Kako poboljšati proizvodnju vina?

Nacin i model razmisljanja u kom se legu sustine brze zarade, velika je prepreka da Srbija postane ozbiljan proizvodjac i izvoznik. Vinograd zahteva slugu a ne gazdu, a to je u suprotnosti sa mentalnim sklopom koji dominira u srpskom nacionalnom korpusu. Violentni dinarski tip koji vlada ovim prostorom, veze svoje stavove za rakiju koja simbolizuje snagu, "neophodnu" osvetu, nivo pozeljnog i ocekivanog ponasanja u vaznim prilikama, za razliku od vina koje piju "slabici" i pomodari i mondijalisti. Istina: "Voz je krenuo", radjaju se male vinarije, cije sorte i nacin proizvodnje vina, kvalitet vina i autohtoni terroir ne zaostaju za dobrim vinima Francuske, Italije i Spanije. Treba stimulativno podrzati podrume Radenkovic, Aleksandrovic, Jovic, Minic, Spasic, Kovacevic, Botunjac, Ivanovic, Mackov podrum, Kis-Crnkovic...
Racunari, proizvodi masinske industrije, tekstilci i slicno, nisu nas prvi "borbeni" esalon u preostalom prostoru medjunarodne podele rada.

Nema tog Šumadinca koji će praviti rakiju (vino) po ovakvim zakonima, i to će vam svaki reći. Dakle 99% njih otvoreno krši zakon. Šta će vam zakoni ako se ne sprovode (tj. ne mogu da se sprovedu). Sedite u kabinetima, primate faksove, štampate saopštenja i mislite da je to realno, prošetajte malo selima Srbije.

Za pocetak, pocnite ga praviti od grozdja.

Волим вино, пијем га сваког дана (на Западу). Кад год дођем у Србију, покушавам да нађем пристојно српско вино по пристојној цени. Увек се ставим у положај некога ко зарађује и двоструко више од српског просека (рецимо 600 евра месечно). Дакле, не желим да платим 7 децилитара пристојног вина више од 5 евра (у радњи –не у кафани). Купити пристојно српско вино по тој цени је више од “mission impossible”. Цена пристојних вина приватних произвођача почињу од 10 евра – па навише. Пробао сам их, могу се пити, али нису нимало боља од чилеанских, шпанских, француских вина која се на Западу у свакој самопослузи могу купити чак и за маље од 5 евра по флаши! Зато, у Србији пијем пиво, а у кафани бих прихватио и оне беле бућкурише које се усуђују да зову винима - само за шприцер, али нигде сифона сода-воде!

Kada dodjem u Srbiju iz Italije, odem u restoran i narucim "vino iz podruma". Greske nema! U Srbiji odlicna vina se ne prodaju u prodavnici. Po meni najvece sanse za izvoz ima karlovacko vino auspruh (samotok), konzumirano na dvoru Marije Terezije i vino koje se nalazilo na Titaniku uz najbolja francuska i italijanska vina.

Za pocetak, pocnite ga praviti od grozdja.

Nema tog Šumadinca koji će praviti rakiju (vino) po ovakvim zakonima, i to će vam svaki reći. Dakle 99% njih otvoreno krši zakon. Šta će vam zakoni ako se ne sprovode (tj. ne mogu da se sprovedu). Sedite u kabinetima, primate faksove, štampate saopštenja i mislite da je to realno, prošetajte malo selima Srbije.

Nacin i model razmisljanja u kom se legu sustine brze zarade, velika je prepreka da Srbija postane ozbiljan proizvodjac i izvoznik. Vinograd zahteva slugu a ne gazdu, a to je u suprotnosti sa mentalnim sklopom koji dominira u srpskom nacionalnom korpusu. Violentni dinarski tip koji vlada ovim prostorom, veze svoje stavove za rakiju koja simbolizuje snagu, "neophodnu" osvetu, nivo pozeljnog i ocekivanog ponasanja u vaznim prilikama, za razliku od vina koje piju "slabici" i pomodari i mondijalisti. Istina: "Voz je krenuo", radjaju se male vinarije, cije sorte i nacin proizvodnje vina, kvalitet vina i autohtoni terroir ne zaostaju za dobrim vinima Francuske, Italije i Spanije. Treba stimulativno podrzati podrume Radenkovic, Aleksandrovic, Jovic, Minic, Spasic, Kovacevic, Botunjac, Ivanovic, Mackov podrum, Kis-Crnkovic...
Racunari, proizvodi masinske industrije, tekstilci i slicno, nisu nas prvi "borbeni" esalon u preostalom prostoru medjunarodne podele rada.

Волим вино, пијем га сваког дана (на Западу). Кад год дођем у Србију, покушавам да нађем пристојно српско вино по пристојној цени. Увек се ставим у положај некога ко зарађује и двоструко више од српског просека (рецимо 600 евра месечно). Дакле, не желим да платим 7 децилитара пристојног вина више од 5 евра (у радњи –не у кафани). Купити пристојно српско вино по тој цени је више од “mission impossible”. Цена пристојних вина приватних произвођача почињу од 10 евра – па навише. Пробао сам их, могу се пити, али нису нимало боља од чилеанских, шпанских, француских вина која се на Западу у свакој самопослузи могу купити чак и за маље од 5 евра по флаши! Зато, у Србији пијем пиво, а у кафани бих прихватио и оне беле бућкурише које се усуђују да зову винима - само за шприцер, али нигде сифона сода-воде!

Kada dodjem u Srbiju iz Italije, odem u restoran i narucim "vino iz podruma". Greske nema! U Srbiji odlicna vina se ne prodaju u prodavnici. Po meni najvece sanse za izvoz ima karlovacko vino auspruh (samotok), konzumirano na dvoru Marije Terezije i vino koje se nalazilo na Titaniku uz najbolja francuska i italijanska vina.