Godišnjica Dejtonskog sporazuma

Trojica zlih, uništiše toliko života i odoše sa ovoga sveta bez zaslužene kazne...

Besmislen i nepotreban rat je za stolom započeo, za stolom i završio, sa istim (ne)ljudima!

Medjutim, ti (ne)ljudi su iza sebe ostavili naslednike koji se iz petnih žila bore da održe izvrnut sistem vrednosti, kojim se gradjanski rat opravdava, ratni zločinci predstavljaju herojima i tome sl. ali na sreću, takvi od naroda imaju malu podršku, i sve manju, jer protokom vremena ljudi shvataju koliko su bili izmanipulisani u besmislenom nacionalističkom ludilu od Zlog, Lošeg i Rdjavog!

Jako zalosna godisnjica. Secam se kako smo se toga dana radovali potrpisivanju mira. I nazdravljali. I plakali.

Zli su otisli. Gori su ostali i nasledili. Narod isti jos uvek nije svestan da su ih prevarili, pobili, opljackali i zavadadili oni sto su otisli. Steta sto narod jos ne vidi kuda ih vode, pljackaju i dalje zavadjaju, iskoristavaju i pljackaju ovi sto su nasledili one zle. Opet se kupuju vile, privatni avioni, razne kuce na udobnim mestima za letovanje i zimovanje... Narod i dalje onaj isti narod; podrzava, glasa i bleji za njima. Ako je lepo narode, nemojte nikada da ih menjate?.

Republiku Srpsku drži Dayton. Kako god bilo da bilo to je dijalektika istorije. Ne znam za narod, ali Dodik se debelo oslanja na Dayton. Narodu ostaje da misli gde je bio i šta je radio, dok se naginje nad polupraznim tanjirom čorbe i dok moli da mu administracija nešto uradi što joj je obaveza... Oni što su potpisivali Dayton su sada mrtvi, pa se možemo na njih bacati čime stignemo... A dok su bili živi i vođe naših nesretnih naroda, šta je bilo? Šta je bilo tada, da li se sećamo?

Gradjanski rat na podrucju BiH, Dejtonski sporazum i sve ostalo vezano za te termine, skoro da nemaju mnogo zajednickog sa stvarno bosanskohercegovackim narodom koji tu zivi. Ulaziti u analizu bilo bi suvisno
jer je to svakome poznato ali se interpretira razlicito zbog politicke korektnosti. Sve tri glavne grupe u tom podrucju trazile su i izmisljale razlike koje ce ih odvojiti ili zacauriti u proslost ali i pokusaj potpunog dominiranja nad ostalima. Na kraju sve je to bio strani uticaj ciji su protagonisti gledali u svoje interese a nikako bosanskohercegovackog naroda.
Muslimanska frakcija je gledala spas u fundamentalizmu koji se sirio ne pod uticajem muslimanskog zivlja sa tog podrucja nego opste svjetskog pokreta koji je poceo sa iranskim Ajatolom.
Srpska strana je takodje trazila asocijaciju sa opste srpskim nacionalistickim teznjama i potpunim srpskim identitetom sto je bez dvoumljenja slucaj i sa hrvatskim dijelom koji je sanjao o nekoj novoj NDH.
U opste jugoslovenskom haosu to kao da je bio "petite trianon" stradanja i manipulisanja. Na kraju je potpisan taj poznati sporazum izmedju ne bosanskohercevakcih ljudi, pravih patriota nego srpskohrvatskih nacionalista i predstavnika muslimanskog fundamentalizma. Bosanskohercegovacki narod je to prihvatio pod "naredbom" drugih elemenata koji su cekali iza ugla da "koloniziraju" to podrucje kao "spasioci". Ti spasioci su postali sve ono sto je BiH prezivljavala od katolicizma, bogumilstva, pravoslavstva, turcizma/islamstva. Oni gledaju da nadju "razlog neophodnog prisustva" u tom dijelu nove "balkanske imperije" koja se utvrdjuje na lokalnim razlikama.
Bosanskohercegovacki narod, lideri i politicari svih boja mora to da razumiju, odbace i pocnu iznova sa necim sto ce ih voditi entitetu (BiH) koji je postojao vjekovima ali koji u savremenom izdanju zahtijeva priblizavanja i razumujevanja.
(vasilije knezevic, 21 nov. 2009)

Trojica zlih, uništiše toliko života i odoše sa ovoga sveta bez zaslužene kazne...

Gradjanski rat na podrucju BiH, Dejtonski sporazum i sve ostalo vezano za te termine, skoro da nemaju mnogo zajednickog sa stvarno bosanskohercegovackim narodom koji tu zivi. Ulaziti u analizu bilo bi suvisno
jer je to svakome poznato ali se interpretira razlicito zbog politicke korektnosti. Sve tri glavne grupe u tom podrucju trazile su i izmisljale razlike koje ce ih odvojiti ili zacauriti u proslost ali i pokusaj potpunog dominiranja nad ostalima. Na kraju sve je to bio strani uticaj ciji su protagonisti gledali u svoje interese a nikako bosanskohercegovackog naroda.
Muslimanska frakcija je gledala spas u fundamentalizmu koji se sirio ne pod uticajem muslimanskog zivlja sa tog podrucja nego opste svjetskog pokreta koji je poceo sa iranskim Ajatolom.
Srpska strana je takodje trazila asocijaciju sa opste srpskim nacionalistickim teznjama i potpunim srpskim identitetom sto je bez dvoumljenja slucaj i sa hrvatskim dijelom koji je sanjao o nekoj novoj NDH.
U opste jugoslovenskom haosu to kao da je bio "petite trianon" stradanja i manipulisanja. Na kraju je potpisan taj poznati sporazum izmedju ne bosanskohercevakcih ljudi, pravih patriota nego srpskohrvatskih nacionalista i predstavnika muslimanskog fundamentalizma. Bosanskohercegovacki narod je to prihvatio pod "naredbom" drugih elemenata koji su cekali iza ugla da "koloniziraju" to podrucje kao "spasioci". Ti spasioci su postali sve ono sto je BiH prezivljavala od katolicizma, bogumilstva, pravoslavstva, turcizma/islamstva. Oni gledaju da nadju "razlog neophodnog prisustva" u tom dijelu nove "balkanske imperije" koja se utvrdjuje na lokalnim razlikama.
Bosanskohercegovacki narod, lideri i politicari svih boja mora to da razumiju, odbace i pocnu iznova sa necim sto ce ih voditi entitetu (BiH) koji je postojao vjekovima ali koji u savremenom izdanju zahtijeva priblizavanja i razumujevanja.
(vasilije knezevic, 21 nov. 2009)

Besmislen i nepotreban rat je za stolom započeo, za stolom i završio, sa istim (ne)ljudima!

Medjutim, ti (ne)ljudi su iza sebe ostavili naslednike koji se iz petnih žila bore da održe izvrnut sistem vrednosti, kojim se gradjanski rat opravdava, ratni zločinci predstavljaju herojima i tome sl. ali na sreću, takvi od naroda imaju malu podršku, i sve manju, jer protokom vremena ljudi shvataju koliko su bili izmanipulisani u besmislenom nacionalističkom ludilu od Zlog, Lošeg i Rdjavog!

Jako zalosna godisnjica. Secam se kako smo se toga dana radovali potrpisivanju mira. I nazdravljali. I plakali.

Republiku Srpsku drži Dayton. Kako god bilo da bilo to je dijalektika istorije. Ne znam za narod, ali Dodik se debelo oslanja na Dayton. Narodu ostaje da misli gde je bio i šta je radio, dok se naginje nad polupraznim tanjirom čorbe i dok moli da mu administracija nešto uradi što joj je obaveza... Oni što su potpisivali Dayton su sada mrtvi, pa se možemo na njih bacati čime stignemo... A dok su bili živi i vođe naših nesretnih naroda, šta je bilo? Šta je bilo tada, da li se sećamo?

Zli su otisli. Gori su ostali i nasledili. Narod isti jos uvek nije svestan da su ih prevarili, pobili, opljackali i zavadadili oni sto su otisli. Steta sto narod jos ne vidi kuda ih vode, pljackaju i dalje zavadjaju, iskoristavaju i pljackaju ovi sto su nasledili one zle. Opet se kupuju vile, privatni avioni, razne kuce na udobnim mestima za letovanje i zimovanje... Narod i dalje onaj isti narod; podrzava, glasa i bleji za njima. Ako je lepo narode, nemojte nikada da ih menjate?.