Nedelja, 22.11.2009.

16:24

Zakon izvlači firme iz blokade

Izmene Zakona o platnom prometu mogle bi početkom naredne godine iz blokade da izvuku više hiljada firmi.

Izvor: B92

Zakon izvlaèi firme iz blokade IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

7 Komentari

Sortiraj po:

vlada

pre 14 godina

Meni samo nije jasno kako će novi zakon izvući firme iz blokade? Ko će dužnicima da "upumpa" novac da se razblokiraju? Novi zakon eventualno može da spreči buduće zloupotrebe ali što je bilo - bilo je.

Neshman

pre 14 godina

U današnje vreme ne postoji sredstvo obezbeđenja naplate koje bi poveriocu pružilo "miran san". Menica jeste samo list papira i ne daje nikakvu prednost pri naplati. To što predlažu da ko ima veće potraživanje ima istovremeno i prvenstvo u naplati je budalaština jer pod jedan : dug je dug i svaki poverilac je u istoj poziciji i ne sme biti privilegovanih ako imaju isti osnov naplate, pod dva : naplata kod Narodne Banke Srbije odsek za prinudnu napolatu u Kragujevcu se vrši prema datumu prijema rešenja o izvršenju tj. ko prvi devojci....treće : nije istina da se račun blokira zbog 1.000 dinara, dužnik ako ima sredstava na računu istom će odmah biti skinuto tih 1.000 dinara a nigde neće pisati da je račun u blokadi.
Gospoda iz Vlade su zaboravili jedno jako dobro sredstvo kojim se regulišu dugovanja a koji je postojao dok nisu platni promet prebacili na poslovne banke (u vreme postojanja SDK) a to je MULTILATERALNA KOMPENZACIJA. Danas svako privredno društvo i preduzetnik imaju PIB. Neka omoguće da se podnesu prijave potraživanja i prijave dugovanja, neka ih vežu za PIB i i time će se bar nekako rešiti dubioza svakoga ko pokušava da radi u našoj zemlji. Dovoljno je da jedan od dužnika ne ispuni svoju obavezu po dospelosti pa da poverilac posle ne može da ispuni svoje obaveze prema svojim poveriocima i tako imamo začaran krug. Dakle - multilatelarna kompenzacija!!!

Предраг

pre 14 godina

Чудесна количина незнања извире из написа новинара, коментара надлежних као и заинтересованих. Менице нису део проблема, нити се регистром меница ишта може променити. Пример: свака фирма која продаје робу или услугу другој фирми узеће менице од тог комитента. (Банке ће за кредит од једног клијента узети и до педесет меница.)То значи да ће и најмање предузеће, да би радило, морати да изда двадесет-тридесет меница, колико обично има добављача. Како год се те менице у случају потребе реализовале, њима може да се наплати само сума новца коју онај неплатиша има на рачуну. И онда је сасвим свеједно да ли је то 1.000 или 100.000 динара; ако има пара, наплатиће се, ако нема, извисиће и онај од 1.000 као и онај од 100.000 динара. Никакав регистар ту не помаже, менице су нужан део пословања сваке нормалне фирме, а најважнија њихова особина јесте да оне ни кредитно ни било како друго не оптерећују оног који их издаје. То се, стога, често користи и као средство преваре, ако нека "фантомска" фирма на тај начин покушава да обмане друге, издајући менице за које се зна да их није могуће наплатити. Само, ту менице нису ништа криве, већ недовољно способни државни органи (порески, полицијски, судски, агенцијски...) који не успевају да на време препознају такве фирме и преваранте. У Србији ту је реч о увек истом кругу "бизнисмена" који на основу украдених личних карти и лажне документације праве те фирме за једнократну употребу: извара се десетак озбиљних предузећа и скупи простојна сума новца од њих, или се паре "перу" (извлачи кеш са рачуна а без плаћања пореза) или се роба "пере" (роба се прода на црно и за готовину, а папирима се фиктивно раздужи) или се држава вара за порез на основу лажних докумената које такве фирме издају (праве се хрпе фактура које са собом носе улазни, то јест ослобађајући ПДВ).

Такође се дешава да се фирма с намером или без ње презадужи и путем меница уведе у блокаду, иако је једно време нормално пословала. То је уобичајено и у свету, али кад се докаже да је банкрот фирме био намерно изазван, одговорни се судски гоне. Ту, опет, менице нису криве, већ извршна и судска власт која овакве ствари код нас готово уопште не гони. Знам барем неколико фирми који се намерно гурнуте у неликвидност, а паре из њих претходно исисане.

Треће, због чега менице никакве везе немају са проблемима наплате и неликвидности, јесте принцип по коме увек од свог клијента као средство обезбеђивања његових обавеза можете тражити да вам он изда банкарску гаранцију, а не меницу, то јест да његова пословна банка гарантује да ће он платити доспеле обавезе. То се у великим пословима обавезно ради, па тај приступ примењује и наша држава (сетите се пропалог тендера за аутопут). Само, банкарска гаранција, прво, кошта (2-4 % од суме на коју гласе на годишњем нивоу) и, друго, банка вам је неће издати уколико у вас, то јест вашу фирму нема апсолутно поверење или гаранције плаћања (хипотека на личну или имовину фирме).

Треба, дакле, спречити регистрацију "фантомских" предузећа, спречити намерно гурање у неликвидност предузећа а без последица по њихове директоре и власнике и убрзати све судске поступке који се тичу наплата. То је решење. А предвиђено додатно администрирање меница од стране државе неће имати никаквог ефекта на ефикасност наплате и спречавање превара.

JJ

pre 14 godina

Novi zakon neće ništa rešiti jer uopšte ne bi ni trebalo da se menice mogu naplaćivati pre protestvovanja na sudu. Svugde gde se umeša NBS i Vlada dođe do novog nereda i administrativnih prepreka. Zar mislite da će se moći registrovati menica bez plaćanja famozne republičke administrativne takse. Ipak nije bez razloga Zakon o menici jedan od retkih koji nije promenjen već više od 50 godina.

Danko

pre 14 godina

A ko je autor postojećeg zakona koji je napravio ovoliku štetu!? I da li je stvar samo u zakonu ili se to neko preigrao? Promena metodologije obračuna teško da će nas napraviti uspešnim!

Danko

pre 14 godina

A ko je autor postojećeg zakona koji je napravio ovoliku štetu!? I da li je stvar samo u zakonu ili se to neko preigrao? Promena metodologije obračuna teško da će nas napraviti uspešnim!

JJ

pre 14 godina

Novi zakon neće ništa rešiti jer uopšte ne bi ni trebalo da se menice mogu naplaćivati pre protestvovanja na sudu. Svugde gde se umeša NBS i Vlada dođe do novog nereda i administrativnih prepreka. Zar mislite da će se moći registrovati menica bez plaćanja famozne republičke administrativne takse. Ipak nije bez razloga Zakon o menici jedan od retkih koji nije promenjen već više od 50 godina.

Предраг

pre 14 godina

Чудесна количина незнања извире из написа новинара, коментара надлежних као и заинтересованих. Менице нису део проблема, нити се регистром меница ишта може променити. Пример: свака фирма која продаје робу или услугу другој фирми узеће менице од тог комитента. (Банке ће за кредит од једног клијента узети и до педесет меница.)То значи да ће и најмање предузеће, да би радило, морати да изда двадесет-тридесет меница, колико обично има добављача. Како год се те менице у случају потребе реализовале, њима може да се наплати само сума новца коју онај неплатиша има на рачуну. И онда је сасвим свеједно да ли је то 1.000 или 100.000 динара; ако има пара, наплатиће се, ако нема, извисиће и онај од 1.000 као и онај од 100.000 динара. Никакав регистар ту не помаже, менице су нужан део пословања сваке нормалне фирме, а најважнија њихова особина јесте да оне ни кредитно ни било како друго не оптерећују оног који их издаје. То се, стога, често користи и као средство преваре, ако нека "фантомска" фирма на тај начин покушава да обмане друге, издајући менице за које се зна да их није могуће наплатити. Само, ту менице нису ништа криве, већ недовољно способни државни органи (порески, полицијски, судски, агенцијски...) који не успевају да на време препознају такве фирме и преваранте. У Србији ту је реч о увек истом кругу "бизнисмена" који на основу украдених личних карти и лажне документације праве те фирме за једнократну употребу: извара се десетак озбиљних предузећа и скупи простојна сума новца од њих, или се паре "перу" (извлачи кеш са рачуна а без плаћања пореза) или се роба "пере" (роба се прода на црно и за готовину, а папирима се фиктивно раздужи) или се држава вара за порез на основу лажних докумената које такве фирме издају (праве се хрпе фактура које са собом носе улазни, то јест ослобађајући ПДВ).

Такође се дешава да се фирма с намером или без ње презадужи и путем меница уведе у блокаду, иако је једно време нормално пословала. То је уобичајено и у свету, али кад се докаже да је банкрот фирме био намерно изазван, одговорни се судски гоне. Ту, опет, менице нису криве, већ извршна и судска власт која овакве ствари код нас готово уопште не гони. Знам барем неколико фирми који се намерно гурнуте у неликвидност, а паре из њих претходно исисане.

Треће, због чега менице никакве везе немају са проблемима наплате и неликвидности, јесте принцип по коме увек од свог клијента као средство обезбеђивања његових обавеза можете тражити да вам он изда банкарску гаранцију, а не меницу, то јест да његова пословна банка гарантује да ће он платити доспеле обавезе. То се у великим пословима обавезно ради, па тај приступ примењује и наша држава (сетите се пропалог тендера за аутопут). Само, банкарска гаранција, прво, кошта (2-4 % од суме на коју гласе на годишњем нивоу) и, друго, банка вам је неће издати уколико у вас, то јест вашу фирму нема апсолутно поверење или гаранције плаћања (хипотека на личну или имовину фирме).

Треба, дакле, спречити регистрацију "фантомских" предузећа, спречити намерно гурање у неликвидност предузећа а без последица по њихове директоре и власнике и убрзати све судске поступке који се тичу наплата. То је решење. А предвиђено додатно администрирање меница од стране државе неће имати никаквог ефекта на ефикасност наплате и спречавање превара.

vlada

pre 14 godina

Meni samo nije jasno kako će novi zakon izvući firme iz blokade? Ko će dužnicima da "upumpa" novac da se razblokiraju? Novi zakon eventualno može da spreči buduće zloupotrebe ali što je bilo - bilo je.

Neshman

pre 14 godina

U današnje vreme ne postoji sredstvo obezbeđenja naplate koje bi poveriocu pružilo "miran san". Menica jeste samo list papira i ne daje nikakvu prednost pri naplati. To što predlažu da ko ima veće potraživanje ima istovremeno i prvenstvo u naplati je budalaština jer pod jedan : dug je dug i svaki poverilac je u istoj poziciji i ne sme biti privilegovanih ako imaju isti osnov naplate, pod dva : naplata kod Narodne Banke Srbije odsek za prinudnu napolatu u Kragujevcu se vrši prema datumu prijema rešenja o izvršenju tj. ko prvi devojci....treće : nije istina da se račun blokira zbog 1.000 dinara, dužnik ako ima sredstava na računu istom će odmah biti skinuto tih 1.000 dinara a nigde neće pisati da je račun u blokadi.
Gospoda iz Vlade su zaboravili jedno jako dobro sredstvo kojim se regulišu dugovanja a koji je postojao dok nisu platni promet prebacili na poslovne banke (u vreme postojanja SDK) a to je MULTILATERALNA KOMPENZACIJA. Danas svako privredno društvo i preduzetnik imaju PIB. Neka omoguće da se podnesu prijave potraživanja i prijave dugovanja, neka ih vežu za PIB i i time će se bar nekako rešiti dubioza svakoga ko pokušava da radi u našoj zemlji. Dovoljno je da jedan od dužnika ne ispuni svoju obavezu po dospelosti pa da poverilac posle ne može da ispuni svoje obaveze prema svojim poveriocima i tako imamo začaran krug. Dakle - multilatelarna kompenzacija!!!

Danko

pre 14 godina

A ko je autor postojećeg zakona koji je napravio ovoliku štetu!? I da li je stvar samo u zakonu ili se to neko preigrao? Promena metodologije obračuna teško da će nas napraviti uspešnim!

JJ

pre 14 godina

Novi zakon neće ništa rešiti jer uopšte ne bi ni trebalo da se menice mogu naplaćivati pre protestvovanja na sudu. Svugde gde se umeša NBS i Vlada dođe do novog nereda i administrativnih prepreka. Zar mislite da će se moći registrovati menica bez plaćanja famozne republičke administrativne takse. Ipak nije bez razloga Zakon o menici jedan od retkih koji nije promenjen već više od 50 godina.

Предраг

pre 14 godina

Чудесна количина незнања извире из написа новинара, коментара надлежних као и заинтересованих. Менице нису део проблема, нити се регистром меница ишта може променити. Пример: свака фирма која продаје робу или услугу другој фирми узеће менице од тог комитента. (Банке ће за кредит од једног клијента узети и до педесет меница.)То значи да ће и најмање предузеће, да би радило, морати да изда двадесет-тридесет меница, колико обично има добављача. Како год се те менице у случају потребе реализовале, њима може да се наплати само сума новца коју онај неплатиша има на рачуну. И онда је сасвим свеједно да ли је то 1.000 или 100.000 динара; ако има пара, наплатиће се, ако нема, извисиће и онај од 1.000 као и онај од 100.000 динара. Никакав регистар ту не помаже, менице су нужан део пословања сваке нормалне фирме, а најважнија њихова особина јесте да оне ни кредитно ни било како друго не оптерећују оног који их издаје. То се, стога, често користи и као средство преваре, ако нека "фантомска" фирма на тај начин покушава да обмане друге, издајући менице за које се зна да их није могуће наплатити. Само, ту менице нису ништа криве, већ недовољно способни државни органи (порески, полицијски, судски, агенцијски...) који не успевају да на време препознају такве фирме и преваранте. У Србији ту је реч о увек истом кругу "бизнисмена" који на основу украдених личних карти и лажне документације праве те фирме за једнократну употребу: извара се десетак озбиљних предузећа и скупи простојна сума новца од њих, или се паре "перу" (извлачи кеш са рачуна а без плаћања пореза) или се роба "пере" (роба се прода на црно и за готовину, а папирима се фиктивно раздужи) или се држава вара за порез на основу лажних докумената које такве фирме издају (праве се хрпе фактура које са собом носе улазни, то јест ослобађајући ПДВ).

Такође се дешава да се фирма с намером или без ње презадужи и путем меница уведе у блокаду, иако је једно време нормално пословала. То је уобичајено и у свету, али кад се докаже да је банкрот фирме био намерно изазван, одговорни се судски гоне. Ту, опет, менице нису криве, већ извршна и судска власт која овакве ствари код нас готово уопште не гони. Знам барем неколико фирми који се намерно гурнуте у неликвидност, а паре из њих претходно исисане.

Треће, због чега менице никакве везе немају са проблемима наплате и неликвидности, јесте принцип по коме увек од свог клијента као средство обезбеђивања његових обавеза можете тражити да вам он изда банкарску гаранцију, а не меницу, то јест да његова пословна банка гарантује да ће он платити доспеле обавезе. То се у великим пословима обавезно ради, па тај приступ примењује и наша држава (сетите се пропалог тендера за аутопут). Само, банкарска гаранција, прво, кошта (2-4 % од суме на коју гласе на годишњем нивоу) и, друго, банка вам је неће издати уколико у вас, то јест вашу фирму нема апсолутно поверење или гаранције плаћања (хипотека на личну или имовину фирме).

Треба, дакле, спречити регистрацију "фантомских" предузећа, спречити намерно гурање у неликвидност предузећа а без последица по њихове директоре и власнике и убрзати све судске поступке који се тичу наплата. То је решење. А предвиђено додатно администрирање меница од стране државе неће имати никаквог ефекта на ефикасност наплате и спречавање превара.

Neshman

pre 14 godina

U današnje vreme ne postoji sredstvo obezbeđenja naplate koje bi poveriocu pružilo "miran san". Menica jeste samo list papira i ne daje nikakvu prednost pri naplati. To što predlažu da ko ima veće potraživanje ima istovremeno i prvenstvo u naplati je budalaština jer pod jedan : dug je dug i svaki poverilac je u istoj poziciji i ne sme biti privilegovanih ako imaju isti osnov naplate, pod dva : naplata kod Narodne Banke Srbije odsek za prinudnu napolatu u Kragujevcu se vrši prema datumu prijema rešenja o izvršenju tj. ko prvi devojci....treće : nije istina da se račun blokira zbog 1.000 dinara, dužnik ako ima sredstava na računu istom će odmah biti skinuto tih 1.000 dinara a nigde neće pisati da je račun u blokadi.
Gospoda iz Vlade su zaboravili jedno jako dobro sredstvo kojim se regulišu dugovanja a koji je postojao dok nisu platni promet prebacili na poslovne banke (u vreme postojanja SDK) a to je MULTILATERALNA KOMPENZACIJA. Danas svako privredno društvo i preduzetnik imaju PIB. Neka omoguće da se podnesu prijave potraživanja i prijave dugovanja, neka ih vežu za PIB i i time će se bar nekako rešiti dubioza svakoga ko pokušava da radi u našoj zemlji. Dovoljno je da jedan od dužnika ne ispuni svoju obavezu po dospelosti pa da poverilac posle ne može da ispuni svoje obaveze prema svojim poveriocima i tako imamo začaran krug. Dakle - multilatelarna kompenzacija!!!

vlada

pre 14 godina

Meni samo nije jasno kako će novi zakon izvući firme iz blokade? Ko će dužnicima da "upumpa" novac da se razblokiraju? Novi zakon eventualno može da spreči buduće zloupotrebe ali što je bilo - bilo je.