Србин из Метохије
pre 14 godina
Односи Србије и Црне Горе у двадесетом веку уопште нису тако идилични како их приказују историчари и политичари, па би требало да се овим питањем озбиљно позабаве људи ослобођени предрасуда и да на основу неоспорних историјских чињеница, покажу вековне тежње црногорских владара да Црној Гори припоје Метохију, као и да доминирају у политичком животу Србије. У тој својој тежњи краљ Никола, као и потоњи владари Црне Горе, све до данашњих, нису бирали средства да остваре тај свој циљ, често забадајући нож у леђа Србији у време њених највећих страдања и искушења. Навешћу само неколико примера, који могу бити полазна тачка за истраживања у овом правцу.
1. Српској јавности није познато, да је након ослобађања Метохије од Турака у Првом балканском рату, дошло до пушкарања између српске и црногорске војске у Ђаковици, која је тада подељена једном речицом на српски и црногорски део. Тада је краљ Никола основао и Пећку епископију, како би учврстио власт на овој српској територији.
2. Мало је позната и чињеница о огромним проблемима и непотребном страдању, које је краљ Никола створио српској војсци и српском народу у повлачењу према Албанији 1915. године, забрањујући им прелазак преко Швањског моста на Белом Дриму, где је тада била граница између Србије и Црне Горе. Тек када је са српске стране упућена претња да ће силом оружја обезбедити прелазак, црногорски граничари су се једне ноћи у тајности повукли са границе. Овакав став краља Николе имао је за последицу огромну пометњу и хаос који се на мосту створио због великог броја запрега, тешког наоружања, војника и цивила, који се данима гомилао на српској страни, па је највећи део наоружања, запрега и стоке, која је требало да служи за исхрану, завршио у Дриму.
3. Од доласка Јосипа Броза на чело КПЈ 1937., па до његове смрти 1980. године, ниједан аутохтони Србин са Косова И Метохије није био на челној позицији КП за КиМ, а након ослобођења, ни на првој државној функцији /председник председништва или владе/ у Покрајини. На овим функцијама, на којима је требало да буде Србин, увек су били Црногорци, осим у случају Илије Вакића, који је био Цинцарин. Тамо је непрекидно вођена антисрпска политика, у спрези Aлбaнaцa и Црногораца.
Посебно је интересантан период за време владавине Слободана Милошевића /Црногорца/ у време санкција, када је Милу и његовим мафијашима омогућена огромна пљачка Србије. То је велика тема за себе, па није за елаборирање у овом коментару. Када се сагледају ове и низ других чињеница, биће јасно зашто је дошло до одвајања Црне Горе и шта су садашњи циљеви Мила у односу на Метохију, па наставља континуитет забадања ножа у леђа Србији, да би тај циљ остварио.
47 Komentari
Sortiraj po: