Izabrana najbolja zemlja za život u 2009

Kuba je 51 pa t je odlican rezultat s obzirom na USA i njihove krajnje nehumane sankcije
viva la revolucion !!!!

Ko bi rekao da je Crnogorcima bolje nego nama!(ha ha)

Norveška? Hm, 'ladno ali standard!!!

Ovo izgleda kao lista zemalja od polova ka ekvatoru. Ili lista naroda po pigmentaciji od svetlih ka tamnijima.

..hm, jabba mi sto cu da zivim 100 godina i sto ce zena da mi bude premijerka ako ce od toga 80 godina da mi bude hladno a rucak vadjen iz mikrotalasne..

..mislim, zivot ne cini statistika vec male stvari koje se brojkama tesko daju objasniti..

..moj favorit za sada portugal..u brazilu nisam bio pa ne znam..

Norveska je definitivno najbolja zemlja za zivot. Za zene posebno. Zemlja gde je u parlamentu i vladi vise od 50% zena. Gde muskarci ravnopravno ucestvuju u svim kucnim poslovima, pod uslovom da zena nije udata za Srbina. Zemlja u kojoj je svako ko radi kreditno sposoban da sebi kupi sta/kucu, cak iako je sam, u zavisnosti od visine primanja. Zemlja u kojoj sebi mozete dozvoliti bar 3-4 odmora godisnje, inace zakonski svaki zaposleni ima pravo na pet nedelja odmora godisnje. Zemlja u kojoj svi imaju pravo na zdravstvenu zastitu i u kojoj je skolovanje besplatno ukljucujuci i studiranje. Mogla bih ovako da nastavim ali bilo bi previse....Znam, jer zivitu i ne bih je menjala ni za jednu drugu zemlju na svetu.
Apropo hladnoce, Norvezani kazu: "Nema loseg vremena, ima samo lose odece i obuce" Jos se sve i rimuje na norveskom. Pozdrav.

Hmm, daaa... Bio sam tamo gost 7 dana i tada mi rece jedan prijatelj: videces, ovo je zemlja koja se voli na "drugi pogled"! I stvarno je tako, divni ljudi, cisto sredjeno, bogato, obozavaju Srbe...Cesto mi sve to padne napamet. Probajte, nije ni tako hladno (istina ja sam bio u martu).

Cista glupost. Neka mi pokazu kojom su matematikom dosli do rezultata da je zivot u SAD bolji od zivota u Danskoj! Reci cu samo socijalna sigurnost i zdravsteno osiguranje i SAD automatski pada na 28. mesto!

Necu se predstaviti kao sto bi bio red, ali cu moje idem-ne idem iskustvo da podelim sa vama. Ko zna? Mozda ti i pomognem, a mozda i ne. Svejedno.

Naime, otkad znam za sebe, tj otkako sam usao u pubertet stalno zamisljam sebe kako zivim u nekoj velikoj, bogatoj zemlji, u nekom velegradu punom svetla i zivota i to me jos uvek, priznajem, nije (skroz) proslo. Drzi me, ali u mnogo blazoj varijanti nego sto je to bio slucaj pre mog puta.

A evo i zasto. Upravo sam se vratio iz Australije. Medju nama, za Australiju cemo koristiti termin „kraj sveta“ jer ona to zapravo i jeste. Nisam cesto putovao po 30 i kusur sati, pa da li je zbog tog ili neceg drugog ne znam, ali sam se naputovao kao nikad za svojih 30 godina. Naime, let traje dva dana (sa cekanjima na povezane letove naravno), menjas minimum 3 aviona, a cesto i vise zemalja dok ne sletis na australijsko tlo. Dodjes tamo, viza uredna, radna. Sve novo, sjaji, savrseno. Sve funkcionise, svi nasmejani, pricljivi. Flora i fauna jedinstvena. Ali o tom cu drugom prilikom.

Radni dan ti izgleda ovako: ustanes, odes na posao oko 8 i na poslu si do 16 sati, a vrlo cesto i duze, a u okviru koje imas pauzu za lunch od pola sata do sat. Kad zavrsis s poslom, dodjes kuci, a do kuce ti treba bar sat vremena. Znaci, kad stignes, umoran i gladan, prvo ide tus, pa vecera. Ono malo vremena sto te deli od kreveta za spavanje je eventualno odlazak u neki mini shoping ili gledanje filma. Za drugo se nema vremena. I tako 5 dana u nedelji. Petak vece je predvidjen za pijanku. Bar sam ja to tako doziveo. Zasto? Zato sto se tad ljudi oslobadjaju stresa kojeg su se nakupili prethodne nedelje. Subota je dan za treznjenje, koji se uglavnom provodi u spremanju kuce, pranju vesa, kupovanju namirnica za sledecu nedelju i slicnim kucnim radinostima. Nedelja je dan pripreme za novu radnu nedelju, uglavnom provodeci popodne u obliznjem parku, na livadi ili na plazi. U ponedeljak, sve iz pocetka. Naravno, svakog petka je „spasovdan“. Za onog ko je materijalista i ko zeli da ima novca (koji uzgred budi receno i nece moci da potrosi, tj nece imati kad da ga potrosi) Australija je zemlja snova. Naravno, ukoliko im ne smeta krkljanac u velikim gradovima u kojima u novije vreme dominiraju razni Libanci, Filipinci, Arapi, Hindusi i ostali. Znam, pomislicete da sam rasista, ali nisam. Jednostavno se oseti da to nije to i tu nema pomoci. U Sydneyu sam se naslusao svakog, a najmanje engleskog jezika. Na ulici dakako. Kao svi su multi-kulti, ali to samo na prvi pogled. Zasto? Pa vidi se u ocima ljudi, i jednih i drugih i trecih. Pitam jednog malog Australijanca kineskog porekla zasto nije poveo sestru sa njim na pijanku na kojoj smo bili svi skupa, a on mi kao iz topa odgovara kako mu sestra ne voli belce. Naravno, to je samo jedan primer, neko ce reci da je besmisleno na osnovu toga pisati zakljucke. No, da novokomponovane Australijance sad ostavimo po strani.

Da se dotaknemo onih Australijanaca kojima je poreklo odavde, koji su jedni od nas. Zivot naseg coveka u Australiji sto se tice posla i nije nesto po cemu se mogu izdvajati od ostatka krajnjosvetskog drustva. Rade sto i ostali i pristojno zaradjuju. Taman toliko da mogu izdvojiti neku sumicu i poslati je svojima kuci na Balkanu. Medjutim, socijalni zivot im je ovakav: Po mogucnosti, u kuci se prica na maternjem (srpskom, hrvatskom, bosanskom, crnogorskom) jeziku, gledaju se RTS, Pink, HRT, cita se online izdanje BLIC-a, B92, Vecernjeg lista, Pobjede... Evo jedna anegdota. Prica mi prijateljica kod koje sam inace i bio, koja je silom prilika napustila svoj dom u Hrvatskoj i tako neplanski zajedno sa familijom zavrsila u toj dalekoj zemlji. Volim je kao da mi je familija i zena je stvarno zmaj, ali njoj nikad nisam rekao da sta u stvari mislim o zivotu „na kraju sveta“ jer nisam imao srca a ni obraza, nakon svega sto je ucinila za mene da dodjem u Australiju, a potom tamo i boravim, mogu slobodno reci, o njenom trosku. Plasim se da bi to ispalo kao da ne vrednujem to sta je za mene sve uradila, a nije tako. Znam da zna da je volim i da mi je draga i da jedva cekam, mada ni sam jos ne znam kako, sve to a i jos vise vratim istoj meri i njoj i njenoj porodici. Nije to zasluzila i ako znam da mi ne bi zamerila, ali moje je misljenje da je bolje da ostane na ovom. Medju ostalim Balkancima, upoznala je neke ljude iz Srbije, bracni par sa dvoje dece koji su tamo 4 godine. Deca i suprug govore engleski tako-tako, a doticna gospodja ni da zucne. Istocnoj obali Australije se danima priblizava tajfun, na svim mogucim kanalima ide breaking news da se ljudi spremaju za evakuaciju, da spreme zalihe pica i hrane za par dana. I zove ti ona te prijatelje iz Srbije. Pita onu gospodju iz Srbije sta se radi, a ova kaze kako gleda TV. Pita je ova:“Pa zar se vi ne pakujete? Zar se necete evakuisati?“ Ova joj zbunjeno odgovara: “Sto bi se evakuisali?“ Ova sva u cudu kaze pa jel vi gledate TV? Kaze ona da gledaju, PINK. Zasto? Pa kaze dok vi gledate Pink, ni ne znate da tajfun samo sto nas nije pomeo, hahahaha. Eto, to je samo jedan od mnogih primera kako nasi ljudi zive van granica nase prelepe zemlje, a za dva meseca koliko sam tamo bio sam takvih primera video da bi knjigu mogao da napisem.

Kad se „nasi“ (ex Yu) nadju medju sobom, price se svode na:
“ Jesi cuo sta je bilo u Beogradu?“, „Kaze mi sestra da u Hrvatskoj..“, „Kod nas u selu u Bosni to rade ovako..:“. Dakle, ustaju, nose i lezu sa Srbijom u mislima. Neko ko je zlonameran bi rekao da pate, ali ja taj termin ne zelim da koristim jer je ipak Australija i ovakav nacin zivota njihov izbor, izbor uz koji bi ja patio dok sam ziv za svojom otadzbinom, bez obzira na sve dolare ovog sveta. Da ne govorim da apsolutna vecina njih ne zna ko je premijer Australije, koliko ista ima stanovnika, koliki im je PDV, u kojoj se saveznoj drzavi koristi letnje racunanje vremena a u kojoj ne i ostale elementarne stvari. Cast izuzecima.
Kad dodju medju nase, kuci, sa sakom dolara, svi u njima vidimo Bogove, a oni to znaju pa se u skladu stim i ponasaju, pa smo onako pomalo zavidni kao, kako oni dobro zive, ali verujte mi, od srca vam govorim, nikom ne bi pozeleo takav zivot!

Zivot bez automobila je tamo nezamisliv. Automobil se koristi za dolazak svugde, sem u toalet. Za sad. Nema tamo da pesice ides da prosetas, tamo ili vamo. Ma jok. Od kuce do radnje u auto. Od radnje do poste u auto. Od poste do radnog mesta u auto. Sa radnog mesta do kuce autom. Kad sam slikao grad, mnogi su me iz Srbije pitali: “A gde su tamo ljudi?“ Interesantno zapazanje. Mnogi su videli da ljudi po ulici nema. Zasto? Pa svi su u svojim metalnim ljubimcima. Nema tamo setas gradom i sretnes nekog poznatog, hahahaa. Ma jok. Sem toga, vremenska razlika je od +6 do +8 u odnosu na nas. Stalno si okupiran koliko je sati kod nas u Srbiji. Kad hoces da zoves kuci, pa se preracunavas, aha sad su ustali, sad rucaju, sad su vamo, sad su tamo. Bez veze.

Iz cele ove price ja sam izvukao sledece: shvatio sam da nisam materijalista. Nista mi draze od toga nije. Srecan sam sto sam bio tamo, video tu prelepu zemlju, video svoje drage prijatelje koji su mi druga familija i to je sve. Srbija mi iz glave nije izlazila, a pogledaj kako sam poceo ovu ispoved: mislio sam da je sve bolje od Srbije. Dakle, Australija je samo za videti. Pretpostavljam da su Amerika i Kanada isto, ali malo različito.:) Shvatis koliko si daleko i da ne mozes kad ti se prohte kuci, da vidis roditelje, sestru, brata, prijatelja, svoju skolu, prvu ljubav, nekoga ko te nervira....Sve ti to tamo nedostaje, a to ne mozes kupiti nikakvim novcem pa sve i da hoces.

Jos jedno moje zapazanje. Mnogi online prijatelji koji zive u zemljama na rubovima sveta imaju gro prijatelja sa Balkana na svojim listama prijatelja, a ne iz zemlje gde zive, komentarisu nase novine a ne novine zemalja u kojima se nalaze....Zasto? Zato sto im ne fali Srbija jel?
Srbija je trenutno u situaciji u kakvoj je, ali zahvaljujuci EU koja nam bukvalno namece svoje standarde a koje mi tako nerado prihvatamo, u stvari cini nama dobro. Cini dvostruko dobro, dobro sebi, a jos bolje nama. Prihvatamo tekovine 21.veka koje i nama donose dobro, jos koji mesec pa nam se otvaraju vrata Evrope, ljudi ce slobodno moci putovati, druziti se, osetiti i videti razlicitost, a time ce i nestati price kojima nas danas opterecuju, pre svega nestace interes gradjana za politicarenjem, a sto mnogi cine poslednjih 20 godina i sto je u ovoj zemlji u stvari i stvorilo armiju onih kojima se po glavi mota ideja da je napuste. Ekonomska situacija ce se popraviti siguran sam, mora. Opet ne zbog nas ako nam je tako tesko da poverujemo, vec zbog same EU koja nas zeli u svom krilu, kako njih radi tako i radi nas samih, a nestabilna Srbija im nije u interesu. Naravno, svima zelim da odu gde zele, da probaju, osete i dozive, pa nakon toga donesu odluku sta zele ili ne zele. Ja dok nisam otisao, osecao sam se manje vrednim zato sto sam iz tamo neke Srbije, ali cim sam izasao van Srbije, prvo sto bi nekom rekao je : “Hi, I’m from Serbia!“ Na celu sam hteo da napisem: “Made in Serbia“. Nijedna drzava nije savrsena, pa tako ni Srbija. No, ja sam veciti optimista i duboko sam ubedjen da ce biti bolje cim pre. I svakim danom je bolje. Mi ne zivimo nista losije od ostalih postkomunistickih drzava. Boljitak nam dolazi ali ga niko nece doneti. Svi mi moramo aktivno ucestvovati u njemu, biti deo njega. Uostalom, Evropa bez viza je jos pa dosanjan san, pa ko bas zeli, cvrsto mu preporucujem da se ako bas ne zeli da ostane u nasoj Srbiji, otisne u neku zemlju Evrope. Evropa ima dusu, ima svoju kulturu, nacin zivljenja i sve sto ide uz to. Prednost je i to sto si avionom kuci za 2-3 sata i to za neku sicu ukoliko se odluci putovati nekom low cost avio kompanijom koje se takodje spremaju od Nove godine da dodju na nase trziste i olaksaju zivot (i patnju) onima koji su van granica najlepse drzave na Balkanu.

Nadam se da sam nekom pomogao ili odmogao, kako god. To je moje licno iskustvo, jedno i jedinstveno. Svako treba da dozivi neko svoje iskustvo jer je svako novo iskustvo dobro za nekog ko se tek sprema za avanture. Trenutno zelim samo da putujem, bez ikakvog ostajanja. Nikad i nigde vise bez povratne karte. Srbija u srcu. Zauvek.

M@gic

Ovaj HDI je previse komplikovan za odredjivanje. Mnogo bi lakse utvrdili najbolje zemlje za zivot prateci gde rukovodioci propalih zemalja salju svoju decu na skolovanje i gde drze svoje pare.

Pa nije lose, dok treses papke po zimi mozes bar pare da brojis. U Rusiji samo tresees papke (tako barem lista kaze).
A jel Srbija uracunata sa Kosovom ili bez?

Apropo Norveske.Iako zivim u Svedskoj vec deset godina prvi put sam bila u Oslu prosle godine. Jednostavno nemas zelju da putujes u gradove koji su skuplji i dosadniji od Svedske, koja je inace skupa i prilicno dosadna. I tako krenemo vozom iz Stockholma i kako se priblizavamo Norveskoj samo suma i suma i suma i onda udjemo u tunel i onda centralna stanica Oslo. I to se zove glavni grad !!!Ja sam Oslo dozivela kao veliku protestanstsku crkvu.Dosadno do bola, skupo do ocaja i toliko usporeni ljudi da poludis. I nigde nisam videla toliko pijanaca i narkomana u sred dana kao tog vikenda. Uhhh kako mi je Stokholm izgledao Multikulturalan sto i jeste kad vidite koliko razlicitih nacija zivi ovde.Norvezani su sasvim Ok ali ziveti tamo ?! Ne znam ..Sto neko rece pre mene" nije sve u parama.

Ova lista nema veze sa životom. Ok, da je Norveška 1. i da je slede neke razvijene zemlje, ali ostalo...

Običan čovek drugačije vrednuje neke stvari. Npr. ako će moje dete dobiti kvalitetniju medicinsku negu u BiH ili Srbiji, onda su one za mene bolje za život od npr. CG...
(ništa lično, volim CG)

Nije mi bas jasno. U NG od pre pola godine sam citao da je Australija u jezivim klimatskim problemima i da je zbog visegodisnje suse vecina farmera bred bankrotom. Zatim da je u pojedinim vecim gradovima (Adelaida) na snazi zestoka restrikcija vode, npr vodu pri tusiranju skupljaju u kofe da bi njom zalivali baste...a ovamo su drugi na listi?! Jasno mi je da je to ogromna zemlja i da se u nekim delovima zivi bogovski, ali onda sa sistemom bodovanja nesto nije u redu. Sto se Norveske tice svakako su vrh po standardu ali sam cuo za nase ljude koji su se vratili nazad jer jednostavno nisu mogli da podnesu klimu i mrak u severnim delovima...valjda se i klima racuna, nije bas sve u parama...

A koliko ja znam, island je "bankrotirao"? Ljudi gube posao, jedva vracaju kredite za stanove i kola pa mi nije jasno kako mogu biti treci na listi(cini mi se)...ali pre ovoga sto im se desilo, bese stvarno sjajna zemlja za zivot...

e, ja vise ne znam na koji sajt da se prijavim, ne bil se neko pametan javio ko zna bilo kakvu informaciju na koji nacin da nadjem posao u inostranstvu?
unapred hvala na svakom odgovoru!

..hm, jabba mi sto cu da zivim 100 godina i sto ce zena da mi bude premijerka ako ce od toga 80 godina da mi bude hladno a rucak vadjen iz mikrotalasne..

..mislim, zivot ne cini statistika vec male stvari koje se brojkama tesko daju objasniti..

..moj favorit za sada portugal..u brazilu nisam bio pa ne znam..

Apropo Norveske.Iako zivim u Svedskoj vec deset godina prvi put sam bila u Oslu prosle godine. Jednostavno nemas zelju da putujes u gradove koji su skuplji i dosadniji od Svedske, koja je inace skupa i prilicno dosadna. I tako krenemo vozom iz Stockholma i kako se priblizavamo Norveskoj samo suma i suma i suma i onda udjemo u tunel i onda centralna stanica Oslo. I to se zove glavni grad !!!Ja sam Oslo dozivela kao veliku protestanstsku crkvu.Dosadno do bola, skupo do ocaja i toliko usporeni ljudi da poludis. I nigde nisam videla toliko pijanaca i narkomana u sred dana kao tog vikenda. Uhhh kako mi je Stokholm izgledao Multikulturalan sto i jeste kad vidite koliko razlicitih nacija zivi ovde.Norvezani su sasvim Ok ali ziveti tamo ?! Ne znam ..Sto neko rece pre mene" nije sve u parama.

Kuba je 51 pa t je odlican rezultat s obzirom na USA i njihove krajnje nehumane sankcije
viva la revolucion !!!!

Ko bi rekao da je Crnogorcima bolje nego nama!(ha ha)

Norveska je definitivno najbolja zemlja za zivot. Za zene posebno. Zemlja gde je u parlamentu i vladi vise od 50% zena. Gde muskarci ravnopravno ucestvuju u svim kucnim poslovima, pod uslovom da zena nije udata za Srbina. Zemlja u kojoj je svako ko radi kreditno sposoban da sebi kupi sta/kucu, cak iako je sam, u zavisnosti od visine primanja. Zemlja u kojoj sebi mozete dozvoliti bar 3-4 odmora godisnje, inace zakonski svaki zaposleni ima pravo na pet nedelja odmora godisnje. Zemlja u kojoj svi imaju pravo na zdravstvenu zastitu i u kojoj je skolovanje besplatno ukljucujuci i studiranje. Mogla bih ovako da nastavim ali bilo bi previse....Znam, jer zivitu i ne bih je menjala ni za jednu drugu zemlju na svetu.
Apropo hladnoce, Norvezani kazu: "Nema loseg vremena, ima samo lose odece i obuce" Jos se sve i rimuje na norveskom. Pozdrav.

Ovo izgleda kao lista zemalja od polova ka ekvatoru. Ili lista naroda po pigmentaciji od svetlih ka tamnijima.

Nije mi bas jasno. U NG od pre pola godine sam citao da je Australija u jezivim klimatskim problemima i da je zbog visegodisnje suse vecina farmera bred bankrotom. Zatim da je u pojedinim vecim gradovima (Adelaida) na snazi zestoka restrikcija vode, npr vodu pri tusiranju skupljaju u kofe da bi njom zalivali baste...a ovamo su drugi na listi?! Jasno mi je da je to ogromna zemlja i da se u nekim delovima zivi bogovski, ali onda sa sistemom bodovanja nesto nije u redu. Sto se Norveske tice svakako su vrh po standardu ali sam cuo za nase ljude koji su se vratili nazad jer jednostavno nisu mogli da podnesu klimu i mrak u severnim delovima...valjda se i klima racuna, nije bas sve u parama...

Norveška? Hm, 'ladno ali standard!!!

Ova lista nema veze sa životom. Ok, da je Norveška 1. i da je slede neke razvijene zemlje, ali ostalo...

Običan čovek drugačije vrednuje neke stvari. Npr. ako će moje dete dobiti kvalitetniju medicinsku negu u BiH ili Srbiji, onda su one za mene bolje za život od npr. CG...
(ništa lično, volim CG)

Pa nije lose, dok treses papke po zimi mozes bar pare da brojis. U Rusiji samo tresees papke (tako barem lista kaze).
A jel Srbija uracunata sa Kosovom ili bez?

Cista glupost. Neka mi pokazu kojom su matematikom dosli do rezultata da je zivot u SAD bolji od zivota u Danskoj! Reci cu samo socijalna sigurnost i zdravsteno osiguranje i SAD automatski pada na 28. mesto!

Necu se predstaviti kao sto bi bio red, ali cu moje idem-ne idem iskustvo da podelim sa vama. Ko zna? Mozda ti i pomognem, a mozda i ne. Svejedno.

Naime, otkad znam za sebe, tj otkako sam usao u pubertet stalno zamisljam sebe kako zivim u nekoj velikoj, bogatoj zemlji, u nekom velegradu punom svetla i zivota i to me jos uvek, priznajem, nije (skroz) proslo. Drzi me, ali u mnogo blazoj varijanti nego sto je to bio slucaj pre mog puta.

A evo i zasto. Upravo sam se vratio iz Australije. Medju nama, za Australiju cemo koristiti termin „kraj sveta“ jer ona to zapravo i jeste. Nisam cesto putovao po 30 i kusur sati, pa da li je zbog tog ili neceg drugog ne znam, ali sam se naputovao kao nikad za svojih 30 godina. Naime, let traje dva dana (sa cekanjima na povezane letove naravno), menjas minimum 3 aviona, a cesto i vise zemalja dok ne sletis na australijsko tlo. Dodjes tamo, viza uredna, radna. Sve novo, sjaji, savrseno. Sve funkcionise, svi nasmejani, pricljivi. Flora i fauna jedinstvena. Ali o tom cu drugom prilikom.

Radni dan ti izgleda ovako: ustanes, odes na posao oko 8 i na poslu si do 16 sati, a vrlo cesto i duze, a u okviru koje imas pauzu za lunch od pola sata do sat. Kad zavrsis s poslom, dodjes kuci, a do kuce ti treba bar sat vremena. Znaci, kad stignes, umoran i gladan, prvo ide tus, pa vecera. Ono malo vremena sto te deli od kreveta za spavanje je eventualno odlazak u neki mini shoping ili gledanje filma. Za drugo se nema vremena. I tako 5 dana u nedelji. Petak vece je predvidjen za pijanku. Bar sam ja to tako doziveo. Zasto? Zato sto se tad ljudi oslobadjaju stresa kojeg su se nakupili prethodne nedelje. Subota je dan za treznjenje, koji se uglavnom provodi u spremanju kuce, pranju vesa, kupovanju namirnica za sledecu nedelju i slicnim kucnim radinostima. Nedelja je dan pripreme za novu radnu nedelju, uglavnom provodeci popodne u obliznjem parku, na livadi ili na plazi. U ponedeljak, sve iz pocetka. Naravno, svakog petka je „spasovdan“. Za onog ko je materijalista i ko zeli da ima novca (koji uzgred budi receno i nece moci da potrosi, tj nece imati kad da ga potrosi) Australija je zemlja snova. Naravno, ukoliko im ne smeta krkljanac u velikim gradovima u kojima u novije vreme dominiraju razni Libanci, Filipinci, Arapi, Hindusi i ostali. Znam, pomislicete da sam rasista, ali nisam. Jednostavno se oseti da to nije to i tu nema pomoci. U Sydneyu sam se naslusao svakog, a najmanje engleskog jezika. Na ulici dakako. Kao svi su multi-kulti, ali to samo na prvi pogled. Zasto? Pa vidi se u ocima ljudi, i jednih i drugih i trecih. Pitam jednog malog Australijanca kineskog porekla zasto nije poveo sestru sa njim na pijanku na kojoj smo bili svi skupa, a on mi kao iz topa odgovara kako mu sestra ne voli belce. Naravno, to je samo jedan primer, neko ce reci da je besmisleno na osnovu toga pisati zakljucke. No, da novokomponovane Australijance sad ostavimo po strani.

Da se dotaknemo onih Australijanaca kojima je poreklo odavde, koji su jedni od nas. Zivot naseg coveka u Australiji sto se tice posla i nije nesto po cemu se mogu izdvajati od ostatka krajnjosvetskog drustva. Rade sto i ostali i pristojno zaradjuju. Taman toliko da mogu izdvojiti neku sumicu i poslati je svojima kuci na Balkanu. Medjutim, socijalni zivot im je ovakav: Po mogucnosti, u kuci se prica na maternjem (srpskom, hrvatskom, bosanskom, crnogorskom) jeziku, gledaju se RTS, Pink, HRT, cita se online izdanje BLIC-a, B92, Vecernjeg lista, Pobjede... Evo jedna anegdota. Prica mi prijateljica kod koje sam inace i bio, koja je silom prilika napustila svoj dom u Hrvatskoj i tako neplanski zajedno sa familijom zavrsila u toj dalekoj zemlji. Volim je kao da mi je familija i zena je stvarno zmaj, ali njoj nikad nisam rekao da sta u stvari mislim o zivotu „na kraju sveta“ jer nisam imao srca a ni obraza, nakon svega sto je ucinila za mene da dodjem u Australiju, a potom tamo i boravim, mogu slobodno reci, o njenom trosku. Plasim se da bi to ispalo kao da ne vrednujem to sta je za mene sve uradila, a nije tako. Znam da zna da je volim i da mi je draga i da jedva cekam, mada ni sam jos ne znam kako, sve to a i jos vise vratim istoj meri i njoj i njenoj porodici. Nije to zasluzila i ako znam da mi ne bi zamerila, ali moje je misljenje da je bolje da ostane na ovom. Medju ostalim Balkancima, upoznala je neke ljude iz Srbije, bracni par sa dvoje dece koji su tamo 4 godine. Deca i suprug govore engleski tako-tako, a doticna gospodja ni da zucne. Istocnoj obali Australije se danima priblizava tajfun, na svim mogucim kanalima ide breaking news da se ljudi spremaju za evakuaciju, da spreme zalihe pica i hrane za par dana. I zove ti ona te prijatelje iz Srbije. Pita onu gospodju iz Srbije sta se radi, a ova kaze kako gleda TV. Pita je ova:“Pa zar se vi ne pakujete? Zar se necete evakuisati?“ Ova joj zbunjeno odgovara: “Sto bi se evakuisali?“ Ova sva u cudu kaze pa jel vi gledate TV? Kaze ona da gledaju, PINK. Zasto? Pa kaze dok vi gledate Pink, ni ne znate da tajfun samo sto nas nije pomeo, hahahaha. Eto, to je samo jedan od mnogih primera kako nasi ljudi zive van granica nase prelepe zemlje, a za dva meseca koliko sam tamo bio sam takvih primera video da bi knjigu mogao da napisem.

Kad se „nasi“ (ex Yu) nadju medju sobom, price se svode na:
“ Jesi cuo sta je bilo u Beogradu?“, „Kaze mi sestra da u Hrvatskoj..“, „Kod nas u selu u Bosni to rade ovako..:“. Dakle, ustaju, nose i lezu sa Srbijom u mislima. Neko ko je zlonameran bi rekao da pate, ali ja taj termin ne zelim da koristim jer je ipak Australija i ovakav nacin zivota njihov izbor, izbor uz koji bi ja patio dok sam ziv za svojom otadzbinom, bez obzira na sve dolare ovog sveta. Da ne govorim da apsolutna vecina njih ne zna ko je premijer Australije, koliko ista ima stanovnika, koliki im je PDV, u kojoj se saveznoj drzavi koristi letnje racunanje vremena a u kojoj ne i ostale elementarne stvari. Cast izuzecima.
Kad dodju medju nase, kuci, sa sakom dolara, svi u njima vidimo Bogove, a oni to znaju pa se u skladu stim i ponasaju, pa smo onako pomalo zavidni kao, kako oni dobro zive, ali verujte mi, od srca vam govorim, nikom ne bi pozeleo takav zivot!

Zivot bez automobila je tamo nezamisliv. Automobil se koristi za dolazak svugde, sem u toalet. Za sad. Nema tamo da pesice ides da prosetas, tamo ili vamo. Ma jok. Od kuce do radnje u auto. Od radnje do poste u auto. Od poste do radnog mesta u auto. Sa radnog mesta do kuce autom. Kad sam slikao grad, mnogi su me iz Srbije pitali: “A gde su tamo ljudi?“ Interesantno zapazanje. Mnogi su videli da ljudi po ulici nema. Zasto? Pa svi su u svojim metalnim ljubimcima. Nema tamo setas gradom i sretnes nekog poznatog, hahahaa. Ma jok. Sem toga, vremenska razlika je od +6 do +8 u odnosu na nas. Stalno si okupiran koliko je sati kod nas u Srbiji. Kad hoces da zoves kuci, pa se preracunavas, aha sad su ustali, sad rucaju, sad su vamo, sad su tamo. Bez veze.

Iz cele ove price ja sam izvukao sledece: shvatio sam da nisam materijalista. Nista mi draze od toga nije. Srecan sam sto sam bio tamo, video tu prelepu zemlju, video svoje drage prijatelje koji su mi druga familija i to je sve. Srbija mi iz glave nije izlazila, a pogledaj kako sam poceo ovu ispoved: mislio sam da je sve bolje od Srbije. Dakle, Australija je samo za videti. Pretpostavljam da su Amerika i Kanada isto, ali malo različito.:) Shvatis koliko si daleko i da ne mozes kad ti se prohte kuci, da vidis roditelje, sestru, brata, prijatelja, svoju skolu, prvu ljubav, nekoga ko te nervira....Sve ti to tamo nedostaje, a to ne mozes kupiti nikakvim novcem pa sve i da hoces.

Jos jedno moje zapazanje. Mnogi online prijatelji koji zive u zemljama na rubovima sveta imaju gro prijatelja sa Balkana na svojim listama prijatelja, a ne iz zemlje gde zive, komentarisu nase novine a ne novine zemalja u kojima se nalaze....Zasto? Zato sto im ne fali Srbija jel?
Srbija je trenutno u situaciji u kakvoj je, ali zahvaljujuci EU koja nam bukvalno namece svoje standarde a koje mi tako nerado prihvatamo, u stvari cini nama dobro. Cini dvostruko dobro, dobro sebi, a jos bolje nama. Prihvatamo tekovine 21.veka koje i nama donose dobro, jos koji mesec pa nam se otvaraju vrata Evrope, ljudi ce slobodno moci putovati, druziti se, osetiti i videti razlicitost, a time ce i nestati price kojima nas danas opterecuju, pre svega nestace interes gradjana za politicarenjem, a sto mnogi cine poslednjih 20 godina i sto je u ovoj zemlji u stvari i stvorilo armiju onih kojima se po glavi mota ideja da je napuste. Ekonomska situacija ce se popraviti siguran sam, mora. Opet ne zbog nas ako nam je tako tesko da poverujemo, vec zbog same EU koja nas zeli u svom krilu, kako njih radi tako i radi nas samih, a nestabilna Srbija im nije u interesu. Naravno, svima zelim da odu gde zele, da probaju, osete i dozive, pa nakon toga donesu odluku sta zele ili ne zele. Ja dok nisam otisao, osecao sam se manje vrednim zato sto sam iz tamo neke Srbije, ali cim sam izasao van Srbije, prvo sto bi nekom rekao je : “Hi, I’m from Serbia!“ Na celu sam hteo da napisem: “Made in Serbia“. Nijedna drzava nije savrsena, pa tako ni Srbija. No, ja sam veciti optimista i duboko sam ubedjen da ce biti bolje cim pre. I svakim danom je bolje. Mi ne zivimo nista losije od ostalih postkomunistickih drzava. Boljitak nam dolazi ali ga niko nece doneti. Svi mi moramo aktivno ucestvovati u njemu, biti deo njega. Uostalom, Evropa bez viza je jos pa dosanjan san, pa ko bas zeli, cvrsto mu preporucujem da se ako bas ne zeli da ostane u nasoj Srbiji, otisne u neku zemlju Evrope. Evropa ima dusu, ima svoju kulturu, nacin zivljenja i sve sto ide uz to. Prednost je i to sto si avionom kuci za 2-3 sata i to za neku sicu ukoliko se odluci putovati nekom low cost avio kompanijom koje se takodje spremaju od Nove godine da dodju na nase trziste i olaksaju zivot (i patnju) onima koji su van granica najlepse drzave na Balkanu.

Nadam se da sam nekom pomogao ili odmogao, kako god. To je moje licno iskustvo, jedno i jedinstveno. Svako treba da dozivi neko svoje iskustvo jer je svako novo iskustvo dobro za nekog ko se tek sprema za avanture. Trenutno zelim samo da putujem, bez ikakvog ostajanja. Nikad i nigde vise bez povratne karte. Srbija u srcu. Zauvek.

M@gic

Hmm, daaa... Bio sam tamo gost 7 dana i tada mi rece jedan prijatelj: videces, ovo je zemlja koja se voli na "drugi pogled"! I stvarno je tako, divni ljudi, cisto sredjeno, bogato, obozavaju Srbe...Cesto mi sve to padne napamet. Probajte, nije ni tako hladno (istina ja sam bio u martu).

Ovaj HDI je previse komplikovan za odredjivanje. Mnogo bi lakse utvrdili najbolje zemlje za zivot prateci gde rukovodioci propalih zemalja salju svoju decu na skolovanje i gde drze svoje pare.

A koliko ja znam, island je "bankrotirao"? Ljudi gube posao, jedva vracaju kredite za stanove i kola pa mi nije jasno kako mogu biti treci na listi(cini mi se)...ali pre ovoga sto im se desilo, bese stvarno sjajna zemlja za zivot...

e, ja vise ne znam na koji sajt da se prijavim, ne bil se neko pametan javio ko zna bilo kakvu informaciju na koji nacin da nadjem posao u inostranstvu?
unapred hvala na svakom odgovoru!