Mučan izbor između posla ili bebe

Poslodavac će uvek moći da kaže da je muškarac koji je primljen na posao bolje kvalifikovan od žene. Teško je dokazati polnu diskriminaciju. S druge strane bolje je motivisati poslodavca npr. oslobadjanjem dela poreza srazmerno broju trudnica, invalida i drugih ugroženih grupa zaposlenih u datoj firmi. Problem je samo što država nema ili neće da uloži pare za dobrobit ugroženih kategorija ljudi.

Ja sam diskriminisana sa radnog mesta,zbog trudnoće! I,to Zdravstvenom centru-Zaječar! Ali,nisam posustala iako je bilo pritisaka borila sam se za svoja prava i ostvarila ih! Oglasila sam se i preko lokalnih medija. To nisam uradila samo zbog sebe, već i da ohrabrim buduće majke da se bore za svoja prava!

Pa sta ocekivati u zemlji mediokriteta ?
Ovoj zemlji nikada nije bilo bitno da vodi racuna o natalitetu...boze moj, novorodjencad ne glasaju, kome li su bitna...
Dozovite se pameti dok ne nestanemo sa lica zemlje, sram vas bilo sve redom

ljudi, u Vojvodini zene dobijaju otkaz kad zatrudne i to nije nista novo,a sad tu pricaju o tome kako ima malo prijava!dok sudstvo ne poradi na sebi tesko ce moci na drugima!

Fašistička ucenjivanja od strane takozvanih poslodavaca koji gledaju samo svoj interes moraju da prestanu. Država i narod koji nisu u stanju da zaštite zene, decu i nemocne ne zaslužuju da postoje.

Poslodavci, narocito privatni ovde se ponasaju kao tirani. Zaposleni uz minimalnu platu nemaju pravo ni na sta. Slobodni dani, odmor... neki i neznaju sta je to. Uz to po pravilu zaboravljaju da uplacuju doprinose. Nisu u pitanju samo sitni privatnici, ovo krupniji su jos gori. Veliki trzni centri, recimo. Treba doneti zakone koji stite malog coveka a ne razne miskovice.

Ja ne vidim ni jedan jedini opravdan razlog zašto ne slagati potencijalnog poslodavca i dati mu, u ovom slučaju, odgovor koji mu prija.

Ukoliko on ima obraza da postavi takvo pitanje, imam ja još kako obraza da slažem.

Naročito treba imati u vidu da njemu i zakon zabranjuje takvo pitanje, a meni zakon ne zabranjuje da lažem.

Ma super je to priča "mora poslodavac da zaradi, a neko od roditelja mora da žrtvuje karijeru zbog dece", samo volela bih da vidim gde to u Srbiji ima da muškarac npr. zaradjuje dovoljno da sa jednom platom može da obezbedi kvalitetan život za sebe, ženu i decu? I koji to zakoni štite žene koje se odreknu karijere kada muž odluči da se razvede a one prestale odavno da rade i nemaju šanse da nadju posao? Osvestite se ljudi, nije ovo Amerika - ovo je Srbija.

Pri takvim razgovorima, ako ste mlađi muškarac, često je i pitanje: "Da li ste odslužili vojni rok?", a neretko se to javlja i u tekstu oglasa za posao, kao uslov. Pa i to je neka vrsta polne diskriminacije, posebno imajući u vidu da u vezi s tim čovek nema pravo izbora hoće li ili ne...

I moju zenu su pitali prilikom zaposljavanja u banci,isto pitanje. Naravno, rekla je ne, nije trepnula a slagala je. Dobila je posao! :)

Ovako nesto postoji odvajkada kod nas i nije nista cudno. Tacno je da kandidati za posao ne reaguju na ovakva pitanja ali me jos vise uzasava cinjenica da se ljudi upucuju na ombudsmana u `slucaju da je inspekcija rada nesenzibilisana i da ne reaguje` Jel to znaci da je njihov NERAD legalizovan i prihvatljiv? Kako neko moze ovako nesto da izjavi kao da je rekao `dobro jutro` i da ostane na mestu na kom je sada?

Ne mogu da verujem koliko ljudi piše komentare koji u suštini podržavaju ovakvu diskriminaciju. Sa takvim stavom - zaslužujemo da izumremo od bele kuge, i to čim pre to bolje!

Шта ћете ово је српски капитализам на делу.

Svako vuče na svoju stranu a trudnice i poslodavci su na suprotnim stranama. Samo mi smeta termin "karijera" kada se govori o konkurisanju za posao. Mislim da većina mladih žena ne traži posao da bi napredovala u karijeri i bila uspešna poslovna žena, nego da bi imala šta da jede (i ona i njeno dete).
Interesantno je da porodice koje primaju socijalnu pomoć nemaju problem da steknu decu, jer se tako njihov budžet neće smanjiti, naprotiv, uvećaće se. Takve porodice imaju najviše dece. Pa sad nek svako izvede svoj zaključak.

To je jako nezgodna stvar, jer nisu ni poslodavci krivi, oni moraju da zarade pare kojima ce ostalim zaposlenima platiti plate i sve one doprinose koja drzava uzima, normalno da ih zanima da li ce im buduci radnik/ca otici na visemesecno placeno odsustvo tokom koga ce morati da nadju adekvatnu zamenu, koju ce potom morati da otpuste kad se ta osoba vrati. Namerno kazem ta osoba, jer i muskarci imaju pravo na porodiljsko odsustvo. to bi drzava morala nekako bolje da regulise, tako da se i poslodavcu i zaposlenom isplati da ima sto vise dece, ali nazalost to nigde u svetu nije 100% adekvatno reseno, jedan od roditelja obicno mora da zrtvuje karijeru u nekoj meri.

Zivim na "zapadu" i mogu da potvrdim da uspesna karijera za oba parnera znaci da nemaju vremena za decu (pod uspesnom karijerom se ne podrazumeva kesir u samoposluzi, bez potcenjivanja kesira ili bilo kojeg drugog zanimanja). I to nema veze sa pitanjima koja se postavljaju prilikom regrutovanja. Jednostavno, ako hoces karijeru moras da radis (ili budes "prisutan") minimum 12 sati dnevno i kad na to dodas putovanje od kuce do posla i spavanje ne ostane ti skoro nista za privatan zivot. Zeleli ste kapitalizam, to je to. Neke zemlje su uvele 24 meseca placeno porodiljsko i opet to nije imalo skoro nikakav efekat na belu kugu. Moja bivsa sefica ima troje dece i veoma uspesnu karijeru, ali njen suprug ne radi vec 20 godina. Neko mora da se "zrtvuje". Ona mu uplacuje mesecno pare na odvojen racun da bi on, eto, zadrzao neku finansijsku nezavisnost sto i jeste jedan od najvecih problema kad se covek planira odreci karijere.

U pitanju je, kao i uvek, novac i dobar zakon, povoljan i za trudnicu i za poslodavca moze da resi ovaj problem. A iako poslodavce nervira kad devojka zatrudni, nek malo istrpe... neka zana je isto tako odsustvovala sa posla da bi njih rodila!

poslodavci ne razmisljaju da materinstvo donosi i neke pozitivne osobine, verovatno, organizovanost, odgovornost...
majka nece odsustvovati vise od godinu dana a posle je verovatna manja verovatnoca da se okrene i ode kad joj dune jer mora da hrani dete... dok neko bez deteta moze sutra da se okrene i ode u drugu zemlju ili na bolje placeniji posao jer je mobilniji. uostalom trudnoca se samo donekle planira, nekad je slucajna, a nekad je hoces pa je nema dugo ili nikad!! ovo je neki poredak kao kod mrava ili pcela, da jedni rade a neko pravi decu. posebno je zanimljivo kad to pitanje postavljaju zene. mada i drzava valjda ne isplacuje poslodavcima te pare za porodilje. uostalom cemu sluze deca kada su ionako nasilna

naravno da treba kaznjavati takve poslodavce, i kao firme i licno. Da imaju malo ljudskosti, znali bi da je i njih neko rodio i podigao i da se tu svet ne zavrsava. Drzava mora da pojaca inspekciju, i da istovremeno nastavi da promovise radjanje.

Poslodavci koji komentarisu zaboravljaju da ljude zaposljavaju zato sto im trebaju radnici, i da bi ostvarivali profit, a ne iz humanitarnih razloga. Uostalom sta ima da se raspravljamo, zakon kaze to sto kaze, i zakon treba da se sprovodi! Ovima koji tvrde da se zene zaposljavaju "da bi ostale u drugom stanju" mogu samo da kazem svasta... Kao da je tako lako dobiti posao, kao da je tako lako ostati u drugom stanju, kao da je u ovoj drzavi lako biti trudnica i porodilja, lako odluciti se da budete roditelj. Da je u pitanju njihova kcerka ili sestra pitam se da li bi isto reagovali. Danas u Srbiji trudnoca ispada maltene kazna iz sto i jednog razloga.

1. U razvijenom svetu naknada tokom porodoljskog odsustva ne pada na teret poslodavca. Drzava preuzima teret obrzbedjivanja isplate nadoknade, penzijskog, zdravstvenog i sl. To se zove socijalna politika.

2. Poslodavac se brine o poslu. NJegova firma postoji ne da bi se pravila deca, nego da bi se zavrsio posao. Ali uz posao moraju da se postuju osnovna prava svakog radnika.

3. Svaki intervju za posao je svojevrsna diskriminacija. Svaki. Na kraju svakog intervjua neko dobija posao a svi ostali ne. Nije uvek neko cisto tehnicko znanje iskljucivi uslov dobijanja posla. Cesto ljudi gube na intervjuu jer su previsoki, preniski, mrsavi, debeli ili naprosto ruzni poslodavcu. Sve su to diskriminacije.

4. Poznato je da su zene nakon trudnoce u firmama u kojima su radile i ponovo rade jako uzorne radnice, mnogo vezanije za firmu i spremnije da se zrtvuju za istu. Ima dva razloga: prvi je to sto je nakon porodjaja roditeljima (a pogotovu zenama) potrebna finansijska sigurnost, a drugi je zahvalnost i osecaj da pripadate firmi koja vas se nije odrekla.

5. Kada firma ima 400 zaposljenih, lako se moze nadomestiti nedostatak jednog radnika, ali kad firma broji 4-5 radnika, odsustvovanje jednog (i placanje istog) moze lako da zatvori firmu.

6. Zakljucak: Nisu krivi ni poslodavci ni radnice. Kriva je drzava koja nije obezbedila pravila igre koja bi stitila obe strane.

7. I na kraju, postoji niz pitanja na koja se nikada ne daje iskren odgovor. Kada vas neko pita: "Kako si?", da li se vi dobro zamislite i onda nasiroko pocnete da doticnom objasnjavate sta vas sve muci i kako ste zaista, ili se sve zavrsi sa "dobro sam, a kako si ti?". Tako je i na intervjuu. Za sva pitanja koja nisu iz struke, postoje "tacni" i "netacni" odgovori.

Ovo zaista veoma pipavo pitanje. Sa jedne strane, skandalozno je otpustiti trudnicu, i to ni u jednoj firmi u kojoj sam radio nije bila praksa. I to ne da nije bila praksa nego se trudnicama i porodiljama zaista izlazilo u suret.

Sa druge strane, zamislite hipoteticku, ali veoma cestu situaciju u danasnje vreme. Vama je kao menadzeru potreban novi zaposleni. U Srbiju je stigao kapitalizam i ne zaposljava se vise "sakom i kapom". Za svakog novog zaposlenog se treba izboriti sa poslodavcem. I tako, uspete da se izborite da dobijete tog novog zaposlenog, a dok njega nema, i vi i ostali radite njegov deo posla, jer u danasnje vreme, posao MORA da se uradi. Proces izbora zaposlenih, pogotovo za vise pozicije, je dugotrajan i komplikovan. I onda izaberete nekoga ko ode posle sest meseci na trudnicko. I sta sad? Opet radite dupli posao, sedite svako vece na poslu do 8, 9, 10 na poslu a mozda i vas kuci ceka muz/zena/dete. Onda treba eventualno zaposliti novu osobu, za sta treba vreme, koju treba obucavati i taman kada se uhoda, postaje visak jer se ona prva vrati sa porodiljskog... Ovde se stalno prica o firmi kao nekom zlom entitetu a u pitanju su pojedinci kao svi mi, koji se bore za kakav takav zivot. Dok se sve gore pomenuto desava, taj isti pojedinac radi dupli posao i odrice se svog vremena koje bi mogao da provede sa porodicom da bi nekom drugom omogucio da ima porodicu.

Jasno je da u Srbiji, pogotovo kod malih privatnika, diskriminacija i maltretiranje radnika cveta i da su praksa kao sto je otpustanje trudnica, ucenjivanje radnom knjizicom i slicno, svakodnevne pojave. Medjutim, u vecim korporacijama i stranim firmama stvari stoje tacno onako kako sam opisao. Ne znam sta je resenje, samo kazem da nikome ne treba suditi olako.

Kucate na pograsna vrata. Svakom poslodavcu na svetu je bitno da zaradjuje novac, a ne da ga gubi. Ako u radnika ulozite 12 meseci za obuku, sticanje iskustva, pre toga par meseci da ga nadjete na trzistu i taman kada treba da zaradjuje i vraca ulozeni novac on ode iz firme. Nije bitan razlog, trudnoca, odlazak u inostranstvo... To je veliki gubitak za poslodavca i sve dok se zakonom ne stimulisu poslodavci da zaposljavaju buduce majke oni to nece raditi bez preke potrebe.

Ne. Radnik ne predstavlja trosak poslodavcu, to je totalno pogresna logika, tesko je objasnjivo zasto onda poslodavac zaposljava radnike i dalje (brine se za socijlnu bezbednost nacije?) Poslodavca interesuje profit, potpuna sklonost ka profitu mora da se ogranici zakonom koji podrazumeva i osnovna ljudska prava inace bi svi koji nisu poslodavci (izuzim vladu i ostale organe kao izuzetan slucaj poslodavca) postali nista drugo do - robovi. Poslodavac nema u pravom smislu reci trosak angazujuci radnike vec - profit, uproscenjom formulom eventualni_profit-trosak=stvarni_profit gde je naravno trosak

Zašto li me ovo pitanje ("brižnih" poslodavaca) podseća na Nemačku kasnih 30-ih godina kada su zabranili venčavanja i rađanje potomaka određenih slojeva stanovništva?

Gospodo draga, to je kapitalizam a sami ste ga trazili i molim vas sad nekukajte. Trazili ste gledajte!

Stavite se u poziciju poslodavca i razumećete. Ja lično sam da socijalno uređenu državu, i nemam ništa protiva da se kroz dodatne poreze obezbede beneficije za trudnice na nivou društva. Naprotiv. Skoro sam radio u Urugvaju gde zakon obavezuje poslodavce da isplaćuju 13. platu. I mislim da je to lepa stvar za društvo, i ja kao poslodavac sam spreman da dam svoj doprinos u novcu.

Ali ja kad tražim radnike imam 3 kriterijuma:

1) performanse
2) integritet
3) stabilnost radnog mesta

Obezbediti stabilnost radnog mesta je bitno koliko i prva 2 kriterijuma. Iz prostog razloga što nestabilnost radnog mesta košta ne samo novca već i živaca i uhodanosti operacija. Od mene se očekuje obavljanje posla, i izmirivanje obaveza na vreme.

Ovde se pored prava jedinke, radi i o nezakonitom sticanju prednosti u odnosu na konkurenciju koja postuje zakon i ne postavlja takva pitanja. A sto kazu da je to zapad - greska. U Velikoj Britaniji je npr. zabranjeno takvo pitanje i to se postuje.

Kome žene da prijave diskriminaciju? Država se pre svega odnosi loše prema ženama koje žele decu. Trudnice, odnedavno, ne mogu na bolovanje, čak i one koje su imale prethodne pobačaje. Nije valjda vakcina bezbednija za trudnicu od toga da ostane kod kuće za vreme tzv. pandemije? Žene koje su poverovale informaciji objavljenoj u medijima da ce biti odobren drugi pokušaj vantelesne oplodnje u januaru, takođe su izigrane, ni za to nema para.

A niste objasnili u čemu je motivacija, zašto poslodavci ne vole da zapošljavaju trudnice?
Zato što gaje patološku mržnju prema trudnoći?

Pa ne, nego se plaše da ne budu dovedeni u situaciju da moraju da isplaćuju novac nekome ko ne radi.
E sad recite mi, da li je normalno ili nenormalno davati novac nekome ko ništa ne radi?
Ako mislite da je normalno, obavezno me kontaktirajte da mi date jedno 500 eura.

U ovoj zemlji sve moze, pa zasto onda ne i ovo. Retko ko prijavljuje jer se plasi da ne dobije posao, a zna se koliko je sad tesko da se zaposli. Suvisno je da neko pita mladu devojku da li ce da se uda i da radja decu. Cak i one koje nece, desi se da upoznaju pravog, da zele da se udaju... Ma proci ce mnogo, mnogo vremena dok se i to ne sredi, ako uopste u ovoj zemlji nesto tako dodje na red.

A kakve veze ima sto je zensko i sto ce imati bebu? To samo znaci malo odsustvo, mesec, dva dana. Ostalo vreme je otac na porodiljskom, a majka normalno radi. Dakle, treba pitati i muskog kandidata da li planira da bude otac. To znaci da bi posao dobili samo samci, srednjih godina ali ne prestari, koji ne vole decu ali vole zivotinje, koji zbog seksualnog opredeljenja nece imati decu, ali da se ne deklarisu javno itd, itd, itd....

Uveden je zakon o diskriminaciji ali koliko vidim niko ga ne postuje. Pocev od trudnica koje moramo cuvati kao malo vode na dlanu,pa sve do limita godina pri zaposljavanju i naravno potpisivanja blanko raskida radnog odnosa kad se zaposlis i ako se zaposlis.Drzava nam je dubioza.

Kakva je ovo zemlja vidi se iz komentara dole. Nismo mi za bolje, jok. Mada ko pita tako nesto zabranio bi mu 90 dana da radi, ako se dokaze da je stvarno postavio takvo pitanje

"Logika je prosta. Radnik A košta X da se nabavi i osposobi za radno mesto. Radnik B košta 2X i znate da će negde niz vodu da ode sa radnog mesta." Gore navedeno reče jedan komentator, očigledno poslodavac. Mogu da zamislim to osposobljavanje za radno mesto, da li moraju svi zaposleni da se osposobljavaju, pa valjda se nešto uči i u školama. A zašto onda traže iskustvo kada objavljuju oglas kada to oni sami osposobljavaju. Kao što reče jedan drugi komentator zaposleni ne može biti trošak, kakav trošak pa poslodavac ga zapošljava zato što mu je potreban i zato ne može sam da obavlja sve poslove. Sa druge strane ako pretpostavimo da je tačna gornja tvrdnja o trošku i duplom trošku - šta se dešava u situaciji da zaposleni nije zadovoljan radom kod poslodavca i ode posle par meseci, zar to nije isto kao kada trudnica ode na odsustvo - u oba slučaja je ulagao u njih i ostao bez njih, u prvom slučaju trajno, a u drugom privremeno.
I da prihvatimo ove tvrdnje poslodavaca o trošku, postoje neki propisi koji zabranjuju diskriminaciju pri zapošljavanju i oni se valjda moraju poštovati, zar ne? Možda neki smatraju da su propisi doneti samo radi donošenja, a ne i da bi se poštovali. Nikad ne mogu biti svi zadovoljni, ali nešto što je propisano mora se poštovati. Drugo je pitanje kako dokazati nepoštovanje.

Ljudi moraju da skapiraju da je zaposleni radnik TROŠAK za poslodavca i tako će uvek i biti dok smo u ovom sistemu rada i vrednosti. Poslodavac se samo zanima da dobije najviše rada za uloženo. E sad može li to biti organizovano bolje? Pa, naš pokušaj Socijalizma je slavno završio 90-tih. To smo videli kako prolazi...

Svaka zemlja je zemlja mediokriteta. U svakom društvu mali broj ljudi su izuzetno sposobni, i mali broj ljudi su izuzetno nesposobni. Svi ostali su tako-tako.

Nezakonito je dati trudnici otkaz, zato je nas zakonodavac lepo propisao rad na odredjeno vreme. Jeste da posle 2 godine mora da preraste u rad na neodredjeno, ali se zenama uredno napravi diskontinuitet u ugovoru o radu na 1 kalendarski dan pa onda opet nanovo godinu po godinu... Pa ako zatrudni, istekne joj jednogodisnji ugovor i novi se ne napravi i sve cisto...

"Neprolazna prepreka" je obična laž, "Politika" ovim podilazi narodu bez razloga.

U životu nisam postavio pitanje "da li planirate porodicu i decu?". Ma ne, nego će neko od 25 ili 30 godina da bude sam do kraja života?! Ne dam šansu kandidatkinjama da me lažu, jer će slagati - sa punim pravom. Na glupo pitanje sledi glup odgovor ili očigledna laž.

Ono što mi smeta je činjenica da dosta mladih devojaka čeka posao samo sa ciljem da mirno zatrudne. Mogle bi da sačekaju makar godinu dana - posle toga, kad se dokažu na poslu, šanse da ih poslodavac zameni za stalno su jako male - em oglasi, em razgovori, em nova obuka, em ima mesta na kojima je bolje da rade žene, pa ti i ta nova zatrudni.... Dajte makar godinu ili dve staža, i nema šanse da poslodavac pomisli išta ružno. A ako zbrišete posle dva meseca, očigledno je zašto se tražili posao.

Ili je medicina jako napredovala, pa pronalazi potencijalne probleme mnogo ranije, ili su nam žene postale jako krmeljive (izvinite na izrazu) - ali danas naći zaposlenu koja radi mesec, mesec i po dana pre očekivanog porođaja (kako je po zakonu propisano) teže je nego na lotou dobiti. Sve odu posle dva, tri meseca trudnoće. Interna šala - "a otkad ste trudni?" "Pa od sinoć.... Idem kući, evo papira od lekara". Poslodavci su na našoj strani, jer od nas žive. Ali, i mi moramo biti na nihovoj, jer i mi od njih živimo. Malo više međusobnog poverenja i uvažavanja bi pomoglo (naročito izbegavanje izraza kao što su "tirani, fašistička diskriminacija" i slično). Na istom smo poslu i nismo nikakvi neprijatelji. Država bi mogla da doda neki dinar trudnicama, a ne da okreće zaposlene protiv firmi. Na taj način, neće biti para ni za koga, pa ni za trudnice.

Kad bi zakon bio regulisan tako da poslodavci plaćaju manje doprinose za roditelje koji imaju više dece možda bi bilo pomoći.Nazovite me optimistom :-)

... isplata porodiljskog ne ide na teret poslodavca, vec drzave, tako da njih to u tom smislu nista ne kosta. Sto se tice trudnickog bolovanja, kao i svako drugo bolovanje samo prvi mesec isplacuje poslodavac i to 65%, a ostalo socijalno. Dakle, nece nijedan poslodavac propasti zbog ijedne trudnice.

Eee..., lako je tuđim keksom gloginje mlatiti.
Za 10 radnica, 12 meseci na trudničkom/porodiljskom firma mora da plati oko 60.000 EUR (i to za neke minimalne plate).
Mislite da je lako zaraditi te pare?

Verovatno je tačno da postoji diskriminacija,ne samo polna nego i po drugim osnovama.Ono što je bitno,kako dokazati da neko nije primljen u radni odnos zbog ovog ili onog.Pa upravo je to razlog što niko i ne prijavljuje potencijalne poslodavce.Inspekcija rada ne može da reši ni mnogo jednostavnije probleme a ne ovaj koji ipak nije lako dokaziv.Svako ima pravo izbora.Ovim ne zagovaram diskriminaciju već samo postavljam problem u realne okvire.

"Diskriminacija" prilikom zapošljavanja se radi po raznim kriterijumima. Poslodavac jednostavno želi najboljeg radnika za dato radno mesto.

Pitanje porodiljskog odsustva je jednostavno jedan od tih kriterijuma. Ali nije ništa manje diskriminativan od ostalih. Da li ste odlužili vojni rok? Da li ste imali problema sa zakonom? Da li imate zdravstvanih prolema? Da li koristite narkotike? Da li ste pušač? Koliko često ste menjali posao? I gomila drugih.

Neretko se dešava da ne dobijete posao baš zbog vaših izuzetnih kvalifikacija. Jer ponekad je kompaniji jako teško zadržati takve ljude (preotimanje takvih radnika je dio biznisa ili oni sami žele da steknu iskustvo u što više firmi).

Stabilnost radnog mesta je često presuđujući faktor. Neretko i važniji od kvalifikacija.

Svaka promena radnika za kompaniju znači dosta nepotrebnih žrtvi: potraga za novim radnikom, intervju i filtriranje kandidata, uhodavanje radnika na novom radnom mestu, uhodavanje radnika u tim,...

A sve to košta. Pravih, stvarnih para koje kompanija mora odnekle da obezbedi. I kad se ima i para i vremena za takve stvari -- to je jednostavno neporebno cimanje.

Položaj radnika poboljšavati da. Ali nikad na način koji kolje kompanije. Ako se firma ugasi bez posla ostaje puno više od jedne diskriminisane osobe. Država ostaje bez poreza. Društvu se urušava ekonomija.

A to je puno veći problem. Ako je birati između 2 zla, izabrati manje. Što se tiče nataliteta... preživljavali smo i rasli u broju hiljadama godina kad kompanije nisu uopšte postojale, tako da ovakva politika kompanija igra malu ulogu u tome.

Najlakše je drvljem i kamenjem na poslodavce...

Logika je prosta. Radnik A košta X da se nabavi i osposobi za radno mesto. Radnik B košta 2X i znate da će negde niz vodu da ode sa radnog mesta.

Jedino zakoni koji stimulišu zapošljavanje budućih trudnica (npr poreske olakšice) mogu srediti situaciju.

Firme nisu aždaje sa 7 glava koje jedu malu decu. Jednostavno neko mora da plati to 2X plus cimanje.

Neke firme neće da plaćaju 2X plus cimanje kad već mogu da plate samo X.

Neke firme hoće da plate 2X i cimanje ali nemaju odakle.

Stimulisanje firmi kroz poreske olakšice zvuči kao razumno rešenje. Osim ako se sad neko iz vlade ne javi i kaže... ma pravite decu vi o svom trošku :))

Nekako mi čudna ta logika. Poslodavac mora da izdržava to dete (i majku) dok majka ne radi. Kao da ga je on napravio.

Ako država hoće da se pobrine za majke sa decom... poveća porez 1-2% i nezaposlena majka na socijalnom dobije što dtuštvo želi da joj da.

Niko nije pretplaćen na radno mesto. Radno mesto pripada poslodavcu a ne radniku. I kako god okreneš neko mora da bude otpušten. Ili ta žena ili neko ko će doći na njeno mesto dok je ona odsutna.

Ajde sad, ospite po meni...

Zakon o diskriminaciji je u ovom slučaju besmislen. Firme nisu donatorske institucije za finansiranje tuđe trudnoće (a svedoci smo da veliki broj mladih Srpkinja kaže "čekam da se zaposlim, pa da zatrudnim") i ako neko očekuje da će firme da sponzorišu nečiju trudnoću, treba da zna da će to jedino dovesti do dalje diskiminacije žena pri zapošljavanju.

Radim u firmi gde ima 30-tak zaposlenih, uglavnom od 25-35 godina. Od tih 30, 12 su žene na trudničkom ili porodiljskom bolovanju. Prosečno odsustvuju sa posla oko 15 meseci (neke rade skoro do porođaja, ali većina ode odmah navodeći probleme u trudnoći). To znači da treba zaposliti nekog ko će raditi umesto njih i zatim oboma isplaćivati platu. Jeste, država navodno pokriva određeni deo, problem je međutim što je firma ta koja mora te pare da isplati a država će vratiti... kad bude imala. To stvara ogromne dugove države a firme ostavlja bez novca, samo sa nenaplativim dugovima. U takvim uslovima, posle određenog vremena firma dolazi u problem da namakne plate i za one koji rade, kamoli za trudnice na bolovanju. Još se postavlja pitanje, šta sa zamenama, jer se desi da se posao izmenio, mama se vraća na posao ali više ne ume da ga radi, pa onda ne možeš ni da zaključiš ugovor o zameni, jer zamena zna da radi...

Posle nekog vremena, nezapošljavanje žena više nije pitanje diskriminacije ili ovog ili onog, nego zdravog razuma... Nažalost...

Velike kompanije uglavnom mogu da podnesu plaćeno odsustve. Ali zamislite scenu, imate 5 radnica i 4 odu na porodiljsko. Ta jedne radnica sad mora da zaradi za 4 ostale i za poslodavca. Lele njoj :)

Trudnocu treba da ”placa” drzava samo sto se ona u Srbiji pravi luda za sve pa ostavlja ”zainteresovanim” stranama da se dovijaju ko je jaci. Jos malo, pa ce pojedine zene ce morati da se pravdaju i izvinjavaju jer su bile izuzetni djaci i studenti i zasto im je vazno da rade i napreduju. Nismo mi inkubatori rodjeni da se pleme ne ugasi i servis za karijere nasih muzeva. U ovom preganjanju, zaboravlja se jedno. U porodicama gde oba roditelja rade iliti imaju karijere, kucni poslovi i poslovi oko dece se DELE, ili plate trecem licu kao i svuda u civilizovanom svetu. Moguce je da zbog toga sto znaju kako ta podela u nas obicno funkcionise, poslodavci izbegavaju da zaposljavaju zene. Ali to svako mora da sredi za sebe, tu drzava nema sta da trazi, a ni poslodavac. Ja sam pokusala, nije islo i hvala dragom Bogu resih se Balkana u svakom pogledu i zanavek!

A niste objasnili u čemu je motivacija, zašto poslodavci ne vole da zapošljavaju trudnice?
Zato što gaje patološku mržnju prema trudnoći?

Pa ne, nego se plaše da ne budu dovedeni u situaciju da moraju da isplaćuju novac nekome ko ne radi.
E sad recite mi, da li je normalno ili nenormalno davati novac nekome ko ništa ne radi?
Ako mislite da je normalno, obavezno me kontaktirajte da mi date jedno 500 eura.

Gospodo draga, to je kapitalizam a sami ste ga trazili i molim vas sad nekukajte. Trazili ste gledajte!

Stavite se u poziciju poslodavca i razumećete. Ja lično sam da socijalno uređenu državu, i nemam ništa protiva da se kroz dodatne poreze obezbede beneficije za trudnice na nivou društva. Naprotiv. Skoro sam radio u Urugvaju gde zakon obavezuje poslodavce da isplaćuju 13. platu. I mislim da je to lepa stvar za društvo, i ja kao poslodavac sam spreman da dam svoj doprinos u novcu.

Ali ja kad tražim radnike imam 3 kriterijuma:

1) performanse
2) integritet
3) stabilnost radnog mesta

Obezbediti stabilnost radnog mesta je bitno koliko i prva 2 kriterijuma. Iz prostog razloga što nestabilnost radnog mesta košta ne samo novca već i živaca i uhodanosti operacija. Od mene se očekuje obavljanje posla, i izmirivanje obaveza na vreme.

To je jako nezgodna stvar, jer nisu ni poslodavci krivi, oni moraju da zarade pare kojima ce ostalim zaposlenima platiti plate i sve one doprinose koja drzava uzima, normalno da ih zanima da li ce im buduci radnik/ca otici na visemesecno placeno odsustvo tokom koga ce morati da nadju adekvatnu zamenu, koju ce potom morati da otpuste kad se ta osoba vrati. Namerno kazem ta osoba, jer i muskarci imaju pravo na porodiljsko odsustvo. to bi drzava morala nekako bolje da regulise, tako da se i poslodavcu i zaposlenom isplati da ima sto vise dece, ali nazalost to nigde u svetu nije 100% adekvatno reseno, jedan od roditelja obicno mora da zrtvuje karijeru u nekoj meri.

Ljudi moraju da skapiraju da je zaposleni radnik TROŠAK za poslodavca i tako će uvek i biti dok smo u ovom sistemu rada i vrednosti. Poslodavac se samo zanima da dobije najviše rada za uloženo. E sad može li to biti organizovano bolje? Pa, naš pokušaj Socijalizma je slavno završio 90-tih. To smo videli kako prolazi...

Najlakše je drvljem i kamenjem na poslodavce...

Logika je prosta. Radnik A košta X da se nabavi i osposobi za radno mesto. Radnik B košta 2X i znate da će negde niz vodu da ode sa radnog mesta.

Jedino zakoni koji stimulišu zapošljavanje budućih trudnica (npr poreske olakšice) mogu srediti situaciju.

Firme nisu aždaje sa 7 glava koje jedu malu decu. Jednostavno neko mora da plati to 2X plus cimanje.

Neke firme neće da plaćaju 2X plus cimanje kad već mogu da plate samo X.

Neke firme hoće da plate 2X i cimanje ali nemaju odakle.

Stimulisanje firmi kroz poreske olakšice zvuči kao razumno rešenje. Osim ako se sad neko iz vlade ne javi i kaže... ma pravite decu vi o svom trošku :))

Zakon o diskriminaciji je u ovom slučaju besmislen. Firme nisu donatorske institucije za finansiranje tuđe trudnoće (a svedoci smo da veliki broj mladih Srpkinja kaže "čekam da se zaposlim, pa da zatrudnim") i ako neko očekuje da će firme da sponzorišu nečiju trudnoću, treba da zna da će to jedino dovesti do dalje diskiminacije žena pri zapošljavanju.

Radim u firmi gde ima 30-tak zaposlenih, uglavnom od 25-35 godina. Od tih 30, 12 su žene na trudničkom ili porodiljskom bolovanju. Prosečno odsustvuju sa posla oko 15 meseci (neke rade skoro do porođaja, ali većina ode odmah navodeći probleme u trudnoći). To znači da treba zaposliti nekog ko će raditi umesto njih i zatim oboma isplaćivati platu. Jeste, država navodno pokriva određeni deo, problem je međutim što je firma ta koja mora te pare da isplati a država će vratiti... kad bude imala. To stvara ogromne dugove države a firme ostavlja bez novca, samo sa nenaplativim dugovima. U takvim uslovima, posle određenog vremena firma dolazi u problem da namakne plate i za one koji rade, kamoli za trudnice na bolovanju. Još se postavlja pitanje, šta sa zamenama, jer se desi da se posao izmenio, mama se vraća na posao ali više ne ume da ga radi, pa onda ne možeš ni da zaključiš ugovor o zameni, jer zamena zna da radi...

Posle nekog vremena, nezapošljavanje žena više nije pitanje diskriminacije ili ovog ili onog, nego zdravog razuma... Nažalost...

"Diskriminacija" prilikom zapošljavanja se radi po raznim kriterijumima. Poslodavac jednostavno želi najboljeg radnika za dato radno mesto.

Pitanje porodiljskog odsustva je jednostavno jedan od tih kriterijuma. Ali nije ništa manje diskriminativan od ostalih. Da li ste odlužili vojni rok? Da li ste imali problema sa zakonom? Da li imate zdravstvanih prolema? Da li koristite narkotike? Da li ste pušač? Koliko često ste menjali posao? I gomila drugih.

Neretko se dešava da ne dobijete posao baš zbog vaših izuzetnih kvalifikacija. Jer ponekad je kompaniji jako teško zadržati takve ljude (preotimanje takvih radnika je dio biznisa ili oni sami žele da steknu iskustvo u što više firmi).

Stabilnost radnog mesta je često presuđujući faktor. Neretko i važniji od kvalifikacija.

Svaka promena radnika za kompaniju znači dosta nepotrebnih žrtvi: potraga za novim radnikom, intervju i filtriranje kandidata, uhodavanje radnika na novom radnom mestu, uhodavanje radnika u tim,...

A sve to košta. Pravih, stvarnih para koje kompanija mora odnekle da obezbedi. I kad se ima i para i vremena za takve stvari -- to je jednostavno neporebno cimanje.

Položaj radnika poboljšavati da. Ali nikad na način koji kolje kompanije. Ako se firma ugasi bez posla ostaje puno više od jedne diskriminisane osobe. Država ostaje bez poreza. Društvu se urušava ekonomija.

A to je puno veći problem. Ako je birati između 2 zla, izabrati manje. Što se tiče nataliteta... preživljavali smo i rasli u broju hiljadama godina kad kompanije nisu uopšte postojale, tako da ovakva politika kompanija igra malu ulogu u tome.

Nekako mi čudna ta logika. Poslodavac mora da izdržava to dete (i majku) dok majka ne radi. Kao da ga je on napravio.

Ako država hoće da se pobrine za majke sa decom... poveća porez 1-2% i nezaposlena majka na socijalnom dobije što dtuštvo želi da joj da.

Niko nije pretplaćen na radno mesto. Radno mesto pripada poslodavcu a ne radniku. I kako god okreneš neko mora da bude otpušten. Ili ta žena ili neko ko će doći na njeno mesto dok je ona odsutna.

Ajde sad, ospite po meni...

Eee..., lako je tuđim keksom gloginje mlatiti.
Za 10 radnica, 12 meseci na trudničkom/porodiljskom firma mora da plati oko 60.000 EUR (i to za neke minimalne plate).
Mislite da je lako zaraditi te pare?

Velike kompanije uglavnom mogu da podnesu plaćeno odsustve. Ali zamislite scenu, imate 5 radnica i 4 odu na porodiljsko. Ta jedne radnica sad mora da zaradi za 4 ostale i za poslodavca. Lele njoj :)

"Neprolazna prepreka" je obična laž, "Politika" ovim podilazi narodu bez razloga.

U životu nisam postavio pitanje "da li planirate porodicu i decu?". Ma ne, nego će neko od 25 ili 30 godina da bude sam do kraja života?! Ne dam šansu kandidatkinjama da me lažu, jer će slagati - sa punim pravom. Na glupo pitanje sledi glup odgovor ili očigledna laž.

Ono što mi smeta je činjenica da dosta mladih devojaka čeka posao samo sa ciljem da mirno zatrudne. Mogle bi da sačekaju makar godinu dana - posle toga, kad se dokažu na poslu, šanse da ih poslodavac zameni za stalno su jako male - em oglasi, em razgovori, em nova obuka, em ima mesta na kojima je bolje da rade žene, pa ti i ta nova zatrudni.... Dajte makar godinu ili dve staža, i nema šanse da poslodavac pomisli išta ružno. A ako zbrišete posle dva meseca, očigledno je zašto se tražili posao.

Ili je medicina jako napredovala, pa pronalazi potencijalne probleme mnogo ranije, ili su nam žene postale jako krmeljive (izvinite na izrazu) - ali danas naći zaposlenu koja radi mesec, mesec i po dana pre očekivanog porođaja (kako je po zakonu propisano) teže je nego na lotou dobiti. Sve odu posle dva, tri meseca trudnoće. Interna šala - "a otkad ste trudni?" "Pa od sinoć.... Idem kući, evo papira od lekara". Poslodavci su na našoj strani, jer od nas žive. Ali, i mi moramo biti na nihovoj, jer i mi od njih živimo. Malo više međusobnog poverenja i uvažavanja bi pomoglo (naročito izbegavanje izraza kao što su "tirani, fašistička diskriminacija" i slično). Na istom smo poslu i nismo nikakvi neprijatelji. Država bi mogla da doda neki dinar trudnicama, a ne da okreće zaposlene protiv firmi. Na taj način, neće biti para ni za koga, pa ni za trudnice.

Pri takvim razgovorima, ako ste mlađi muškarac, često je i pitanje: "Da li ste odslužili vojni rok?", a neretko se to javlja i u tekstu oglasa za posao, kao uslov. Pa i to je neka vrsta polne diskriminacije, posebno imajući u vidu da u vezi s tim čovek nema pravo izbora hoće li ili ne...

Ovo zaista veoma pipavo pitanje. Sa jedne strane, skandalozno je otpustiti trudnicu, i to ni u jednoj firmi u kojoj sam radio nije bila praksa. I to ne da nije bila praksa nego se trudnicama i porodiljama zaista izlazilo u suret.

Sa druge strane, zamislite hipoteticku, ali veoma cestu situaciju u danasnje vreme. Vama je kao menadzeru potreban novi zaposleni. U Srbiju je stigao kapitalizam i ne zaposljava se vise "sakom i kapom". Za svakog novog zaposlenog se treba izboriti sa poslodavcem. I tako, uspete da se izborite da dobijete tog novog zaposlenog, a dok njega nema, i vi i ostali radite njegov deo posla, jer u danasnje vreme, posao MORA da se uradi. Proces izbora zaposlenih, pogotovo za vise pozicije, je dugotrajan i komplikovan. I onda izaberete nekoga ko ode posle sest meseci na trudnicko. I sta sad? Opet radite dupli posao, sedite svako vece na poslu do 8, 9, 10 na poslu a mozda i vas kuci ceka muz/zena/dete. Onda treba eventualno zaposliti novu osobu, za sta treba vreme, koju treba obucavati i taman kada se uhoda, postaje visak jer se ona prva vrati sa porodiljskog... Ovde se stalno prica o firmi kao nekom zlom entitetu a u pitanju su pojedinci kao svi mi, koji se bore za kakav takav zivot. Dok se sve gore pomenuto desava, taj isti pojedinac radi dupli posao i odrice se svog vremena koje bi mogao da provede sa porodicom da bi nekom drugom omogucio da ima porodicu.

Jasno je da u Srbiji, pogotovo kod malih privatnika, diskriminacija i maltretiranje radnika cveta i da su praksa kao sto je otpustanje trudnica, ucenjivanje radnom knjizicom i slicno, svakodnevne pojave. Medjutim, u vecim korporacijama i stranim firmama stvari stoje tacno onako kako sam opisao. Ne znam sta je resenje, samo kazem da nikome ne treba suditi olako.

Zivim na "zapadu" i mogu da potvrdim da uspesna karijera za oba parnera znaci da nemaju vremena za decu (pod uspesnom karijerom se ne podrazumeva kesir u samoposluzi, bez potcenjivanja kesira ili bilo kojeg drugog zanimanja). I to nema veze sa pitanjima koja se postavljaju prilikom regrutovanja. Jednostavno, ako hoces karijeru moras da radis (ili budes "prisutan") minimum 12 sati dnevno i kad na to dodas putovanje od kuce do posla i spavanje ne ostane ti skoro nista za privatan zivot. Zeleli ste kapitalizam, to je to. Neke zemlje su uvele 24 meseca placeno porodiljsko i opet to nije imalo skoro nikakav efekat na belu kugu. Moja bivsa sefica ima troje dece i veoma uspesnu karijeru, ali njen suprug ne radi vec 20 godina. Neko mora da se "zrtvuje". Ona mu uplacuje mesecno pare na odvojen racun da bi on, eto, zadrzao neku finansijsku nezavisnost sto i jeste jedan od najvecih problema kad se covek planira odreci karijere.

Verovatno je tačno da postoji diskriminacija,ne samo polna nego i po drugim osnovama.Ono što je bitno,kako dokazati da neko nije primljen u radni odnos zbog ovog ili onog.Pa upravo je to razlog što niko i ne prijavljuje potencijalne poslodavce.Inspekcija rada ne može da reši ni mnogo jednostavnije probleme a ne ovaj koji ipak nije lako dokaziv.Svako ima pravo izbora.Ovim ne zagovaram diskriminaciju već samo postavljam problem u realne okvire.

Fašistička ucenjivanja od strane takozvanih poslodavaca koji gledaju samo svoj interes moraju da prestanu. Država i narod koji nisu u stanju da zaštite zene, decu i nemocne ne zaslužuju da postoje.

Ne mogu da verujem koliko ljudi piše komentare koji u suštini podržavaju ovakvu diskriminaciju. Sa takvim stavom - zaslužujemo da izumremo od bele kuge, i to čim pre to bolje!

A kakve veze ima sto je zensko i sto ce imati bebu? To samo znaci malo odsustvo, mesec, dva dana. Ostalo vreme je otac na porodiljskom, a majka normalno radi. Dakle, treba pitati i muskog kandidata da li planira da bude otac. To znaci da bi posao dobili samo samci, srednjih godina ali ne prestari, koji ne vole decu ali vole zivotinje, koji zbog seksualnog opredeljenja nece imati decu, ali da se ne deklarisu javno itd, itd, itd....

Kucate na pograsna vrata. Svakom poslodavcu na svetu je bitno da zaradjuje novac, a ne da ga gubi. Ako u radnika ulozite 12 meseci za obuku, sticanje iskustva, pre toga par meseci da ga nadjete na trzistu i taman kada treba da zaradjuje i vraca ulozeni novac on ode iz firme. Nije bitan razlog, trudnoca, odlazak u inostranstvo... To je veliki gubitak za poslodavca i sve dok se zakonom ne stimulisu poslodavci da zaposljavaju buduce majke oni to nece raditi bez preke potrebe.

Ja sam diskriminisana sa radnog mesta,zbog trudnoće! I,to Zdravstvenom centru-Zaječar! Ali,nisam posustala iako je bilo pritisaka borila sam se za svoja prava i ostvarila ih! Oglasila sam se i preko lokalnih medija. To nisam uradila samo zbog sebe, već i da ohrabrim buduće majke da se bore za svoja prava!

Poslodavci, narocito privatni ovde se ponasaju kao tirani. Zaposleni uz minimalnu platu nemaju pravo ni na sta. Slobodni dani, odmor... neki i neznaju sta je to. Uz to po pravilu zaboravljaju da uplacuju doprinose. Nisu u pitanju samo sitni privatnici, ovo krupniji su jos gori. Veliki trzni centri, recimo. Treba doneti zakone koji stite malog coveka a ne razne miskovice.

Шта ћете ово је српски капитализам на делу.

naravno da treba kaznjavati takve poslodavce, i kao firme i licno. Da imaju malo ljudskosti, znali bi da je i njih neko rodio i podigao i da se tu svet ne zavrsava. Drzava mora da pojaca inspekciju, i da istovremeno nastavi da promovise radjanje.

Pa sta ocekivati u zemlji mediokriteta ?
Ovoj zemlji nikada nije bilo bitno da vodi racuna o natalitetu...boze moj, novorodjencad ne glasaju, kome li su bitna...
Dozovite se pameti dok ne nestanemo sa lica zemlje, sram vas bilo sve redom

"Logika je prosta. Radnik A košta X da se nabavi i osposobi za radno mesto. Radnik B košta 2X i znate da će negde niz vodu da ode sa radnog mesta." Gore navedeno reče jedan komentator, očigledno poslodavac. Mogu da zamislim to osposobljavanje za radno mesto, da li moraju svi zaposleni da se osposobljavaju, pa valjda se nešto uči i u školama. A zašto onda traže iskustvo kada objavljuju oglas kada to oni sami osposobljavaju. Kao što reče jedan drugi komentator zaposleni ne može biti trošak, kakav trošak pa poslodavac ga zapošljava zato što mu je potreban i zato ne može sam da obavlja sve poslove. Sa druge strane ako pretpostavimo da je tačna gornja tvrdnja o trošku i duplom trošku - šta se dešava u situaciji da zaposleni nije zadovoljan radom kod poslodavca i ode posle par meseci, zar to nije isto kao kada trudnica ode na odsustvo - u oba slučaja je ulagao u njih i ostao bez njih, u prvom slučaju trajno, a u drugom privremeno.
I da prihvatimo ove tvrdnje poslodavaca o trošku, postoje neki propisi koji zabranjuju diskriminaciju pri zapošljavanju i oni se valjda moraju poštovati, zar ne? Možda neki smatraju da su propisi doneti samo radi donošenja, a ne i da bi se poštovali. Nikad ne mogu biti svi zadovoljni, ali nešto što je propisano mora se poštovati. Drugo je pitanje kako dokazati nepoštovanje.

Ovako nesto postoji odvajkada kod nas i nije nista cudno. Tacno je da kandidati za posao ne reaguju na ovakva pitanja ali me jos vise uzasava cinjenica da se ljudi upucuju na ombudsmana u `slucaju da je inspekcija rada nesenzibilisana i da ne reaguje` Jel to znaci da je njihov NERAD legalizovan i prihvatljiv? Kako neko moze ovako nesto da izjavi kao da je rekao `dobro jutro` i da ostane na mestu na kom je sada?

U ovoj zemlji sve moze, pa zasto onda ne i ovo. Retko ko prijavljuje jer se plasi da ne dobije posao, a zna se koliko je sad tesko da se zaposli. Suvisno je da neko pita mladu devojku da li ce da se uda i da radja decu. Cak i one koje nece, desi se da upoznaju pravog, da zele da se udaju... Ma proci ce mnogo, mnogo vremena dok se i to ne sredi, ako uopste u ovoj zemlji nesto tako dodje na red.

1. U razvijenom svetu naknada tokom porodoljskog odsustva ne pada na teret poslodavca. Drzava preuzima teret obrzbedjivanja isplate nadoknade, penzijskog, zdravstvenog i sl. To se zove socijalna politika.

2. Poslodavac se brine o poslu. NJegova firma postoji ne da bi se pravila deca, nego da bi se zavrsio posao. Ali uz posao moraju da se postuju osnovna prava svakog radnika.

3. Svaki intervju za posao je svojevrsna diskriminacija. Svaki. Na kraju svakog intervjua neko dobija posao a svi ostali ne. Nije uvek neko cisto tehnicko znanje iskljucivi uslov dobijanja posla. Cesto ljudi gube na intervjuu jer su previsoki, preniski, mrsavi, debeli ili naprosto ruzni poslodavcu. Sve su to diskriminacije.

4. Poznato je da su zene nakon trudnoce u firmama u kojima su radile i ponovo rade jako uzorne radnice, mnogo vezanije za firmu i spremnije da se zrtvuju za istu. Ima dva razloga: prvi je to sto je nakon porodjaja roditeljima (a pogotovu zenama) potrebna finansijska sigurnost, a drugi je zahvalnost i osecaj da pripadate firmi koja vas se nije odrekla.

5. Kada firma ima 400 zaposljenih, lako se moze nadomestiti nedostatak jednog radnika, ali kad firma broji 4-5 radnika, odsustvovanje jednog (i placanje istog) moze lako da zatvori firmu.

6. Zakljucak: Nisu krivi ni poslodavci ni radnice. Kriva je drzava koja nije obezbedila pravila igre koja bi stitila obe strane.

7. I na kraju, postoji niz pitanja na koja se nikada ne daje iskren odgovor. Kada vas neko pita: "Kako si?", da li se vi dobro zamislite i onda nasiroko pocnete da doticnom objasnjavate sta vas sve muci i kako ste zaista, ili se sve zavrsi sa "dobro sam, a kako si ti?". Tako je i na intervjuu. Za sva pitanja koja nisu iz struke, postoje "tacni" i "netacni" odgovori.

Ne. Radnik ne predstavlja trosak poslodavcu, to je totalno pogresna logika, tesko je objasnjivo zasto onda poslodavac zaposljava radnike i dalje (brine se za socijlnu bezbednost nacije?) Poslodavca interesuje profit, potpuna sklonost ka profitu mora da se ogranici zakonom koji podrazumeva i osnovna ljudska prava inace bi svi koji nisu poslodavci (izuzim vladu i ostale organe kao izuzetan slucaj poslodavca) postali nista drugo do - robovi. Poslodavac nema u pravom smislu reci trosak angazujuci radnike vec - profit, uproscenjom formulom eventualni_profit-trosak=stvarni_profit gde je naravno trosak

Kome žene da prijave diskriminaciju? Država se pre svega odnosi loše prema ženama koje žele decu. Trudnice, odnedavno, ne mogu na bolovanje, čak i one koje su imale prethodne pobačaje. Nije valjda vakcina bezbednija za trudnicu od toga da ostane kod kuće za vreme tzv. pandemije? Žene koje su poverovale informaciji objavljenoj u medijima da ce biti odobren drugi pokušaj vantelesne oplodnje u januaru, takođe su izigrane, ni za to nema para.

poslodavci ne razmisljaju da materinstvo donosi i neke pozitivne osobine, verovatno, organizovanost, odgovornost...
majka nece odsustvovati vise od godinu dana a posle je verovatna manja verovatnoca da se okrene i ode kad joj dune jer mora da hrani dete... dok neko bez deteta moze sutra da se okrene i ode u drugu zemlju ili na bolje placeniji posao jer je mobilniji. uostalom trudnoca se samo donekle planira, nekad je slucajna, a nekad je hoces pa je nema dugo ili nikad!! ovo je neki poredak kao kod mrava ili pcela, da jedni rade a neko pravi decu. posebno je zanimljivo kad to pitanje postavljaju zene. mada i drzava valjda ne isplacuje poslodavcima te pare za porodilje. uostalom cemu sluze deca kada su ionako nasilna

Svaka zemlja je zemlja mediokriteta. U svakom društvu mali broj ljudi su izuzetno sposobni, i mali broj ljudi su izuzetno nesposobni. Svi ostali su tako-tako.

Nezakonito je dati trudnici otkaz, zato je nas zakonodavac lepo propisao rad na odredjeno vreme. Jeste da posle 2 godine mora da preraste u rad na neodredjeno, ali se zenama uredno napravi diskontinuitet u ugovoru o radu na 1 kalendarski dan pa onda opet nanovo godinu po godinu... Pa ako zatrudni, istekne joj jednogodisnji ugovor i novi se ne napravi i sve cisto...

Kakva je ovo zemlja vidi se iz komentara dole. Nismo mi za bolje, jok. Mada ko pita tako nesto zabranio bi mu 90 dana da radi, ako se dokaze da je stvarno postavio takvo pitanje

U pitanju je, kao i uvek, novac i dobar zakon, povoljan i za trudnicu i za poslodavca moze da resi ovaj problem. A iako poslodavce nervira kad devojka zatrudni, nek malo istrpe... neka zana je isto tako odsustvovala sa posla da bi njih rodila!

Zašto li me ovo pitanje ("brižnih" poslodavaca) podseća na Nemačku kasnih 30-ih godina kada su zabranili venčavanja i rađanje potomaka određenih slojeva stanovništva?

Poslodavci koji komentarisu zaboravljaju da ljude zaposljavaju zato sto im trebaju radnici, i da bi ostvarivali profit, a ne iz humanitarnih razloga. Uostalom sta ima da se raspravljamo, zakon kaze to sto kaze, i zakon treba da se sprovodi! Ovima koji tvrde da se zene zaposljavaju "da bi ostale u drugom stanju" mogu samo da kazem svasta... Kao da je tako lako dobiti posao, kao da je tako lako ostati u drugom stanju, kao da je u ovoj drzavi lako biti trudnica i porodilja, lako odluciti se da budete roditelj. Da je u pitanju njihova kcerka ili sestra pitam se da li bi isto reagovali. Danas u Srbiji trudnoca ispada maltene kazna iz sto i jednog razloga.

Poslodavac će uvek moći da kaže da je muškarac koji je primljen na posao bolje kvalifikovan od žene. Teško je dokazati polnu diskriminaciju. S druge strane bolje je motivisati poslodavca npr. oslobadjanjem dela poreza srazmerno broju trudnica, invalida i drugih ugroženih grupa zaposlenih u datoj firmi. Problem je samo što država nema ili neće da uloži pare za dobrobit ugroženih kategorija ljudi.

ljudi, u Vojvodini zene dobijaju otkaz kad zatrudne i to nije nista novo,a sad tu pricaju o tome kako ima malo prijava!dok sudstvo ne poradi na sebi tesko ce moci na drugima!

Ja ne vidim ni jedan jedini opravdan razlog zašto ne slagati potencijalnog poslodavca i dati mu, u ovom slučaju, odgovor koji mu prija.

Ukoliko on ima obraza da postavi takvo pitanje, imam ja još kako obraza da slažem.

Naročito treba imati u vidu da njemu i zakon zabranjuje takvo pitanje, a meni zakon ne zabranjuje da lažem.

Trudnocu treba da ”placa” drzava samo sto se ona u Srbiji pravi luda za sve pa ostavlja ”zainteresovanim” stranama da se dovijaju ko je jaci. Jos malo, pa ce pojedine zene ce morati da se pravdaju i izvinjavaju jer su bile izuzetni djaci i studenti i zasto im je vazno da rade i napreduju. Nismo mi inkubatori rodjeni da se pleme ne ugasi i servis za karijere nasih muzeva. U ovom preganjanju, zaboravlja se jedno. U porodicama gde oba roditelja rade iliti imaju karijere, kucni poslovi i poslovi oko dece se DELE, ili plate trecem licu kao i svuda u civilizovanom svetu. Moguce je da zbog toga sto znaju kako ta podela u nas obicno funkcionise, poslodavci izbegavaju da zaposljavaju zene. Ali to svako mora da sredi za sebe, tu drzava nema sta da trazi, a ni poslodavac. Ja sam pokusala, nije islo i hvala dragom Bogu resih se Balkana u svakom pogledu i zanavek!

Ma super je to priča "mora poslodavac da zaradi, a neko od roditelja mora da žrtvuje karijeru zbog dece", samo volela bih da vidim gde to u Srbiji ima da muškarac npr. zaradjuje dovoljno da sa jednom platom može da obezbedi kvalitetan život za sebe, ženu i decu? I koji to zakoni štite žene koje se odreknu karijere kada muž odluči da se razvede a one prestale odavno da rade i nemaju šanse da nadju posao? Osvestite se ljudi, nije ovo Amerika - ovo je Srbija.

I moju zenu su pitali prilikom zaposljavanja u banci,isto pitanje. Naravno, rekla je ne, nije trepnula a slagala je. Dobila je posao! :)

Ovde se pored prava jedinke, radi i o nezakonitom sticanju prednosti u odnosu na konkurenciju koja postuje zakon i ne postavlja takva pitanja. A sto kazu da je to zapad - greska. U Velikoj Britaniji je npr. zabranjeno takvo pitanje i to se postuje.

Svako vuče na svoju stranu a trudnice i poslodavci su na suprotnim stranama. Samo mi smeta termin "karijera" kada se govori o konkurisanju za posao. Mislim da većina mladih žena ne traži posao da bi napredovala u karijeri i bila uspešna poslovna žena, nego da bi imala šta da jede (i ona i njeno dete).
Interesantno je da porodice koje primaju socijalnu pomoć nemaju problem da steknu decu, jer se tako njihov budžet neće smanjiti, naprotiv, uvećaće se. Takve porodice imaju najviše dece. Pa sad nek svako izvede svoj zaključak.

Kad bi zakon bio regulisan tako da poslodavci plaćaju manje doprinose za roditelje koji imaju više dece možda bi bilo pomoći.Nazovite me optimistom :-)

Uveden je zakon o diskriminaciji ali koliko vidim niko ga ne postuje. Pocev od trudnica koje moramo cuvati kao malo vode na dlanu,pa sve do limita godina pri zaposljavanju i naravno potpisivanja blanko raskida radnog odnosa kad se zaposlis i ako se zaposlis.Drzava nam je dubioza.

... isplata porodiljskog ne ide na teret poslodavca, vec drzave, tako da njih to u tom smislu nista ne kosta. Sto se tice trudnickog bolovanja, kao i svako drugo bolovanje samo prvi mesec isplacuje poslodavac i to 65%, a ostalo socijalno. Dakle, nece nijedan poslodavac propasti zbog ijedne trudnice.