Ovo bi bio lep povod za pokretanje inicijative da se domaćicama i domaćinima sa decom dodeli neka vrsta socijalne kompenzacije i sigurnosti.Mada su kod nas svi nesigurni pa je ova ideja anahrona.
A sto samo spominjete zenski pol i brigu o deci, ja sam muskarac i otac i podjednako radim oko dece kao i zena. Vi ste izabrali pogresne muskarce pa generalizujete ceo muski rod. A da je stresno jeste, narocito sto ste ceo dan pod povisenom tenzijom, deca nista nece da poslusaju dok se ne iznervirate i hiljade sitnica treba oko njih celog dana da jedva docekam da ih stavim da spavaju i onda da sednem i otkinem od sna da uradim nesto za sebe.
Ne bih da potcenjujem bilo koga, ali kako to sad nekako ispada da su zaposlene zene "manje domacice" od nezaposlenih, ako sam dobro razumela. Zar zaposlene zene ne moraju da rade sve ono sto rade i domacice, zar one ne gaje svoju decu, ne idu u nabavku namirnica, ne kuvaju, ne peglaju, ne spremaju....ne razumem...pre ce biti da je stvar u psihologiji nezaposlenih zena koje imaju veci prag stresa nego one koje rade. Mislim da je istrazivanje neobjektivno cak i ako se meri nivo hormona, to ne znaci da svi ljudi jednako podnose stres koji izaziva lucenje hormona. Jednostavno, nekima je ceo zivot jedan veliki stes, dok bi neki drugi kroz identicne situacije prolazili mnogo lakse.Tako da mislim da je i sam pokusaj identifikacije "najstresnijeg posla" time diskvalilfikovan. Ali to je naravno samo moje misljenje koje koristim ovde priliku da iznesem i nadam se da time nisam nikoga uvredila.
Slazem se sa Biljom. Dodala bih samo da se nisvo stresa meri odgovornoscu koji odredjeni posao nosi, veca odgovornost znaci veci stres. A ima li vece odgovornosti od gajenja deteta ili dece? Samo jedno mislim da je pogresno u celoj postavci eksperimenta: meren je, cini mi se, samo nivo hormona stresa, odnosno kortizola, a da li su merili i nivo hormona zadovoljstva - endorfina? Jeste da je stresno kad se po ceo dan bavite istim poslom, nema odredjenog radnog vremena, nema vikenda, nema godisnjeg odmora, nema praznika, ali nijedan posao, ma kako bio uspesan, ne moze da pruzi zadovoljstvo kakvo moze decji osmeh i decja ljubav ,ili kad vidite da ste zaista uspeli da pomognete detetu,ili da ga necemu novom naucite? Za mene nema!
Ima pomalo istine u svakom od komentara koje sam procitala. Moje licno iskustvo: preporodila sam se kada sam se vratila na posao, iako mi je bilo uzasno da ostavim svoje bliznakinje. Na zalost, nisam imala ni pomoc, niti razumevanje od druge strane, tako da sam i ja od onih koja je bila u STRAAAAAASNOM STRESU!!!!!!!
Pa ovi mora da se sale,ima toliko stresnijih poslova...vojnici na ratistu,rad u rudniku,rad u bilo kom socialnom centru(nezbrinuta deca,narkomani...)itd.
Kada je covek neodgovoran, razmazen i odgajan u egoizmu i hedonizmu, njemu je najveci stres da se ponasa ispravno, na primer, da vodi racuna o sopstvenom zdravlju i higijeni, da postuje i voli druge ljude, da uci skolu i radi posao posteno, i sve sto od njega zahtevaju realne potrebe zivota njemu je neizdrziv stres koji ne moze da izdrzi bez tih stresnih propratnih reakcija.
Nauka je odgovor dala-njojzi hvala. I šta sad ? Moja mama ima 62 godine i tri unuka i još uvek radi a najpozitivnija je osoba koju znam. Kao da nekoga to zanima. Ljudi su sebični i uzimaju onoliko koliko im je potrebno. Čini mi se da ovo "otkriće" neće bitno uticati na razvoj međuljudskih odnosa u Srbiji. A domaćicama bi trebalo obezbediti radni staž.
Zbog cega je to tako? Pa jednostavno zbog toga sto o tom poslu ovise osobe koje su im najvaznije na svetu, ako te osobe nisu srecne, onda ni one same nece biti srecne.
A moze se to i ovako objasniti, kao rad u drzavnoj firmi i rad kod privatnika. Ako u drzavnoj firmi ne postizete uspehe verovatno necete dobiti otkaz i egzistencija i sreca vam nisu ugrozeni, kad je to tako onda nema velikog stresa, tj. posao je mnogo manje odgovoran za nas same, mozda ce zbog lose uradjenog posla neko nastradati, ali najbitnije je da nas same to ne dotice. Kod privatnika je odgovornost veca jer mnogo lakse mozete da dobijete otkaz sto znaci da vam je egzistencija potencijalno u opasnosti a samim tim stres je veci.
Recimo da usled erupcije vulkana strada 100.000 ljudi i da neko od vasih bliznjih strada u saobracaju, da li cete se vise zabrinuti za 100.000 nepoznatih ljudi ili za JEDNU blisku osobu? Razumete sta hocu reci? Prioriteti nisu skalarno gradjeni.
Nazalost ovakva istrazivanja novopecene feministkinje malo okrenu u svoju korist da nastave sa egoistickom ideologijom.
Deljenje obaveza/dužnosti/ ili kako god biste ih vi nazvali je poenta. Umesto što govorite ženama da ih volite, a sa druge strane ne radite ništa (veliko) da biste funkcionisali kao zajednica, bolje im to POKAŽITE! Znam da mnoge žene, posebno one nezrelije, vezuju za muškarca, ne samo finansijska zavisnost, već zaista i emocije, i nije lako odvojiti se od čoveka koji možda govori da vas voli, možda ne, ali čim on ne pokazuje ljubav deljenjem svakodnevnih stvari, željom da olakša drugome, ne verujem da se tu radi o velikoj ljubavi, pa vi razmislite na vreme šta ćete sa sobom da radite, da li ćete završiti fakultet ili ne, da li ćete srednju školu ili gimnaziju, da li ćete raditi na svojoj organizaciji što pre ili nećete. Sa najvećom dobronamernošću vam ovo govorim, da se ne biste posle kajale i pozivale na preveliku vezanost za njega, a u duši bile nesrećne. To neće biti slučajno. Pozdrav!
Činjenica je da su domaćice pod stalnim stresom. Ipak, treba uzeti u obzir i da zaposlene žene čeka to isto kod kuće ( kućni poslovi, briga o deci) + svakodnevni stres na poslu. Moje mišljenje je da je stres kod domaćica ustvari frustracija što im se život sveo na pranje,peglanje i dadiljanje.Ne izlaženje iz kuće, siromašan društveni život, uglavnom kućna garderoba u kojoj se ne osećaju ženstveno itd,dosta toga je navedeno i u članku.Takođe je veliki problem i nedostatak samopouzdanja kojeg stvara osećaj finasijske zavisnosti od supruga.
Sasvim sigurno je da puno toga zavisi i od supružnika koji može da olakša ili oteža situaciju u kući.Ukoliko je spreman da prihvati deo obaveza i odgovornosti oko dece,žena onda zaista može u pojedinim momentima da se opusti i otme neko vreme za sebe. U suprotnom, dobija samo još dodatnu obavezu-muža na glavi!
Konkretno u Srbiji još uvek je na snazi stereotip da žena treba sve sama da radi, bez plaćene pomoći čak i od samih žena tipa "otkud ću plaćati pomoć kad to mogu ja, sramota je od muža,svekrve, komšija,vanzemaljaca i sl."Tako dolazimo u besmislenu situaciju da profesorke,lekarke ,koje rade vrlo stresne i odgovorne poslove svoj dan završavaju glancanjem prozora!Ovo je posebno problem u manjim sredinama. Tako žena natovari sebi pod pritiskom sredine ispunjavanje nerealno postavljenih očekivanja i zadataka.I spaja se začarani krug.
U suštini,treba se dobro organizovati, ne paničiti i dan je onda dovoljno dug za sve!
ja ipak mislim je problem u tipu licnosti zena koje se opredeljuju (ili su prinudjene) da budu domacice, a ne u samom "poslu". ja poznajem par zena koje su se preporodile kad su jurnjavu za karijerom zamenile majcinstvom i treba pitati njih koji im se period bio stresniji
Činjenica je da su domaćice pod stalnim stresom. Ipak, treba uzeti u obzir i da zaposlene žene čeka to isto kod kuće ( kućni poslovi, briga o deci) + svakodnevni stres na poslu. Moje mišljenje je da je stres kod domaćica ustvari frustracija što im se život sveo na pranje,peglanje i dadiljanje.Ne izlaženje iz kuće, siromašan društveni život, uglavnom kućna garderoba u kojoj se ne osećaju ženstveno itd,dosta toga je navedeno i u članku.Takođe je veliki problem i nedostatak samopouzdanja kojeg stvara osećaj finasijske zavisnosti od supruga.
Sasvim sigurno je da puno toga zavisi i od supružnika koji može da olakša ili oteža situaciju u kući.Ukoliko je spreman da prihvati deo obaveza i odgovornosti oko dece,žena onda zaista može u pojedinim momentima da se opusti i otme neko vreme za sebe. U suprotnom, dobija samo još dodatnu obavezu-muža na glavi!
Konkretno u Srbiji još uvek je na snazi stereotip da žena treba sve sama da radi, bez plaćene pomoći čak i od samih žena tipa "otkud ću plaćati pomoć kad to mogu ja, sramota je od muža,svekrve, komšija,vanzemaljaca i sl."Tako dolazimo u besmislenu situaciju da profesorke,lekarke ,koje rade vrlo stresne i odgovorne poslove svoj dan završavaju glancanjem prozora!Ovo je posebno problem u manjim sredinama. Tako žena natovari sebi pod pritiskom sredine ispunjavanje nerealno postavljenih očekivanja i zadataka.I spaja se začarani krug.
U suštini,treba se dobro organizovati, ne paničiti i dan je onda dovoljno dug za sve!
ja ipak mislim je problem u tipu licnosti zena koje se opredeljuju (ili su prinudjene) da budu domacice, a ne u samom "poslu". ja poznajem par zena koje su se preporodile kad su jurnjavu za karijerom zamenile majcinstvom i treba pitati njih koji im se period bio stresniji
Deljenje obaveza/dužnosti/ ili kako god biste ih vi nazvali je poenta. Umesto što govorite ženama da ih volite, a sa druge strane ne radite ništa (veliko) da biste funkcionisali kao zajednica, bolje im to POKAŽITE! Znam da mnoge žene, posebno one nezrelije, vezuju za muškarca, ne samo finansijska zavisnost, već zaista i emocije, i nije lako odvojiti se od čoveka koji možda govori da vas voli, možda ne, ali čim on ne pokazuje ljubav deljenjem svakodnevnih stvari, željom da olakša drugome, ne verujem da se tu radi o velikoj ljubavi, pa vi razmislite na vreme šta ćete sa sobom da radite, da li ćete završiti fakultet ili ne, da li ćete srednju školu ili gimnaziju, da li ćete raditi na svojoj organizaciji što pre ili nećete. Sa najvećom dobronamernošću vam ovo govorim, da se ne biste posle kajale i pozivale na preveliku vezanost za njega, a u duši bile nesrećne. To neće biti slučajno. Pozdrav!
Nauka je odgovor dala-njojzi hvala. I šta sad ? Moja mama ima 62 godine i tri unuka i još uvek radi a najpozitivnija je osoba koju znam. Kao da nekoga to zanima. Ljudi su sebični i uzimaju onoliko koliko im je potrebno. Čini mi se da ovo "otkriće" neće bitno uticati na razvoj međuljudskih odnosa u Srbiji. A domaćicama bi trebalo obezbediti radni staž.
Pa ovi mora da se sale,ima toliko stresnijih poslova...vojnici na ratistu,rad u rudniku,rad u bilo kom socialnom centru(nezbrinuta deca,narkomani...)itd.
Kada je covek neodgovoran, razmazen i odgajan u egoizmu i hedonizmu, njemu je najveci stres da se ponasa ispravno, na primer, da vodi racuna o sopstvenom zdravlju i higijeni, da postuje i voli druge ljude, da uci skolu i radi posao posteno, i sve sto od njega zahtevaju realne potrebe zivota njemu je neizdrziv stres koji ne moze da izdrzi bez tih stresnih propratnih reakcija.
Slazem se sa Biljom. Dodala bih samo da se nisvo stresa meri odgovornoscu koji odredjeni posao nosi, veca odgovornost znaci veci stres. A ima li vece odgovornosti od gajenja deteta ili dece? Samo jedno mislim da je pogresno u celoj postavci eksperimenta: meren je, cini mi se, samo nivo hormona stresa, odnosno kortizola, a da li su merili i nivo hormona zadovoljstva - endorfina? Jeste da je stresno kad se po ceo dan bavite istim poslom, nema odredjenog radnog vremena, nema vikenda, nema godisnjeg odmora, nema praznika, ali nijedan posao, ma kako bio uspesan, ne moze da pruzi zadovoljstvo kakvo moze decji osmeh i decja ljubav ,ili kad vidite da ste zaista uspeli da pomognete detetu,ili da ga necemu novom naucite? Za mene nema!
Ima pomalo istine u svakom od komentara koje sam procitala. Moje licno iskustvo: preporodila sam se kada sam se vratila na posao, iako mi je bilo uzasno da ostavim svoje bliznakinje. Na zalost, nisam imala ni pomoc, niti razumevanje od druge strane, tako da sam i ja od onih koja je bila u STRAAAAAASNOM STRESU!!!!!!!
Zbog cega je to tako? Pa jednostavno zbog toga sto o tom poslu ovise osobe koje su im najvaznije na svetu, ako te osobe nisu srecne, onda ni one same nece biti srecne.
A moze se to i ovako objasniti, kao rad u drzavnoj firmi i rad kod privatnika. Ako u drzavnoj firmi ne postizete uspehe verovatno necete dobiti otkaz i egzistencija i sreca vam nisu ugrozeni, kad je to tako onda nema velikog stresa, tj. posao je mnogo manje odgovoran za nas same, mozda ce zbog lose uradjenog posla neko nastradati, ali najbitnije je da nas same to ne dotice. Kod privatnika je odgovornost veca jer mnogo lakse mozete da dobijete otkaz sto znaci da vam je egzistencija potencijalno u opasnosti a samim tim stres je veci.
Recimo da usled erupcije vulkana strada 100.000 ljudi i da neko od vasih bliznjih strada u saobracaju, da li cete se vise zabrinuti za 100.000 nepoznatih ljudi ili za JEDNU blisku osobu? Razumete sta hocu reci? Prioriteti nisu skalarno gradjeni.
Nazalost ovakva istrazivanja novopecene feministkinje malo okrenu u svoju korist da nastave sa egoistickom ideologijom.
Ne bih da potcenjujem bilo koga, ali kako to sad nekako ispada da su zaposlene zene "manje domacice" od nezaposlenih, ako sam dobro razumela. Zar zaposlene zene ne moraju da rade sve ono sto rade i domacice, zar one ne gaje svoju decu, ne idu u nabavku namirnica, ne kuvaju, ne peglaju, ne spremaju....ne razumem...pre ce biti da je stvar u psihologiji nezaposlenih zena koje imaju veci prag stresa nego one koje rade. Mislim da je istrazivanje neobjektivno cak i ako se meri nivo hormona, to ne znaci da svi ljudi jednako podnose stres koji izaziva lucenje hormona. Jednostavno, nekima je ceo zivot jedan veliki stes, dok bi neki drugi kroz identicne situacije prolazili mnogo lakse.Tako da mislim da je i sam pokusaj identifikacije "najstresnijeg posla" time diskvalilfikovan. Ali to je naravno samo moje misljenje koje koristim ovde priliku da iznesem i nadam se da time nisam nikoga uvredila.
A sto samo spominjete zenski pol i brigu o deci, ja sam muskarac i otac i podjednako radim oko dece kao i zena. Vi ste izabrali pogresne muskarce pa generalizujete ceo muski rod. A da je stresno jeste, narocito sto ste ceo dan pod povisenom tenzijom, deca nista nece da poslusaju dok se ne iznervirate i hiljade sitnica treba oko njih celog dana da jedva docekam da ih stavim da spavaju i onda da sednem i otkinem od sna da uradim nesto za sebe.
Ovo bi bio lep povod za pokretanje inicijative da se domaćicama i domaćinima sa decom dodeli neka vrsta socijalne kompenzacije i sigurnosti.Mada su kod nas svi nesigurni pa je ova ideja anahrona.
ja ipak mislim je problem u tipu licnosti zena koje se opredeljuju (ili su prinudjene) da budu domacice, a ne u samom "poslu". ja poznajem par zena koje su se preporodile kad su jurnjavu za karijerom zamenile majcinstvom i treba pitati njih koji im se period bio stresniji
Zbog cega je to tako? Pa jednostavno zbog toga sto o tom poslu ovise osobe koje su im najvaznije na svetu, ako te osobe nisu srecne, onda ni one same nece biti srecne.
A moze se to i ovako objasniti, kao rad u drzavnoj firmi i rad kod privatnika. Ako u drzavnoj firmi ne postizete uspehe verovatno necete dobiti otkaz i egzistencija i sreca vam nisu ugrozeni, kad je to tako onda nema velikog stresa, tj. posao je mnogo manje odgovoran za nas same, mozda ce zbog lose uradjenog posla neko nastradati, ali najbitnije je da nas same to ne dotice. Kod privatnika je odgovornost veca jer mnogo lakse mozete da dobijete otkaz sto znaci da vam je egzistencija potencijalno u opasnosti a samim tim stres je veci.
Recimo da usled erupcije vulkana strada 100.000 ljudi i da neko od vasih bliznjih strada u saobracaju, da li cete se vise zabrinuti za 100.000 nepoznatih ljudi ili za JEDNU blisku osobu? Razumete sta hocu reci? Prioriteti nisu skalarno gradjeni.
Nazalost ovakva istrazivanja novopecene feministkinje malo okrenu u svoju korist da nastave sa egoistickom ideologijom.
Pa ovi mora da se sale,ima toliko stresnijih poslova...vojnici na ratistu,rad u rudniku,rad u bilo kom socialnom centru(nezbrinuta deca,narkomani...)itd.
Kada je covek neodgovoran, razmazen i odgajan u egoizmu i hedonizmu, njemu je najveci stres da se ponasa ispravno, na primer, da vodi racuna o sopstvenom zdravlju i higijeni, da postuje i voli druge ljude, da uci skolu i radi posao posteno, i sve sto od njega zahtevaju realne potrebe zivota njemu je neizdrziv stres koji ne moze da izdrzi bez tih stresnih propratnih reakcija.
Deljenje obaveza/dužnosti/ ili kako god biste ih vi nazvali je poenta. Umesto što govorite ženama da ih volite, a sa druge strane ne radite ništa (veliko) da biste funkcionisali kao zajednica, bolje im to POKAŽITE! Znam da mnoge žene, posebno one nezrelije, vezuju za muškarca, ne samo finansijska zavisnost, već zaista i emocije, i nije lako odvojiti se od čoveka koji možda govori da vas voli, možda ne, ali čim on ne pokazuje ljubav deljenjem svakodnevnih stvari, željom da olakša drugome, ne verujem da se tu radi o velikoj ljubavi, pa vi razmislite na vreme šta ćete sa sobom da radite, da li ćete završiti fakultet ili ne, da li ćete srednju školu ili gimnaziju, da li ćete raditi na svojoj organizaciji što pre ili nećete. Sa najvećom dobronamernošću vam ovo govorim, da se ne biste posle kajale i pozivale na preveliku vezanost za njega, a u duši bile nesrećne. To neće biti slučajno. Pozdrav!
Činjenica je da su domaćice pod stalnim stresom. Ipak, treba uzeti u obzir i da zaposlene žene čeka to isto kod kuće ( kućni poslovi, briga o deci) + svakodnevni stres na poslu. Moje mišljenje je da je stres kod domaćica ustvari frustracija što im se život sveo na pranje,peglanje i dadiljanje.Ne izlaženje iz kuće, siromašan društveni život, uglavnom kućna garderoba u kojoj se ne osećaju ženstveno itd,dosta toga je navedeno i u članku.Takođe je veliki problem i nedostatak samopouzdanja kojeg stvara osećaj finasijske zavisnosti od supruga.
Sasvim sigurno je da puno toga zavisi i od supružnika koji može da olakša ili oteža situaciju u kući.Ukoliko je spreman da prihvati deo obaveza i odgovornosti oko dece,žena onda zaista može u pojedinim momentima da se opusti i otme neko vreme za sebe. U suprotnom, dobija samo još dodatnu obavezu-muža na glavi!
Konkretno u Srbiji još uvek je na snazi stereotip da žena treba sve sama da radi, bez plaćene pomoći čak i od samih žena tipa "otkud ću plaćati pomoć kad to mogu ja, sramota je od muža,svekrve, komšija,vanzemaljaca i sl."Tako dolazimo u besmislenu situaciju da profesorke,lekarke ,koje rade vrlo stresne i odgovorne poslove svoj dan završavaju glancanjem prozora!Ovo je posebno problem u manjim sredinama. Tako žena natovari sebi pod pritiskom sredine ispunjavanje nerealno postavljenih očekivanja i zadataka.I spaja se začarani krug.
U suštini,treba se dobro organizovati, ne paničiti i dan je onda dovoljno dug za sve!
Slazem se sa Biljom. Dodala bih samo da se nisvo stresa meri odgovornoscu koji odredjeni posao nosi, veca odgovornost znaci veci stres. A ima li vece odgovornosti od gajenja deteta ili dece? Samo jedno mislim da je pogresno u celoj postavci eksperimenta: meren je, cini mi se, samo nivo hormona stresa, odnosno kortizola, a da li su merili i nivo hormona zadovoljstva - endorfina? Jeste da je stresno kad se po ceo dan bavite istim poslom, nema odredjenog radnog vremena, nema vikenda, nema godisnjeg odmora, nema praznika, ali nijedan posao, ma kako bio uspesan, ne moze da pruzi zadovoljstvo kakvo moze decji osmeh i decja ljubav ,ili kad vidite da ste zaista uspeli da pomognete detetu,ili da ga necemu novom naucite? Za mene nema!
Ima pomalo istine u svakom od komentara koje sam procitala. Moje licno iskustvo: preporodila sam se kada sam se vratila na posao, iako mi je bilo uzasno da ostavim svoje bliznakinje. Na zalost, nisam imala ni pomoc, niti razumevanje od druge strane, tako da sam i ja od onih koja je bila u STRAAAAAASNOM STRESU!!!!!!!
Ne bih da potcenjujem bilo koga, ali kako to sad nekako ispada da su zaposlene zene "manje domacice" od nezaposlenih, ako sam dobro razumela. Zar zaposlene zene ne moraju da rade sve ono sto rade i domacice, zar one ne gaje svoju decu, ne idu u nabavku namirnica, ne kuvaju, ne peglaju, ne spremaju....ne razumem...pre ce biti da je stvar u psihologiji nezaposlenih zena koje imaju veci prag stresa nego one koje rade. Mislim da je istrazivanje neobjektivno cak i ako se meri nivo hormona, to ne znaci da svi ljudi jednako podnose stres koji izaziva lucenje hormona. Jednostavno, nekima je ceo zivot jedan veliki stes, dok bi neki drugi kroz identicne situacije prolazili mnogo lakse.Tako da mislim da je i sam pokusaj identifikacije "najstresnijeg posla" time diskvalilfikovan. Ali to je naravno samo moje misljenje koje koristim ovde priliku da iznesem i nadam se da time nisam nikoga uvredila.
Nauka je odgovor dala-njojzi hvala. I šta sad ? Moja mama ima 62 godine i tri unuka i još uvek radi a najpozitivnija je osoba koju znam. Kao da nekoga to zanima. Ljudi su sebični i uzimaju onoliko koliko im je potrebno. Čini mi se da ovo "otkriće" neće bitno uticati na razvoj međuljudskih odnosa u Srbiji. A domaćicama bi trebalo obezbediti radni staž.
A sto samo spominjete zenski pol i brigu o deci, ja sam muskarac i otac i podjednako radim oko dece kao i zena. Vi ste izabrali pogresne muskarce pa generalizujete ceo muski rod. A da je stresno jeste, narocito sto ste ceo dan pod povisenom tenzijom, deca nista nece da poslusaju dok se ne iznervirate i hiljade sitnica treba oko njih celog dana da jedva docekam da ih stavim da spavaju i onda da sednem i otkinem od sna da uradim nesto za sebe.
Ovo bi bio lep povod za pokretanje inicijative da se domaćicama i domaćinima sa decom dodeli neka vrsta socijalne kompenzacije i sigurnosti.Mada su kod nas svi nesigurni pa je ova ideja anahrona.
IMAGE SOURCE
18 Komentari
Sortiraj po: