Zaljubljeni muškarci gube testosteron

Testosteron zapravo blokira emotivnost da muskarac ne bi bio dekoncentrisan sa njegove polne odgovornosti, a to su pitanja pravde u drustvu, sigurnosti i zastite njegove porodice, itd. Zato, za razliku od zene, kojoj je kada nesto radi, najvaznije da se prijatno emotivno oseca (jer je odgovorna za one sa kojima je emotivno bliska), muskarcu nije najvaznije da se lepo oseca, vec da je to sto on radi vredno i od opsteg znacaja. Ukoliko potrebe zivota zahtevaju drugacije, postoji hormonalna fleksibilnost koja moze i zeni da podigne nivo muskih hormona, a muskarcu da podigne nivo zenskih, sve adekvatno trenutnim potrebama zivota. Medjutim, ta hormonalna fleksibilnost ne postoji ukoliko osoba trazi satisfakciju u sposobnostima koje joj aktiviraju njeni hormoni. Kada zena trazi satisfakciju u osecanjima, ona postaje sebicna (razmazuje dete u vaspitanju), a muskarac kada trazi satisfakciju u vrednosti onoga sto radi postaje sujetan, ponosit, gord, i samim tim sujetno uvredjiv i sklon sukobima. Njemu su tada vrednosti vaznije od ljudi, pa ce mozda kroz nacinalizam pokazati sklonost da zrtvuje naciju radi nacionalnih vrednosti. Dokle god covek ne odraste tj, ne prestane da trazi satisfakciju u svojim sposobnostima, on je rob svoje hemije (hormona), i njegove sposobnosti ne sluze ni deci, ni porodico, ni drustvu, jer ih on zloupotrebljava trazeci u njima svoju satisfakciju. Neki narodi imaju visak muskih hormona kod oba pola zbog adaptacije na gorstacke uslove zivljenja (Balkan), pa imaju zato iskusenje gordosti kod oba pola, a drugi imaju visak zenskih hormona kod oba pola (narodi Istoka), zbog adaptacije na hladne i polarne uslove zivota (zenski hormoni pokrecu formiranje masnih naslaga i starateljstva za decu, sto je tu veoma znacajno zbog teskih uslova zivljenja), pa imaju iskusenje sentimentalne slabosti kod oba pola i nemoc da se suprotstave drustenoj nepravdi (sklonost totalitarizmu). Neki imaju manjak oba polna hormona (Alpi centralne Evrope), a neki hormonalni bum na nivou puberteta koji se prolongira veci deo zivota (Bliski istok). U svakom slucaju na samom coveku je da odraste tj. da svoje sposobnosti stavi u zdravu funkciju.

A zato sam ja prestao da celavim pre pet godina kad sam se zaljubio u svoju devojku.. :-)

mali uzorak, to je prva zamerka, a zatim, muskarcima od 20. do 41. godine zivota bilo da su na pustom ostrvu ili u haremu sa obdanistem, izuzetno variraju. Muskarac da bi osnovao porodicu treba da ima prosecan nivo testosterona, nikako manji. Postoje i urodjene predispozicije kao i poremecaji hormonalnog rada, medikamenti i slicni proizvodi koji uticu na smanjenje ili povisenje kolicine ovog hormona. Ne samo zivotna situacija sa partnerom ili bez i s decom ili bez. i jos puno puno faktora... Izuzetno povrsno (ili napisan tekst ili istrazivanje)

Koliko je meni poznato zaljubljenost je faza koja može i nemora da prethodi ljubavi ukoliko do nje dodje, pa stoga ne vidim kako muškarci koji su godinama u braku mogu da budu "zaljubljeni" u supruge a da ih još uvek ne vole.

Ovako kako je u tekstu opisano, ovo bi se teško moglo i nazvati istraživanjem.
Da bi se utvrdio uticaj nekog faktora, potrebno je obezbediti uslove u kojima je uticaj svih ostalih faktora zanemarljiv. Pored toga, uzorak od šezdesetak ljudi je smešno mali za ovako pretenciozno istraživanje. Čak i na daleko većem uzorku i uz daleko pažljivije i duže posmatranje nego što je pomenuta analiza pljuvačke, bilo bi teško izolovati uticaj kvaliteta veze od uticaja ostalih faktora.
Uostalom, iz ovakvog "istraživanja" se jednako mogao izvući i "zaključak" da su muškarci sa nižim nivoom testosterona sposobniji za ozbiljne veze, a i mnogi drugi "zaključci"...

Testosteron zapravo blokira emotivnost da muskarac ne bi bio dekoncentrisan sa njegove polne odgovornosti, a to su pitanja pravde u drustvu, sigurnosti i zastite njegove porodice, itd. Zato, za razliku od zene, kojoj je kada nesto radi, najvaznije da se prijatno emotivno oseca (jer je odgovorna za one sa kojima je emotivno bliska), muskarcu nije najvaznije da se lepo oseca, vec da je to sto on radi vredno i od opsteg znacaja. Ukoliko potrebe zivota zahtevaju drugacije, postoji hormonalna fleksibilnost koja moze i zeni da podigne nivo muskih hormona, a muskarcu da podigne nivo zenskih, sve adekvatno trenutnim potrebama zivota. Medjutim, ta hormonalna fleksibilnost ne postoji ukoliko osoba trazi satisfakciju u sposobnostima koje joj aktiviraju njeni hormoni. Kada zena trazi satisfakciju u osecanjima, ona postaje sebicna (razmazuje dete u vaspitanju), a muskarac kada trazi satisfakciju u vrednosti onoga sto radi postaje sujetan, ponosit, gord, i samim tim sujetno uvredjiv i sklon sukobima. Njemu su tada vrednosti vaznije od ljudi, pa ce mozda kroz nacinalizam pokazati sklonost da zrtvuje naciju radi nacionalnih vrednosti. Dokle god covek ne odraste tj, ne prestane da trazi satisfakciju u svojim sposobnostima, on je rob svoje hemije (hormona), i njegove sposobnosti ne sluze ni deci, ni porodico, ni drustvu, jer ih on zloupotrebljava trazeci u njima svoju satisfakciju. Neki narodi imaju visak muskih hormona kod oba pola zbog adaptacije na gorstacke uslove zivljenja (Balkan), pa imaju zato iskusenje gordosti kod oba pola, a drugi imaju visak zenskih hormona kod oba pola (narodi Istoka), zbog adaptacije na hladne i polarne uslove zivota (zenski hormoni pokrecu formiranje masnih naslaga i starateljstva za decu, sto je tu veoma znacajno zbog teskih uslova zivljenja), pa imaju iskusenje sentimentalne slabosti kod oba pola i nemoc da se suprotstave drustenoj nepravdi (sklonost totalitarizmu). Neki imaju manjak oba polna hormona (Alpi centralne Evrope), a neki hormonalni bum na nivou puberteta koji se prolongira veci deo zivota (Bliski istok). U svakom slucaju na samom coveku je da odraste tj. da svoje sposobnosti stavi u zdravu funkciju.

Ovako kako je u tekstu opisano, ovo bi se teško moglo i nazvati istraživanjem.
Da bi se utvrdio uticaj nekog faktora, potrebno je obezbediti uslove u kojima je uticaj svih ostalih faktora zanemarljiv. Pored toga, uzorak od šezdesetak ljudi je smešno mali za ovako pretenciozno istraživanje. Čak i na daleko većem uzorku i uz daleko pažljivije i duže posmatranje nego što je pomenuta analiza pljuvačke, bilo bi teško izolovati uticaj kvaliteta veze od uticaja ostalih faktora.
Uostalom, iz ovakvog "istraživanja" se jednako mogao izvući i "zaključak" da su muškarci sa nižim nivoom testosterona sposobniji za ozbiljne veze, a i mnogi drugi "zaključci"...

Koliko je meni poznato zaljubljenost je faza koja može i nemora da prethodi ljubavi ukoliko do nje dodje, pa stoga ne vidim kako muškarci koji su godinama u braku mogu da budu "zaljubljeni" u supruge a da ih još uvek ne vole.

mali uzorak, to je prva zamerka, a zatim, muskarcima od 20. do 41. godine zivota bilo da su na pustom ostrvu ili u haremu sa obdanistem, izuzetno variraju. Muskarac da bi osnovao porodicu treba da ima prosecan nivo testosterona, nikako manji. Postoje i urodjene predispozicije kao i poremecaji hormonalnog rada, medikamenti i slicni proizvodi koji uticu na smanjenje ili povisenje kolicine ovog hormona. Ne samo zivotna situacija sa partnerom ili bez i s decom ili bez. i jos puno puno faktora... Izuzetno povrsno (ili napisan tekst ili istrazivanje)

A zato sam ja prestao da celavim pre pet godina kad sam se zaljubio u svoju devojku.. :-)