Novinari sve češće ostaju bez posla

I brojna druga zanimanja su zbog ekonomske krize (koja kod nas traje od 1990-te) sve cesce zbog posla, desetkovana masinska industrija je ostavila hiljade masinskih inzenjera bez posla, poljoprivrednih inzenjera imate 2000 na biroima rada, diplomirani fizicari rade uglavnom sve drugo nego za ono sto su skolovani, diplomirani arheolozi nikad ni nisu imali sansu u ovom drustvu... ukratko, postoji li zanimanje za kojim su poslodavci ludi?

Zasto se ovde toliko prica o novinarskoj profesiji? Da se ne lazemo, postoji jako mali broj pravih novinara koji istrazuju odredjene teme i koji iza sebe imaju svoj autorski rad a takvi sigurno nisu bez posle. A ko ostaje bez posla? Oni koji nalaze tekstove preko interneta i onda ih malo preuredjuju. Izvinite, ali u danasnje vreme takvi nam pored internet konekcije nisu potrebni, kao sto nam nije potreban ni toliki broj medija na kojima rade ti "novinari." Milos Vasic, Dinko Gruhonjic, Brankica Stankovic, Aleksandra Galic, cela ekipa koja radi Reakciju i ostali koji nude kvalitetan autorski rad nece ostati bez posla. I procesljajte malo po birou da vidite koje su profesije sve ugrozenije...

U Srbiji postoji jako malo pravih novinara i jos manje kvalitetnih listova i tv/radio stanica. A za to su krivi svi oni koji bi radije da daju 10 din za djubre koje pise o poznatim licnostima i politickim skandalima nego malo vise da procita kvalitetnu reportazu, relevantnu politicko-ekonomsku analizu ili slicno.

Kao i za mnoge druge stvari na koje se zalimo, i ovde jednostavno stoji: narod to ne ceni.

Nažalost mediji u ovoj situaciji neće moći da budu kako finansijski, tako i na svaki drugi način nezavisni... I to će samo olakšati pritisak i na nas novinare i na medije u celini. A kad nema slobodnih medija, nema ni demokratije! Mislite o tome...

Nije samo problem u unutrašnjosti već u celoj zemlji, misleći i na Beograd i Vojvodinu, kada je novinarstvo u pitanju. Tačno je da ljudi više cene "žutu" i jeftinu štampu, ali tačno je i da su ti "medijski magnati" i uništili novinarsku i voditeljsku profesiju upravo podilazeći toj "masi" angažujući kao novinare u štampi i kao voditelje i autore u elektronskim medijima rođake, prijatelje i silikonske "lepotice" samo kako bi im ispunili želju da budu viđeni i da osete „lepotu“ tog „života“ koji donosi novinarstvo. To nas je upravo i dovelo da su najgledanije i najkomercijalnije one emisije koje rade ljudi tog profila, emisije koje nemaju nikakav smisao i intelektualnu vrednost, ali te emisije zarađuju pa tako i sami autori kao i televizije preživljavaju, a svi oni koji bi želeli da osvetlaju obraz svoje profesije u poslednje vreme moraju da trpe otkaze, kao što se u poslednjih nekoliko meseci dogodilo na mnogim beogradskim ali i nacionlnim televizijama koje su otpustile na desetine radnika. U tom, velikom broju otpuštenih našao se ogroman broj profesionalaca i ljudi koji znaju da rade taj posao za koji nikada nisu bili dovoljno plaćeni, dok su priliku da ostanu i dalje da rade dobili oni koji nikada posao novinara, kao i drugih profesija koje su u vezi sa medijima, neće naučiti, jer im je dobra zaleđina garant da mogu da se igraju i dalje. „Odličan“ način „poslovanja i razumevanja“ televizija koje sve više propadaju je samo dokaz da svi koji su uleteli u tu priču, čast izuzecima, ustvari ne znaju šta znači televizija i mediji, već samo da znaju da je to najbolji način da se opere ogromna količina para. Uništavanjem medija i formiranjem jedne medijske slike vraćamo se u period devedesetih kada različita mišljenja nisu bila dozvoljena, kao i to da državu nije interesovalo kako će ljudi u njoj da prežive, a čini mi se da se to ponavlja.

Nepotpuna privatizacija, ili nepotpuna rasprodaja stranim faktorima i domacim tajkunima? Spin-doktora nikad nije bilo vise. Novinarska profesija vise i ne postoji, pa na delu je cista baronizacija uvijena u sljastece oblande potrosackog lakoumlja. Nemam ni trunku zaljenja. Treba se pogledati svako jutro u ogledalo.

Radila sam vise od deset godina u dnevnim novinama. Radila sam i u vreme Slobodana Milosevica. Iskljucivo u nezavisnim novinama. Kad je rezim pao, svi novinari koji su radili po Vecernjim novostima, Politikama i slicnim medijima ostail su na svojim radnim mestima. Mi koji smo se borili protiv rezima ostali smo maltene bez posla. Dovoljno je reci da sam bila cetvrta trudnica u jednim dnevnim novinama koja nije bila primljena za stalno. Cak nije bila primljena za stalno ni zena koja je u tim novinama radila i rodila dvoje dece, a kad je rodila prvo dete dosla je da radi posle sest meseci od porodjaja. Na kraju je dala otkaz. I ja sam dala otkaz i to jos u trudnoci. Shvatila sam da me nece primiti za stalno, a svaki put kad bih pomislila na njih uzasno sam povracala, bile su to trudnicke jutarnje mucnine pojacane razmisljanjem o radnom mestu na kome sam nekad radila...

Zasto se ovde toliko prica o novinarskoj profesiji? Da se ne lazemo, postoji jako mali broj pravih novinara koji istrazuju odredjene teme i koji iza sebe imaju svoj autorski rad a takvi sigurno nisu bez posle. A ko ostaje bez posla? Oni koji nalaze tekstove preko interneta i onda ih malo preuredjuju. Izvinite, ali u danasnje vreme takvi nam pored internet konekcije nisu potrebni, kao sto nam nije potreban ni toliki broj medija na kojima rade ti "novinari." Milos Vasic, Dinko Gruhonjic, Brankica Stankovic, Aleksandra Galic, cela ekipa koja radi Reakciju i ostali koji nude kvalitetan autorski rad nece ostati bez posla. I procesljajte malo po birou da vidite koje su profesije sve ugrozenije...

I brojna druga zanimanja su zbog ekonomske krize (koja kod nas traje od 1990-te) sve cesce zbog posla, desetkovana masinska industrija je ostavila hiljade masinskih inzenjera bez posla, poljoprivrednih inzenjera imate 2000 na biroima rada, diplomirani fizicari rade uglavnom sve drugo nego za ono sto su skolovani, diplomirani arheolozi nikad ni nisu imali sansu u ovom drustvu... ukratko, postoji li zanimanje za kojim su poslodavci ludi?

U Srbiji postoji jako malo pravih novinara i jos manje kvalitetnih listova i tv/radio stanica. A za to su krivi svi oni koji bi radije da daju 10 din za djubre koje pise o poznatim licnostima i politickim skandalima nego malo vise da procita kvalitetnu reportazu, relevantnu politicko-ekonomsku analizu ili slicno.

Kao i za mnoge druge stvari na koje se zalimo, i ovde jednostavno stoji: narod to ne ceni.

Nažalost mediji u ovoj situaciji neće moći da budu kako finansijski, tako i na svaki drugi način nezavisni... I to će samo olakšati pritisak i na nas novinare i na medije u celini. A kad nema slobodnih medija, nema ni demokratije! Mislite o tome...

Nije samo problem u unutrašnjosti već u celoj zemlji, misleći i na Beograd i Vojvodinu, kada je novinarstvo u pitanju. Tačno je da ljudi više cene "žutu" i jeftinu štampu, ali tačno je i da su ti "medijski magnati" i uništili novinarsku i voditeljsku profesiju upravo podilazeći toj "masi" angažujući kao novinare u štampi i kao voditelje i autore u elektronskim medijima rođake, prijatelje i silikonske "lepotice" samo kako bi im ispunili želju da budu viđeni i da osete „lepotu“ tog „života“ koji donosi novinarstvo. To nas je upravo i dovelo da su najgledanije i najkomercijalnije one emisije koje rade ljudi tog profila, emisije koje nemaju nikakav smisao i intelektualnu vrednost, ali te emisije zarađuju pa tako i sami autori kao i televizije preživljavaju, a svi oni koji bi želeli da osvetlaju obraz svoje profesije u poslednje vreme moraju da trpe otkaze, kao što se u poslednjih nekoliko meseci dogodilo na mnogim beogradskim ali i nacionlnim televizijama koje su otpustile na desetine radnika. U tom, velikom broju otpuštenih našao se ogroman broj profesionalaca i ljudi koji znaju da rade taj posao za koji nikada nisu bili dovoljno plaćeni, dok su priliku da ostanu i dalje da rade dobili oni koji nikada posao novinara, kao i drugih profesija koje su u vezi sa medijima, neće naučiti, jer im je dobra zaleđina garant da mogu da se igraju i dalje. „Odličan“ način „poslovanja i razumevanja“ televizija koje sve više propadaju je samo dokaz da svi koji su uleteli u tu priču, čast izuzecima, ustvari ne znaju šta znači televizija i mediji, već samo da znaju da je to najbolji način da se opere ogromna količina para. Uništavanjem medija i formiranjem jedne medijske slike vraćamo se u period devedesetih kada različita mišljenja nisu bila dozvoljena, kao i to da državu nije interesovalo kako će ljudi u njoj da prežive, a čini mi se da se to ponavlja.

Nepotpuna privatizacija, ili nepotpuna rasprodaja stranim faktorima i domacim tajkunima? Spin-doktora nikad nije bilo vise. Novinarska profesija vise i ne postoji, pa na delu je cista baronizacija uvijena u sljastece oblande potrosackog lakoumlja. Nemam ni trunku zaljenja. Treba se pogledati svako jutro u ogledalo.

Radila sam vise od deset godina u dnevnim novinama. Radila sam i u vreme Slobodana Milosevica. Iskljucivo u nezavisnim novinama. Kad je rezim pao, svi novinari koji su radili po Vecernjim novostima, Politikama i slicnim medijima ostail su na svojim radnim mestima. Mi koji smo se borili protiv rezima ostali smo maltene bez posla. Dovoljno je reci da sam bila cetvrta trudnica u jednim dnevnim novinama koja nije bila primljena za stalno. Cak nije bila primljena za stalno ni zena koja je u tim novinama radila i rodila dvoje dece, a kad je rodila prvo dete dosla je da radi posle sest meseci od porodjaja. Na kraju je dala otkaz. I ja sam dala otkaz i to jos u trudnoci. Shvatila sam da me nece primiti za stalno, a svaki put kad bih pomislila na njih uzasno sam povracala, bile su to trudnicke jutarnje mucnine pojacane razmisljanjem o radnom mestu na kome sam nekad radila...