Čije su pećine Srbije?

E, vidite, najbolje da se osnuje JP "Pecine Srbije", naravno sa sedistem, zna se. Tako ce biti visestruke koristi - pecine nece biti prepustene nemaru, stotine hiljada partijski opredeljenih, kao i onih iz administracije koji ce ostati bez posla tako bi napokon mogli da odahnu. Najbolji i svetli primer je JP "Skijalista Srbije" na cije celne pozicije dolaze sve sami strucnjaci za planinski turizam...

Ako vec nameravate da se ugledate na Ameriku i Australiju samo da ne zaboravite da je u ovim zemljama privatna svojina AMIN. Slazem se da treba zastititi prirodne spomenike uz dogovor domacinstava koji tu zive i cija su imanja. Bode mi oci samo kada jedan geograf, savetnik ministarstva izjavi sledece: "Ali, u uredbi piše da mora da se sarađuje i sa ljudima koji tu imaju neka nasleđena prava i neki interes – ističe geograf". Pobogu ste, nisu to neki ljudi sa nekim pravima i sa nekim nasledjem vec su to najcesce srpski domacini i njihova dedovina. Nazovite to pravim imenom. U Americi i Australiji stanovnici jedne zemlje nazivaju se gradjanima ili gradjanskim drustvom samo kod nas polovina politicara narod naziva prostom masom, rajom, gomilom. Odatle izgleda i gospodin Bozidar Vasiljevic iz pomenutog teksta po automatizmu govoreci o necijoj svojini i oslanjajuci se na traljavu uredbu govori da se mora saradjivati sa ljudima koji tu imaju "neka" prava i "neko" nasledje. Da se razumemo, nemam nikakav interes, zivim daleko ali sam ponosan Srbin i jako me vredja kada se u ovakvom tekstu cini mi se sa namerom akcenat stavlja na "neposlusne" vlasnike imanja. Pola Srbije je pokradeno, fabrike, nekretnine, drustvena dobra pa je stoga i normalno da se gradjani plase kada im drzava pokuca na vrata sa nekakvim predlozima. Lepo je kada ministarstvo hoce da povede racuna o pecinama i prirodnim dobrima ali pokucajte ljudima na vrata uz reci "Dobar dan, pomaze bog dobri ljudi, kako je domacinstvo, jel dobra letina". Da narod vidi da dolazite sa najboljim namerama. Uveren sam da je moguc dogovor na obostranu korist.

vidite ovo:

http://vratitekopaonik.hpage.com/

Ne znam za Australiju, ali nije tacno da je u USA jednim "posebnim" zakonom bilo sta uredjeno po pitanju pecina. Naprotiv, vecina pecina se nalazi na privatnom posedu i izvan je bilo kakve zakonske regulative. Posebno je Mamutska pecina poznata po tome, jer se prostire na velikom broju privatnih poseda (ranceva) i ko kod je imao lopatu i radnu snagu iskopao je ulaz u "svoju" Mamutski pecinu. Zasticene su pecine na drzavnim i federalnim posedima i neke od njih su pretvorene u parkove (drzavne, ili nacionalne). Pristup takvim objektima, koji su obicno delimicno uredjeni za turiste je na komercijalnom principu. Istrazivackim delom u ovim objektima se bave speleoloske organizacije koje sa doticnim vlasnikom, bilo da je privatni bilo da je drzavni imaju poseban sporazum, koji jasno definise prava i obaveze obe strane, ali je uglavnom vlasnik taj koji postavlja uslove, a pecinari rade ili ne rade, zavisno da li im se ti uslovi svidjaju ili ne.

Na kraju, posebno je pogresno uverenje o korisnosti nekakvog "obelezavanja" objekata - to se gotovo nikad ne radi, iz prosto razloga sto je to jedini efikasan nacin da se veliki broj ovih objekata sacuva od radoznalaca koji skoro uvek rave stetu, cesto i nenamerno. Ne samo sto se pecine ne obelezavaju na terenu, nego je do geografskih (ili danas GPS) koordinata prakticno nemoguce doci ukoliko niste clan nekog speleoloskog kluba i ako se niste pokazali kao pouzdan speleolog. Cak i tada, internim pravilnicima klubova duzni ste da cuvate tajnost lokacija objekata u kojima istrazujete.

Pecine do kojih se lako dolazi su obicno ogradjene i kljucevi se nalaze kod vrlo malog broja ljudi, obicno posebno izbranih clanova nekih od lokalnih speleoloskih klubova koji postoje u blizini pecine i slucajni prolaznici im nemaju pristupa.

Provaljivanje u ove objekte je u praksi regulisano zakonom samo ako su na javnom zemljistu a dvocevkom sa solju zacinjenom sacmom ako su na privatnom zemljistu (trespassing). Ali za razliku od Srbije, u Americi zakljucana kapija na pecini, ili znak da se radi o privatnom posedu odbija 99.99% radoznalaca.

Pre dvadesetak dana sam za vikend obisao Ceremosnju i Ravnistarku. Nazalost, u Ravnistarku nisam mogao da udjem posto nikog zivog iz turisticke organizacije Kucevo nije bilo tamo, ali u Ceremosnji vlasnika nije mrzelo da samo za mene organizuje obilazak. Sa te strane, imao sam srece sto ova pecina nije pod okriljem turisticke organizacije.

Ovo sta je napisano mnogo mi se svidja jer je prava istina!

Ako vec nameravate da se ugledate na Ameriku i Australiju samo da ne zaboravite da je u ovim zemljama privatna svojina AMIN. Slazem se da treba zastititi prirodne spomenike uz dogovor domacinstava koji tu zive i cija su imanja. Bode mi oci samo kada jedan geograf, savetnik ministarstva izjavi sledece: "Ali, u uredbi piše da mora da se sarađuje i sa ljudima koji tu imaju neka nasleđena prava i neki interes – ističe geograf". Pobogu ste, nisu to neki ljudi sa nekim pravima i sa nekim nasledjem vec su to najcesce srpski domacini i njihova dedovina. Nazovite to pravim imenom. U Americi i Australiji stanovnici jedne zemlje nazivaju se gradjanima ili gradjanskim drustvom samo kod nas polovina politicara narod naziva prostom masom, rajom, gomilom. Odatle izgleda i gospodin Bozidar Vasiljevic iz pomenutog teksta po automatizmu govoreci o necijoj svojini i oslanjajuci se na traljavu uredbu govori da se mora saradjivati sa ljudima koji tu imaju "neka" prava i "neko" nasledje. Da se razumemo, nemam nikakav interes, zivim daleko ali sam ponosan Srbin i jako me vredja kada se u ovakvom tekstu cini mi se sa namerom akcenat stavlja na "neposlusne" vlasnike imanja. Pola Srbije je pokradeno, fabrike, nekretnine, drustvena dobra pa je stoga i normalno da se gradjani plase kada im drzava pokuca na vrata sa nekakvim predlozima. Lepo je kada ministarstvo hoce da povede racuna o pecinama i prirodnim dobrima ali pokucajte ljudima na vrata uz reci "Dobar dan, pomaze bog dobri ljudi, kako je domacinstvo, jel dobra letina". Da narod vidi da dolazite sa najboljim namerama. Uveren sam da je moguc dogovor na obostranu korist.

Ne znam za Australiju, ali nije tacno da je u USA jednim "posebnim" zakonom bilo sta uredjeno po pitanju pecina. Naprotiv, vecina pecina se nalazi na privatnom posedu i izvan je bilo kakve zakonske regulative. Posebno je Mamutska pecina poznata po tome, jer se prostire na velikom broju privatnih poseda (ranceva) i ko kod je imao lopatu i radnu snagu iskopao je ulaz u "svoju" Mamutski pecinu. Zasticene su pecine na drzavnim i federalnim posedima i neke od njih su pretvorene u parkove (drzavne, ili nacionalne). Pristup takvim objektima, koji su obicno delimicno uredjeni za turiste je na komercijalnom principu. Istrazivackim delom u ovim objektima se bave speleoloske organizacije koje sa doticnim vlasnikom, bilo da je privatni bilo da je drzavni imaju poseban sporazum, koji jasno definise prava i obaveze obe strane, ali je uglavnom vlasnik taj koji postavlja uslove, a pecinari rade ili ne rade, zavisno da li im se ti uslovi svidjaju ili ne.

Na kraju, posebno je pogresno uverenje o korisnosti nekakvog "obelezavanja" objekata - to se gotovo nikad ne radi, iz prosto razloga sto je to jedini efikasan nacin da se veliki broj ovih objekata sacuva od radoznalaca koji skoro uvek rave stetu, cesto i nenamerno. Ne samo sto se pecine ne obelezavaju na terenu, nego je do geografskih (ili danas GPS) koordinata prakticno nemoguce doci ukoliko niste clan nekog speleoloskog kluba i ako se niste pokazali kao pouzdan speleolog. Cak i tada, internim pravilnicima klubova duzni ste da cuvate tajnost lokacija objekata u kojima istrazujete.

Pecine do kojih se lako dolazi su obicno ogradjene i kljucevi se nalaze kod vrlo malog broja ljudi, obicno posebno izbranih clanova nekih od lokalnih speleoloskih klubova koji postoje u blizini pecine i slucajni prolaznici im nemaju pristupa.

Provaljivanje u ove objekte je u praksi regulisano zakonom samo ako su na javnom zemljistu a dvocevkom sa solju zacinjenom sacmom ako su na privatnom zemljistu (trespassing). Ali za razliku od Srbije, u Americi zakljucana kapija na pecini, ili znak da se radi o privatnom posedu odbija 99.99% radoznalaca.

E, vidite, najbolje da se osnuje JP "Pecine Srbije", naravno sa sedistem, zna se. Tako ce biti visestruke koristi - pecine nece biti prepustene nemaru, stotine hiljada partijski opredeljenih, kao i onih iz administracije koji ce ostati bez posla tako bi napokon mogli da odahnu. Najbolji i svetli primer je JP "Skijalista Srbije" na cije celne pozicije dolaze sve sami strucnjaci za planinski turizam...

vidite ovo:

http://vratitekopaonik.hpage.com/

Pre dvadesetak dana sam za vikend obisao Ceremosnju i Ravnistarku. Nazalost, u Ravnistarku nisam mogao da udjem posto nikog zivog iz turisticke organizacije Kucevo nije bilo tamo, ali u Ceremosnji vlasnika nije mrzelo da samo za mene organizuje obilazak. Sa te strane, imao sam srece sto ova pecina nije pod okriljem turisticke organizacije.

Ovo sta je napisano mnogo mi se svidja jer je prava istina!