povlastice nego domaci proizvodjac namestaja.To je suludo,IKEA je samo primer.Stranac ovde otvori nesto da zaradi sto je logicno ,nazalost ne fabrike nego samo telekomunikacije,banke,trgovine.. tj nista sto stvara dodatnu vrednost i podize standard.A za to je kriva drzava koja se tako postavala.I kad ostvari profit ovde strana kompanija taj profit ce naravno proslediti centrali ,nece ovde da ga drzi u carapi.Onda ce da od tog profita da kupi eure od NBS i iznese iz zemlje i obori kurs za neki promil a samim tim i standard.Dinkic @ Co kriju da strane banke iznesu iz zemlje 600 miliona eura godisnje profita svake godine i za toliko nas osiromase.Tu brojku svi znaju ali nikad neces videti da kreatori politike u Srbiji izadju pred gradjane i "pohvale" se time.

moram reci da je ikea los i nekvalitetan (i jeftin) namesta, namenjen deci i imigrantima...

Iskreno receno ziveci u Svedskoj i kupujuci te proizvode retko sam video da je neki proizveden u doticnoj zelji. Sto ce reci da Ikea gleda profit a ne u kojoj ce zemlji proizvoditi.Ingvar Kamrad vlasnik Ikea poznata cicija i to objasnjava sve!

Odlican tekst!

Apsolutno se slazem sa pretposlednjim paragrafom ovog teksta. Jedna kompanija sledi svoje interese kada negde ulaze. Drzava, pak, sledi interese svojih gradjana. Znaci kada neka kompanija zeli da dodje recimo u Nis i otvori svoj proizvodni pogon, drzava treba da sabere 1) prihod od doprinosa za novozaposljene; 2) budzetski i socijalni dobitak sto ima manje nezaposlenih; 3) podsticaj domace industrije repromaterijala koji ce novopridosla kompanija pazariti u Nisu i okolini. S druge strane treba oduzeti a) vrednost zemljista koje se dodeli/proda po povlascenoj ceni kompaniji, b) ulaganja u infrastrukturu oko zemljista (prilazi, kanalizacija, struja i sl) i c) negativni odraz konkurencije na domacu privredu slicnog tipa. Sve u svemu, ako drzava nadje interes, sto vazi i za kompaniju, ima posla. Ako ne, svako na svoju stranu. Primer IKEA je dobar primer: blizu moje firme, IKEA je htela da otvori veliki distribucioni centar i pocela je pregovore sa lokalnom vlascu. Kad su sve sabrali, zapelo je oko asfaltiranih prilaza, koji vrede oko 3-4 miliona evra. Vlast je izvela racunicu u uvidela da se, ukoliko i ti prilazi idu njoj na teret, ne isplati dovoditi IKEA-u. IKEA je, pak, izvela svoju racunicu i nije htela da popusti. Molim lepo, svako na svoju stranu i dovidjenja. Mislim da tako treba i nasa vlast, republicka i lokalna, da postupi.

Tekst je po običaju sa aršinima kako za koga. Juče pročitam i vidim sliku da se u Zemunu otvara kineski šoping centar. Sad ja pitam novinara koji je ovo pisao, a pre svega Politiku kao našu najstariju novinu sledeće.
1. Pokrenuše li kinezi neku proizvodnju i Srbiji.
2. Koje sve inspekcije dozvoljavaju da se uvozi naj bofl roba u Srbiju.

Ikea je tehnologija, kultura, disciplina u proizvodnji i da ne dužim više od nje se može mnogo naučiti. To je ono što nam treba. Biznis je ozbiljna stvar. Praviće i naše fabrike i fabrikice neku nogicu za stolicu ali samo kada je naprave kako treba.

Cini mi se da 90% ljudi koji imaju misljenje o ovome Ikeinu prodavnicu nije videlo ni na slici.

odlican tekst, prvi koji govori o stvarnim namerama pomenute kompanije.
Bojim se jedino sto ce nekvalitetna roba niske cene da zatvori vise radnih mesta u Srbiji, nego li otvori, a vecina ce biti otvorena u prodaji, ne u proizvodnji, koja ce, biti paravan radi stvaranja iluzije SRB frendly kompanije, te da ce kompletna proizvodnja biti posle ______________ (rok upisati po zelji) zatvorena.
U nekom od predhodnih tekstova na ovu temu pomenut je odnos od 10 trgovaca na jednog proizvodnog radnika. Pa nemojte nas vuci za nos, zar ne treba obrnuto.
Ikei - iste trzisne uslove kao i svima drugima

Reci da zemljiste kod novih Banovaca nije pogodno za IKEU je sve samo ne ozbiljno.Ako im je 90g.bilo dobro sada mora visestruko biti bolje,ali oni su deo tog zemljista prodali VOLVU.Tu se pravi petlja novi Banovci,aerodrom Batajnica,LOG Centar 11(austrijski Ajmax).Zar moramo svi doci u centar grada da bi kupili namestaj?Uzgred oni kupuju zemljiste vec nekih 5 god.Tada su cene bile neuporedivo jeftinije,i mogli su kupiti po ceni od 3000e/1ar u blizini METROA(novosadski autoput).I tada im je bilo skupo.

Што неко написа раније већина људи није уопште прочитала чланак док велики дио формира мишљење на бази полуинформација и гласина.

1. ИКЕА је у овом тексту наведена само примјер. Основна критика је о дилетантској економској политици власти. Они који тврде да аутор није понудио рјешење нису ни читали текст односно нису га разумјели иако је тешко написати и/или наћи разумљивији текст о економским темама уопште (за то неразумијевање Небојша ни најмање није крив).

2. ИКЕА итекако има и производњу. Копрпорација ИКЕА се састоји од (бар) три правно независне компаније (једино заједничко им је исти власник и негдје у имену ријеч ИКЕА) са основном дјелатношћу базираном на производњи, трговини (продаји) и издавању некретнина. Проблем је да ИКЕА жели само да се бави трговином и некретнинама у Србији, али да добија (излобира) погодности као да се ради о производњи. Нормално ИКЕА жели да добије максимално, а са овима на власти добиће и више да би то касније медијски приказали као фантастичан економски успјех. Кад су успјели са Фијатом, 1.000 еура итд. како би тек манипулисали ИКЕА-ом.

3. Ја радо купујем у ИКЕА-и и они који причају о лошем квалитету никад нису ништа тамо купили (на жалост сам трентуно прилично далеко од најближе робне куће за разлику од времена када ми је требало само 10мин). ИКЕА-ини производи имају висок квалитет у односу на цијену, задњих десетак година су доста поправили дизајн, у принципу купац је у ИКЕА-и увијек у праву, без проблема враћате робу ако сте незадовољни (без питања), ако је роба оштећена без поговора/расправе мијењају, бесплатно добијате вијке итд ако вам зафали, плаћају пристојно своје раднике и имају висок пословни морал итд. Али као и у свим другим ситуацијама важи колико пара толико и музике. За младе/људе који немају баш много пара тешко се може наћи нешто повољније.

Ne slazem se da IKEA ne bi trebalo da dobije povlastice. Ako su cene IKEA proizvoda nize od konkurencije, dobitnik ce biti kupac koji ce moci da priusti namestaj od svoje crkavice. Tu nema velike filozofije oko plana za razvoj, itd. Ne mozemo mi da ucenjujemo IKEA-u da kupuje namestaj od nas da bi otvorili prodavnicu u Srbiji, ako mi nismo konkurentni na svetskom trzistu (tj. ne znamo da pravimo namestaj od iverice da izgleda kao da je od punog drva).

Clanak realan i ozbiljan, ali zaboravlja jednu bitnu stvar ljudi su zeljni lepih, kvalitetnih i jeftinih stvari. Zivot nam svima brzo prolazi, jel trebaju nasi unuci da mogu sebi da dopuste da odu u Ikeu jednog dana kada Srbija bude imala Svedski standard? Ne, trebamo mi to da dozivimo. A ova prica ekonomista o upropascavanju zemlje je potpuno prazna. Prvo su zemlju unistavali komunisti, a onda ju je dokusurio Milosevic sa svojom bandom, da bi dosli ovi novi da jos malo kraduckaju, povrh svega Srbi su tliko lenj i neradan narod da je pitanje da li zemlja ne bi bila upropascena taman i da nije bilo ratova i sankcija. Tako, daj bar da mozemo da odemo u Ikeu da kupimo neki novi namestaj. A ako Ikea pokrene i neku prozivodnju u Srbiji, sjajno :)

Sve je ovde lepo receno i slazem se sa tim ali dzaba kada ce to da se prica gluvima. Drzavna administracija koja je ogrezla u korupciji ce po starom scenariju da kolje drzavnog vola za kilo mesa, tako da ljudi bliski tom poslu uzmu kilo mesa a nikoga nije briga za drzavnog vola, to ce narod da placa.

Problem nastaje u činjenici da je država nesposobna da upravlja i svojim javnim preduzećima, a kamoli planskom privredom. Negirajući uticaj tržišta na razvoj (razvoj standarda radi rasta potražnje) državi se poverava mnogo više nego što je spremna da ponese.

Tanka je granica uspešnog i neuspešnog protekcionizma u tržišnoj ekonomiji.

Autor teksta iako dobro određuje problem, ne nudi nikakvo rešenje.

@Ali Baba

E pa u Rusiji se IKEA vec pozicionirala,pa tako dokaz za jos jedan autogol.U Rusiji IKEA posluje sa gubicima vise stotina milijona evra vec par godina.I to auto gol za Ali Babu.IKEA ne zatvara svoje trgivinske centre i pored gubitaka u Rusiji.IKEA ne izdaje svoje lokale drugim trgovinskim lancima,vec sama ima svoje proizvode ili usluge koje nudi,koje nisu direktno povezane s kucnim potrebstinama.Tako lepo zatvoriti vrata IKEI,je isto jos jedan auto gol.Odliv deviza ce biti kada nasi gradjani budu putovali za Hrvastku,Madjarsku,Makedoniju,CG ili Bosnu da pazare kod IKEAe.Imamo 2 alternative ili zatvoriti granice i izolirati se ili se otvoriti.Mozda neko misli da neki tajkun bude zastupnik IKEA i njenih prozivoda.Kao Delta za Alfu,Mercedes,NIKE itd...Ne bi nikom bilo tesko da puni kasu DELTI ali kada svi znamo kako je Delta nastala i na koji nacin,a svi znaju kako je IKEA nastala,jos pogotovu da opljackano se ne vraca,e to je enigma za tajkune i bice jos veca kada narod ostane jos vise bez posla i digne se kuka i motika.Vlast ako pribegne Milosevicevom receptu,znamo kako ce zavrsiti,a ovog puta i tajkni i zato ima Miskovic kucu u Londonu,Zepter u Svici itd...Sarica jure vlasti za kriminal u sustini on radi isti kriminal kao i nasi tajkuni sto rade od pada Berlina.Bogami svi znamo danas ko su vlasnici privatnih firmi kod nas,i sta su bili za vreme vladavine Tita.I to je kriminal isti kao Saricev.

Ispravno misljenje!

Skoro ne procitah bolji komentar!! Ko razume shvatice.Kao sto rece Margaret Tacer per 20-ak godina'' Ako hocete da unistite neku zemlju , unistite joj ekonomiju!''.
Pozdrav

Odlican tekst. O ekonomskim temama obicno pisu diletanti, sto nije slucaj sa autorom ovog teksta. Da li ce Ikea doci ili nece nije pitaje za drzavu. Ikea moze da dodje, ali ne moze da diktira uslove na trzistu. Ja se slazem da ieka treba dati dzabe zemljiste da sagradi fabriku, ali ostalo je sve trzisna ekonomija. Mislim da je IKEA videla kako posluju nasi tajkuni pa resili i oni sebi da stvore monopol.
Ikea samor adi ono sto je najbolje za nju. Nasi politicari rade ono sto je najbolje za njihove porodice. O drzavi i gradjanima se niko ne brine.
Mislim da je Srbija jedno veliko trziste da ima bar 3 IKEA prodavnice. Vreme je da nas narod pocne da ostavlja zaradjeni novac u Srbiju, a ne da kupuje namestaj u okolnim zemljama.
IKEA treba da dodje u Srbiju, a sa njom i zapadni trgovinski lani robe siroke potrosnje. Cene bi pale za 25% za mesec dana.

PA oduvek je nasa boljka bila ili da odbijamo strance ili da smo suvise snishodljivi. PA se tako i sad odnosimo prema stranim investitorima.

Mislim da je prica sa IKEOM gotova.
Nevredi vise raspravljati na tu temu posto oni sigurno ne dolaze.
Srbija je postala vrlo nesugurna zemlja,u kojoj svaki momenat moze da dodje do POLITICKOG PREVRATA,zemlja koja je do maksimuma zaostrila odnose sa svojim komsijama,zemlja koja je pre neki dan dobila ZUTI KARTON od Evrope,zemlja u kojoj kurta &murta mogu da blokiraju sta hoce.
Pa ko ce normalan da doje u takvu sredinu pogotovu iz skandinavije.

Podhitno dovesti svaku stranu firmu (evropsku narocito) pod bilo kojim uslovima-inace smo pukli od silne nezaposlenosti i loseg standarda.Vise verujem svakoj stranoj firmi nego domacoj.A to sto "nasi ljudi"(citaj politicari) zele novac sebi u dzep od njihovog dolaska pa ozbiljne strane firme slabo i dolaze - to je druga prica. Ko shvati-shvati.

Pod prvo IKEA najveci deo u svojem asortimanu ne proizvodi,vec drugi proizvode za nju po celom svetu.Dizajneri IKEA mogu i da naruce kod samostalnih proizvodjaca kao kod SIMPA spavace duseke ako ispunjavaju unapred odredjeni kvalite i zadovoljavajucu cenu.Koja je razlika izmedju Mercedesa,Fiata,Audi,Della i IKEA itd..?Svi oni kupuju delove za svoje proizvode koje ugradjuju u svoje krajne produkte na ponudi kupcima na trzistu koji nose njihovo ime i to rade kod manjih privatnih proizvodjaca.Sledece pitanje je da li treba Fiat kao sto namerava da proizvodi neke svoje modele kod nas i sami organizuju proizvodnju i daju novac kod domacih proizvodjaca delove da bi posle kupovali delove za svoje automobile prilikom sklapanja?Sigurno da ne.Zasto ne?Pa lepo zato sto nasi proizvodjaci delova moraju sami da ponude Fiatu svoje mogucnosti za proizvodnju njima potrebnih delova.Verovatno Fiat ima i uslove koji kvalitet,standard delovi moraju posedovati i da ih pre upotrebe testiraju,a to ne mogu preko noci uciniti vec kroz visegodisnje testiranje ili koriscenje u svojim vozilima.Za to vreme se moraju automobili sklapati,zato ce uvoziti delove koje ne mozemo mi njima ponuditi u ovom momentu.Zasto ne moze domaca privatna industrija nesto vec sada njima ponuditi.Nemoze iz razloga da tokom privatizacije novi vlasnici nemaju pojma kako se vode kompanije,takodje pokupovalisu i oprali svoj novac.Zasto nisu kupili i investirali u novu proizvodnu tehologiju vec cekaju da im drzava da novac i nadje kupce za njihove proizvode,za to vreme oni ce da sede i cekaju kupce narucioce.Bosch koji proizvodi pored ostalog i elektro delove za vozila znaci mora da kupi EI Nis da bi tamo proizvodio neki deo da bi Fiat posle u Kragujevcu ugradjivao?Zasto bi to radili,kada vec imaju na primer u Austriji pogon koji moze da zaadovolji i potrebe Fiatu,BMW,Mercedesu itd...Tamo imaju alat,objekte i disciplinovano radnu snagu.Sta moze da ponudi EI Nis?Ili neka druga privatizovana firma ciji su vlasnici nama poznata njihova pozadina?Veliko NISTA.Zakljucak je da oni koji su iznosili iz zemlje novac za vreme Milosevica,kao i kroz ne zakonite radnje zaradili kapital,oprali kupovajuci nekretnine,lokale,zemljiste.firme itd..,hoce da dupliraju svoj profit kroz investicije i ozakone svoje imetke,pa cak i kroz pritupanje EU?Jadni smo mi kada imamo takve gazde.Ko je to njima omogucio?Zar nam treba odgovor?Nece ni jedna strana seriozna firma da saradjuje sa takvim nasim domacim vlasnicima.Nece ni sa njihovim podanicima koje su oni postavili za pregovarace,jer znaju iz kojeg miljea dolaze.A tek sto nije ucinjena restitucija i ne zna se ko je cega vlasnik,pa tako izbegavaju sudske procese itd...Nama su potrebna nova radna mesta,nama je potreban veci standard nasim gradjanima,nama je potrebna veca kupovna moc,nama su potrebne zdrave i konkuretne kompanije,nama su potrebne efikasne i postene institucije,nama je potrebno mnogo toga,a niko da pocne i pokrene zdrav razum,a ne da nam ne sposobni vode privredu,sudtsvo,politiku.Potrebna je nama svima velika doza postenja i realnosti,a to mi nemamo i zato nam je kako i prezivljavamo od danas do sutra.Tako zivimo vise od 60 godina.Neko mora na sud,neko u zatvor,a neko da vodi zemlju i njen narod.Ne mozemo da svaljujemo svu krivicu na nekog drugog,vec uzmimo se pameti i na nas same odgovornost za sve sto nam se dogadja.

Izgleda da su polupismeni new money kamioniavioni lopovi počeli da se pojavljuju u naručenim tekstovima na internetu... sa sve podrškom komentarima na tekstove koji umanjuju vrednost kompanijama kao što je IKEA...
IKEA je, na vašu nesreću, za vas zakon!
A sada besni klikovi po ovom komentaru... ili je ipak više onih koji umeju da razmišljaju?

Jedva sam cekala da se otvori Ikea i kod nas. Ali kako se ovo samo prolongira, sve to u vezi Ikee me vec zamara.
Samo da ne bude kao Zara. Jedva sam cekala da dodje, a sada ni ne ulazim u nju.

Zakljucak je da tajkuni se bore za profit,paralelno tamo gde nemaju mogucnost da gomilaju kompanije u svojim interesnim sverama,ugardjuju se ne bitno da li je u pitanju tajkunski uvozni lobi ili domaci monopol i protekcionizam.Krivi su oni koji vec skoro deceniju i oni pre samo su koncentrisani da sto vise zarade.Lepo je to objasnila za Kaziprst Verca Barac jutros.

Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije
Cene hrane diktiraju karteli
Zabranjeni sporazumi na relaciji proizvođač – trgovac već su dokazani, ali kazne, kao najmoćnije sredstvo borbe protiv dogovaranja cena, još nikome nisu naplaćene
Srbija još nije naplatila nijednu kaznu zbog kartelskog udruživanja i dogovaranja cena. Potrošači i dalje plaćaju ceh zbog zatvorenog tržišta posebno prilikom kupovine osnovnih životnih namirnica, ali su zabranjeni sporazumi utvrđeni i u prodaji lekova, uslugama taksi prevoza, osiguranja, kaže za „Potrošač“ Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.

Karteli su, dodaje, najvidljiviji u proizvodnji i prodaji hrane, a uočeno je da cene uglavnom diktiraju proizvođači dok trgovcima odgovara ovakvo stanje u kome mogu da zadrže visoke marže.

I pored toga što Komisija za zaštitu konkurencije prema novom zakonu ima znatno veća ovlašćenja, jači pritisak na privredu može se ostvariti samo naplaćivanjem rigoroznih kazni za dokazano kartelsko udruživanje. Komisija može da izrekne mere i novčane kazne, ali će morati da sačeka donošenje uredbi kojima će biti utvrđeni kriterijumi za izricanje kazni da bi one bile i naplaćene.

Prema novim ovlašćenjima, službenicima komisija je omogućeno da lakše pribavljaju dokaze, nenajavljeno ulaze i pregledaju poslovne prostorije i dokumentaciju učesnika na tržištu.



Dijana Marković-Bajalović (Foto Dragan Jevremović)– Ali i tu je sve više problema, kompanije sve češće angažuju advokatske kancelarije da „čiste” dokumentaciju i uklone eventualne dokaze. Izostaju i imejl prepiske, ovakvi dogovori su uglavnom poverljivi i usmeni i nije retkost da se dešavaju u udruženjima i privrednim komorama – kaže Bajalović.

Kako objašnjava, manja kartele su najčešće spremna da raskrinkaju preduzeća koja su do juče bila deo te igre, ali im više ne odgovara sistem dogovorenih cena i nedostatak prave konkurencije. U Evropi se karteli u 99 odsto slučajeva otkrivaju upravo na taj način. Manji igrači prijavljuju slučajeve i pojavljuju se u postupku kao zaštićeni svedoci, takozvani insajderi, što se pokazalo kao najdelotvornije i u svetskim iskustvima.

Propisane kazne su visoke i kreću se od jedan do deset odsto ukupnog godišnjeg prihoda firme. U drugim zemljama , a tako će verovatno biti i kod nas, velike kompanije ponekad imaju interes da plaćaju kaznu i da ponavljaju prestupe jer im je monopolska renta mnogo primamljivija i veća od kazne koja je određena.

– I u svetu je sve više ponavljača, pa se traga za novim rešenjima koja bi dodatno sankcionisala one koji se lako ne odriču kartela – kaže naša sagovornica.

Na pitanje kakva je situacija u regionu, ona je istakla da je u svim tranzicionim zemljama slična situacija, ali da se ne bi trebalo meriti sa drugima, nego učiniti sve da se ovdašnje tržište što pre reguliše.

Jelica Antelj - Ivana Albunović

-------------------------------------------------

U zatvor zbog štelovanja cena

U EU drakonski se kažnjavaju kompanije koje koriste položaj i međusobno dogovaraju cene. – Rukovodioci Danlopa zbog kršenja zakona o konkurenciji 2008. godine osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne i oko milion funti novčane globe

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 21. januara – Istraga koja je nedavno pokrenuta protiv poznate italijanske kompanije Ferero zbog sumnji da je sa najvećim belgijskim maloprodajnim prehrambenim lancima Delez, Karfur i Kolrojt dogovarala cene svojih proizvoda mogla bi da ima veoma teške posledice za sve učesnike u ovom aranžmanu. Belgijski savet za zaštitu konkurencije osumnjičio je navedene firme da su od 2002. do 2008. godine koordinirano podizali cenu poznatog krema „nutela” što je suprotno zakonu. Dok bude trajala istraga, a to će po svemu sudeći potrajati nekoliko narednih meseci, javnost neće biti informisana o njenim detaljima, ali njen epilog će svakako pobuditi novu pažnju.

U iščekivanju rezultata istrage vredi se podsetiti da ovo nije prvi takav slučaj u Evropskoj uniji, a na osnovu toga može se izvući i zaključak da ukoliko akterima bude dokazana krivica to će povući za sobom drakonske kazne. Takvim epilogom okončan je slučaj trojice rukovodilaca britanske kompanije Danlop, poznate pre svega po proizvodnji automobilskih guma, koji su 2008. godine zbog kršenja zakona o konkurenciji osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne i oko milion funti novčane globe. Za njih je utvrđeno da su uz pomoć partnera u prodajnoj mreži dogovarali cene gumenih creva koja se koriste za pretakanje nafte iz skladišta u tankere i obratno.

Specijalna gumena creva otporna na agresivni uticaj morske vode ne proizvodi baš mnogo kompanija u svetu, pa je njihov položaj na tržištu samim tim bio veoma povoljan. Međutim, zajedničkom istragom britanskih i američkih organa utvrđeno je da su trojica direktora „Danlop nafte” decenijama zloupotrebljavala povlašćen položaj na tržištu naduvavajući cene proizvoda za čitavih 18 odsto, što je rezultiralo dodatnim prihodom od oko 75 miliona funti na globalnom nivou.

Uprkos veoma pažljivom i finom načinu zloupotrebe ovaj „kartel morskih creva” kako su ih nazvali britanski mediji našao se pod istragom 2003. godine. Trojica direktora (generalni, za marketing i za prodaju) uhapšeni su u Hjustonu, a istovremeno istražitelji su ušli u njihove kancelarije i počeli da češljaju arhive. Uskoro su svi priznali da su zaista učinili sve ono za šta su optuženi – ograničavali zalihe, fiksirali cene i lažirali ponude za transportna creva i prateću opremu. Sud im je izrekao zatvorske kazne od dve i po do tri godine i ukupnu novčanu kaznu od milion funti sa kratkim rokom plaćanja – ili dodatnih tri do četiri godine zatvora.

Japanska multinacionalna kompanija Nintendo, poznata pre svega kao proizvođač elektronskih igrica i konzola, takođe je bila suočena sa velikom kaznom. Evropska komisija zatražila je 2002. godine da kompanija plati oko 150 miliona evra kazne zbog toga što je u dosluhu sa sedam evropskih distributera dogovarala maloprodajne cene svojih proizvoda. Odgovarajući sud potvrdio je njihov zahtev. Predstavnici Nintenda uložili su 2003. godine žalbu Evropskom sudu tvrdeći da je izrečena kazna „preterana, nezakonita i šokantna”, a sud je prošle godine na žalbu odgovorio presudom. Novčana kazna je drastično umanjena, ali je Nintendo morao da plati 30 miliona evra.

„Britiš ervejz” takođe je bio kažnjavan zbog fiksiranja cene avionskih karata sa više od 120 miliona funti, kao i proizvođači mobilnih telefona Šarp i El Dži koji su morali da plate više od pola milijarde dolara kazne zbog štimovanja cena LCD monitora.

Ukoliko belgijski istražitelji budu pronašli elemente nezakonitog tržišnog poslovanja kompanije Ferero i domaćih distributera njihovih proizvoda, nema sumnje da će im biti izrečene adekvatne kazne. Sudeći prema navedenim primerima iz evropske prošlosti i s obzirom na to da se sumnje odnose na višegodišnji vremenski period, kazne će verovatno biti izražene u milionima evra.

Vladimir Jokanović

---------------------------------------------------

Fiksiranje cena i karteli

Fiksiranjem cena naziva se sporazum između više učesnika sa iste strane tržišta kojim se reguliše kupovina ili prodaja istog proizvoda, usluga ili robe po isključivo određenoj fiksnoj ceni. Sporazum podrazumeva čitav niz mera koje omogućavaju održavanje cene na datom nivou, kao i regulisanje ponude i tražnje. Grupa tržišnih subjekata koji su uključeni u fiksiranje cena naziva se kartel. Fiksiranje cena smatra se zaverom ili dogovorom više trgovaca u cilju sticanja uzajamne dobiti. U mnogim zemljama je protivzakonito, ali ne u svim.

V. J.

--------------------------------------------------



Ekonomista Miroslav ProkopijevićCeh plaćaju potrošači

Kartel Srbija, rekao bih, blaga je ocena ili nežna formulacija za stanje na našem tržištu. Monopolska renta je nešto čega se učesnici u kartelima teško odriču. Na pitanje gde su karteli najuočljiviji, on kaže da se o ulju najviše govori, ali ga on ne bi stavio na prvo mesto.

– Sumnjiv mi je šećer, konditorska industrija, ali dalje i svi važniji artikli, počev od vanilin šećera i praška za pecivo. Te pozicije datiraju još iz stare Jugoslavije. Cenu plaćaju potrošači, a problem može da reši jedino konkurencija.

---------------------------------------------------

Trgovci opet na proveri

Krajem prošle godine komisija je po službenoj dužnosti pokrenula postupke protiv preduzeća „Idea”, „Svislajon”, „Grand prom”, „Metro keš end keri” i „Delta DMD”. Tako će se, na primer, u slučaju „Ideje” i dobavljača „Svislajon” i „Grand prom” utvrđivati postojanje prakse dogovaranja o „ceni na polici”. Da li se u ovom slučaju poslovalo po ugovorenoj formuli određivanja maloprodajne cene, odnosno ugovaranja dopunskog rabata za maloprodavca koji prodaje robu po preporučenoj ceni, pokazaće „istraga”. Rešavanjem slučaja „Metro keš end keri” i „Delta DMD” trebalo bi da saznamo da li je bilo razmene poverljivih tržišnih informacija između proizvođača i prodavca na malo.

Istovremeno, komisija vodi postupak po odredbama ranijeg Zakona o zaštiti konkurencije protiv „Invej” i „Metro keš end keri”, kompanije Dijamant i 24 privredna društva koja posluju na tržištu trgovine na malo prehrambenim proizvodima.

– Ispitujemo da li su proizvođači indirektno određivali cene u maloprodaji uz obezbeđivanje dodatnog rabata maloprodavcima koji su prihvatali da robu prodaju po preporučenoj ceni – ističu u Komisiji.

-----------------------------------------------------

Rešeni slučajevi

Nekoliko slučajeva u protekle dve godine je i okončano. Krajem 2008. doneto je rešenje kojim je utvrđeno da su najveći proizvođači lekova i veledrogerije u Srbiji Hemofarm a.d., Galenika a.d., Zdravlje a.d., Jugoremedija a.d., Habitfarm a.d., Srbolek a.d., Slavijamed d.o.o., Pharma Swiss d.o.o., Velefarm a.d., Vetfarm a.d., Farmalogist d.o.o., Jugohemija farmacija d.o.o., Vetprom hemikalije a.d., Farmanova veleprodaja d.o.o. i Unihemkom d.o.o., sklopili zabranjene sporazume.

Mesec dana ranije savet je doneo rešenje o zabranjenom sporazumu i u slučaju Veterinarske komore Srbije zbog cenovnika o minimalnim cenama veterinarskih usluga.

U 2007. godini komisija je donela rešenje o nedozvoljenim sporazumima taksi prevoznika, i vodila postupak protiv Unije privatnih pekara Srbije i Vojvodine zbog sumnje da su dogovarali cenu hleba.

---------------------------------------------------

Andrej Plahutnik, vođa projekta Evropske komisije

Cene u Srbiji su visoke

Nijedno tržište, pa ni slovenačko, nije se oslobodilo kartela. Oni postoje svuda, samo je pitanje, da li se otkrivaju i kažnjavaju i sa kakvim učinkom na nacionalnu (ili višenacionalnu – u slučaju EU) ekonomiju. Ako samo pogledamo neke slučajeve u EU u poslednje vreme, gde kazne za kartele po pravilu nisu niže od nekoliko stotina miliona evra, nekad prelaze i milijardu, vidimo, da je ekonomija bez kartela neki ideal, koji u ovom trenutku ne postoji, kaže za „Potrošač” Andrej Plahutnik, vođa projekta Evropske komisije za pomoć srpskoj antimonopolskoj komisiji.

Da li je tržište Srbije kartelizovano?

Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) pored nadležnog suda jedini je organ, koji može na osnovu rešenih slučajeva kompetentno da izjavi, koji karteli (u kojim oblastima, u kakvim oblicima i sa kakvim posledicama) postoje; bez postojeće empirike je svaka izjava nagađanje. Što se tiče odnosa kvaliteta i cena i mogućnosti izbora za potrošače, treba uzeti u obzir da je Srbija još u tranziciji, a slobodan protok robe i usluga u većoj meri uvodi se tek posle deblokade SSP. Stepen efikasne konkurencije zavisi od otvorenosti tržišta i kupovne moći. Sa druge strane Srbija spada u red malih ekonomija, gde postoji veća tržišna dominacija (individualna ili kolektivna) pa sve to utiče na pomenuti stepen efikasne konkurencije, a s tim i na nivo cena i standard potrošača.

Kako se najefikasnije suzbijaju karteli?

Rigoroznim kaznama, koje imaju takozvani zastrašujući efekat. Kazna (u srpskom zakonu postoji „upravna mera”) i druge učesnike na tržištu u neku ruku upozorava, da je kršenje zakona skupo. Druga stvar je negativan medijski imidž kompanija, za koje se ustanovi, da su članovi kartela. Potrošači moraju imati u vidu da oni plaćaju suviše velike sume i da je to transfer ekonomskih benefita iz široke grupe potrošača na uzak krug članova kartela (ili bolje njihovih vlasnika). Novi zakon o zaštiti konkurencije KZK daje mogućnost izricanja upravnih mera i time, imajući u vidu i odredbe člana 73. SSP i sprovođenja rigorozne politike konkurencije. Na osnovu postojećeg zakona KZK ima dovoljno kompetencija.

Tako se rešava i u Evropskoj uniji?

U Sloveniji, kao i u drugim zemljama EU, postoje i nacionalni i prekogranični karteli, a veća efikasnost sprečavanja zavisi od nadležnih za izricanje kazni. Dok je to bilo u nadležnosti suda, sistem je bio neefikasan, kada je ta nadležnost prešla na institucije za zaštitu konkurencije, sistem postaje efikasniji. Treba imati u vidu da nikada nije moguće otkriti sve povrede zakona; bitno da se rigorozno kažnjava i da se ostvaruje mogućnost za dodatno otkrivanje kartela. Važno je obezbediti zaštitu od kazne za one kompanije koje sarađuju u postupku utvrđivanja kartela.

Živite u Srbiji, da li kao potrošač osećate posledice kartelizovanog tržišta, možda kroz više cene?

Moram reći da Srbija nije jeftina zemlja. Neki proizvodi manje koštaju nego u drugim zemljama Evrope (kao osnovne namirnice, prevoz…), ali u proseku većina proizvoda je skuplja. Pitanje je i koliko su veliki svetski igrači bili zainteresovani za ulazak na tržište, a koliko će biti ubuduće (vidi se, da ulaze novi investitori pogotovu na području trgovine – na primer KIKA) pa će u mnogo čemu stepen efikasne konkurencije (a time i standard potrošača) zavisiti i od toga.



[objavljeno u Politici: 28/01/2010]

Hvala Vam, samo da Vas cuje establisment,zgrozio bi se,oni ne znaju da isplaniraju ni svoj odmor,a bolje bi im bilo da spakuju kofere i napuste nasu,napacenu zemlju,sa novcem koji su posteno zaradili,svojim expertskim radom.

Stranci dosli ovde da zaradjuju,za razliku od srpskog kapitaliste koji se bavi lopovlukom,(98% firmi koje su domaci kupili il propale il ce propasti),neplacanjem radnika monopolisanjem i sa svim najgorim sto se zamisliti moze.

Iz razloga da stranci hoce samo da nam uzmu pare iz dzepa,a imamo tako uspesnu domacu privredu sa uspesnim kvalitetom i uspesne biznismene koji su nama svima vrlo dobro poznati,najbolje nam je da se izolujemo od sveta.Oni ne moraju da dolaze kod nas i nama prodaju i profitiraju,mi necemo kupovati njihovu robu,izvozicemo onima od kojih cemo i uvoziti,icicemo kao nekada za Trcu i kupovati krpice i kafu,za Istambul koznu galanteriju,a u Solun svacega po malo.Pustimo huligane da po jos kojeg stranca isprebijaju,pa vise nece ni dolaziti,kao i njihova roba i lazne investicije.Mi smo nama samima dovoljni.A da bi dosle investicije,moraju se tajkunima srezati rogovi,jer nisu oni ti koji ce kreirati nasu ekonomsku i privrednu politiku.A nisu ni politicari to da rade,vec trziste,potrzanja i zakoni odlucuju.Necemo slobodno trziste,necemo konkurenciju,vec nekog samo da odrpamo za pare,bez da socijalno ekonomski savet radi kako valja,sindikati,privredne komore,unije poslodavaca takodje,stavimo rampu na granice i zivimo kao u Severnoj Koreji!Neko ce morati da se vrlo ozbiljno pozabavi nasem problemu.

Nekima jos nije jasno da imamo Globalizaciju svetskog ekonomskog poretka?Ako Kina drzi u SAD 895 milijardi dolaresa,kao i Rusija sa 120,i to u drzavne obveznice berzanske i akcije,onda taj ne zna nista o zivotu.Da ne spominjemo Japan,Saudisku Arabiju,Kuvajt,Dubaj koliko oni drze u EU i SAD.Vec izgleda da ciplea zulja kod onih koji hoce da unovce zemljiste za trzisnu cenu?Koja je ta trzisna cena?Da kao u Berlinu,Parizu,Londonu,Tokiju,Rimu?Zemlje koje imaju vecu kupovnu moc gradjani.Cena kvm2 stambenog prostora kod nas kao i u svetskim metropolama,i zato se guli narod za pare.A ko to guli?Na citaocima komentara da raspoznaju.Najbolji recept izolacija Srbije.CEFTA se smanjuje,uskoro CG,Bosna i Makedonija u EU i NATOu?Mi gde nadjemo mesto.

Prosta priča. Na ovom forumu sam više puta naveo da Ikei treba pomoći da dođe do zemljišta za svoj "blue box". Ali za to im ne treba 70 ha već 2-3 ha. Oni hoće 70ha, pa da razviju retail park sa 300-400.000 m2 (od čega je Ikea 20.000 m2), pa da dalje prodaju. IKEA je u Srbiju ušla prvenstveno kao Real Estate kompanija - kad se to tako prihvati, sve je lakše razumeti. Uostalom, registrovali su tri firme u Srbiji, a sve vodi Inter Ikea Centre Srbija (pogledati na APR-u).

Evo i jedan od razloga zasto u Srbiji ne dolaze seriozne kompanije da investiraju?

Security Police and the FBI stopped Saab affair
Security Police and the FBI stopped Spykers first attempt to buy Saab.
Allegations of family Antonovs links to serious crime was too much, according to DI.
Russian financial Antonov family was close to becoming a major shareholder in Saab from Spyker.
But on behalf of the Government Debt Office and investigated by Antonov SAPO and a private survey companies, according to Dagens Industri.
What emerged was "well above the limit of what was to accept," said a source with access to the government for the newspaper.
SAPO's report pointed to economic crime, money laundering and links to crime and announced in early December for GM and the U.S. government - which took lightly.
But SAPO presented the report of the FBI, which launched its own investigation, according to DI.


The FBI seized the
On 17 December alarm was GM's board by telephone with a direct order:
- Stop Saab affair. The Swedish information is correct.
Hans Lindblad State Secretary of the Treasury confirming the details.
- During the sales process, we examined the family Antonov and all financiers behind all the company added bid at Saab, "he told the DI.

Cheapest close
GM considered by any investor tours to the closure of the Saab would be the cheapest option, but Hans Lindblad managed to stretch the deadline.
- GM was in a delicate position because the company was criticized for not himself have discovered the suspicions of family Antonovs criminal connections. It facilitated for us to argue for giving bidders have a chance, "says Hans Lindblad.
The deal could be implemented after the Spykers principal owner Victor Muller bought out the family Antonov.

Protect taxpayers
The Ministry of Industry does not comment on the matter.
- But we have been incredibly accurate in the process, not least because it is taxpayers' money, and used the tools we have to ensure it, "said Enterprise and Energy Maud Olofsson's press secretary Frank Nilsson.
Expressen has unsuccessfully sought Victor Muller.

Doveli Ikeu ili ne neka vlada razmisli. Budimprsta je na 3 sata od BG Goricia oko 6h ... pa nasa vlada moze komotno da odluci "necemo Ikeu" pa ce nasi gradjani da zaradjen novac ovde nose u Ita ili Hun a u perspektivi i Hrvatsku. Pa em sto odose pare Ikei em sto od poreza ce gradjani Srbije da grade madjarske autoceste i podrzavaju obnovu venecije i italijanskog kulturnog blaga. U pravu su sta ce nam Ikea.

Svaka ino kompanija, za svoja ulaganja kod odabira zemlje gde će izgraditi bilo kakvu fabriku ili pogon, traži između ostalog da može izneti kapital iz zemlje kao i jeftinu sirovinsku bazu sa jeftinom radnom snagom.
Pošto smo mi ekonomski siromašna zemlja
u tranziciji, normalno je da stvaramo pogodnosti za priliv stranog kapitala i otvaranje fabrika i pogona, ali ne na štetu naše države i ljudi koji u njoj žive. Ovo podrazumeva ograničenje iznosa dobiti iz zemlje na svega 10% kao i definisanje minimalnih zarada u zemlji.Neko će reći da pod takvim uslovima niko neće da dođe. To svakako nije tako, ako pogledamo kompanije u Evropskoj Uniji, videćemo da je cena radne snage 10 puta veća od naše.Radna snaga je roba, pa neka je onda na ovom tržištu plaćaju 5 puta manje što je plata od 1000 eur i što su uslovi koje im treba unapred prezentirati.U suprotnom, šta država i običan čovek ima od toga ako velika kompanija ovde radi, iznosi 90% kapitala iz zemlje i plaća našeg čoveka kao da radi u Africi.Pri tom samo se vlasnicima kompanije debelo isplati da rade ovde.

@dragan

Tako je Dragane,pitaj samo vlasnike Delte gde placaju porez i gde im se nalazi profit?Hi,hi,hi,hi.

Članak je za svaku pohvalu ! Ko redovno putuje napolje, imaće neku drugu predstavu o pojavi IKEA, ili bilo kojeg novog prodajnog lanca, A I USLOVA ŽIVOTA UOUPŠTE. U Srbiji možeš sve postići ako staviš keš u nečiji džep(to se tretira kao poslovni trošak-stranci vrlo dobro znaju za to), to je problem. Sve je ostalo priča u kontekstu 'Vaše pravo da znate sve'.. A pošto je društvo odraz onoga što počinje od pojedinca...Na Vama je šta ćete gledati, slušati i verovati... :-)

Pažljivo sam pročitao tekst. Iz njega zaključujem sledeće: pošto je naša ekonomila loša, mi nećemo da nam Ikea prodaje kvalitetnu a skupu robu, jer se time Srbija zadužuje a domaća industrija ne jača, nego čak i slabi i uništava. Kada srpska ekonomija bude bila jaka, onda može da dođe IKEA i da prodaje šta hoće, a narod će kupovati. OK, sve se ja slažem sa iznetim u tekstu osim sa jednim: dok se Srbija pretvori u ekonomski jaku državu, meni prođe život. Već su mi ukrali skoro 20 godina zbog ratova, krize, Miloševića i ostalih, da ne spominjem inflaciju koju mi opet proturaju na mala vrata, i jednostavno sada kao pojedinac ja kažem NE DAM i BAŠ ME BRIGA, nek propadne i ceo svet, ja hoću da kupujem u IKEI da se bar malo dok ne omatorim skroz osetim kao građanin Evrope.

Za mene Ikea znaci povoljnu kupovinu i to je za mene zakon! Dosta mi je pljacki monopolista.

Ne slazem se da IKEA ne bi trebalo da dobije povlastice. Ako su cene IKEA proizvoda nize od konkurencije, dobitnik ce biti kupac koji ce moci da priusti namestaj od svoje crkavice. Tu nema velike filozofije oko plana za razvoj, itd. Ne mozemo mi da ucenjujemo IKEA-u da kupuje namestaj od nas da bi otvorili prodavnicu u Srbiji, ako mi nismo konkurentni na svetskom trzistu (tj. ne znamo da pravimo namestaj od iverice da izgleda kao da je od punog drva).

Samo kratka poruka ovima sto pisu da ih bas briga, da oce IKEU da bi se kupovinom u njoj osetili kao Evropljani, i sto kukaju pri tome da su im ukradene godine zivota i sta ja znam - podrzavajte ovakvu vlast, ovakvu ekonomiju, kupujte strano, uzivajte u njemu, dizite kredite, zaduzujte zemlju, primajte platu iz budzeta, uzivajte u svojim malim zivotima...ahm, samo vama su kao ukrali godine zivota, a vi - vi ce te svojoj deci ukrasti zivote...a ovoj zemlji ukrasti buducnost...al sta to ima veze kad u svakoj stranoj banci moze da se digne kreditcic, skokne sad bez viza do Budimpeste da se popije koje pivo, ili kupi nova Gorenje ves masina. Vazno je da smo deo Evrope

Clanak realan i ozbiljan, ali zaboravlja jednu bitnu stvar ljudi su zeljni lepih, kvalitetnih i jeftinih stvari. Zivot nam svima brzo prolazi, jel trebaju nasi unuci da mogu sebi da dopuste da odu u Ikeu jednog dana kada Srbija bude imala Svedski standard? Ne, trebamo mi to da dozivimo. A ova prica ekonomista o upropascavanju zemlje je potpuno prazna. Prvo su zemlju unistavali komunisti, a onda ju je dokusurio Milosevic sa svojom bandom, da bi dosli ovi novi da jos malo kraduckaju, povrh svega Srbi su tliko lenj i neradan narod da je pitanje da li zemlja ne bi bila upropascena taman i da nije bilo ratova i sankcija. Tako, daj bar da mozemo da odemo u Ikeu da kupimo neki novi namestaj. A ako Ikea pokrene i neku prozivodnju u Srbiji, sjajno :)

Mi smo svoju privredu stitili 50 godina,i sta je rezultat?
Proizvodimo ,ocajno ,nekvalitetno ,skupo.Bez zdrave konkurencije nema razvoja!
Ike za mene nije pitanje glupe trgovine namestaja vec pitanje da li smo koliko toliko normalna drzava posto Ikea neotvara trgovine u ekonomski nestabilnim drzavama.Ako Ikea neudje znaci da zivimo u Miskovic drzavi.
(a nesmeta nikom sto je Misko najveci uveznik svega i svacega,od vakcina do lokomotiva?U toj sumi Ikea vise manje nekvari previse racunicu)

Nebojsa svaka cast na dugom tekstu ali ne napustame osecaj da se niste bas najbolje informisaki konkretno sto se Ikeje tice.
Koliko mi je poznato oni vec danas kupuju proizvode iz Srbije i njihova strategija je da sto krace transportne puteve imaju. Ikeja nudi robu koja je povoljna i to je isto bitno za nase potrosace. U Nemackoj, za koju vi kazete da oni postavljaju uslove, niste nikako u pravu tamo bi im ljubili stopla samo da u nekoj opstini otvore svoj megamarket. Ikea privlaci druge ne samo sto se proizvodnje tice nego tamo gde je njihova prodaja rastu u okolini i druga trgovinska i proizvodna preduzeca. Na kraju bolje da barem svi oni koji danas u Madjarskoj ili cak i u Austriji ostavljaju evre u Ikeji njih ostave u Srbiji.
Ja vas tekst vidim samo kao kritiku ovoj vladi iz pogleda opozicionara nego kao strucnu kritiku za ulazak jedne svetske kompanije sa visokim rejtingom u Srbiju.

Izgleda da su polupismeni new money kamioniavioni lopovi počeli da se pojavljuju u naručenim tekstovima na internetu... sa sve podrškom komentarima na tekstove koji umanjuju vrednost kompanijama kao što je IKEA...
IKEA je, na vašu nesreću, za vas zakon!
A sada besni klikovi po ovom komentaru... ili je ipak više onih koji umeju da razmišljaju?

moram reci da je ikea los i nekvalitetan (i jeftin) namesta, namenjen deci i imigrantima...

Konacno neko i ovo da napise.Ja o ovome pisem godinama na raznim forumima i sajtova ali dzabe ,svi ovi novi 'liberalni' te proglase komunistom pa te nekad i banuju demokratski jer ne zele o tome da slusaju.Ovako kako se sad vodi ekonomija vodi samo u laganu i nepovratnu propast.Ovaj kapitalizam koji smo mi uveli je isti onaj africki.

Mislim da je prica sa IKEOM gotova.
Nevredi vise raspravljati na tu temu posto oni sigurno ne dolaze.
Srbija je postala vrlo nesugurna zemlja,u kojoj svaki momenat moze da dodje do POLITICKOG PREVRATA,zemlja koja je do maksimuma zaostrila odnose sa svojim komsijama,zemlja koja je pre neki dan dobila ZUTI KARTON od Evrope,zemlja u kojoj kurta &murta mogu da blokiraju sta hoce.
Pa ko ce normalan da doje u takvu sredinu pogotovu iz skandinavije.

IKEA ne postavlja pravila nego traži povoljne i regularne uslove. Lokalni predstavnici IKEA traže 30 ha iza aerodroma, zaboravljajući da IKEA proizvode kupuju mahom građani dolazeći autobusima.
Umesto elitnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, grad i država mogu da ponude ogromnu zonu Starog Sajmišta gde je bila i stara IKEA i ogromnu zonu oko Železničke stanice prema Gazeli, umesto ilegalnih skladišta, parkirališta i flotacija peska, slično kao u Varšavi. To zahteva rad i planove.

Odavno nije bilo ovako dobrog članka. Može slobodno da se ubci u udžbenike ekonije za I godinu!

Iz razloga da stranci hoce samo da nam uzmu pare iz dzepa,a imamo tako uspesnu domacu privredu sa uspesnim kvalitetom i uspesne biznismene koji su nama svima vrlo dobro poznati,najbolje nam je da se izolujemo od sveta.Oni ne moraju da dolaze kod nas i nama prodaju i profitiraju,mi necemo kupovati njihovu robu,izvozicemo onima od kojih cemo i uvoziti,icicemo kao nekada za Trcu i kupovati krpice i kafu,za Istambul koznu galanteriju,a u Solun svacega po malo.Pustimo huligane da po jos kojeg stranca isprebijaju,pa vise nece ni dolaziti,kao i njihova roba i lazne investicije.Mi smo nama samima dovoljni.A da bi dosle investicije,moraju se tajkunima srezati rogovi,jer nisu oni ti koji ce kreirati nasu ekonomsku i privrednu politiku.A nisu ni politicari to da rade,vec trziste,potrzanja i zakoni odlucuju.Necemo slobodno trziste,necemo konkurenciju,vec nekog samo da odrpamo za pare,bez da socijalno ekonomski savet radi kako valja,sindikati,privredne komore,unije poslodavaca takodje,stavimo rampu na granice i zivimo kao u Severnoj Koreji!Neko ce morati da se vrlo ozbiljno pozabavi nasem problemu.

Doveli Ikeu ili ne neka vlada razmisli. Budimprsta je na 3 sata od BG Goricia oko 6h ... pa nasa vlada moze komotno da odluci "necemo Ikeu" pa ce nasi gradjani da zaradjen novac ovde nose u Ita ili Hun a u perspektivi i Hrvatsku. Pa em sto odose pare Ikei em sto od poreza ce gradjani Srbije da grade madjarske autoceste i podrzavaju obnovu venecije i italijanskog kulturnog blaga. U pravu su sta ce nam Ikea.

super tekst!!!
svaka cast

Odlican tekst, sa ovim se najvise slazem "Nije posao stranaca da Srbiju razvijaju već da u njoj zarađuju. Država mora sama brinuti o svom razvoju i mora shvatiti da nema razvoja koji se dešava sam po sebi..."

Podhitno dovesti svaku stranu firmu (evropsku narocito) pod bilo kojim uslovima-inace smo pukli od silne nezaposlenosti i loseg standarda.Vise verujem svakoj stranoj firmi nego domacoj.A to sto "nasi ljudi"(citaj politicari) zele novac sebi u dzep od njihovog dolaska pa ozbiljne strane firme slabo i dolaze - to je druga prica. Ko shvati-shvati.

Alal vera za analizu. Medjutim, politicarima je vazno da pred sledece izbore kazu.DOVELI SMO IKEY. Samo to. Sta ikea radi ovde nije toliko bitno za predizbornu populisticku retoriku, nazalost.

bravo..apsolutno se slazem,...
pitam se samo da li su i 'odgovorni' u toku sa realnoscu...prodajemo najbojle, jedemo , pijemo,...zaduzujemo se dok ima ko da daje,...lepo kaze seljak s'kopaonika;' sto su ovi nasi 'vodeci' ucili skole ako ne umeju da se dogovore nego se gadjaju cipelama...'

Evo i jedan od razloga zasto u Srbiji ne dolaze seriozne kompanije da investiraju?

Security Police and the FBI stopped Saab affair
Security Police and the FBI stopped Spykers first attempt to buy Saab.
Allegations of family Antonovs links to serious crime was too much, according to DI.
Russian financial Antonov family was close to becoming a major shareholder in Saab from Spyker.
But on behalf of the Government Debt Office and investigated by Antonov SAPO and a private survey companies, according to Dagens Industri.
What emerged was "well above the limit of what was to accept," said a source with access to the government for the newspaper.
SAPO's report pointed to economic crime, money laundering and links to crime and announced in early December for GM and the U.S. government - which took lightly.
But SAPO presented the report of the FBI, which launched its own investigation, according to DI.


The FBI seized the
On 17 December alarm was GM's board by telephone with a direct order:
- Stop Saab affair. The Swedish information is correct.
Hans Lindblad State Secretary of the Treasury confirming the details.
- During the sales process, we examined the family Antonov and all financiers behind all the company added bid at Saab, "he told the DI.

Cheapest close
GM considered by any investor tours to the closure of the Saab would be the cheapest option, but Hans Lindblad managed to stretch the deadline.
- GM was in a delicate position because the company was criticized for not himself have discovered the suspicions of family Antonovs criminal connections. It facilitated for us to argue for giving bidders have a chance, "says Hans Lindblad.
The deal could be implemented after the Spykers principal owner Victor Muller bought out the family Antonov.

Protect taxpayers
The Ministry of Industry does not comment on the matter.
- But we have been incredibly accurate in the process, not least because it is taxpayers' money, and used the tools we have to ensure it, "said Enterprise and Energy Maud Olofsson's press secretary Frank Nilsson.
Expressen has unsuccessfully sought Victor Muller.

odlican tekst, prvi koji govori o stvarnim namerama pomenute kompanije.
Bojim se jedino sto ce nekvalitetna roba niske cene da zatvori vise radnih mesta u Srbiji, nego li otvori, a vecina ce biti otvorena u prodaji, ne u proizvodnji, koja ce, biti paravan radi stvaranja iluzije SRB frendly kompanije, te da ce kompletna proizvodnja biti posle ______________ (rok upisati po zelji) zatvorena.
U nekom od predhodnih tekstova na ovu temu pomenut je odnos od 10 trgovaca na jednog proizvodnog radnika. Pa nemojte nas vuci za nos, zar ne treba obrnuto.
Ikei - iste trzisne uslove kao i svima drugima

Odlican tekst!

Dobar tekst koji pogadja u srz problema.
IKÈA je poslovala u Srbiji 1990/92 a zatim napustila Srbiju zbog sankcija.Tada su kupili zemlju kod Novih Banovaca. Ispostavilo se da ta zemlja sada nije na dobroj lokaciji, pa su krenuli u potragu za zemljistem u okolini aerodroma i Laste na autoputu Beograd -Nis.
Naravno tajkuni su pokupovali svu zemlju duz autoputa, znajuci da ce je ovakvim kompanijama prodati po visestrukoj ceni.
IKEA je nezadovoljna cenama pokusala da izvrsi pritisak na Vladu Srbije da im ustupi zemljiste poljoprivrednog instituta u okolini aerodroma po povlascenoj ceni bez tendera, obrazlazuci ovakav ustupak time sto ce zaposliti dve hiljade ljudi u svom trznom centru. Pominjala se i nekakva fabrika namestaja u Loznici u medijima sto je totalna glupost jer IKEA nije proizvodjac namestaja, vec trgovinski lanac koji ima svoje dobavljace iz zemalja sa najjeftinijom ponudom i radnom snagom koji rade namestaj po dizajnu njihovih strucnjaka.
Ovaj tekst upravo demistifikuje stvari: IKEA ne dolazi da razvija Srbiju i zaposljava ljude, vec da dobro zaradi na trzistu "gladnom" njenih proizvoda (podatak o 200 000 kupaca iz Srbije u Budimpestanskoj IKEI daje im nadu u poslovni uspeh).
IKEA osim svoje prodavnice planira da napravi i trzni centar, gde ce lokale iznajmljivati trgovcima kao sto to rade Delta City i Usce. Naravno po trzisnim cenama! Zato nisam siguran da drzava treba da se mesa u ovu stvar. Ako zelite da ostvarite profit morate biti spremni i da platite trzisnu cenu zemljista, a ne da nudite sumnjivu socijalnu pricu o zaposljavanju par hiljada ljudi. Naravno nasa Vlada se "peca" na ovakvu pricu, posto im ocajnicki treba veliko ime koje bi investiralo u ovom kriznom trenutku i zaposlilo bar neke ljude dok strajkovi gladnih i nezaposlenih drmaju Srbiju. Nadaju se da ce takva investicija pokazati drugima da je eto Srbija sigurna i vredna ulaganja.
Ne treba zaboraviti da je IKEA pozvala u pomoc i svedskog ambasadora, a bogami i Karl Bilta ministra inostranih poslova sa dugim stazom mirotvorca i pregovaraca u bivsoj Jugoslaviji ne bi li jos malo izvrsili pritisak na Vladu. Legitimno, svaka drzava stoji iza svojih privrednika i pokusava da sto bolje plasira svoje proizvode.
IKEA je vec kupila zemljiste u okolini Zagreba i Splita a isto planira da uradi i u Ljubljani. Zadnjih petnaestak godina bacili su akcenat na istocnu Evropu, Rusiju i Kinu posto je konkurencija u zapadnoj Evropi mnogo veca, samim tim i profit manji.
Ovde se mora pomenuti i da je vecina menadzmenta (nasi ljudi da ne bude zabune) koja je radila u IKEI devedesetih u Beogradu, nastavila da radi u inostranstvu za istu kompaniju i sada zele da se vrate u Srbiju sa ustolicenim pozicijama.
Ovo naravno nase potrosace i kupce svedskog giganta ne zanima. I ne treba!
Oni zele jeftiniji namestaj, pokucstvo i sarenilo koje im IKEA nesebicno daje.

Nekima jos nije jasno da imamo Globalizaciju svetskog ekonomskog poretka?Ako Kina drzi u SAD 895 milijardi dolaresa,kao i Rusija sa 120,i to u drzavne obveznice berzanske i akcije,onda taj ne zna nista o zivotu.Da ne spominjemo Japan,Saudisku Arabiju,Kuvajt,Dubaj koliko oni drze u EU i SAD.Vec izgleda da ciplea zulja kod onih koji hoce da unovce zemljiste za trzisnu cenu?Koja je ta trzisna cena?Da kao u Berlinu,Parizu,Londonu,Tokiju,Rimu?Zemlje koje imaju vecu kupovnu moc gradjani.Cena kvm2 stambenog prostora kod nas kao i u svetskim metropolama,i zato se guli narod za pare.A ko to guli?Na citaocima komentara da raspoznaju.Najbolji recept izolacija Srbije.CEFTA se smanjuje,uskoro CG,Bosna i Makedonija u EU i NATOu?Mi gde nadjemo mesto.

@Ali Baba

E pa u Rusiji se IKEA vec pozicionirala,pa tako dokaz za jos jedan autogol.U Rusiji IKEA posluje sa gubicima vise stotina milijona evra vec par godina.I to auto gol za Ali Babu.IKEA ne zatvara svoje trgivinske centre i pored gubitaka u Rusiji.IKEA ne izdaje svoje lokale drugim trgovinskim lancima,vec sama ima svoje proizvode ili usluge koje nudi,koje nisu direktno povezane s kucnim potrebstinama.Tako lepo zatvoriti vrata IKEI,je isto jos jedan auto gol.Odliv deviza ce biti kada nasi gradjani budu putovali za Hrvastku,Madjarsku,Makedoniju,CG ili Bosnu da pazare kod IKEAe.Imamo 2 alternative ili zatvoriti granice i izolirati se ili se otvoriti.Mozda neko misli da neki tajkun bude zastupnik IKEA i njenih prozivoda.Kao Delta za Alfu,Mercedes,NIKE itd...Ne bi nikom bilo tesko da puni kasu DELTI ali kada svi znamo kako je Delta nastala i na koji nacin,a svi znaju kako je IKEA nastala,jos pogotovu da opljackano se ne vraca,e to je enigma za tajkune i bice jos veca kada narod ostane jos vise bez posla i digne se kuka i motika.Vlast ako pribegne Milosevicevom receptu,znamo kako ce zavrsiti,a ovog puta i tajkni i zato ima Miskovic kucu u Londonu,Zepter u Svici itd...Sarica jure vlasti za kriminal u sustini on radi isti kriminal kao i nasi tajkuni sto rade od pada Berlina.Bogami svi znamo danas ko su vlasnici privatnih firmi kod nas,i sta su bili za vreme vladavine Tita.I to je kriminal isti kao Saricev.

Tekst je po običaju sa aršinima kako za koga. Juče pročitam i vidim sliku da se u Zemunu otvara kineski šoping centar. Sad ja pitam novinara koji je ovo pisao, a pre svega Politiku kao našu najstariju novinu sledeće.
1. Pokrenuše li kinezi neku proizvodnju i Srbiji.
2. Koje sve inspekcije dozvoljavaju da se uvozi naj bofl roba u Srbiju.

Ikea je tehnologija, kultura, disciplina u proizvodnji i da ne dužim više od nje se može mnogo naučiti. To je ono što nam treba. Biznis je ozbiljna stvar. Praviće i naše fabrike i fabrikice neku nogicu za stolicu ali samo kada je naprave kako treba.

@Sasha
Pod komnustima je Srbija dozivela najveci stepen razvoja u istoriji.Pre drugog svetskog rata je bila jedna od najsiromasnijih zemalja ne samo u evropi bez skoro ikakve industrije i sa poljoprovredom na totalno primitivnom nivou.A ovi danasnji ne kraduckaju malo nego ja ne mogu da zamislim da postoji drzava gde se vise krade.
Ako je nekom najvece zadovoljstvo i cilj u zivotu da udje u neki trzni centar gde pise Ikea mora malo da se presabere.Moj otac 80-tih nije imao Delta City ali je ziveo 10 puta bolje od mene u mojim godinama.

Hoce trgovac namestajem i dzidza-bodzama za kucu da kupi ledinu sa prilaznim putem negde na periferiji, i da napravi izlozbeni prostor sa magacinom, kasama, i dva-tri restorana brze hrane u prizemlju.

A mi smo, kao i od svega, napravili pol'tičko pitanje.

Pa ne planiraju ljudi nuklearni reaktor, ili raketodrom da naprave, pa da moramo referendum da pravimo da li da im pustimo da od nekog lokalnog mafijaša otkupe neku ledinu po ceni tri puta većoj od ekvivalentne ledine pored Budimpešte.

Problem nastaje u činjenici da je država nesposobna da upravlja i svojim javnim preduzećima, a kamoli planskom privredom. Negirajući uticaj tržišta na razvoj (razvoj standarda radi rasta potražnje) državi se poverava mnogo više nego što je spremna da ponese.

Tanka je granica uspešnog i neuspešnog protekcionizma u tržišnoj ekonomiji.

Autor teksta iako dobro određuje problem, ne nudi nikakvo rešenje.

Nije slucajno da smo tu gde smo. Nasi ministri radije traze zemljiste u Beogradu za Ikeu umesto da resavaju probleme u lose privatizovanim firmama. Cak su i doneli novi zakon po kome drzava moze investitoru od nacionalnog znacaja da proda zemljiste pod mnogo povoljnijim uslovima od trzisnih. Kakav je to investitor koji nema ni za zemljiste? Zasto da im drzava da sve moguce pogodnosti, a oni da nam prodaju robu proizvedenu u Aziji.

tekst je pravi, ali se ne uklapa u laganiji način koji vlaa u našoj ekonomiji - uzimanja kredita na sve strane. i još se hvaliti time?
pa koji se normalan domaćin hvali time što je pozajmio pare od nekoga?

bez obzira na svu suštinu onoga što svaka normalna država treba da radi da bi ekonomski jačala, mi to ne radimo i to se vidi. sve smo zavisniji od drugih umesto da taj uticaj slabi, i umesto jačanja, sve više smo tudji radnici.

Moze da misli sta ko hoce, hvala bogu. TEXT JE ODLICAN i NIJE ni na koji nacin uperen PROTIV IKEA-a. Tekst govori o zbunjenosti domaceg establismenta i nesposobnosti da ucine bilo sta korisno za Srpski narod. IKEA ce na kraju doci u Srbiju i od toga ce za Srpski narod svakako biti koristi, jedino je pitanje koliko i kakve, o cemu i tekst govori.

Nazalost je meni ovo prvi put da vidim da neko ovako jasnim jezikom govori o temama od sustinskog znacaja za Srbiju. Kakvim jezikom se raspravlja na sednicama vlade i u skupstini necu ni da zamisljam. Jeza me hvata!

Што неко написа раније већина људи није уопште прочитала чланак док велики дио формира мишљење на бази полуинформација и гласина.

1. ИКЕА је у овом тексту наведена само примјер. Основна критика је о дилетантској економској политици власти. Они који тврде да аутор није понудио рјешење нису ни читали текст односно нису га разумјели иако је тешко написати и/или наћи разумљивији текст о економским темама уопште (за то неразумијевање Небојша ни најмање није крив).

2. ИКЕА итекако има и производњу. Копрпорација ИКЕА се састоји од (бар) три правно независне компаније (једино заједничко им је исти власник и негдје у имену ријеч ИКЕА) са основном дјелатношћу базираном на производњи, трговини (продаји) и издавању некретнина. Проблем је да ИКЕА жели само да се бави трговином и некретнинама у Србији, али да добија (излобира) погодности као да се ради о производњи. Нормално ИКЕА жели да добије максимално, а са овима на власти добиће и више да би то касније медијски приказали као фантастичан економски успјех. Кад су успјели са Фијатом, 1.000 еура итд. како би тек манипулисали ИКЕА-ом.

3. Ја радо купујем у ИКЕА-и и они који причају о лошем квалитету никад нису ништа тамо купили (на жалост сам трентуно прилично далеко од најближе робне куће за разлику од времена када ми је требало само 10мин). ИКЕА-ини производи имају висок квалитет у односу на цијену, задњих десетак година су доста поправили дизајн, у принципу купац је у ИКЕА-и увијек у праву, без проблема враћате робу ако сте незадовољни (без питања), ако је роба оштећена без поговора/расправе мијењају, бесплатно добијате вијке итд ако вам зафали, плаћају пристојно своје раднике и имају висок пословни морал итд. Али као и у свим другим ситуацијама важи колико пара толико и музике. За младе/људе који немају баш много пара тешко се може наћи нешто повољније.

Sve je ovde lepo receno i slazem se sa tim ali dzaba kada ce to da se prica gluvima. Drzavna administracija koja je ogrezla u korupciji ce po starom scenariju da kolje drzavnog vola za kilo mesa, tako da ljudi bliski tom poslu uzmu kilo mesa a nikoga nije briga za drzavnog vola, to ce narod da placa.

Odlican tekst. O ekonomskim temama obicno pisu diletanti, sto nije slucaj sa autorom ovog teksta. Da li ce Ikea doci ili nece nije pitaje za drzavu. Ikea moze da dodje, ali ne moze da diktira uslove na trzistu. Ja se slazem da ieka treba dati dzabe zemljiste da sagradi fabriku, ali ostalo je sve trzisna ekonomija. Mislim da je IKEA videla kako posluju nasi tajkuni pa resili i oni sebi da stvore monopol.
Ikea samor adi ono sto je najbolje za nju. Nasi politicari rade ono sto je najbolje za njihove porodice. O drzavi i gradjanima se niko ne brine.
Mislim da je Srbija jedno veliko trziste da ima bar 3 IKEA prodavnice. Vreme je da nas narod pocne da ostavlja zaradjeni novac u Srbiju, a ne da kupuje namestaj u okolnim zemljama.
IKEA treba da dodje u Srbiju, a sa njom i zapadni trgovinski lani robe siroke potrosnje. Cene bi pale za 25% za mesec dana.

Vecina ljudi ovde ne kapira poentu teksta nego se raspravalja koji je namestaj bolji.Ovde se prica o ekonomiji Srbije tj ekonomiji destrukcije i sam naslov kaze "Ikea kao metafora" ,neki izgleda tekst nisu ni citali vec opleli po svojoj omiljenoj temi ,a to je da je Ikejin namesten nesto vanzemljasko.Izgradnja novih stanova nikad gora u istoriji Srbije ,cak 30 PUTA manja nego pre 30-40 godina a ovde najveci problem u Srbiji dal ce da bude marka namestaja ova ili ona.

Ispravno misljenje!

Odlican tekst, a ima i dobrih komentara na njega.
Ja bih samo da ukazem na to da drzava ne pravi ovakve aranzmane sa malim/srednjim domacim ili stranim investitorima koji bi ovde pokretali PROIZVODNJU. IKEA je brend za koji su svi culi i dize se velika prasina oko nje. Sta je sa drugim (manjim) investitorima. NJima umesto da se pomogne, na njih padnu svi moguci drzavni nameti ODMAH.
Pre nesto manje od godinu dana gledao sam prilog kako je oteran jedan nemacki investitor, koji je kupio neke stare hale, renovirao ih, doneo masine za proizvodnju, selektovao ljude i cekao... ... EPS da izvrse ponovno prikljucenje struje u tim halama. I cekali... ... a ovi su im na kraju rekli da NEMA TEHNICKIH USLOVA.
Nemci se lepo pokupili i otisli. Pozvali medije da kazu zasto su otisli. I nikom nista zbog toga...

PA oduvek je nasa boljka bila ili da odbijamo strance ili da smo suvise snishodljivi. PA se tako i sad odnosimo prema stranim investitorima.

Iskreno receno ziveci u Svedskoj i kupujuci te proizvode retko sam video da je neki proizveden u doticnoj zelji. Sto ce reci da Ikea gleda profit a ne u kojoj ce zemlji proizvoditi.Ingvar Kamrad vlasnik Ikea poznata cicija i to objasnjava sve!

Naravno da zelim da IKEA dodje u Srbiju, da ne bismo morali da idemo do Budimpeste i Beca da odande donosimo stvari za opremanje stana. Ali, ne zelim da IKEA udje u Srbiju pod svojim uslovima, vec zelim konstruktivni i kompromisni dogovor od kog cemo imati koristi i mi i oni. A da nekoga molimo da dodje, da im poklanjamo sve i svasta da bi dosli, to zaista ne zelim.

Cini mi se da 90% ljudi koji imaju misljenje o ovome Ikeinu prodavnicu nije videlo ni na slici.

Zakljucak je da tajkuni se bore za profit,paralelno tamo gde nemaju mogucnost da gomilaju kompanije u svojim interesnim sverama,ugardjuju se ne bitno da li je u pitanju tajkunski uvozni lobi ili domaci monopol i protekcionizam.Krivi su oni koji vec skoro deceniju i oni pre samo su koncentrisani da sto vise zarade.Lepo je to objasnila za Kaziprst Verca Barac jutros.

@Vucko
Ako je Ikea dobra prodavace i bez povlastica.Ne kapiram zasto strani lanac koji uvozi treba da ima vece povlastice nego domaci proizvodjac namestaja.To je suludo,IKEA je samo primer.Stranac ovde otvori nesto da zaradi sto je logicno ,nazalost ne fabrike nego samo telekomunikacije,banke,trgovine.. tj nista sto stvara dodatnu vrednost i podize standard.A za to je kriva drzava koja se tako postavala.I kad ostvari profit ovde strana kompanija taj profit ce naravno proslediti centrali ,nece ovde da ga drzi u carapi.Onda ce da od tog profita da kupi eure od NBS i iznese iz zemlje i obori kurs za neki promil a samim tim i standard.Dinkic @ Co kriju da strane banke iznesu iz zemlje 600 miliona eura godisnje profita svake godine i za toliko nas osiromase.Tu brojku svi znaju ali nikad neces videti da kreatori politike u Srbiji izadju pred gradjane i "pohvale" se time.

Jedva sam cekala da se otvori Ikea i kod nas. Ali kako se ovo samo prolongira, sve to u vezi Ikee me vec zamara.
Samo da ne bude kao Zara. Jedva sam cekala da dodje, a sada ni ne ulazim u nju.

Човек жели да нам каже само једно: Странци су углавном у Србији да узму паре, не да организују производњу. На нама је да производимо, ако умемо и хоћемо. Или како наш народ каже: Туђа рука свраб не чеше.

Pod prvo IKEA najveci deo u svojem asortimanu ne proizvodi,vec drugi proizvode za nju po celom svetu.Dizajneri IKEA mogu i da naruce kod samostalnih proizvodjaca kao kod SIMPA spavace duseke ako ispunjavaju unapred odredjeni kvalite i zadovoljavajucu cenu.Koja je razlika izmedju Mercedesa,Fiata,Audi,Della i IKEA itd..?Svi oni kupuju delove za svoje proizvode koje ugradjuju u svoje krajne produkte na ponudi kupcima na trzistu koji nose njihovo ime i to rade kod manjih privatnih proizvodjaca.Sledece pitanje je da li treba Fiat kao sto namerava da proizvodi neke svoje modele kod nas i sami organizuju proizvodnju i daju novac kod domacih proizvodjaca delove da bi posle kupovali delove za svoje automobile prilikom sklapanja?Sigurno da ne.Zasto ne?Pa lepo zato sto nasi proizvodjaci delova moraju sami da ponude Fiatu svoje mogucnosti za proizvodnju njima potrebnih delova.Verovatno Fiat ima i uslove koji kvalitet,standard delovi moraju posedovati i da ih pre upotrebe testiraju,a to ne mogu preko noci uciniti vec kroz visegodisnje testiranje ili koriscenje u svojim vozilima.Za to vreme se moraju automobili sklapati,zato ce uvoziti delove koje ne mozemo mi njima ponuditi u ovom momentu.Zasto ne moze domaca privatna industrija nesto vec sada njima ponuditi.Nemoze iz razloga da tokom privatizacije novi vlasnici nemaju pojma kako se vode kompanije,takodje pokupovalisu i oprali svoj novac.Zasto nisu kupili i investirali u novu proizvodnu tehologiju vec cekaju da im drzava da novac i nadje kupce za njihove proizvode,za to vreme oni ce da sede i cekaju kupce narucioce.Bosch koji proizvodi pored ostalog i elektro delove za vozila znaci mora da kupi EI Nis da bi tamo proizvodio neki deo da bi Fiat posle u Kragujevcu ugradjivao?Zasto bi to radili,kada vec imaju na primer u Austriji pogon koji moze da zaadovolji i potrebe Fiatu,BMW,Mercedesu itd...Tamo imaju alat,objekte i disciplinovano radnu snagu.Sta moze da ponudi EI Nis?Ili neka druga privatizovana firma ciji su vlasnici nama poznata njihova pozadina?Veliko NISTA.Zakljucak je da oni koji su iznosili iz zemlje novac za vreme Milosevica,kao i kroz ne zakonite radnje zaradili kapital,oprali kupovajuci nekretnine,lokale,zemljiste.firme itd..,hoce da dupliraju svoj profit kroz investicije i ozakone svoje imetke,pa cak i kroz pritupanje EU?Jadni smo mi kada imamo takve gazde.Ko je to njima omogucio?Zar nam treba odgovor?Nece ni jedna strana seriozna firma da saradjuje sa takvim nasim domacim vlasnicima.Nece ni sa njihovim podanicima koje su oni postavili za pregovarace,jer znaju iz kojeg miljea dolaze.A tek sto nije ucinjena restitucija i ne zna se ko je cega vlasnik,pa tako izbegavaju sudske procese itd...Nama su potrebna nova radna mesta,nama je potreban veci standard nasim gradjanima,nama je potrebna veca kupovna moc,nama su potrebne zdrave i konkuretne kompanije,nama su potrebne efikasne i postene institucije,nama je potrebno mnogo toga,a niko da pocne i pokrene zdrav razum,a ne da nam ne sposobni vode privredu,sudtsvo,politiku.Potrebna je nama svima velika doza postenja i realnosti,a to mi nemamo i zato nam je kako i prezivljavamo od danas do sutra.Tako zivimo vise od 60 godina.Neko mora na sud,neko u zatvor,a neko da vodi zemlju i njen narod.Ne mozemo da svaljujemo svu krivicu na nekog drugog,vec uzmimo se pameti i na nas same odgovornost za sve sto nam se dogadja.

Stranci dosli ovde da zaradjuju,za razliku od srpskog kapitaliste koji se bavi lopovlukom,(98% firmi koje su domaci kupili il propale il ce propasti),neplacanjem radnika monopolisanjem i sa svim najgorim sto se zamisliti moze.

Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije
Cene hrane diktiraju karteli
Zabranjeni sporazumi na relaciji proizvođač – trgovac već su dokazani, ali kazne, kao najmoćnije sredstvo borbe protiv dogovaranja cena, još nikome nisu naplaćene
Srbija još nije naplatila nijednu kaznu zbog kartelskog udruživanja i dogovaranja cena. Potrošači i dalje plaćaju ceh zbog zatvorenog tržišta posebno prilikom kupovine osnovnih životnih namirnica, ali su zabranjeni sporazumi utvrđeni i u prodaji lekova, uslugama taksi prevoza, osiguranja, kaže za „Potrošač“ Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.

Karteli su, dodaje, najvidljiviji u proizvodnji i prodaji hrane, a uočeno je da cene uglavnom diktiraju proizvođači dok trgovcima odgovara ovakvo stanje u kome mogu da zadrže visoke marže.

I pored toga što Komisija za zaštitu konkurencije prema novom zakonu ima znatno veća ovlašćenja, jači pritisak na privredu može se ostvariti samo naplaćivanjem rigoroznih kazni za dokazano kartelsko udruživanje. Komisija može da izrekne mere i novčane kazne, ali će morati da sačeka donošenje uredbi kojima će biti utvrđeni kriterijumi za izricanje kazni da bi one bile i naplaćene.

Prema novim ovlašćenjima, službenicima komisija je omogućeno da lakše pribavljaju dokaze, nenajavljeno ulaze i pregledaju poslovne prostorije i dokumentaciju učesnika na tržištu.



Dijana Marković-Bajalović (Foto Dragan Jevremović)– Ali i tu je sve više problema, kompanije sve češće angažuju advokatske kancelarije da „čiste” dokumentaciju i uklone eventualne dokaze. Izostaju i imejl prepiske, ovakvi dogovori su uglavnom poverljivi i usmeni i nije retkost da se dešavaju u udruženjima i privrednim komorama – kaže Bajalović.

Kako objašnjava, manja kartele su najčešće spremna da raskrinkaju preduzeća koja su do juče bila deo te igre, ali im više ne odgovara sistem dogovorenih cena i nedostatak prave konkurencije. U Evropi se karteli u 99 odsto slučajeva otkrivaju upravo na taj način. Manji igrači prijavljuju slučajeve i pojavljuju se u postupku kao zaštićeni svedoci, takozvani insajderi, što se pokazalo kao najdelotvornije i u svetskim iskustvima.

Propisane kazne su visoke i kreću se od jedan do deset odsto ukupnog godišnjeg prihoda firme. U drugim zemljama , a tako će verovatno biti i kod nas, velike kompanije ponekad imaju interes da plaćaju kaznu i da ponavljaju prestupe jer im je monopolska renta mnogo primamljivija i veća od kazne koja je određena.

– I u svetu je sve više ponavljača, pa se traga za novim rešenjima koja bi dodatno sankcionisala one koji se lako ne odriču kartela – kaže naša sagovornica.

Na pitanje kakva je situacija u regionu, ona je istakla da je u svim tranzicionim zemljama slična situacija, ali da se ne bi trebalo meriti sa drugima, nego učiniti sve da se ovdašnje tržište što pre reguliše.

Jelica Antelj - Ivana Albunović

-------------------------------------------------

U zatvor zbog štelovanja cena

U EU drakonski se kažnjavaju kompanije koje koriste položaj i međusobno dogovaraju cene. – Rukovodioci Danlopa zbog kršenja zakona o konkurenciji 2008. godine osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne i oko milion funti novčane globe

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 21. januara – Istraga koja je nedavno pokrenuta protiv poznate italijanske kompanije Ferero zbog sumnji da je sa najvećim belgijskim maloprodajnim prehrambenim lancima Delez, Karfur i Kolrojt dogovarala cene svojih proizvoda mogla bi da ima veoma teške posledice za sve učesnike u ovom aranžmanu. Belgijski savet za zaštitu konkurencije osumnjičio je navedene firme da su od 2002. do 2008. godine koordinirano podizali cenu poznatog krema „nutela” što je suprotno zakonu. Dok bude trajala istraga, a to će po svemu sudeći potrajati nekoliko narednih meseci, javnost neće biti informisana o njenim detaljima, ali njen epilog će svakako pobuditi novu pažnju.

U iščekivanju rezultata istrage vredi se podsetiti da ovo nije prvi takav slučaj u Evropskoj uniji, a na osnovu toga može se izvući i zaključak da ukoliko akterima bude dokazana krivica to će povući za sobom drakonske kazne. Takvim epilogom okončan je slučaj trojice rukovodilaca britanske kompanije Danlop, poznate pre svega po proizvodnji automobilskih guma, koji su 2008. godine zbog kršenja zakona o konkurenciji osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne i oko milion funti novčane globe. Za njih je utvrđeno da su uz pomoć partnera u prodajnoj mreži dogovarali cene gumenih creva koja se koriste za pretakanje nafte iz skladišta u tankere i obratno.

Specijalna gumena creva otporna na agresivni uticaj morske vode ne proizvodi baš mnogo kompanija u svetu, pa je njihov položaj na tržištu samim tim bio veoma povoljan. Međutim, zajedničkom istragom britanskih i američkih organa utvrđeno je da su trojica direktora „Danlop nafte” decenijama zloupotrebljavala povlašćen položaj na tržištu naduvavajući cene proizvoda za čitavih 18 odsto, što je rezultiralo dodatnim prihodom od oko 75 miliona funti na globalnom nivou.

Uprkos veoma pažljivom i finom načinu zloupotrebe ovaj „kartel morskih creva” kako su ih nazvali britanski mediji našao se pod istragom 2003. godine. Trojica direktora (generalni, za marketing i za prodaju) uhapšeni su u Hjustonu, a istovremeno istražitelji su ušli u njihove kancelarije i počeli da češljaju arhive. Uskoro su svi priznali da su zaista učinili sve ono za šta su optuženi – ograničavali zalihe, fiksirali cene i lažirali ponude za transportna creva i prateću opremu. Sud im je izrekao zatvorske kazne od dve i po do tri godine i ukupnu novčanu kaznu od milion funti sa kratkim rokom plaćanja – ili dodatnih tri do četiri godine zatvora.

Japanska multinacionalna kompanija Nintendo, poznata pre svega kao proizvođač elektronskih igrica i konzola, takođe je bila suočena sa velikom kaznom. Evropska komisija zatražila je 2002. godine da kompanija plati oko 150 miliona evra kazne zbog toga što je u dosluhu sa sedam evropskih distributera dogovarala maloprodajne cene svojih proizvoda. Odgovarajući sud potvrdio je njihov zahtev. Predstavnici Nintenda uložili su 2003. godine žalbu Evropskom sudu tvrdeći da je izrečena kazna „preterana, nezakonita i šokantna”, a sud je prošle godine na žalbu odgovorio presudom. Novčana kazna je drastično umanjena, ali je Nintendo morao da plati 30 miliona evra.

„Britiš ervejz” takođe je bio kažnjavan zbog fiksiranja cene avionskih karata sa više od 120 miliona funti, kao i proizvođači mobilnih telefona Šarp i El Dži koji su morali da plate više od pola milijarde dolara kazne zbog štimovanja cena LCD monitora.

Ukoliko belgijski istražitelji budu pronašli elemente nezakonitog tržišnog poslovanja kompanije Ferero i domaćih distributera njihovih proizvoda, nema sumnje da će im biti izrečene adekvatne kazne. Sudeći prema navedenim primerima iz evropske prošlosti i s obzirom na to da se sumnje odnose na višegodišnji vremenski period, kazne će verovatno biti izražene u milionima evra.

Vladimir Jokanović

---------------------------------------------------

Fiksiranje cena i karteli

Fiksiranjem cena naziva se sporazum između više učesnika sa iste strane tržišta kojim se reguliše kupovina ili prodaja istog proizvoda, usluga ili robe po isključivo određenoj fiksnoj ceni. Sporazum podrazumeva čitav niz mera koje omogućavaju održavanje cene na datom nivou, kao i regulisanje ponude i tražnje. Grupa tržišnih subjekata koji su uključeni u fiksiranje cena naziva se kartel. Fiksiranje cena smatra se zaverom ili dogovorom više trgovaca u cilju sticanja uzajamne dobiti. U mnogim zemljama je protivzakonito, ali ne u svim.

V. J.

--------------------------------------------------



Ekonomista Miroslav ProkopijevićCeh plaćaju potrošači

Kartel Srbija, rekao bih, blaga je ocena ili nežna formulacija za stanje na našem tržištu. Monopolska renta je nešto čega se učesnici u kartelima teško odriču. Na pitanje gde su karteli najuočljiviji, on kaže da se o ulju najviše govori, ali ga on ne bi stavio na prvo mesto.

– Sumnjiv mi je šećer, konditorska industrija, ali dalje i svi važniji artikli, počev od vanilin šećera i praška za pecivo. Te pozicije datiraju još iz stare Jugoslavije. Cenu plaćaju potrošači, a problem može da reši jedino konkurencija.

---------------------------------------------------

Trgovci opet na proveri

Krajem prošle godine komisija je po službenoj dužnosti pokrenula postupke protiv preduzeća „Idea”, „Svislajon”, „Grand prom”, „Metro keš end keri” i „Delta DMD”. Tako će se, na primer, u slučaju „Ideje” i dobavljača „Svislajon” i „Grand prom” utvrđivati postojanje prakse dogovaranja o „ceni na polici”. Da li se u ovom slučaju poslovalo po ugovorenoj formuli određivanja maloprodajne cene, odnosno ugovaranja dopunskog rabata za maloprodavca koji prodaje robu po preporučenoj ceni, pokazaće „istraga”. Rešavanjem slučaja „Metro keš end keri” i „Delta DMD” trebalo bi da saznamo da li je bilo razmene poverljivih tržišnih informacija između proizvođača i prodavca na malo.

Istovremeno, komisija vodi postupak po odredbama ranijeg Zakona o zaštiti konkurencije protiv „Invej” i „Metro keš end keri”, kompanije Dijamant i 24 privredna društva koja posluju na tržištu trgovine na malo prehrambenim proizvodima.

– Ispitujemo da li su proizvođači indirektno određivali cene u maloprodaji uz obezbeđivanje dodatnog rabata maloprodavcima koji su prihvatali da robu prodaju po preporučenoj ceni – ističu u Komisiji.

-----------------------------------------------------

Rešeni slučajevi

Nekoliko slučajeva u protekle dve godine je i okončano. Krajem 2008. doneto je rešenje kojim je utvrđeno da su najveći proizvođači lekova i veledrogerije u Srbiji Hemofarm a.d., Galenika a.d., Zdravlje a.d., Jugoremedija a.d., Habitfarm a.d., Srbolek a.d., Slavijamed d.o.o., Pharma Swiss d.o.o., Velefarm a.d., Vetfarm a.d., Farmalogist d.o.o., Jugohemija farmacija d.o.o., Vetprom hemikalije a.d., Farmanova veleprodaja d.o.o. i Unihemkom d.o.o., sklopili zabranjene sporazume.

Mesec dana ranije savet je doneo rešenje o zabranjenom sporazumu i u slučaju Veterinarske komore Srbije zbog cenovnika o minimalnim cenama veterinarskih usluga.

U 2007. godini komisija je donela rešenje o nedozvoljenim sporazumima taksi prevoznika, i vodila postupak protiv Unije privatnih pekara Srbije i Vojvodine zbog sumnje da su dogovarali cenu hleba.

---------------------------------------------------

Andrej Plahutnik, vođa projekta Evropske komisije

Cene u Srbiji su visoke

Nijedno tržište, pa ni slovenačko, nije se oslobodilo kartela. Oni postoje svuda, samo je pitanje, da li se otkrivaju i kažnjavaju i sa kakvim učinkom na nacionalnu (ili višenacionalnu – u slučaju EU) ekonomiju. Ako samo pogledamo neke slučajeve u EU u poslednje vreme, gde kazne za kartele po pravilu nisu niže od nekoliko stotina miliona evra, nekad prelaze i milijardu, vidimo, da je ekonomija bez kartela neki ideal, koji u ovom trenutku ne postoji, kaže za „Potrošač” Andrej Plahutnik, vođa projekta Evropske komisije za pomoć srpskoj antimonopolskoj komisiji.

Da li je tržište Srbije kartelizovano?

Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) pored nadležnog suda jedini je organ, koji može na osnovu rešenih slučajeva kompetentno da izjavi, koji karteli (u kojim oblastima, u kakvim oblicima i sa kakvim posledicama) postoje; bez postojeće empirike je svaka izjava nagađanje. Što se tiče odnosa kvaliteta i cena i mogućnosti izbora za potrošače, treba uzeti u obzir da je Srbija još u tranziciji, a slobodan protok robe i usluga u većoj meri uvodi se tek posle deblokade SSP. Stepen efikasne konkurencije zavisi od otvorenosti tržišta i kupovne moći. Sa druge strane Srbija spada u red malih ekonomija, gde postoji veća tržišna dominacija (individualna ili kolektivna) pa sve to utiče na pomenuti stepen efikasne konkurencije, a s tim i na nivo cena i standard potrošača.

Kako se najefikasnije suzbijaju karteli?

Rigoroznim kaznama, koje imaju takozvani zastrašujući efekat. Kazna (u srpskom zakonu postoji „upravna mera”) i druge učesnike na tržištu u neku ruku upozorava, da je kršenje zakona skupo. Druga stvar je negativan medijski imidž kompanija, za koje se ustanovi, da su članovi kartela. Potrošači moraju imati u vidu da oni plaćaju suviše velike sume i da je to transfer ekonomskih benefita iz široke grupe potrošača na uzak krug članova kartela (ili bolje njihovih vlasnika). Novi zakon o zaštiti konkurencije KZK daje mogućnost izricanja upravnih mera i time, imajući u vidu i odredbe člana 73. SSP i sprovođenja rigorozne politike konkurencije. Na osnovu postojećeg zakona KZK ima dovoljno kompetencija.

Tako se rešava i u Evropskoj uniji?

U Sloveniji, kao i u drugim zemljama EU, postoje i nacionalni i prekogranični karteli, a veća efikasnost sprečavanja zavisi od nadležnih za izricanje kazni. Dok je to bilo u nadležnosti suda, sistem je bio neefikasan, kada je ta nadležnost prešla na institucije za zaštitu konkurencije, sistem postaje efikasniji. Treba imati u vidu da nikada nije moguće otkriti sve povrede zakona; bitno da se rigorozno kažnjava i da se ostvaruje mogućnost za dodatno otkrivanje kartela. Važno je obezbediti zaštitu od kazne za one kompanije koje sarađuju u postupku utvrđivanja kartela.

Živite u Srbiji, da li kao potrošač osećate posledice kartelizovanog tržišta, možda kroz više cene?

Moram reći da Srbija nije jeftina zemlja. Neki proizvodi manje koštaju nego u drugim zemljama Evrope (kao osnovne namirnice, prevoz…), ali u proseku većina proizvoda je skuplja. Pitanje je i koliko su veliki svetski igrači bili zainteresovani za ulazak na tržište, a koliko će biti ubuduće (vidi se, da ulaze novi investitori pogotovu na području trgovine – na primer KIKA) pa će u mnogo čemu stepen efikasne konkurencije (a time i standard potrošača) zavisiti i od toga.



[objavljeno u Politici: 28/01/2010]

Hvala Vam, samo da Vas cuje establisment,zgrozio bi se,oni ne znaju da isplaniraju ni svoj odmor,a bolje bi im bilo da spakuju kofere i napuste nasu,napacenu zemlju,sa novcem koji su posteno zaradili,svojim expertskim radom.

Reci da zemljiste kod novih Banovaca nije pogodno za IKEU je sve samo ne ozbiljno.Ako im je 90g.bilo dobro sada mora visestruko biti bolje,ali oni su deo tog zemljista prodali VOLVU.Tu se pravi petlja novi Banovci,aerodrom Batajnica,LOG Centar 11(austrijski Ajmax).Zar moramo svi doci u centar grada da bi kupili namestaj?Uzgred oni kupuju zemljiste vec nekih 5 god.Tada su cene bile neuporedivo jeftinije,i mogli su kupiti po ceni od 3000e/1ar u blizini METROA(novosadski autoput).I tada im je bilo skupo.

Skoro ne procitah bolji komentar!! Ko razume shvatice.Kao sto rece Margaret Tacer per 20-ak godina'' Ako hocete da unistite neku zemlju , unistite joj ekonomiju!''.
Pozdrav

Apsolutno se slazem sa pretposlednjim paragrafom ovog teksta. Jedna kompanija sledi svoje interese kada negde ulaze. Drzava, pak, sledi interese svojih gradjana. Znaci kada neka kompanija zeli da dodje recimo u Nis i otvori svoj proizvodni pogon, drzava treba da sabere 1) prihod od doprinosa za novozaposljene; 2) budzetski i socijalni dobitak sto ima manje nezaposlenih; 3) podsticaj domace industrije repromaterijala koji ce novopridosla kompanija pazariti u Nisu i okolini. S druge strane treba oduzeti a) vrednost zemljista koje se dodeli/proda po povlascenoj ceni kompaniji, b) ulaganja u infrastrukturu oko zemljista (prilazi, kanalizacija, struja i sl) i c) negativni odraz konkurencije na domacu privredu slicnog tipa. Sve u svemu, ako drzava nadje interes, sto vazi i za kompaniju, ima posla. Ako ne, svako na svoju stranu. Primer IKEA je dobar primer: blizu moje firme, IKEA je htela da otvori veliki distribucioni centar i pocela je pregovore sa lokalnom vlascu. Kad su sve sabrali, zapelo je oko asfaltiranih prilaza, koji vrede oko 3-4 miliona evra. Vlast je izvela racunicu u uvidela da se, ukoliko i ti prilazi idu njoj na teret, ne isplati dovoditi IKEA-u. IKEA je, pak, izvela svoju racunicu i nije htela da popusti. Molim lepo, svako na svoju stranu i dovidjenja. Mislim da tako treba i nasa vlast, republicka i lokalna, da postupi.

Prosta priča. Na ovom forumu sam više puta naveo da Ikei treba pomoći da dođe do zemljišta za svoj "blue box". Ali za to im ne treba 70 ha već 2-3 ha. Oni hoće 70ha, pa da razviju retail park sa 300-400.000 m2 (od čega je Ikea 20.000 m2), pa da dalje prodaju. IKEA je u Srbiju ušla prvenstveno kao Real Estate kompanija - kad se to tako prihvati, sve je lakše razumeti. Uostalom, registrovali su tri firme u Srbiji, a sve vodi Inter Ikea Centre Srbija (pogledati na APR-u).

Svaka ino kompanija, za svoja ulaganja kod odabira zemlje gde će izgraditi bilo kakvu fabriku ili pogon, traži između ostalog da može izneti kapital iz zemlje kao i jeftinu sirovinsku bazu sa jeftinom radnom snagom.
Pošto smo mi ekonomski siromašna zemlja
u tranziciji, normalno je da stvaramo pogodnosti za priliv stranog kapitala i otvaranje fabrika i pogona, ali ne na štetu naše države i ljudi koji u njoj žive. Ovo podrazumeva ograničenje iznosa dobiti iz zemlje na svega 10% kao i definisanje minimalnih zarada u zemlji.Neko će reći da pod takvim uslovima niko neće da dođe. To svakako nije tako, ako pogledamo kompanije u Evropskoj Uniji, videćemo da je cena radne snage 10 puta veća od naše.Radna snaga je roba, pa neka je onda na ovom tržištu plaćaju 5 puta manje što je plata od 1000 eur i što su uslovi koje im treba unapred prezentirati.U suprotnom, šta država i običan čovek ima od toga ako velika kompanija ovde radi, iznosi 90% kapitala iz zemlje i plaća našeg čoveka kao da radi u Africi.Pri tom samo se vlasnicima kompanije debelo isplati da rade ovde.

@dragan

Tako je Dragane,pitaj samo vlasnike Delte gde placaju porez i gde im se nalazi profit?Hi,hi,hi,hi.

Članak je za svaku pohvalu ! Ko redovno putuje napolje, imaće neku drugu predstavu o pojavi IKEA, ili bilo kojeg novog prodajnog lanca, A I USLOVA ŽIVOTA UOUPŠTE. U Srbiji možeš sve postići ako staviš keš u nečiji džep(to se tretira kao poslovni trošak-stranci vrlo dobro znaju za to), to je problem. Sve je ostalo priča u kontekstu 'Vaše pravo da znate sve'.. A pošto je društvo odraz onoga što počinje od pojedinca...Na Vama je šta ćete gledati, slušati i verovati... :-)