Ne bih se slozila. Imala sam prilike biti u kontaktu sa dosta Britanaca, muskarci su po mom ukusu privlacni, a devojke umeju da nose ono sto imaju, imaju tu neku jednostavnost, stil, sebe.
kakve sve gluposti nece smisliti ljudi! Pazi, najružniji ljudi! Ne mogu da verujem da ovako sto postoji. Zar bas želimo da unistimo sve sto je ljudsko u ljudima.
Rasterecenost od sujete i samim tim potrebe za poziranjem i sarmiranjem drugih ljudi jeste mozda razlog zasto danas Englezi mnogima izgledaju ruzno. Medjutim, upravo ta osobina je pre dva veka ostavljala suprotan utisak. Na primer, Dositej Obradovic je pisao o njihovom izgledu sledece:
"Ta i po drugim zemljama ima lepotica, ali su svuda one većim delom ponosite, pa kada ih čovek vidi da se gorde i visoko o sebi misle, ne mari za njih i kaže: neka idu svojim putem. Al´ evo čuda ovde, jer one niti mare, niti misle, niti znaju da su prekrasne, nego gledaju na svakoga s takvim prirodnim i prostosrdačnim očima, a u isto vreme s otvorenim prijateljskim i blagim licem, baš kao da ga odavno poznaju."
Rasterecenost Engleza od potrebe za spoljnim ukrasavanjem i sminkanjem opisuje takodje pre dva veka kao kakvu vrlinu ruski putopisac Karamzin, pa ga cak uzdize iznad lepote nakindjurenog Francuza, sto je takodje u suprotnosti sa danasnjim kriterijumima lepog:
“Stigli smo u Englesku, u zemlju koja je po karakteru stanovništva i stepenu narodne prosvećenosti, naravno, jedna od prvih zemalja Evrope. Ovde je sve drugačije: i kuće i ulice, i ljudi su drugačiji, i hrana je drugačija, jednom rečju, čini mi se, da sam kročio u neki drugi svet. ... Poželeo sam da vidim englesku kuhinju. Kakva čistoća! Na podu ni jedne mrlje, lonci, šerpe, tacne, šolje, sve belo blistavo, sve u neverovatnom redu. ... Koliko ljudi! I kakva poslovnost! Uz sve to kakav red! Sve odiše zadovoljstvom, i mada nema raskoši, postoji izobilje. ... Kakva razlika od Pariza! Tamo je i veličina i ružnoća, a ovde je jednostavnost sa zadivljujućom čistoćom. U Parizu je raskoš i siromaštvo, uvek u večnoj suprotnosti, a ovde jednakost opšteg izobilja; tamo su palate iz kojih izlaze bledi ljudi, u ritama i dronjcima, a ovde iz malih ciglenih kućica izlaze zdravi i zadovoljni ljudi sa plemenitim i smirenim izgledom - i lord i zanatlija čisto odeveni i skoro bez ikakvih razlika; tamo napuderisani, nakinđureni ljudi se voze u veličanstvenim fijakerima, a ovde se svi voze u lepim kočijama...
Žene u Londonu su vrlo lepe, odevaju se vrlo jednostavno i ljupko, sve su bez pudera i šminke, sa šeširima graciozno kreiranim. ...
Da, drugovi moji, ovde su žene skromne i poštene, pa prema tome i muževi su srećni. Ovde bračni parovi žive za sebe, a ne za svet. Ja govorim o ljudima srednjeg staleža. Uostalom, i sami lordovi engleski i lordice ne žive drugačije, raskošnije od njih za razliku od našeg “visokog društva”. Engleskinje su, naprotiv, vaspitane u duhu domaćinskog života sa dobrim osobinama supruge, majke, koja svoju dušu ukrašava onim navikama i sklonostima koje će je čuvati od dosade i samoće, pa jedan čovek za onog drugog predstavlja dragoceno blago.” (Pisma ruskog putnika)
Ziva istina za Engleze. Radim svake godine na Exitu, a Britanaca ima na hiljade. Prepozna ih covek cim ih vidi. Mora covek da sklanja pogled koliko su ruzni...bez zezanja.
Da li ima ljudi koji se bakću ovim stavrima. Ko zna koliko ih se poubijalo, posto nisu prihvaćeni. Zabranite sajt za Amere, baciće te državu u depresiju.
Da li ima ljudi koji se bakću ovim stavrima. Ko zna koliko ih se poubijalo, posto nisu prihvaćeni. Zabranite sajt za Amere, baciće te državu u depresiju.
Rasterecenost od sujete i samim tim potrebe za poziranjem i sarmiranjem drugih ljudi jeste mozda razlog zasto danas Englezi mnogima izgledaju ruzno. Medjutim, upravo ta osobina je pre dva veka ostavljala suprotan utisak. Na primer, Dositej Obradovic je pisao o njihovom izgledu sledece:
"Ta i po drugim zemljama ima lepotica, ali su svuda one većim delom ponosite, pa kada ih čovek vidi da se gorde i visoko o sebi misle, ne mari za njih i kaže: neka idu svojim putem. Al´ evo čuda ovde, jer one niti mare, niti misle, niti znaju da su prekrasne, nego gledaju na svakoga s takvim prirodnim i prostosrdačnim očima, a u isto vreme s otvorenim prijateljskim i blagim licem, baš kao da ga odavno poznaju."
Rasterecenost Engleza od potrebe za spoljnim ukrasavanjem i sminkanjem opisuje takodje pre dva veka kao kakvu vrlinu ruski putopisac Karamzin, pa ga cak uzdize iznad lepote nakindjurenog Francuza, sto je takodje u suprotnosti sa danasnjim kriterijumima lepog:
“Stigli smo u Englesku, u zemlju koja je po karakteru stanovništva i stepenu narodne prosvećenosti, naravno, jedna od prvih zemalja Evrope. Ovde je sve drugačije: i kuće i ulice, i ljudi su drugačiji, i hrana je drugačija, jednom rečju, čini mi se, da sam kročio u neki drugi svet. ... Poželeo sam da vidim englesku kuhinju. Kakva čistoća! Na podu ni jedne mrlje, lonci, šerpe, tacne, šolje, sve belo blistavo, sve u neverovatnom redu. ... Koliko ljudi! I kakva poslovnost! Uz sve to kakav red! Sve odiše zadovoljstvom, i mada nema raskoši, postoji izobilje. ... Kakva razlika od Pariza! Tamo je i veličina i ružnoća, a ovde je jednostavnost sa zadivljujućom čistoćom. U Parizu je raskoš i siromaštvo, uvek u večnoj suprotnosti, a ovde jednakost opšteg izobilja; tamo su palate iz kojih izlaze bledi ljudi, u ritama i dronjcima, a ovde iz malih ciglenih kućica izlaze zdravi i zadovoljni ljudi sa plemenitim i smirenim izgledom - i lord i zanatlija čisto odeveni i skoro bez ikakvih razlika; tamo napuderisani, nakinđureni ljudi se voze u veličanstvenim fijakerima, a ovde se svi voze u lepim kočijama...
Žene u Londonu su vrlo lepe, odevaju se vrlo jednostavno i ljupko, sve su bez pudera i šminke, sa šeširima graciozno kreiranim. ...
Da, drugovi moji, ovde su žene skromne i poštene, pa prema tome i muževi su srećni. Ovde bračni parovi žive za sebe, a ne za svet. Ja govorim o ljudima srednjeg staleža. Uostalom, i sami lordovi engleski i lordice ne žive drugačije, raskošnije od njih za razliku od našeg “visokog društva”. Engleskinje su, naprotiv, vaspitane u duhu domaćinskog života sa dobrim osobinama supruge, majke, koja svoju dušu ukrašava onim navikama i sklonostima koje će je čuvati od dosade i samoće, pa jedan čovek za onog drugog predstavlja dragoceno blago.” (Pisma ruskog putnika)
kakve sve gluposti nece smisliti ljudi! Pazi, najružniji ljudi! Ne mogu da verujem da ovako sto postoji. Zar bas želimo da unistimo sve sto je ljudsko u ljudima.
Ziva istina za Engleze. Radim svake godine na Exitu, a Britanaca ima na hiljade. Prepozna ih covek cim ih vidi. Mora covek da sklanja pogled koliko su ruzni...bez zezanja.
Ne bih se slozila. Imala sam prilike biti u kontaktu sa dosta Britanaca, muskarci su po mom ukusu privlacni, a devojke umeju da nose ono sto imaju, imaju tu neku jednostavnost, stil, sebe.
Da li ima ljudi koji se bakću ovim stavrima. Ko zna koliko ih se poubijalo, posto nisu prihvaćeni. Zabranite sajt za Amere, baciće te državu u depresiju.
Ziva istina za Engleze. Radim svake godine na Exitu, a Britanaca ima na hiljade. Prepozna ih covek cim ih vidi. Mora covek da sklanja pogled koliko su ruzni...bez zezanja.
kakve sve gluposti nece smisliti ljudi! Pazi, najružniji ljudi! Ne mogu da verujem da ovako sto postoji. Zar bas želimo da unistimo sve sto je ljudsko u ljudima.
Rasterecenost od sujete i samim tim potrebe za poziranjem i sarmiranjem drugih ljudi jeste mozda razlog zasto danas Englezi mnogima izgledaju ruzno. Medjutim, upravo ta osobina je pre dva veka ostavljala suprotan utisak. Na primer, Dositej Obradovic je pisao o njihovom izgledu sledece:
"Ta i po drugim zemljama ima lepotica, ali su svuda one većim delom ponosite, pa kada ih čovek vidi da se gorde i visoko o sebi misle, ne mari za njih i kaže: neka idu svojim putem. Al´ evo čuda ovde, jer one niti mare, niti misle, niti znaju da su prekrasne, nego gledaju na svakoga s takvim prirodnim i prostosrdačnim očima, a u isto vreme s otvorenim prijateljskim i blagim licem, baš kao da ga odavno poznaju."
Rasterecenost Engleza od potrebe za spoljnim ukrasavanjem i sminkanjem opisuje takodje pre dva veka kao kakvu vrlinu ruski putopisac Karamzin, pa ga cak uzdize iznad lepote nakindjurenog Francuza, sto je takodje u suprotnosti sa danasnjim kriterijumima lepog:
“Stigli smo u Englesku, u zemlju koja je po karakteru stanovništva i stepenu narodne prosvećenosti, naravno, jedna od prvih zemalja Evrope. Ovde je sve drugačije: i kuće i ulice, i ljudi su drugačiji, i hrana je drugačija, jednom rečju, čini mi se, da sam kročio u neki drugi svet. ... Poželeo sam da vidim englesku kuhinju. Kakva čistoća! Na podu ni jedne mrlje, lonci, šerpe, tacne, šolje, sve belo blistavo, sve u neverovatnom redu. ... Koliko ljudi! I kakva poslovnost! Uz sve to kakav red! Sve odiše zadovoljstvom, i mada nema raskoši, postoji izobilje. ... Kakva razlika od Pariza! Tamo je i veličina i ružnoća, a ovde je jednostavnost sa zadivljujućom čistoćom. U Parizu je raskoš i siromaštvo, uvek u večnoj suprotnosti, a ovde jednakost opšteg izobilja; tamo su palate iz kojih izlaze bledi ljudi, u ritama i dronjcima, a ovde iz malih ciglenih kućica izlaze zdravi i zadovoljni ljudi sa plemenitim i smirenim izgledom - i lord i zanatlija čisto odeveni i skoro bez ikakvih razlika; tamo napuderisani, nakinđureni ljudi se voze u veličanstvenim fijakerima, a ovde se svi voze u lepim kočijama...
Žene u Londonu su vrlo lepe, odevaju se vrlo jednostavno i ljupko, sve su bez pudera i šminke, sa šeširima graciozno kreiranim. ...
Da, drugovi moji, ovde su žene skromne i poštene, pa prema tome i muževi su srećni. Ovde bračni parovi žive za sebe, a ne za svet. Ja govorim o ljudima srednjeg staleža. Uostalom, i sami lordovi engleski i lordice ne žive drugačije, raskošnije od njih za razliku od našeg “visokog društva”. Engleskinje su, naprotiv, vaspitane u duhu domaćinskog života sa dobrim osobinama supruge, majke, koja svoju dušu ukrašava onim navikama i sklonostima koje će je čuvati od dosade i samoće, pa jedan čovek za onog drugog predstavlja dragoceno blago.” (Pisma ruskog putnika)
Ne bih se slozila. Imala sam prilike biti u kontaktu sa dosta Britanaca, muskarci su po mom ukusu privlacni, a devojke umeju da nose ono sto imaju, imaju tu neku jednostavnost, stil, sebe.
IMAGE SOURCE
14 Komentari
Sortiraj po: