Od ekrana se ne vidi šuma

Zato pod hitno spalimo svu tehnologiju i vratimo se zivotu lovaca-sakupljaca! Zivela tehnofobija!

odlican tekst

apsolutno tacno,i ja sam isto kao i ovi studenti ovde,e sad postoji jedno veliko ALI kako izaci iz toga,izgleda tesko... :(((

zanimljiv text...bas sam prolazio kroz neko selo, vidim nema dece(bilo leto), sta li oni rade, mislio sam da igraju fudbal na ulici, vijaju se u poljima kukuruza, a izgleda da su i oni prikljuceni na WiFi...

ja sebe cesto uhvatm kako sam proveo celo popodne za kompom, i osetim da mi se kicma krivi ko visibaba(jedino me teretana jos izvlaci), ali jos nesto vezano za to, da mi nikada, nikada nije dosadno u zivotu, i za to moram da se zahvalim kompu i smart phonu...ne znam kako se meri kvalitet zivota, da li nama koji stalno nesto novo pronadjemo zanimljivo na netu, bilo informacija, muzika, da li to v redi manje ili vise, nego da si primer svaki dan u sumi, ili da igras basket...do pre FB revolucije, na kosarkaskim terenima u mom gradu bilo je nemoguce doci na red, sada...vise tamo ko staro gvozdje...meni to ne smeta, jer mene je komp napravio sociopatom, i ja zaista ne uzivam u drustvu ljudi(pogotovo koje ne poznajem), e sad da li je to dobra srvar sto ja tako i volim, ili ne....to ce vreme da kaze

Zato bojkutujem facebook! :)
Jos i igrice da izbacim, i bice dobro :)

Mislim da neki odavno zive u vrlom novom svetu, kako je naveo autor, pogotovu to uvidjam kad je u pitanju menjanje partnera i kako se sve svodi na sex.(ko je citao knjigu razumece)
Malo skrenuh sa teme al dobro ;)

gledao sam i ja slicne scene u njujorskom metrou...

pre dvadesetak i vise godina...

svi su bili zadubljeni u svoje novine ili knjige...

zivela tehnofobija!
smrt napretku!

"Iz te činjenice zaključuje da je, provodeći glavninu svog vremena ispred ekrana svojih kompjutera i telefona, taj mlad svet više u dvodimenzionalnom nego u trodimenzionalnom svetu..."

U ovoj recenici sam se 100% pronasao. Veliki sam zavisnik od HI-TECH udedjaja ali za razliku od gore spomenutih likova i daje uspevam da se iz vitruelnog sveta vraim u javu tako sto, kad god sam slobodan, vreme provodim sa drustvom u kaficu, na bilijaru idem malo da vozim bicikl, setam, malo na basket ili fudbal. Ali ipak ljudi su sve vise okupirani "stvarcicama koje nam pojednostavljuju zivot"!

POZ

pitanje:dali se odreci tehnoloskog napretka u korist ocuvanja tzv. tradicija...nekada smo sedeli okupljeni oko radija...zar autor ne bi zeleo da srbija dostigne visoki tehnoloski nivo?

Tehnologiju ne treba uzimati zdravo za gotovo. Naprosto, to su alati koji nam služe da lakše i brže završimo neki posao ili zadovoljimo potrebu. Tehnologiju ne treba odbacivati. Treba sebe preispitati dali smo zapali u zastranjivanje. Jesu li to naše stvarne potrebe ili nametnute / dobrovoljno stvorene potrebe?
Koristim računar i internet preko 8 sati na poslu, kod kuće kad mi zatreba. Ne ubijam vreme na društvenim mrežama, online igrama, besciljnom pretraživanju neta...
Ponekad mi se čini da ljudi iskoriste tehnologiju da pobegnu od stvarnosti. Stres, nerešeni problemi, emocionalni problemi, smrt bliske osobe... Po meni je taj beg OK, ali na neko vreme dok se "nepokrviš". Posle se treba vratiti u stvarnost i suočiti sa uzrokom. Ipak, u takvim slučajevima, razgovor sa prijateljem je nezamenjiv (makar i za to koristio tehnologiju).

Zato pod hitno spalimo svu tehnologiju i vratimo se zivotu lovaca-sakupljaca! Zivela tehnofobija!

apsolutno tacno,i ja sam isto kao i ovi studenti ovde,e sad postoji jedno veliko ALI kako izaci iz toga,izgleda tesko... :(((

odlican tekst

zanimljiv text...bas sam prolazio kroz neko selo, vidim nema dece(bilo leto), sta li oni rade, mislio sam da igraju fudbal na ulici, vijaju se u poljima kukuruza, a izgleda da su i oni prikljuceni na WiFi...

ja sebe cesto uhvatm kako sam proveo celo popodne za kompom, i osetim da mi se kicma krivi ko visibaba(jedino me teretana jos izvlaci), ali jos nesto vezano za to, da mi nikada, nikada nije dosadno u zivotu, i za to moram da se zahvalim kompu i smart phonu...ne znam kako se meri kvalitet zivota, da li nama koji stalno nesto novo pronadjemo zanimljivo na netu, bilo informacija, muzika, da li to v redi manje ili vise, nego da si primer svaki dan u sumi, ili da igras basket...do pre FB revolucije, na kosarkaskim terenima u mom gradu bilo je nemoguce doci na red, sada...vise tamo ko staro gvozdje...meni to ne smeta, jer mene je komp napravio sociopatom, i ja zaista ne uzivam u drustvu ljudi(pogotovo koje ne poznajem), e sad da li je to dobra srvar sto ja tako i volim, ili ne....to ce vreme da kaze

pitanje:dali se odreci tehnoloskog napretka u korist ocuvanja tzv. tradicija...nekada smo sedeli okupljeni oko radija...zar autor ne bi zeleo da srbija dostigne visoki tehnoloski nivo?

Zato bojkutujem facebook! :)
Jos i igrice da izbacim, i bice dobro :)

Mislim da neki odavno zive u vrlom novom svetu, kako je naveo autor, pogotovu to uvidjam kad je u pitanju menjanje partnera i kako se sve svodi na sex.(ko je citao knjigu razumece)
Malo skrenuh sa teme al dobro ;)

"Iz te činjenice zaključuje da je, provodeći glavninu svog vremena ispred ekrana svojih kompjutera i telefona, taj mlad svet više u dvodimenzionalnom nego u trodimenzionalnom svetu..."

U ovoj recenici sam se 100% pronasao. Veliki sam zavisnik od HI-TECH udedjaja ali za razliku od gore spomenutih likova i daje uspevam da se iz vitruelnog sveta vraim u javu tako sto, kad god sam slobodan, vreme provodim sa drustvom u kaficu, na bilijaru idem malo da vozim bicikl, setam, malo na basket ili fudbal. Ali ipak ljudi su sve vise okupirani "stvarcicama koje nam pojednostavljuju zivot"!

POZ

gledao sam i ja slicne scene u njujorskom metrou...

pre dvadesetak i vise godina...

svi su bili zadubljeni u svoje novine ili knjige...

zivela tehnofobija!
smrt napretku!

Tehnologiju ne treba uzimati zdravo za gotovo. Naprosto, to su alati koji nam služe da lakše i brže završimo neki posao ili zadovoljimo potrebu. Tehnologiju ne treba odbacivati. Treba sebe preispitati dali smo zapali u zastranjivanje. Jesu li to naše stvarne potrebe ili nametnute / dobrovoljno stvorene potrebe?
Koristim računar i internet preko 8 sati na poslu, kod kuće kad mi zatreba. Ne ubijam vreme na društvenim mrežama, online igrama, besciljnom pretraživanju neta...
Ponekad mi se čini da ljudi iskoriste tehnologiju da pobegnu od stvarnosti. Stres, nerešeni problemi, emocionalni problemi, smrt bliske osobe... Po meni je taj beg OK, ali na neko vreme dok se "nepokrviš". Posle se treba vratiti u stvarnost i suočiti sa uzrokom. Ipak, u takvim slučajevima, razgovor sa prijateljem je nezamenjiv (makar i za to koristio tehnologiju).