Osnovci ručaju picu, večeraju čips

Roditelji, ustanite pola sata ranije, popricajte i nasmejte se sa svojom decom i u takvoj opustenoj i veseloj atmosferi stavite svom detetu nesto toplo, sveze i hranljivo na sto. Dete nece svaki put uzeti, ali ce se vremenom navici.

Znam da zvuci utopisticki, ali zaustavite se malo sa "velikim biznisima", shoping-zima, apsolutnim must have-inzima... i posvetite se malo svojoj deci, ako ne zelide da podignete invalide, mentalne i fizicke.

I jos jedna sitnica, prestanite, molim vas, da krivite sve ostale: pekare, nastavnike, drustvo, drzavu, pedagoge, drugare, cistacice... i prihvatite se RODITELJSTVA!

Deca rucaju picu,a veceraju cips jer im to njihovi roditelji nude.
Drugo,nije toliko problem ni u cipsu,ni u pici vec u fizickoj neaktivnosti. Ja kada sam bio dete igrali smo fudbal po ceo dan,vozili bicikle,jurcali okolo i mogli smo da pojedemo svako po tonu cipsa dnevno i nista.
Moj brat je cak znao da igra fudbal i da jede sendvic u isto vreme. :)
Deca danas samo bulje u tv i komp. I sto je najgore bulje u komp i jedu,a to ne valja. Jer u tom slucaju mozak kasni sa dobijanjem informacija od zeluca da je sit. Odavno je poznato da ne valja gledati tv ili buljiti u komp i jesti,sto danasnja deca rade.
Treca stvar...i ja sam ceo zivot na vagi imao minimum 7-8kg vise nego sto deluje vizuelno,tako da ni sama kilaza nije merilo za gojaznost,jer kod nekih ljudi kost je jaca i mnogo teza.
Sve u svemu decu treba slati ispred zgrade na fudbal,basket i voznju bajsa,a ne na plejstejsn i nintendo..ili isto to samo na mobilnom.

Imam mnogo vise godina nego ova deca i ovaj tekst komentarisem kao neko ko je do pre 8-9 godina bio izrazito gojazan sa oko 50 kilograma vise nego danas. Prica o tome kako se od jedne ili dve kifle kupljene u pekari dete moze udebljati podseca me na komsiju koji mrtav pijan ne moze da pogodi i otkljuca svoj stan uz pravdanje da je popio samo jedno pice. I ja sam se pravdao prijateljima i rodjacima kako sam 124 kilograma nabacio tako sto sam jeo po dva djevreka, jednu jabuku ili kuvani krompir dnevno. Onda sam jednog dana poceo da postepeno redukujem unos hrane i da se takodje postepeno rekreiram i 50 kilograma je otislo i pored toga sto cesto odem u pekaru uoci dorucka. Kod dece bi to trebalo ici mnogo lakse. Mladji su, imaju brzi metabolizam i vise vremena. Sve sto je potrebo to je animirati ih da se vrate igri i sportu a manje vremena usamljeni provode igrajuci se na kompjuteru, jer uz igrice idu i grickalice, gazirani napici, itd.

Pica je daleko zdravija i bolja od prosecne hrane koja se jede u Srbiji. Nasi su od stranih medija culi da je brza hrana losa pa to preneli kod nas. Na drugim mestima to jeste tako ali tamo se po kucama jede kuvano meso i kuvano povrce a prosecna hrana u Srbiji je uzas. Tako ja gledam mog prijatelja kako kudi brzu hranu a jede cevape koji su napravljeni od verovatno 92% masti i otpada, 6% soli i 2% mesa. Posle tih cevapa se ne mogu napiti vode. I sta reci o zemlji gde se i iznutrice jedu. Pica je inace hrana solidnog kvaliteta. Testo sadrzi odlicne dugotrajne i lake ugljene hidrate iz zitarica, paradajz, zdravi origano, malo sunke i sira. Uporedite to molim vas sa pastetom koja se pravi od jetre, masnoce, zgusnjivaca, konzervanasa i od zilica ostalih od mesa. Idite u Italiju i nadjite jednog gojaznog, nema ih. U Americi ima puno gojaznih ljudi ali to je verovatno zbog toga sto je tamo dozvoljena upotreba hormana i raznih stimulatora rasta mase kod stoke i to onda jedu i ljudi pa se lako nagoje od bilo cega.

Uklanjanje kioska brze hrane? Kao i uvek, topom gadjamo muve. Vec godinama se kod nas ne melje vise crno brasno niti zemljoradnik u mlinu dobija svoje brasno - odnese psenicu, odmah mu dadu dzak brasna, gotovo. A crni hleb koji se prodaje po prodavnicama samo bog zna od cega je ispecen. Naravno, odmah pocne prica o integralnom brasnu, sto je u redu, i sam ga koristim, ali ne mora da bude bas integralno, dovoljno je da bude i normalno crno, kakvo smo imali godinama a sada je neko to ukinuo. U Sloveniji se prodaje odlican hleb, obican i odlican, a nije sav beli. U Merkatoru na N.Beogradu se prodaje hleb pecen ovde, od naseg brasna i ne valja nista. Sumnjam da ce mi iko verovati, ali - rekao sam, savest mi je cista. Slicno je i sa ostalom hranom. Voce i povrce se masovno bere zeleno, da bi "duze trajalo" na pijaci i tako trenutno kod nas postoje samo dve vrste voca i povrca - "zeleno" i "trulo" a inspekciju boli donji deo ledja za to. Pa nije svo voce kao banane, koje sazrevaju dugo, same od sebe! Inace, kod nas je pojam dobre hrane kad je jelo super slano, super masno, super slatko i tako iz dana u dan. Toga se drzi i vecina fabrika koje prave gotova jela, bilo smrznuta, bilo konzervisana i hajde ti sad odsoli vec presoljenu hranu, umesto da je nedoslano pa da dodajes po volji. Ne ulazi samo ljubav na usta nego i zdravlje, ali koga briga za to.

Pre svega, mnoge (osnovne) skole, a o srednjim i da ne pricamo, nema kuhinju, ili mogucnost da organizuje obroke za svoje ucenike.
Druga stvar je sto je ta hrana krajnje neukusna. Mene je mali sestric PREKLINJAO da mu ubedim mamu da mu ne uplacuje bljutavi rucak u skoli, i sada jede sendvic spremljen od kuce.
Ideja da se prodavnice sa hranom udalje iz skola su apsolutno nerealne, ali treba uticati na svest dece o znacaju pravilne ishrane

Ma da, krive mi pekare što imam 100 kila, pa ljudi, svako ima pravo izbora, nek se roditelji malo potrude da predoče deci oko hrane, a ne ove metode, zatvarajmo pekare i picerije...

E crna deco, sta vam to treba... Jeste da mnoge stvari u Srbiji nisu bas sjajne (mi to vidimo i od preko okeana), ali je bar hrana dobra. Sta bi ja ovde (USA) dao s vremena na vreme za tanjir srpskog pasulja! I da znate da nije nista sramota ako vam roditelji spakuju hranu da ponesete u skolu, tako se radi svuda u svetu, zdravije je a i kosta manje. Cola cola je obicno djubre, bolje je da pijete vocne sokove ili obicnu vodu. Mnogi ljudi ovde (Iowa) gaje sopstveno povrce i spremaju sopstvenu hranu i zimnicu. Ovde je broj srcanih oboljenja opao od 1970-te do danas, a pada i procenat gojaznih. Velika se paznja poklanja zravoj ishrani. A nasa deca u Srbiji da budu nezdrava i gojazna pored onakve zemlje, voca, povrca, zdrave i ukusne kuvane hrane! Sramota i ziva zalost. Pamet u glavu deco, snaga na usta ulazi.

"Roditelji bi trebalo da od malena deci usade naviku da izbegavaju mesne prerađevine, kao što su salama, viršle ili slanina!?

Slanina NIJE preradjevina a naša deca, umesto da su dobila izborni sport dodeljena im je veronauka ili gradj. vaspitanje!

Postece nam deca kao u Americi. Imace 100 kila sa 10 godina. Ali kakve to veze ima, bitno je da se pije koka kola i jede cips.

"Čak 18 procenata osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji ima prekomernu telesnu težinu"

Dodjite na zapad ovde je 80%. Sto se toga tice Srbija jos nije ni blizu krize u kojoj je Evropa, Amerika i Australija ali da tako ostane, odgovorni ce morati da se potrude!

Stanje je zaista zabrinjavajuce- posto radim u dve OS kao nastavnik fizickog svakodnevno se suocavam sa ovim problemima. Deca vec u peti razred dolaze sa velikim viskom kilograma a individualni rad koji bi mozda dao neke rezultate roditelji ne podrzavaju jer bi to izdvajalo tu decu iz grupe. Problem sa ishranom dece u skoli je itekako resiv- skola moze u dogovoru sa roditeljima da zatvori svoje kapije nakon sto deca izjutra dodju i da hranu spremaju skolske kuhinje u saradnji sa nekim od nutricionista- ako ce se deca i u djackim kuhinjama sto je danas cest slucaj hraniti virslama i burecima to gubi svaki smisao.

Ja zivim u Americi i zamislite, moja deca nisu debela. Ali zato imaju 5 obroka dnevno i fizicke aktivnosti. Verovatno im zbog regularnih obroka retko kada padne na pamet da posegnu za grickalicama. Uz obaveze na poslu, nije jednostavno kuvati i spremati balansiranu ishranu, naterati decu da jedu i zeleno, bareno i sve ono drugo sto bi oni radije zamenili picom i cipsom, ali mora se. Mnogo me obraduje kada vidim da oni sami izaberu "zdrave"stvari. Kada bi deca bila vise fizicki aktivna bilo bi lakse - sagoreli bi visak calorija kao sto smo to mi radili kada smo bili mali (ako cemo iskreno, srpska kuhinja nije bas olicenje zdrave ishrane, pa ipak nije bilo ovakvih problema sa gojaznoscu kod dece), ali sada su druga vremena. Zato je sve na roditeljima...

Hleb? Cista glupost - psenica, belo brasno - skoro potpuno ista stvar kao burek, pica i ostalo. Mlecni proizvodi? Ne hvala, narocito sa obzirom na broj intolerantnih na glukozu koji toga uopste nisu svesni i sa obzirom da pijemo pasterizovano mleko od krava koje ne jedu travu i kljukane su kojekavim hormonima. Ugljeni hidrati? Apsolutni minimum - po mogucstvu potpuno izbacivanje - najbolje je da telo proizvodi glukozu iz proteina sto najbolje radi ako su ugljeni hidrati potpuno odsutni -- samim tim: Voce? Ne hvala, samo ponekad, sa obzirom na kolicinu secera u njemu.

Idealna ishrana, verovatno, je iskljucivo sirovo meso. Bez voca, bez povrca, bez soli, bez iceg. Sad, sa obzirom na kvalitet industrijskog mesa, to danas svakako nije preporucljivo. Dakle - peceno meso, gomile i gomile mesa - bez ulja ako nije zivotinjskog porekla, bez iceg - u rernu i gotovo. Uz to, zelenog lisnatog povrca. Bez soli, bez zacina. Gotovo. Do kraja zivota. Insta-zdravlje.

Pripadam generaciji koja je sedamdesetih godina imala mogucnost da uzima uzinu u osnovnoj skoli. U mom slucaju to je trajalo mesec dana, nakon cega sam roditeljima rekao da na tako nesto vise ne bacaju pare. Ukusi su razliciti, ali u mom slucaju nista mi se nije svidelo. I tada sam kao i sada prezirao mleko ali nisam imao mogucnost da za iste ili vece pare dobijem jogurt. I tada sam kao i sada prezirao mladi sir ali nisam imao mogucnost da za iste ili vece pare dobijem kackavalj. I tada sam kao i sada prezirao belu kafu ali nisam imao mogucnost da za iste ili vece pare dobijem kakao ... Realno, sumnjam da je onako mala kuhinja u skoli mogla da izadje u susret svim korisnicima ukljucujuci i mene. Resenje smo nasli u pekari. I znate sta. Nikada nisam bio gojazan. Doduse tada u njima nije bilo pice, niti su u Beogradu postojale picerije ali mislim da to u ovom slucaju nije bitno, posto u danasnje vreme jednom do dva puta mesecno tokom pauze pojedem parce te iste pice i od toga mi stomak ne raste niti mi kosa otpada niti mi srce preskace niti mi pada na pamet da prelazim na mekinje i lucerku ma ko mi to savetovao. Ni ja, ni moja deca.

Koliko ljudi ne znaju sta je pravilna ishrana pokazuje broj negativnih reakcija na cetvrti komentar :(
Da ne duzim: posle 16h ugljene hidrate treba izbegavati, njihovim unosom raste nivo secera u krvi i pankreas luci insulin koji 'naredjuje' celom organizmu da potrebnu energiju uzima direktno iz krvi kako bi se smanjio taj visak secera, to je ok mehanizam ali ne za kasno popodne kad metabolizam usporava i uvece sav preostali visak (a bice ga sigurno) iz krvi odlazi direktno u masne naslage

Ako nema viska secera u krvi telo energiju koristi iz deponovanih i unetih masti ili proteina

Zato: ugljene hidrate treba unositi za dorucak (prostije secere, marmelade, razne pahuljice i proizvode od zitarica..) u toku dana kroz vocke i kroz povrce za rucak (i hleb, pozeljno od celog zrna), posle toga ni slucajno, samo proteinsku hranu (meso, soju, sir..)

I, sto vise fizickih aktivnosti, ovo vazi i za decu i za odrasle, blagosloveni su oni koji imaju jak bazicni metabolizam, za nas ostale jedino resenje je u trosenju viska kad god se ukaze prilika

18% ih je gojazno. A koliko ima onih koji gladuju?

Hleb? Cista glupost - psenica, belo brasno - skoro potpuno ista stvar kao burek, pica i ostalo. Mlecni proizvodi? Ne hvala, narocito sa obzirom na broj intolerantnih na glukozu koji toga uopste nisu svesni i sa obzirom da pijemo pasterizovano mleko od krava koje ne jedu travu i kljukane su kojekavim hormonima. Ugljeni hidrati? Apsolutni minimum - po mogucstvu potpuno izbacivanje - najbolje je da telo proizvodi glukozu iz proteina sto najbolje radi ako su ugljeni hidrati potpuno odsutni -- samim tim: Voce? Ne hvala, samo ponekad, sa obzirom na kolicinu secera u njemu.

Idealna ishrana, verovatno, je iskljucivo sirovo meso. Bez voca, bez povrca, bez soli, bez iceg. Sad, sa obzirom na kvalitet industrijskog mesa, to danas svakako nije preporucljivo. Dakle - peceno meso, gomile i gomile mesa - bez ulja ako nije zivotinjskog porekla, bez iceg - u rernu i gotovo. Uz to, zelenog lisnatog povrca. Bez soli, bez zacina. Gotovo. Do kraja zivota. Insta-zdravlje.

"Čak 18 procenata osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji ima prekomernu telesnu težinu"

Dodjite na zapad ovde je 80%. Sto se toga tice Srbija jos nije ni blizu krize u kojoj je Evropa, Amerika i Australija ali da tako ostane, odgovorni ce morati da se potrude!

Postece nam deca kao u Americi. Imace 100 kila sa 10 godina. Ali kakve to veze ima, bitno je da se pije koka kola i jede cips.

E crna deco, sta vam to treba... Jeste da mnoge stvari u Srbiji nisu bas sjajne (mi to vidimo i od preko okeana), ali je bar hrana dobra. Sta bi ja ovde (USA) dao s vremena na vreme za tanjir srpskog pasulja! I da znate da nije nista sramota ako vam roditelji spakuju hranu da ponesete u skolu, tako se radi svuda u svetu, zdravije je a i kosta manje. Cola cola je obicno djubre, bolje je da pijete vocne sokove ili obicnu vodu. Mnogi ljudi ovde (Iowa) gaje sopstveno povrce i spremaju sopstvenu hranu i zimnicu. Ovde je broj srcanih oboljenja opao od 1970-te do danas, a pada i procenat gojaznih. Velika se paznja poklanja zravoj ishrani. A nasa deca u Srbiji da budu nezdrava i gojazna pored onakve zemlje, voca, povrca, zdrave i ukusne kuvane hrane! Sramota i ziva zalost. Pamet u glavu deco, snaga na usta ulazi.

Pica je daleko zdravija i bolja od prosecne hrane koja se jede u Srbiji. Nasi su od stranih medija culi da je brza hrana losa pa to preneli kod nas. Na drugim mestima to jeste tako ali tamo se po kucama jede kuvano meso i kuvano povrce a prosecna hrana u Srbiji je uzas. Tako ja gledam mog prijatelja kako kudi brzu hranu a jede cevape koji su napravljeni od verovatno 92% masti i otpada, 6% soli i 2% mesa. Posle tih cevapa se ne mogu napiti vode. I sta reci o zemlji gde se i iznutrice jedu. Pica je inace hrana solidnog kvaliteta. Testo sadrzi odlicne dugotrajne i lake ugljene hidrate iz zitarica, paradajz, zdravi origano, malo sunke i sira. Uporedite to molim vas sa pastetom koja se pravi od jetre, masnoce, zgusnjivaca, konzervanasa i od zilica ostalih od mesa. Idite u Italiju i nadjite jednog gojaznog, nema ih. U Americi ima puno gojaznih ljudi ali to je verovatno zbog toga sto je tamo dozvoljena upotreba hormana i raznih stimulatora rasta mase kod stoke i to onda jedu i ljudi pa se lako nagoje od bilo cega.

Pripadam generaciji koja je sedamdesetih godina imala mogucnost da uzima uzinu u osnovnoj skoli. U mom slucaju to je trajalo mesec dana, nakon cega sam roditeljima rekao da na tako nesto vise ne bacaju pare. Ukusi su razliciti, ali u mom slucaju nista mi se nije svidelo. I tada sam kao i sada prezirao mleko ali nisam imao mogucnost da za iste ili vece pare dobijem jogurt. I tada sam kao i sada prezirao mladi sir ali nisam imao mogucnost da za iste ili vece pare dobijem kackavalj. I tada sam kao i sada prezirao belu kafu ali nisam imao mogucnost da za iste ili vece pare dobijem kakao ... Realno, sumnjam da je onako mala kuhinja u skoli mogla da izadje u susret svim korisnicima ukljucujuci i mene. Resenje smo nasli u pekari. I znate sta. Nikada nisam bio gojazan. Doduse tada u njima nije bilo pice, niti su u Beogradu postojale picerije ali mislim da to u ovom slucaju nije bitno, posto u danasnje vreme jednom do dva puta mesecno tokom pauze pojedem parce te iste pice i od toga mi stomak ne raste niti mi kosa otpada niti mi srce preskace niti mi pada na pamet da prelazim na mekinje i lucerku ma ko mi to savetovao. Ni ja, ni moja deca.

Ma da, krive mi pekare što imam 100 kila, pa ljudi, svako ima pravo izbora, nek se roditelji malo potrude da predoče deci oko hrane, a ne ove metode, zatvarajmo pekare i picerije...

Roditelji, ustanite pola sata ranije, popricajte i nasmejte se sa svojom decom i u takvoj opustenoj i veseloj atmosferi stavite svom detetu nesto toplo, sveze i hranljivo na sto. Dete nece svaki put uzeti, ali ce se vremenom navici.

Znam da zvuci utopisticki, ali zaustavite se malo sa "velikim biznisima", shoping-zima, apsolutnim must have-inzima... i posvetite se malo svojoj deci, ako ne zelide da podignete invalide, mentalne i fizicke.

I jos jedna sitnica, prestanite, molim vas, da krivite sve ostale: pekare, nastavnike, drustvo, drzavu, pedagoge, drugare, cistacice... i prihvatite se RODITELJSTVA!

"Roditelji bi trebalo da od malena deci usade naviku da izbegavaju mesne prerađevine, kao što su salama, viršle ili slanina!?

Slanina NIJE preradjevina a naša deca, umesto da su dobila izborni sport dodeljena im je veronauka ili gradj. vaspitanje!

Imam mnogo vise godina nego ova deca i ovaj tekst komentarisem kao neko ko je do pre 8-9 godina bio izrazito gojazan sa oko 50 kilograma vise nego danas. Prica o tome kako se od jedne ili dve kifle kupljene u pekari dete moze udebljati podseca me na komsiju koji mrtav pijan ne moze da pogodi i otkljuca svoj stan uz pravdanje da je popio samo jedno pice. I ja sam se pravdao prijateljima i rodjacima kako sam 124 kilograma nabacio tako sto sam jeo po dva djevreka, jednu jabuku ili kuvani krompir dnevno. Onda sam jednog dana poceo da postepeno redukujem unos hrane i da se takodje postepeno rekreiram i 50 kilograma je otislo i pored toga sto cesto odem u pekaru uoci dorucka. Kod dece bi to trebalo ici mnogo lakse. Mladji su, imaju brzi metabolizam i vise vremena. Sve sto je potrebo to je animirati ih da se vrate igri i sportu a manje vremena usamljeni provode igrajuci se na kompjuteru, jer uz igrice idu i grickalice, gazirani napici, itd.

Pre svega, mnoge (osnovne) skole, a o srednjim i da ne pricamo, nema kuhinju, ili mogucnost da organizuje obroke za svoje ucenike.
Druga stvar je sto je ta hrana krajnje neukusna. Mene je mali sestric PREKLINJAO da mu ubedim mamu da mu ne uplacuje bljutavi rucak u skoli, i sada jede sendvic spremljen od kuce.
Ideja da se prodavnice sa hranom udalje iz skola su apsolutno nerealne, ali treba uticati na svest dece o znacaju pravilne ishrane

Uklanjanje kioska brze hrane? Kao i uvek, topom gadjamo muve. Vec godinama se kod nas ne melje vise crno brasno niti zemljoradnik u mlinu dobija svoje brasno - odnese psenicu, odmah mu dadu dzak brasna, gotovo. A crni hleb koji se prodaje po prodavnicama samo bog zna od cega je ispecen. Naravno, odmah pocne prica o integralnom brasnu, sto je u redu, i sam ga koristim, ali ne mora da bude bas integralno, dovoljno je da bude i normalno crno, kakvo smo imali godinama a sada je neko to ukinuo. U Sloveniji se prodaje odlican hleb, obican i odlican, a nije sav beli. U Merkatoru na N.Beogradu se prodaje hleb pecen ovde, od naseg brasna i ne valja nista. Sumnjam da ce mi iko verovati, ali - rekao sam, savest mi je cista. Slicno je i sa ostalom hranom. Voce i povrce se masovno bere zeleno, da bi "duze trajalo" na pijaci i tako trenutno kod nas postoje samo dve vrste voca i povrca - "zeleno" i "trulo" a inspekciju boli donji deo ledja za to. Pa nije svo voce kao banane, koje sazrevaju dugo, same od sebe! Inace, kod nas je pojam dobre hrane kad je jelo super slano, super masno, super slatko i tako iz dana u dan. Toga se drzi i vecina fabrika koje prave gotova jela, bilo smrznuta, bilo konzervisana i hajde ti sad odsoli vec presoljenu hranu, umesto da je nedoslano pa da dodajes po volji. Ne ulazi samo ljubav na usta nego i zdravlje, ali koga briga za to.

Stanje je zaista zabrinjavajuce- posto radim u dve OS kao nastavnik fizickog svakodnevno se suocavam sa ovim problemima. Deca vec u peti razred dolaze sa velikim viskom kilograma a individualni rad koji bi mozda dao neke rezultate roditelji ne podrzavaju jer bi to izdvajalo tu decu iz grupe. Problem sa ishranom dece u skoli je itekako resiv- skola moze u dogovoru sa roditeljima da zatvori svoje kapije nakon sto deca izjutra dodju i da hranu spremaju skolske kuhinje u saradnji sa nekim od nutricionista- ako ce se deca i u djackim kuhinjama sto je danas cest slucaj hraniti virslama i burecima to gubi svaki smisao.

Deca rucaju picu,a veceraju cips jer im to njihovi roditelji nude.
Drugo,nije toliko problem ni u cipsu,ni u pici vec u fizickoj neaktivnosti. Ja kada sam bio dete igrali smo fudbal po ceo dan,vozili bicikle,jurcali okolo i mogli smo da pojedemo svako po tonu cipsa dnevno i nista.
Moj brat je cak znao da igra fudbal i da jede sendvic u isto vreme. :)
Deca danas samo bulje u tv i komp. I sto je najgore bulje u komp i jedu,a to ne valja. Jer u tom slucaju mozak kasni sa dobijanjem informacija od zeluca da je sit. Odavno je poznato da ne valja gledati tv ili buljiti u komp i jesti,sto danasnja deca rade.
Treca stvar...i ja sam ceo zivot na vagi imao minimum 7-8kg vise nego sto deluje vizuelno,tako da ni sama kilaza nije merilo za gojaznost,jer kod nekih ljudi kost je jaca i mnogo teza.
Sve u svemu decu treba slati ispred zgrade na fudbal,basket i voznju bajsa,a ne na plejstejsn i nintendo..ili isto to samo na mobilnom.

Ja zivim u Americi i zamislite, moja deca nisu debela. Ali zato imaju 5 obroka dnevno i fizicke aktivnosti. Verovatno im zbog regularnih obroka retko kada padne na pamet da posegnu za grickalicama. Uz obaveze na poslu, nije jednostavno kuvati i spremati balansiranu ishranu, naterati decu da jedu i zeleno, bareno i sve ono drugo sto bi oni radije zamenili picom i cipsom, ali mora se. Mnogo me obraduje kada vidim da oni sami izaberu "zdrave"stvari. Kada bi deca bila vise fizicki aktivna bilo bi lakse - sagoreli bi visak calorija kao sto smo to mi radili kada smo bili mali (ako cemo iskreno, srpska kuhinja nije bas olicenje zdrave ishrane, pa ipak nije bilo ovakvih problema sa gojaznoscu kod dece), ali sada su druga vremena. Zato je sve na roditeljima...

18% ih je gojazno. A koliko ima onih koji gladuju?

Koliko ljudi ne znaju sta je pravilna ishrana pokazuje broj negativnih reakcija na cetvrti komentar :(
Da ne duzim: posle 16h ugljene hidrate treba izbegavati, njihovim unosom raste nivo secera u krvi i pankreas luci insulin koji 'naredjuje' celom organizmu da potrebnu energiju uzima direktno iz krvi kako bi se smanjio taj visak secera, to je ok mehanizam ali ne za kasno popodne kad metabolizam usporava i uvece sav preostali visak (a bice ga sigurno) iz krvi odlazi direktno u masne naslage

Ako nema viska secera u krvi telo energiju koristi iz deponovanih i unetih masti ili proteina

Zato: ugljene hidrate treba unositi za dorucak (prostije secere, marmelade, razne pahuljice i proizvode od zitarica..) u toku dana kroz vocke i kroz povrce za rucak (i hleb, pozeljno od celog zrna), posle toga ni slucajno, samo proteinsku hranu (meso, soju, sir..)

I, sto vise fizickih aktivnosti, ovo vazi i za decu i za odrasle, blagosloveni su oni koji imaju jak bazicni metabolizam, za nas ostale jedino resenje je u trosenju viska kad god se ukaze prilika