RTB: U novembru ugovor o topionici

Božo, kad ćeš da naučiš da čitaš i ono što piše malim slovima? U podnaslovu stoji da se u novembru očekuje ugovor sa SNC Lavalinom o IZRADI STUDIJE IZVODLJIVOSTI za izgradnju nove topionice. Valjda shvataš da zaključak studije izvodljivosti može da bude i pozitivan i negativan. To jest studija izvodljivosti može da pokaže i da se ne isplati izgradnja "nove" topionice (bolje reći krpljenje postojeće topionice ubacivanjem nove peći).
A ja bih voleo da se B92 raspita koliko će da košta ta studija, i ko će to da plati.

Božo, cena prerade koncentrata bakra u svetskim topionicama je oko 250 dolara. Da li ti stvarno veruješ da će neko da šalje koncentrat na preradu u Srbiju po ceni od 650 - 700 dolara?

Zemljače 2, samo još da objasniš sa kojim parama bi "nova" topionica kupila koncentrat. Ili možda treba neko da pokloni koncentrat "novoj" topionici od koga će onda da se zarade pare za vraćanje kredita za izgradnju "nove" topionice i da još i pretekne za kupovinu još koncentrata.

Mnogi ljudi u Srbiji sumnjaju u isplativost izgradnje nove tehnologije u Topionici. Javno pitaju sta ce se preradjivati u Topionici dok nasi rudnici ne prorade punim kapacitetom itd. Navescu podatke, a oni neka me javno demantuju. Katodni bakar trenutno kosta 6.470 $/t. To je jedan od retkih proizvoda koji mozemo da izvezemo po prodajnoj ceni zbog velike potraznje, a pravimo ga u nekoj minimalnoj kolicini?! Cisti i kvalitetni koncentrati bakra na svetskom trzistu uobicajeno se placaju 70% od prodajne cene bakra, f-co Luka u Prahovu. Razlika od 30% iznosi pri ovoj ceni bakra tacno 1.941 $/t, a svi metalurski troskovi (zajedno sa predvidjenim iskoriscenjem od 97%) iznose oko 650-700 $/t. Ostatak do 1.941 $/t je cista zarada, otprilike preko 1.200 $/t. Znaci, pri kapaciteu od 70.000 tona, nova tehnologija ce se otplatiti za nepune tri godine.
Trenutno, Topionica radi sa svojim i uvoznim koncentratima, koji se usluzno preradjuju za potrebe firme Ist Point Zorana Drakulica (sina Titovog puk. vojne bezbednosti) i borske livnice Grand Inzinjering, koja je u vlasnistu zeta bivseg gen. dir. RTB-a Jove Milosevica. Oni nabavljaju koncentrat bakra pod uslovima koje sam naveo, placaju preradu RTB-u oko 350-400 $/t (u zavisnosti od sadrzaja bakra u koncentratu), priznaju iskoriscenje na bakru od 96,4% i usput odlicno zaradjuju. Pod takvim nepovoljnim uslovima RTB je u poslednjih nekoliko godina proizveo preko 100.000 tona bakra, a iz Ministarstva energetike i rudarstva i nasi direktori nisu nista preduzeli da koncentrat sami uvozimo, direktno bez posrednika?! Zato se moji komentari o RTB-u cesto negativno ocenjuju, a svima mora biti jasno ko stoji iza toga.
Boza Bogdanovic, Bor

Pre 12 dana B92 (BIZ) je objavio moj komentar na clanak: “Dinkic: U RTB Bor 160 miliona evra”, koji je izazvao ostru polemiku sa drugim komentatorima, pa ga ponovo citiram u nastavku.
Mnogi "dobro upuceni ljudi" iz Bora i drugih delova Srbije su poslednjih meseci kategoricki tvrdili da je prica o izgradnji nove tehnologije u Topionici obicna laz min. Dinkica, predizborna kampanja, smirivanje javnosti itd. Usput nadju sto razloga sto su protiv, ali ne navedu onaj pravi razlog, da ga ne navodim pre polemike sa drugima.
Medjutim, kao sto vidite, sve ide svojim tokom. Izabrana je odlicna finska Outokumpu tehnologija, po kojoj se proizvodi preko pola svetskog bakra. To je dobar dokaz ozbiljnosti firme Lavalin i javno im cestitam.
Boza Bogdanovic

OBJAVLJENI KOMENTAR: "Posle Petog oktobra objavio sam clanak u Borskim novinama sa karakteristicnim naslovom: "Hvala Bogu, svanulo je!" Odavno se vidi da je u pitanju bila samo rana zora i pocetno svitanje na nivou Srbije, a i dalje tamni mrak u Borskom regionu i RTB-u.
Medjutim, sada cu jos jednom ponoviti: "Hvala Bogu, svanulo je", i nama iz Bora i Majdanpeka.
Svasta mogu da kazu i napisu o min. Dinkicu, i dobro i lose, ali sto se nas Borana tice, SVAKA MU CAST.
Boza Bogdanovic, Bor"

Kritikuju me, a niko od mojih bivsih kolega ne sme da mi pruzi javnu podrsku?! Zato su brzo i napredovali u sluzbi, a ja sam pola radnog veka proveo u izolaciji. Zoran Drakulic (Ist Point) i Dragan Zivkovic (Grand Inzinjering) kupuju koncentrate bakra, koji nisu “pali sa Marsa” vec su negde proizvedeni, najverovatnije u Juznoj Americi, nekoj drzavi bivseg SSSR-a ili u Africi. U rudarstvu niko ne moze garantovati zeljeni kapacitet za potrebe njihovih topionica, pa najveci svetski proizvodjaci bakra uvek predvidjaju rezervu od bar nekoliko procenata. Povremeno dolazi do pojave viska koncentrata i oni se prodaju na slobodnom trzistu, po uobicajenoj ceni od 70%, f-co luka kupca. Zasto neko iz Vlade ili RTB-a javno ne demantuje tu cinjenicu?! Niko me ne moze ubediti da je lakse Drakulicu i Zivkovicu da nabave takve koncentrate, nego Vladi Srbije, Ministarstvu energetike i rudarstva i poslovodnom i UO RTB-a.
Neki ljudi iz Bora znaju da sam ja pre tri godine bio autor Metalurskog programa u timu STINS-a (Strucnog Tima za Izradu Nove Strategije). Mali deo od tih 40 strana iz mog programa je objavljeno postao je bacena teznja na rudne rezerve RTB-a, a nista iz Tacke 7.1. “Ugovori za usluznu preradu uvoznih koncentrata”. Citiracu nekoliko pasusa iz te Tacke, a ceo Metalurski program mogu dostaviti Ministarstvu energetike ili MUP-u, ako me pozovu na razgovor.

»Ovo je strucni rad, bez politickih konatacija, ali se ipak mora postaviti pitanje rentabilnosti Ugovora RTB-a sa firmama »East Point« i »Grand inzinjering«, za usluznu preradu preko 200.000 tona njihovih koncentrata. Ugovorena cena se kretala od 65-85 $/t suvog koncentrata. Ugovoreno je standardno iskoriscenje na bakru od »minus jedan procent«. Ono iznosi 95,65% za suvi koncentrat sa 23% bakra. Iz Tabele 15 vidi se da je TIR u prvih sedam meseci ove godine ostvario svega 91,04% iskoriscenja na bakru, a u toku 2005. godine svega 92,04%.

»Kao sto se vidi iz Tabele 27, TIR je napravio GUBITAK od preko 38 miliona dolara, prilikom usluzne prerade uvoznih koncentrata u poslednje tri godine. Da je tu istu kolicinu suvog koncentrata RTB kupio, pod uslovima koji vladaju na svetskom trzistu, ostvario bi DOBITAK od preko 49 miliona dolara (Tabela 29). Razlika iznosi oko 87 miliona dolara, pri sadasnjim uslovima proizvodnje, a mnogo vise da je Topionica u Boru reorganizovala proizvodnju sa ovom tehnologijom, ili napravila novu tehnolosku liniju (Tabela 29).

Novi gen. dir. RTB-a (g. Miodrag Conic) je obrazovao Komisiju za preispitivanje tih Ugovora, ali su u Komisiji uglavnom oni isti ljudi, koji su ucestvovali u ugovaranju, ili ga svo vreme javno opravdavali?! Indikativno je da iskoriscenje na bakru u Topionici naglo opada kada se uvoze koncentrati bakra u vecoj kolicini. Ocigledno je da postoji namerna greska, uvek na stetu RTB-a, ili u uzorkovanju (borska filijala Jugoinspekta i Institut za bakar), ili u hemijskoj analizi (Hemijska laboratorija Instituta), i ako obe firme imaju drzavni i medjunarodni certifikat za tu vrsta posla?!« (zavrseno citiranje)
Boza Bogdanovic, dipl. ing. u penziji iz opljackanog, otrovanog ii ozracenog Bora
P.S. RTB i sada radi sa uvoznim koncentratima na isti nacin i pored smene pojedinih direktora?!

Zemljače, čini mi se da i ti treba da pažljivije čitaš - koliko sam shvatio Božu, on je pričao o varijanti da RTB kupuje koncentrat, prerađuje ga i prodaje, a ne uslužno topi. Ako je cena uslužnog topljenja u svetu 250$, onda je pitanje zašto bi kod nas bila skoro trostruko veća, sa istom tehnologijom? To bih ja pitao Božu, ali čak i da je veća, uz onakav njegov proračun, moglo bi i to da se podnese...

Mnogi Borani (i prijateljski i neprijateljski nastrojeni) s nestrpljenjem ocekuju moj odgovor na prethodne komentare, u kojima sam direktno prozvan. Citiram pasus iz mog Metalurskog programa, koji sam uradio za potrebe STINS-a:
»Iz Tabele 16. se vidi da je granica rentabilnosti baznog dela TIR-a, ako se suvi koncentrat bakra nabavi po ceni od 70% od cene katodnog bakra na svetskom trzistu (bez obzira da li je u pitanju uvozni koncentrat, ili koncentrat iz rudarskih pogona RTB-a), i ako vaze ove cene normativa i ostalih materijalnih i nematerijalnih troskova: sadasnje stanje, za prosecnih 650 $/t + tehnolosko iskoriscenje (ukupno 1.088 $/t): oko 2.800 $/t ; II i III faza: oko 2.300 $/t katodnog bakra na svetskom trzistu ; VI faza: oko 1.800 $/t katodnog bakra na svetskom trzistu.« (zavrseno citiranje)
Napomena B.B. Sadasnje stanje (oko 92% iskoriscenja na bakru, mala proizvodnja, visoki normativi), II ii III faza (oko 95-96%, povecanje proizvodnje, smanjenje normativa), VI faza (uhodana nova tehnologija). TIR pravi gubitke od najmanje 700 $/t bakra na uvoznim koncentratima, umesto da ih sam uvozi i isto toliko zaradi.
Navescu deo intervjua Drakulica: “Vlada i porezom kažnjava izvoznike” iz Glasa javnosti od 16. oktobra 2006. godine:
"Kakvi su uslovi poslovanja u Srbiji i zemljama u kojima je prisutan "Ist point"?
- Države u kojima radimo znatno su nam pomogle, naročito kada im je interes da podignu nivo privredne aktivnosti u određenim regionima. Pre 10-tak godina dobili smo besplatno rudnik u veoma siromašnom delu Kazahstana. Skinuli su nam i poreze. Zahvaljujući tome projekat pokretanja proizvodnje je bio izuzetno uspešan, a ceo region je napredovao. U Rumuniji takođe imamo veliku podršku vlasti. Vlada nam je dala zemljište na kome ćemo sagraditi veliko skladište za žitarice. Međutim, u Srbiji nažalost još nemamo taj osećaj, da, time što investiramo, imamo značajnu podršku. Moram da pohvalim Agenciju za privatizaciju, koja shvata značaj investitora." (zavrseno citiranje)
Postovani “Boranine”, ja sam 100% ubedjen da ce u Studiji izvodljivosti kanadski Lavalin preporuciti izgradnju nove tehnologije u Topionici, iz najmanje tri razloga, od kojih je treci najvazniji. Kanadska firma Dandi (Dundee Precious Metals) je napravila desetine busotina u okolini Bora i ko zna koliko snimaka iz helikoptera. Drugo, bakar trenutno kosta 6.470 $/t, a granica rentabilnosti u najvecim svetskim kombinatima je oko 2.000 $/t. Trece, iz clanka se vidi da Lavalin radi na projektanskim zadacima u Kazakhstanu. Drakulic je svojevremeno izjavio da je Kazahstan (koji ima 20 miliona tona bakra u rudnim rezervama) dao koncesiju “stranim ulagacima” za svega 0,5% od ostvarenog prihoda, pa je i on hteo da “kupi” RTB na slican nacin.
CRU – Copper Quarterly Industry and Market Outlook (April 2005.) je objavio da je kompanija Corporation Kazakhmys u toku 2004. godine proizvela 377.000 tona katodnog bakra, odnosno 2,57% od svetske proizvodnje od 14.655.000 tona. Godisnje proizvedu bakar u vrednosti od skoro 3 milijarde dolara. Drzava Kazaskhstan svake godine dobije 15 miliona dolara (0,5% od bruto prihoda), milione tona jalovine i otrovnih i kancerogenih supstanci iz dima, a vlasnici (ruski i ostali tajkuni) podele skoro 2,5 milijarde dolara. Do sada su zaposlili nekoliko desetina Borana, uglavnom u rudarskim pogonima. U Boru je javna tajna da su veliku ulogu u osnivanju te firme imali ruski i njihovi KGB-ovci (sadasnji “biznismeni”), Sainovic, Drakulic, prof. Ceda Knezevic, Borivoje Milosevic, Mira Markovic i Miki Manzalovic (dugogodisnji predstavnik RTB-a u Moskvi).
Odmah posle Petog oktobra cuo sam ovu istinitu anegdotu. Vujadin-Vuja Rankic, dotadasnji dir. Flotacije, je dao otkaz na rad u RTB-u, da bi presao u Kazakhstan (i sada je tamo). Dir. RBB-a (Rudnici bakra Bor) Blagoje-Sosa Spaskovski ga je pozvao na razgovor, ali je Vuja odbio da dodje. Ljutiti Sosa je seo u dzip i odvezao se u Flotaciju. Prvo je podsetio Vuju da ga je on isforsirao kao bivsi dir. Flotacije, pa ga je onda zamolio da ne daje otkaz, vec da zajedno pomognu SPS-u na kljucnim Izborima. Vuja je odbio, a onda je Sosa rekao da ce mu se osvetiti. Na to je Vuja odgovorio da ga na novom poslu stite ljudi koji su STO PUTA jaci od Sose i isterao Sosu iz kancelarije. Uzgred, Sosa (tadasnji potpreds. OO SPS-a) je vencao Sainovica, politicki unistio generala Obradovica u cuvenoj “Felacio aferi” (poturivsi mu Ljiljanu Nestorovic) a sada je gen. dir. RTB-a.
Boza Bogdanovic, Bor

Ne bih da ovo preraste u prepucavanje, ali, Boranine(1), zamenjuješ teze - ja sam samo odgovorio da ono što si ti napisao ne odgovora onome što je Boža rekao (ne ulazeći u tačnost njegovih navoda, jer nemam podatke iz drugih izvora), dakle - i to je bila zamena teza. To ko će da kupi koncentrat za topionicu je, znači, deseto (ali nikako nebitno)pitanje, a možemo da pretpostavimo da može da ga kupuje/kupi onaj ko ima interesa da mu se uloženo vrati, zar ne? A da li će taj neko, tj. država biti odgovoran, ne znamo, ali - to je zamisliva varijanta. Kamo sreće da su dali novac za koncentrat i upravljali kako valja RTB-om čim je cena bakra skočila do rekordnih visina pre 6-7-8 godina...

Smatram da u svemu ovome ima dosta ličnog i samo da se nešto kritikuje pa bilo po koju cenu . G-din Drakulić a i Živković rade poslove koji su prvo u interesu njihovih firmi i naravno po propisima i zakonima R.Srbije . Plaćaju koncentrat preko svojih banaka i izvoze bakar ili proizvode i sa tim novcem opet uvoze koncentrat ilim unose devize kojim raspolažu u Srbiji . To nije ilegalno već uobičajen posao u celom svetu .
Drugo što je važno treba podvući taj Drakulić je u ovom kriznom periodu zaposlio valjaonicu Sevojno 100% kapaciteta a time i određeni broj radnika nije ih isterao kao višak što su uradili mnogi npr.želetara Sartid .
Smatram da je sav taj ciklus prerade i izvoza doneo Srbiji više pozitivnog nego što je negativna računica koju navodi G-in Boža , koji siguran sam poznaje topionicu ali ne i celinu tog poslovanja koji poseduje NBS.
Slažem se da država sada treba da uvozi koncentrat (ako ga ima na tržištu)i da ga prerađuje u Boru i da ga pod povoljnim uslovima prodaje domaćim firmama (npr.plaćanje na 120 dana)pod uslovom da firme (kupci) poseduju sigurni izvozni i naplativi poslovi.
Ovim bi se postigli višestuki pozitivni ekonomski elementi , povećala bi se zapošljenost i uposlili kapaciteti u topionici i preradi koji sada stoje .
Sadašnja cena bakra od 6,760 USD/t katode , opominje da država ne pogreši ponovo kao što nije u pravo vreme odobrila 30 mil. dolara rudarima za kupovinu opreme pa je izgubljeno finansijskih srestava više nego što košta nova topionica , sumporna i još mnogo toga korisnog za Bor i Srbiju .
Na kraju svetske cene prerade diktiraju konkurentnost i odluka je na rukovodstvu da odluči da li će raditi po njima ili ne a za sumnjive Ugovore i procente postoje zakoni i organi koji to mogu da prokontrolišu ili da se angažuje arbitraža npr. u Londonu .
Sagledajmo ovaj problem iz svih uglova pa onda donesimo ocenu . Smatram da nije važno čiji je ko sin ili zet već kako radi i šta doprinosi Boru .
I na kraju trebamo da pozdravimo odluku Vlade da krene u izgradnju nove savremene Topionice i sumporne kiseline jer će time povećati celokupni potencijal ovog Regiona pogotovu ako se uzme u vidu i ulazak buduće trase "Južnog toka" gasa u Zaječaru koji još više doprinosi tehnološkom razvoju Bora .
Milorad

Pre 12 dana B92 (BIZ) je objavio moj komentar na clanak: “Dinkic: U RTB Bor 160 miliona evra”, koji je izazvao ostru polemiku sa drugim komentatorima, pa ga ponovo citiram u nastavku.
Mnogi "dobro upuceni ljudi" iz Bora i drugih delova Srbije su poslednjih meseci kategoricki tvrdili da je prica o izgradnji nove tehnologije u Topionici obicna laz min. Dinkica, predizborna kampanja, smirivanje javnosti itd. Usput nadju sto razloga sto su protiv, ali ne navedu onaj pravi razlog, da ga ne navodim pre polemike sa drugima.
Medjutim, kao sto vidite, sve ide svojim tokom. Izabrana je odlicna finska Outokumpu tehnologija, po kojoj se proizvodi preko pola svetskog bakra. To je dobar dokaz ozbiljnosti firme Lavalin i javno im cestitam.
Boza Bogdanovic

OBJAVLJENI KOMENTAR: "Posle Petog oktobra objavio sam clanak u Borskim novinama sa karakteristicnim naslovom: "Hvala Bogu, svanulo je!" Odavno se vidi da je u pitanju bila samo rana zora i pocetno svitanje na nivou Srbije, a i dalje tamni mrak u Borskom regionu i RTB-u.
Medjutim, sada cu jos jednom ponoviti: "Hvala Bogu, svanulo je", i nama iz Bora i Majdanpeka.
Svasta mogu da kazu i napisu o min. Dinkicu, i dobro i lose, ali sto se nas Borana tice, SVAKA MU CAST.
Boza Bogdanovic, Bor"

Mnogi ljudi u Srbiji sumnjaju u isplativost izgradnje nove tehnologije u Topionici. Javno pitaju sta ce se preradjivati u Topionici dok nasi rudnici ne prorade punim kapacitetom itd. Navescu podatke, a oni neka me javno demantuju. Katodni bakar trenutno kosta 6.470 $/t. To je jedan od retkih proizvoda koji mozemo da izvezemo po prodajnoj ceni zbog velike potraznje, a pravimo ga u nekoj minimalnoj kolicini?! Cisti i kvalitetni koncentrati bakra na svetskom trzistu uobicajeno se placaju 70% od prodajne cene bakra, f-co Luka u Prahovu. Razlika od 30% iznosi pri ovoj ceni bakra tacno 1.941 $/t, a svi metalurski troskovi (zajedno sa predvidjenim iskoriscenjem od 97%) iznose oko 650-700 $/t. Ostatak do 1.941 $/t je cista zarada, otprilike preko 1.200 $/t. Znaci, pri kapaciteu od 70.000 tona, nova tehnologija ce se otplatiti za nepune tri godine.
Trenutno, Topionica radi sa svojim i uvoznim koncentratima, koji se usluzno preradjuju za potrebe firme Ist Point Zorana Drakulica (sina Titovog puk. vojne bezbednosti) i borske livnice Grand Inzinjering, koja je u vlasnistu zeta bivseg gen. dir. RTB-a Jove Milosevica. Oni nabavljaju koncentrat bakra pod uslovima koje sam naveo, placaju preradu RTB-u oko 350-400 $/t (u zavisnosti od sadrzaja bakra u koncentratu), priznaju iskoriscenje na bakru od 96,4% i usput odlicno zaradjuju. Pod takvim nepovoljnim uslovima RTB je u poslednjih nekoliko godina proizveo preko 100.000 tona bakra, a iz Ministarstva energetike i rudarstva i nasi direktori nisu nista preduzeli da koncentrat sami uvozimo, direktno bez posrednika?! Zato se moji komentari o RTB-u cesto negativno ocenjuju, a svima mora biti jasno ko stoji iza toga.
Boza Bogdanovic, Bor

Kritikuju me, a niko od mojih bivsih kolega ne sme da mi pruzi javnu podrsku?! Zato su brzo i napredovali u sluzbi, a ja sam pola radnog veka proveo u izolaciji. Zoran Drakulic (Ist Point) i Dragan Zivkovic (Grand Inzinjering) kupuju koncentrate bakra, koji nisu “pali sa Marsa” vec su negde proizvedeni, najverovatnije u Juznoj Americi, nekoj drzavi bivseg SSSR-a ili u Africi. U rudarstvu niko ne moze garantovati zeljeni kapacitet za potrebe njihovih topionica, pa najveci svetski proizvodjaci bakra uvek predvidjaju rezervu od bar nekoliko procenata. Povremeno dolazi do pojave viska koncentrata i oni se prodaju na slobodnom trzistu, po uobicajenoj ceni od 70%, f-co luka kupca. Zasto neko iz Vlade ili RTB-a javno ne demantuje tu cinjenicu?! Niko me ne moze ubediti da je lakse Drakulicu i Zivkovicu da nabave takve koncentrate, nego Vladi Srbije, Ministarstvu energetike i rudarstva i poslovodnom i UO RTB-a.
Neki ljudi iz Bora znaju da sam ja pre tri godine bio autor Metalurskog programa u timu STINS-a (Strucnog Tima za Izradu Nove Strategije). Mali deo od tih 40 strana iz mog programa je objavljeno postao je bacena teznja na rudne rezerve RTB-a, a nista iz Tacke 7.1. “Ugovori za usluznu preradu uvoznih koncentrata”. Citiracu nekoliko pasusa iz te Tacke, a ceo Metalurski program mogu dostaviti Ministarstvu energetike ili MUP-u, ako me pozovu na razgovor.

»Ovo je strucni rad, bez politickih konatacija, ali se ipak mora postaviti pitanje rentabilnosti Ugovora RTB-a sa firmama »East Point« i »Grand inzinjering«, za usluznu preradu preko 200.000 tona njihovih koncentrata. Ugovorena cena se kretala od 65-85 $/t suvog koncentrata. Ugovoreno je standardno iskoriscenje na bakru od »minus jedan procent«. Ono iznosi 95,65% za suvi koncentrat sa 23% bakra. Iz Tabele 15 vidi se da je TIR u prvih sedam meseci ove godine ostvario svega 91,04% iskoriscenja na bakru, a u toku 2005. godine svega 92,04%.

»Kao sto se vidi iz Tabele 27, TIR je napravio GUBITAK od preko 38 miliona dolara, prilikom usluzne prerade uvoznih koncentrata u poslednje tri godine. Da je tu istu kolicinu suvog koncentrata RTB kupio, pod uslovima koji vladaju na svetskom trzistu, ostvario bi DOBITAK od preko 49 miliona dolara (Tabela 29). Razlika iznosi oko 87 miliona dolara, pri sadasnjim uslovima proizvodnje, a mnogo vise da je Topionica u Boru reorganizovala proizvodnju sa ovom tehnologijom, ili napravila novu tehnolosku liniju (Tabela 29).

Novi gen. dir. RTB-a (g. Miodrag Conic) je obrazovao Komisiju za preispitivanje tih Ugovora, ali su u Komisiji uglavnom oni isti ljudi, koji su ucestvovali u ugovaranju, ili ga svo vreme javno opravdavali?! Indikativno je da iskoriscenje na bakru u Topionici naglo opada kada se uvoze koncentrati bakra u vecoj kolicini. Ocigledno je da postoji namerna greska, uvek na stetu RTB-a, ili u uzorkovanju (borska filijala Jugoinspekta i Institut za bakar), ili u hemijskoj analizi (Hemijska laboratorija Instituta), i ako obe firme imaju drzavni i medjunarodni certifikat za tu vrsta posla?!« (zavrseno citiranje)
Boza Bogdanovic, dipl. ing. u penziji iz opljackanog, otrovanog ii ozracenog Bora
P.S. RTB i sada radi sa uvoznim koncentratima na isti nacin i pored smene pojedinih direktora?!

Mnogi Borani (i prijateljski i neprijateljski nastrojeni) s nestrpljenjem ocekuju moj odgovor na prethodne komentare, u kojima sam direktno prozvan. Citiram pasus iz mog Metalurskog programa, koji sam uradio za potrebe STINS-a:
»Iz Tabele 16. se vidi da je granica rentabilnosti baznog dela TIR-a, ako se suvi koncentrat bakra nabavi po ceni od 70% od cene katodnog bakra na svetskom trzistu (bez obzira da li je u pitanju uvozni koncentrat, ili koncentrat iz rudarskih pogona RTB-a), i ako vaze ove cene normativa i ostalih materijalnih i nematerijalnih troskova: sadasnje stanje, za prosecnih 650 $/t + tehnolosko iskoriscenje (ukupno 1.088 $/t): oko 2.800 $/t ; II i III faza: oko 2.300 $/t katodnog bakra na svetskom trzistu ; VI faza: oko 1.800 $/t katodnog bakra na svetskom trzistu.« (zavrseno citiranje)
Napomena B.B. Sadasnje stanje (oko 92% iskoriscenja na bakru, mala proizvodnja, visoki normativi), II ii III faza (oko 95-96%, povecanje proizvodnje, smanjenje normativa), VI faza (uhodana nova tehnologija). TIR pravi gubitke od najmanje 700 $/t bakra na uvoznim koncentratima, umesto da ih sam uvozi i isto toliko zaradi.
Navescu deo intervjua Drakulica: “Vlada i porezom kažnjava izvoznike” iz Glasa javnosti od 16. oktobra 2006. godine:
"Kakvi su uslovi poslovanja u Srbiji i zemljama u kojima je prisutan "Ist point"?
- Države u kojima radimo znatno su nam pomogle, naročito kada im je interes da podignu nivo privredne aktivnosti u određenim regionima. Pre 10-tak godina dobili smo besplatno rudnik u veoma siromašnom delu Kazahstana. Skinuli su nam i poreze. Zahvaljujući tome projekat pokretanja proizvodnje je bio izuzetno uspešan, a ceo region je napredovao. U Rumuniji takođe imamo veliku podršku vlasti. Vlada nam je dala zemljište na kome ćemo sagraditi veliko skladište za žitarice. Međutim, u Srbiji nažalost još nemamo taj osećaj, da, time što investiramo, imamo značajnu podršku. Moram da pohvalim Agenciju za privatizaciju, koja shvata značaj investitora." (zavrseno citiranje)
Postovani “Boranine”, ja sam 100% ubedjen da ce u Studiji izvodljivosti kanadski Lavalin preporuciti izgradnju nove tehnologije u Topionici, iz najmanje tri razloga, od kojih je treci najvazniji. Kanadska firma Dandi (Dundee Precious Metals) je napravila desetine busotina u okolini Bora i ko zna koliko snimaka iz helikoptera. Drugo, bakar trenutno kosta 6.470 $/t, a granica rentabilnosti u najvecim svetskim kombinatima je oko 2.000 $/t. Trece, iz clanka se vidi da Lavalin radi na projektanskim zadacima u Kazakhstanu. Drakulic je svojevremeno izjavio da je Kazahstan (koji ima 20 miliona tona bakra u rudnim rezervama) dao koncesiju “stranim ulagacima” za svega 0,5% od ostvarenog prihoda, pa je i on hteo da “kupi” RTB na slican nacin.
CRU – Copper Quarterly Industry and Market Outlook (April 2005.) je objavio da je kompanija Corporation Kazakhmys u toku 2004. godine proizvela 377.000 tona katodnog bakra, odnosno 2,57% od svetske proizvodnje od 14.655.000 tona. Godisnje proizvedu bakar u vrednosti od skoro 3 milijarde dolara. Drzava Kazaskhstan svake godine dobije 15 miliona dolara (0,5% od bruto prihoda), milione tona jalovine i otrovnih i kancerogenih supstanci iz dima, a vlasnici (ruski i ostali tajkuni) podele skoro 2,5 milijarde dolara. Do sada su zaposlili nekoliko desetina Borana, uglavnom u rudarskim pogonima. U Boru je javna tajna da su veliku ulogu u osnivanju te firme imali ruski i njihovi KGB-ovci (sadasnji “biznismeni”), Sainovic, Drakulic, prof. Ceda Knezevic, Borivoje Milosevic, Mira Markovic i Miki Manzalovic (dugogodisnji predstavnik RTB-a u Moskvi).
Odmah posle Petog oktobra cuo sam ovu istinitu anegdotu. Vujadin-Vuja Rankic, dotadasnji dir. Flotacije, je dao otkaz na rad u RTB-u, da bi presao u Kazakhstan (i sada je tamo). Dir. RBB-a (Rudnici bakra Bor) Blagoje-Sosa Spaskovski ga je pozvao na razgovor, ali je Vuja odbio da dodje. Ljutiti Sosa je seo u dzip i odvezao se u Flotaciju. Prvo je podsetio Vuju da ga je on isforsirao kao bivsi dir. Flotacije, pa ga je onda zamolio da ne daje otkaz, vec da zajedno pomognu SPS-u na kljucnim Izborima. Vuja je odbio, a onda je Sosa rekao da ce mu se osvetiti. Na to je Vuja odgovorio da ga na novom poslu stite ljudi koji su STO PUTA jaci od Sose i isterao Sosu iz kancelarije. Uzgred, Sosa (tadasnji potpreds. OO SPS-a) je vencao Sainovica, politicki unistio generala Obradovica u cuvenoj “Felacio aferi” (poturivsi mu Ljiljanu Nestorovic) a sada je gen. dir. RTB-a.
Boza Bogdanovic, Bor

Božo, kad ćeš da naučiš da čitaš i ono što piše malim slovima? U podnaslovu stoji da se u novembru očekuje ugovor sa SNC Lavalinom o IZRADI STUDIJE IZVODLJIVOSTI za izgradnju nove topionice. Valjda shvataš da zaključak studije izvodljivosti može da bude i pozitivan i negativan. To jest studija izvodljivosti može da pokaže i da se ne isplati izgradnja "nove" topionice (bolje reći krpljenje postojeće topionice ubacivanjem nove peći).
A ja bih voleo da se B92 raspita koliko će da košta ta studija, i ko će to da plati.

Zemljače, čini mi se da i ti treba da pažljivije čitaš - koliko sam shvatio Božu, on je pričao o varijanti da RTB kupuje koncentrat, prerađuje ga i prodaje, a ne uslužno topi. Ako je cena uslužnog topljenja u svetu 250$, onda je pitanje zašto bi kod nas bila skoro trostruko veća, sa istom tehnologijom? To bih ja pitao Božu, ali čak i da je veća, uz onakav njegov proračun, moglo bi i to da se podnese...

Zemljače 2, samo još da objasniš sa kojim parama bi "nova" topionica kupila koncentrat. Ili možda treba neko da pokloni koncentrat "novoj" topionici od koga će onda da se zarade pare za vraćanje kredita za izgradnju "nove" topionice i da još i pretekne za kupovinu još koncentrata.

Smatram da u svemu ovome ima dosta ličnog i samo da se nešto kritikuje pa bilo po koju cenu . G-din Drakulić a i Živković rade poslove koji su prvo u interesu njihovih firmi i naravno po propisima i zakonima R.Srbije . Plaćaju koncentrat preko svojih banaka i izvoze bakar ili proizvode i sa tim novcem opet uvoze koncentrat ilim unose devize kojim raspolažu u Srbiji . To nije ilegalno već uobičajen posao u celom svetu .
Drugo što je važno treba podvući taj Drakulić je u ovom kriznom periodu zaposlio valjaonicu Sevojno 100% kapaciteta a time i određeni broj radnika nije ih isterao kao višak što su uradili mnogi npr.želetara Sartid .
Smatram da je sav taj ciklus prerade i izvoza doneo Srbiji više pozitivnog nego što je negativna računica koju navodi G-in Boža , koji siguran sam poznaje topionicu ali ne i celinu tog poslovanja koji poseduje NBS.
Slažem se da država sada treba da uvozi koncentrat (ako ga ima na tržištu)i da ga prerađuje u Boru i da ga pod povoljnim uslovima prodaje domaćim firmama (npr.plaćanje na 120 dana)pod uslovom da firme (kupci) poseduju sigurni izvozni i naplativi poslovi.
Ovim bi se postigli višestuki pozitivni ekonomski elementi , povećala bi se zapošljenost i uposlili kapaciteti u topionici i preradi koji sada stoje .
Sadašnja cena bakra od 6,760 USD/t katode , opominje da država ne pogreši ponovo kao što nije u pravo vreme odobrila 30 mil. dolara rudarima za kupovinu opreme pa je izgubljeno finansijskih srestava više nego što košta nova topionica , sumporna i još mnogo toga korisnog za Bor i Srbiju .
Na kraju svetske cene prerade diktiraju konkurentnost i odluka je na rukovodstvu da odluči da li će raditi po njima ili ne a za sumnjive Ugovore i procente postoje zakoni i organi koji to mogu da prokontrolišu ili da se angažuje arbitraža npr. u Londonu .
Sagledajmo ovaj problem iz svih uglova pa onda donesimo ocenu . Smatram da nije važno čiji je ko sin ili zet već kako radi i šta doprinosi Boru .
I na kraju trebamo da pozdravimo odluku Vlade da krene u izgradnju nove savremene Topionice i sumporne kiseline jer će time povećati celokupni potencijal ovog Regiona pogotovu ako se uzme u vidu i ulazak buduće trase "Južnog toka" gasa u Zaječaru koji još više doprinosi tehnološkom razvoju Bora .
Milorad

Ne bih da ovo preraste u prepucavanje, ali, Boranine(1), zamenjuješ teze - ja sam samo odgovorio da ono što si ti napisao ne odgovora onome što je Boža rekao (ne ulazeći u tačnost njegovih navoda, jer nemam podatke iz drugih izvora), dakle - i to je bila zamena teza. To ko će da kupi koncentrat za topionicu je, znači, deseto (ali nikako nebitno)pitanje, a možemo da pretpostavimo da može da ga kupuje/kupi onaj ko ima interesa da mu se uloženo vrati, zar ne? A da li će taj neko, tj. država biti odgovoran, ne znamo, ali - to je zamisliva varijanta. Kamo sreće da su dali novac za koncentrat i upravljali kako valja RTB-om čim je cena bakra skočila do rekordnih visina pre 6-7-8 godina...

Božo, cena prerade koncentrata bakra u svetskim topionicama je oko 250 dolara. Da li ti stvarno veruješ da će neko da šalje koncentrat na preradu u Srbiju po ceni od 650 - 700 dolara?