Varjača ili laptop?

Zasto se uvek postavlja samo pitanje "ili karijera ili porodica" za zenu? Je li to mozda zato sto prosecan muskarac ne ume da se nosi sa pravom ravnopravnoscu i podelom poslova u porodici, pa mu treba ili zena tipa svalerke, koja ima svoj zivot, a vidjaju se za seks ili domacica koja mu obezbedjuje porodicnu logistiku i prezentaciju u javnosti kao uspesnog porodicnog i poslovnog coveka? Nije li ovaj clanak, u stvari, nesto drugo: konstatacija da sa muskarcima, modernim ili tradicionalnim, zeni ostaje jedino da bira hoce li biti domacica i majka (tako nazadno, zar ne?) ili uspesna i obavezno usamljena poslovna zena (zasto uvek predstavljena kao, takodje, frustrirana?).
Nije ovo pitanje izbora u zivotu, vec pitanje musko-zenskih odnosa. Zena je uvek sama, na partnera ne moze da racuna, zato je svaki njen izbor nekako falisan. Setite se nasih majki, koje su radile jednako kao muskarci, a nastavljale borbu za porodicu kod kuce dok su nasi ocevi citali novine posle rucka.
Ne mrzim muskarce, daleko od toga, i moj tatica je radio isto tako, citao novine po dva sata, pa posle pio kafu, a majka je kuvala rucak za sutra, a i moj muz jedva da zna gde je skola u koju mu idu deca. Bas zato mislim da je nepravedno ograniciti zenske potrebe na bankomat i vibrator, mozda se samo radi o tome da muskarac ode na roditeljski sastanak i da deci dorucak pre skole, pa ce poslovna i porodicna zena obitavati u istoj osobi malo cesce.

Clanak je povrsan i senzacionalisticki. Cist klise i stereotip. Ovo moze da bude interesantno nekom od 14 godina.

Ja se u potpunosti slažem da je žena tradicionalno majka, i da je muškarac tradicionalno otac i da jedno drugo ne mogu zameniti. To ne da je istina, nego je aksiom. Ali ono kako je društvo definisalo uloge majke i oca u životu deteta nije nepromenjiva kategorija i svakako treba da se menja. Npr. kad sam ja bila mala, mama me je čuvala, nije radila i posvetila se 100% meni, a tatu sam vidjala na par dana svake 2 nedelje jer je bio veliki biznismen, the bread-winner, glava porodice i sve ono što se tradicionalno prepisuje kao prikladna uloga Pater Familias-a. Taj čovek mi je uvek bio i ostao stranac, osakaćena sam što nisam imala oca, jer detetu su i od oca, zamislite, potrebne ljubav i pažnja, a ne samo od majke. Dete ne zna šta je to novac, i ako ne napravite balans izmedju količine vremena koju posvetite brizi o svome detetu i zaradjivanju novca, dragi moji muškarci, učinićete svojim potomcima veliku neuslugu. Ali moje je iskustvo takvo da smatram da sa vaše strane nije u pitanju nedostatak svesti o potrebama deteta(čast izuzecima) već je u pitanju čista hipokrizija. Vi ne volite da se bakćete prljavim pelenama i flašicama, smatrate da je to ispod vas, ili da bar nije za vas no za vašu ženu, te vam je lakše da bežite od kuće na posao, pod izgovorom da zaboga vi ne možete da ga dojite i majčina je tradicionalna uloga da pazi dete a vi da zaradjujete. Onda gurnete ženu u zapećak, načinite od nje socijalnog parazite, nesposobnog da zaradjuje, i onda ste još ljuti što vam svi u kući "samo traže pare", a nikada iskreno ništa drugo niste ni ponudili. Opet kažem, čast izuzecima. Budite iskreni, preispitajte se.

Totalno fol priča, čak i za mene kao muškarca ovo ne deluje ali nimalo uverljivo!
Iako probelmi realno postoje, daodaću da i ja imam sličnih problema, verujte mi oni su rešivi i te kako a sve ostalo što ovde piše je bedan izogovor.
Život nije zezanje, ali nije ni robija. Sam po sebi je dovoljno dobar da ne moraš da se od njega skrivaš. Pa sve i da si uspešna poslovna žena!

Za sledeći broj predlažem članak Šrafciger ili laptop: od domaćina do biznismena. Autor neka bude najveći srpski domaćin - Inspektor Blaža:)

Dozvolite mi da odem korak dalje od prethodnih komentara. Ovaj tekst ne samo da je lose napisan , nego je i poptuno neistinit. Svesti zahteve zena na bankomat i vibrator je neukusni i za trecerazredni pornografski casopis.

Posto poticem iz radnicke porodice sve sto imam, zaradila sam iskljucivo sama probijajuci se u ”muskoj” profesiji (hvala joj hleb mi je donela). Pri tome sam imala saplitanja dragih kolega (razume se cuvaju svoje privilegije)i po no neki komentar od zena koje bi da igraju na dve stolice eto, kad bi mogle ne bi radile, ali eto mora se - porcija foliranja za svoje jace polovine da bi se odrzao krhki ego balkanskih frajera. Prave domacice me nikad ne docekaju nikog na noz, naprotiv one su solidarne.

Posle jedne neizgovorene emotivne ucene koja je podrzumevala da, ako hocu porodicu, onda to moze biti samo u toj kvazi maco varijanti, rekla sam hvala lepo, ali ne, a bolelo je. Svoje profesionalno ime, status sam stekla sama napornim radom od deteta i ne pada mi na pamet da glumim kako mi moj rad nista ne znaci da bi podisla onome sto ja vidim kao ordinirani sebicluk i bezobrazluk. Naprotiv, od trenutka kad vidim da muskarci razmisljaju na takav nacin nemam trunku respekta za njih, ne vidim koji kvalitet oni donose u moj zivot.

Balkanske muskarce smatram lepim i zgodnim (bar do godina do kojih vode racuna o svom izgledu) ali mi vise ne pada mi na pamet ni da pomislim da stvaram porodicu sa nekim od njih. Sa ovim zivotnim iskustvom smatram da oni zasluzuju folirantkinje kojima, naravno, ne pada na pamet da ostave posao, ali ce svaku priliku koristiti da napomenu kako njima karijera, jelte, nije vazna i kako su one samo majke i zene i pljuvati na tzv. «karijeristkinje », a posle se trpati u sve za sta se ove izbore.

Kamo lepe srece da sam neke rezove napravila ranije, ali eto i sad je OK.

Veoma povrsan tekst, skrpljen od par stereotipnih pasusa.

No da se vratimo temi- imam 35 godina, radim kao menadzer, dva puta godisnje idem na odmor u inostranstvo, imam svoja kola. I famozni laptop :)
Da li zelim porodicu- vise nego ista. Da li bih se odrekla posla zbog porodice- ne, jer na primeru uspesnih zena iz svog okruzenja vidim da je moguce biti i majka i supruga i zaposlena. Mora da se ulozi mnogo, mora da se balansira, ali to je zivot. Ogorcene zene koje se ne snalaze u svojim zivotima pronalaze se u ovakvim tekstovima. Pri tom mislim na obe strane- one domacice, koje su mislile da su udajom zavrsile sve u zivotu, pa se ispostavilo da nije sve tako lako, i da je vreme kada tatu s posla docekuju nasmejana i ocesljana decica i srecna mama opasana keceljom, dok kuca mirise na sveze kifle- utopija, ne u Srbiji i tom omrazenom Balkanu, vec u celom svetu... i one uspesne u poslu kojima je izgovor za debakl u privatnom zivotu to da ih brak ne zanima jer ne zele da zrtvuju karijeru.
Moj zivot je onakav kakvim sam ga sama napravila. Uspesna sam zahvaljujuci svom radu. Sama sam zahvaljujuci svojim dosadasnjim izborima. Mozda jednostavno nisam imala srece, zivot nije holivudski film, bilo bi lepo da jeste ali nije, i to sada nije razlog da prezirem one koji imaju decu. Definitivno mozes poslu vise da se dajes ako si bez obaveza, ali koliko je onih koje se u startu svesno stoprocentno odricu porodice zarad posla, a koliko onih koje su radoholicarke jer nemaju drugu alternativu? Koliko je onih razocaranih u sve koje se busaju u svoje majcinske grudi i kuhinjsko umece podsmevajuci se svakoj zeni koja drzi konce svojih zivota u svojim rukama, bila ona sama ili u braku?
Ne mozemo svi biti isti, ni ziveti po kalupu. Treba da pronadjemo ravnotezu i u srecu u onom sto imamo.

E jedva čekam da dođe to vreme kada će napredak PRAVE nauke, kao i evolucija ljudskog mozga, dovesti do toga da ćemo svi biti istog pola, bićemo oslobođeni "nagona" (usled divljanja hormona) pa ćemo svi razmišljati racionalno i niko nikoga neće moći emotivno da ucenjuje; kada ćemo svi imati ista prava i obaveze, kada će isključivo naš rad, talenat i požrtvovanost određivati tokove naših sudbina (a ne muž/žena/ljubavnik/majka/otac/baba/deda/novac/socijalni status/ili jednostavno splet imbecilnih okolnosti iz latino serija). Svi ćemo decu rađati i svako će se o svom detetu brinuti. Neće biti prepucavanja oko prava, povređenih emocija, izneverene ljubavi i zloupotrebljenog poverenja.
I što je još važnije, neće više biti ovako glupih tekstova i još glupljih komentara.
Jedino mi je malo žao što ja to neću doživeti, ali ja, kao i uvek, verujem u svetlu budućnost i verujem da se za tu budućnost treba boriti.

Ja imam 40godina, udala sam se sa 25 i imam dvoje dece (13 i 10godina). Sa sve laptopom krstarim po Evropi što zbog posla, što privatno, što prateći muža koji takođe ima priliku da otputuje. Zahvaljujući svom poslu imam novac koji mi omogućava da platim ženu da mi spremi kuću i skuva ručak (neko te pare da za par firmiranih farmerki, a ja za mesečnu pomoć u kući ), tako da imam vremena da vozim decu na treninge, u bioskop, na Adu i gde god je potrebno. Babe i dede uskaču kad mi nismo tu i ne vidim da mojoj deci nešto fali što im mama dobro zarađuje. Ne živim u fensi kraju, vozim običan auto, ali moja deca su imala priliku da posete raznorazne muzeje širom Evrope, tematske parkove, da upoznaju različite kulture, da treniraju, pohađaju kurseve, idu na pripreme, na zimovanja, letovanja. Da žive onakav život kakav sam i ja nekada imala. I drago mi je da imam mogućnost da im to priuštim. I drago mi je da imam muža kome je svejedno ko kuva i pegla, jer najbitnije je da provedemo kvalitetno vreme zajedno sa decom. A dnevnica žene koja dođe da vam spremi stan nije ništa veća od cene običnog manikira ili pedikira. A za početak i dva puta mesečno je dovoljno. Mislim da je pomoć te vrste u kuću neophodna, jer kad dođete kući u pet, a ne znate da li prvo pregledati domaći, skuvati prvo za sutra ili za večeru, ispeglati, pa kod zubara, na trening.... I niko ne mora da se odrekne karijere zarad porodice, pitanje je da li samo želi porodicu... A ako već ima karijeru, ima i lovu, pa i pomoć u kući....

Nisam znao da sve zene (pogotovo u Srbiji) imaju posao iz snova koji obozavaju, kuckaju na laptopu u vlastitoj kancelariji, putuju poslom na egzoticne destinacije i sl.
Niko nikome nema pravo govoriti kako ce ziveti. Zasto se sve poslovne zene smatraju neosecajnim feministkinjama, zasto se domacice smatraju glupima, da kao jedino to znaju da rade? Pustite casopise, feministicke i sovinisticke fore i zivite kako vam je drago, kako zelite.
Ja cu da nadjem zenu kojoj je bitnija porodica od karijere (kao sto je i meni), ali zbog toga necu pljuvati po poslovnim zenama niti cu ih pokusavati promeniti. Svako ko se potrudi naci ce sebi odgovarajucu osobu, nema potrebe za velikim promenama na silu.

Zaboga, kako žena koja ima platu od 30.000 može sebi da priušti da vozi kola, kada samo registracija košta 20.000+?? Ja sam skoro radila nešto sitno limariju i izašlo me je nešto više od dve gorenavedene plate. Za gorivo mesečno 4.500, ako se ne vozam mnogo, za kasko 3.500, i kad tih 8.000 oduzmeš od 30.000, kako uspeju da uštede za redovan servis, registraciju i ne-daj-bože-popravke? Nešto tu ne štima. I od kad je zajednički income od 80.000 luksuz?

Pa jes, žena treba da doji ceo dan, pa ne može da stigne na posao. Kako se probudiš ujutru, tako ti se beba nakači i ne mož da je skineš do večeri, jer ako to uradiš, onda će biti psihički i mentalno bolesna. Dohrana, u vidu formule, ne može da se koristi u periodu kada si ti na poslu, jer od toga dete poludi i postane narkoman. Dakle, izbor ne postoji, naravno da treba da se latiš varjače, jer ako nisi spremna na odricanja, ne treba ni da budeš majka!!

Pitanje da li zena treba da napusti posao zbog porodice ili mozda to treba muz je izlisno....

Otac ne moze da doji, nema tu vrstu veze sa detetom koju ima majka, jednostavno zato sto je priroda tako stvari uredila. Vec po samom prirodnom ustrojstvu, dva roditelja nisu jednaka i ne mogu imati jednaku ulogu u odrastanju deteta.

Sa stanovista uspesnog odgajanja bebe, potrebno je dojiti sto je duze moguce, a to moze da ide i do 14 meseci bebinog zivota. I kako to otac da radi?

Mislim da se sasvim bespotrebno poteze pitanje oko ravnopravnosti polova u ovom kontekstu. Zaista deluje smesno i jadno.

Sigurno je da i otac treba da bude ukljucen u gajenje deteta, ali njegov udeo u prvim godinama zivota deteta ne moze da bude ni priblizno jednak majcinom. Zbog svog biolosko-hormnosko-emotivnog sklopa, zene su prosto po prirodi stubovi porodice. Koliko god samosvestan i "emancipovan", muskarac ne moze ni priblizno da "odigra" ulogu koju zena kao majka ima prirodno ugradjenu.

Istina je da je tesko balansirati izmedju porodice i karijere, i da je u vecem delu sveta sistem uredjen tako da ce zena koja pauzira svoju karijeru zbog dece tesko moci da ostvari isti "uspeh" u karijeri kao druge zene koje tu pauzu nemaju ili ne prave.

ALI: Deca nisu ukras, i ako zena nije spremna da im se posveti ne treba ni da ulazi u roditeljstvo. Cisto zbog psihickog i fizickog zdravlja potomaka koje ce za sobom mozda ostaviti.

Clanak jeste povrsan, jer ipak vecina zena u Srbiji ima, priznajmo prosecnu, karijeru i, verovatno jednako prosecnu, porodicu, ali ima i ovakvih slucajeva. Ja sam uvek bila nezavisna, radila, putovala, dok nisam ostala u drugom stanju i morala da izaberem - ili cu pratiti muza i snalaziti se usput s poslovima, dok se prevashodno brinem o detetu, ili cu, ne znam ni sama, otici na drugu stranu sveta za poslom i, na neki nacin, zrtvovati porodicu. Nikad nisam mislila da ce mi se to dogoditi, ali evo vec 6 godina nemam stalno zaposlenje i borim se da nadjem pristojan posao (a dovoljno sam obrazovana za isti), ne toliko iz ekonomske koliko iz licne potrebe. Jednostavno, ono sto mislim da je cinjenica jeste da se ne moze, NE MOZE, imati dobra uspesna karijera i uspesna i srecna porodica. Zenina tradicionalna uloga jeste da bude majka, i muz joj u tome moze samo pomoci, ali ne i zameniti je. Zrtvovati tu primarnu ulogu zarad neke velike karijere je izuzetno velika emotivna cena za zene, i samo neke u tome uspevaju. Ovo sve govorim bez ikakve potrebe da sudim sta je ispravno a sta ne. I dalje ceznem za poslom iako ne bih da se udaljavam od porodice..... To je sud savremene zene koja toliko zeli da se emancipuje, a borba je u njoj samoj, ne izmedju polova.

Prvo, jedno bravo za Majicu.
Drugo, ja kad sam se udavala, muž mi je rekao da njemu ne treba domaćica da mu bude teret, nego radna žena koja privredjuje, te da umesto jedne, imamo 2 plate, i to dobre plate, kako bismo mogli lepo da živimo i priuštimo svojoj deci privatno zdravstvo, privatne škole, sutra studije u inostranstvu itd. Dakle, ne mora to da bude ili-ili. To je stvarno pitanje dogovora, ali, da budemo iskreni, i životnih okolnosti. Ja sebi takav stav mogu da priuštim, ali shvatam da ima devojaka/žena koje imaju manje izbora, u ovoj zemlji gde je izbor u veoma slabašnoj ponudi.

solidan clanak, o ovome sam i sam dugo vremena razmisljao, ali pogledajmo kakva je realna situacija u Srbiji. Moje koleginice sa platom od 30.000 pa navise zive ili same ili kod roditelja. Nemaju veze. Nemaju decu. Imaju preko 30 godina. Imaju dovoljno novca da odu na letovanje i da ga ne plate na rate, vec u celini odmah. Sve voze kola. I sve bi to dale za muza, decu i zajednicki dom! S druge strane, postoji kategorija mojih prijateljica koje su nezaposlene i koje mi kazu da "ne mogu sebi da priuste brak jer nemaju dovoljno novca". Onda se tu pojavi jedna devojka sa kojom sam se zabavljao i kaze mi "bez (zajednickog) prihoda od 80.000 din, ne bih pristala na dete s tobom". Slucajeva koliko ti bog hoce, dakle, pravilo ne postoji. Jedno je sigurno. Postoji vrsta zena koja zasluzuje svaki respekt i koju postujem vise od svakog muskarca (ako ne racunamo samohrane roditelje muskarce) a to su zaposlene domacice majke! Vi ste za svaki primer!

Ah, ljudi, cemu dilema? Ko hoce, nek napusta posao i posveti se porodici, ko hoce neka se fokusira samo na uspeh u poslu i karijeri, a ko hoce oboje (a takvih nas je zapravo najvise), neka nadje nacin da sve to postigne.

Zahtevna karijera u kojoj mora da se putuje bez prestanka? Prebacite se na posao u istoj firmi, u drugu firmu, ili cak u drugaciju oblast delatnosti, koja ne zahteva to silno putovanje. Muz koji putuje po svetu i zahteva od vas da ga pratite? Pa odlucite da li je takva situacija prihvatljiva za vas (idealno bi bilo jos pre vencanja), i da li nesto moze da se promeni sa muzevljeve strane.
Karijera u kojoj pauza od godinu ili vise dana zbog porpodiljskog odsustva ostavlja ogromnu rupu, i cini da uveliko zaostanete za kolegama? Pogledajte oko sebe i pronadjite karijeru u kojoj to nije slucaj (a takvih ima poprilicno).

Sasvim je OK i baviti se jedno vreme zahtevnom karijerom, a onda, kada osetite da je vreme za decu i porodicu, prebaciti se na sporiji i manje zahtevan posao. Sve ima svoje vreme, a prioriteti se smenjuju. Jedno po jedno, zivot je dug.

A kad deca malo poodrastu, vremena ce opet biti vise za mozda neki novi poduhvat.

Kao novopecena majka mogu samo reci da nam nije lako. Mozemo raspravljati u nedogled o tome, ali sustina je samo u tome da smo borbom za svoja prava samo postigle da dobijemo jos vise posla.
Ovo govorim u ime srednje klase. Kada se nalazite na vecoj drustvenoj ljestvici, onda je lako. Druzite se sa svojom djecicom, mazite ih i pazite, radite svoj dooobrooo placeni posao, a ostalo prepustate dadilji, kucnoj pomocnici. Nazalost, kod nas je vrlo malo takvih zena, bas malo.... Sve druge su u sredini, rade nenormalno mnogo za neke pristojne plate, pa trce kuci da peglaju, peru, kuvaju, spavaju po 4-5 sati za noc najvise, pa onda trece na odmore po kojekakvim odmaralistima, gdje ponovo rade sve isto kao kod kuce, samo pri vecim temperaturama i sa mogucnoscu da se okupaju u slanoj vodi ako ugrabe malo vremena i tako u krug.
Ne znam, ali meni se to ne dopada. Ja cu moci, nadam se vrlo brzo da zivim kao ona manjina, i to je moja sreca, ali gdje su sve ostale zene.
Iako to do skoro nisam mogla da shvatim, sad mi je vrlo jasno zasto mladi bracni parovi sa djecom vrlo cesto sikcu kao zmije jedni na druge i zasto su rijeci mars, od...bi, idi u pm i slicno najednom postale dio svakodnevnog komuniciranja i najljepsi nacin iskazivanja ljubavi...
Eeeee, jos ce mnogo vode proteci prije nego zene pocnu da zive kao sav normalan svijet, tj kao muskarci...

@maja
Ne razumem šta misliš pod time da ti otac pravi neuslugu ako vodi računa o tebi? Misliš da je bolje da te zapostavlja pa da navikneš na loš tretman u životu? :) Mogu da ti kažem, iz ličnog iskustva, da meni zapostavljanje nije nimalo pomoglo da snizim očekivanja. Štaviše, naprotiv, udala sam se za muškarca koji je sušta suprotnost mog oca, koji od mene ne očekuje da biram izmedju varjače i laptopa, i koji se više od mene raduje roditeljstvu.

Vazno je da covek ima stav prema VREDNOSTIMA. Ako ne prozires sustinu karijere, i ne vidis da je svaka i uvek samo velika igranka zadovoljavanja sopstvene sujete, onda ces svoju energiju usmeriti u tom pravcu. To ce biti licni izbor i takvi likovi nemaju pravo da se zale kako su prikraceni za ovo ili ono. Isto vazi i za zene i za muskarce. Ako je tvoj smisao u PORODICI, radjanju i odgajanju dece, pruzanju pomoci bliznjima - za to ces se i opredeliti. Mislim da nase vreme favorizuje "karijeriste" i u san svakog mladog coveka ugradjuje potrebu da nekog nadmudri, negde se popne, nesto dohvati... Ima ljudi koji to rade podredjujuci sve ostalo. Ipak, mislim da nas je najvise negde na sredini, ponavljam, i zena i muskaraca, nas koji ne pravimo karijeru vec imamo neke svoje karijerice. Mozda nasi domovi nisu idealno topli i bezbedni, ali su svakako jedina mesta u kojima se mozemo radovati deci, i u kojima nasi roditelji nalaze tiho pristaniste svoje starosti.

Fenomenalno :)!
Steta sto se nisi setila da spomenes i to da u poslednje vreme o zenama koje zele karijeru i zele da budu uspesne u svojim poslovima nazivaju SEBICNIM jer rade ono sto vole i sto ih ispunjava. A sto se tice tih anketa i svih tih rezultata, pa nije ni cudo! Postoji veliki broj nesposobnih zena koje jedva cekaju da nalete na nekog muskarcinu koji ce ih izbaviti iz silnih problema i dati malo, nazovi, neznosti i jeste sve to tako. Jer, sve te ustaljene zajednicke obaveze koje par treba da radi na podjednak nacin ce kod nas jos da sacekaju. Dok se ne istrebe one koje su spremne zarad statusa udatih zena da poturaju grbacu i da svoje potrebe zanemaruju jer tako treba da se ponasa zena.

Ja kuckam na desktopu u sopstvenoj kancelariji, laptop mi je u torbi, a poslovno putujem po Evropi (što je za mnoge Srbe već egzotika), pa to ne smatram poslom iz snova. Ja mislila da posao služi da bi čovek bio društveno koristan, uštedeo neke pare, priuštio sebi odredjenu robu i usluge, podizao decu i te gluposti.

Ovakvi tekstovi su izlazili u zenskim casopisima koje je moja mama kupovala dok sam ja bila dete. 30 godina kasnije ispada da se nista nije promenilo. Tuzno.

Ne mogu da odolim. Imam sestricinu od 4,5 godine. Cita i pise (kuca) cirilicu i latinicu, zasto se koristi znak pitanja, zasto znak uzvika, chat-uje sa tetom na Skype-u i zna koliko cipelica treba za njenu macu (4). Menja tastaturu i misem i sa alt_shift i zna cemu sluzi space tipka. E sad znam ja da su danasnji klinci cudo i curice i decaci, svaki put me neko od njih odusevi, nego muci me jedna stvar, pa se nadam da ce mi "eksperti" pomoci...Kad tacno treba da pocne ispiranje mozga da malena skonta da lap-top nije za nju nego da se cvrsto drzi neke HiTech varjace i metle, a dostizanje nekih drugih ciljeva ostavi iskljucivo drugarima?

Bilo bi dobro kao prvo razlikovati izmedju karijere i radnog mesta.

Mozda je u Srbiji drugacije, ali ovde "u Zapadnoj Evropi" imati uspesnu Karijeru podrazumeva raditi do bar 8-9 uvece (ne do 5!), putovati "po Evropi" - sto u praksi znaci ustati u 6, spakovati koferce, juriti na aerodrom, spavati u hotelu, pa nazad, ili dalje..

Nemam jos uvek dece (rano je jos), ali samo nek mi niko ne prica o "balansiranju" - apsolutno ne bi bilo moguce biti stub porodice sa ovakvim ritmom. I moj verenik ima istu ovakvu karijeru - i radi istu kolicinu sati.

Oboje smo svesni da na ovaj nacin ne bi bilo moguce imati porodicu. Zato sada zaradjujemo mnogo mnogo vise nego sto nam treba, pa stavljamo sa strane.

Kad dodje vreme, ja cu morati zamenim Karijeru nekim obicnim poslom od 9-6. I da budem skroz iskrena, ne mogu da docekam da se to desi, Karijera je jedna uzasno naporna stvar...

(I jos nesto: u mojoj firmi, koja ima 1600 zaposlenih sirom sveta, je 80% muskaraca, a ostalih 20% su mahom single zene, samo njih nekoliko imaju decu, koju su rodile posle 40te godine... sta reci)

sve se moze uskladiti naravno, ali za to je pre svega potrebno nesto vise od bankomata i..za to se koristi organ razuma - mozak.
ne vidim sta je pogresno u tome sto vecina mojih prijateljica ima vise od troje dece ( kao uostalom i ja) sve radimo i veoooma smo uspesne. ali i kuvamo i za to koristimo varjacu. igramo se i uzivamo sa decom..u cemu je problem tih frustriranih i isfoliranih zena nikada mi nece biti jasno???

Ја нисам мој посао. Ја нисам моје одело. Ја нисам моје образовање. Ја сам своја породица!

anam@ Nazalost, delim Vase iskustvo + nakon 40 godina braka moj otac je ostavio moju majku zbog 30 godina mladje zene.

Samo bih da napomenem da je sve dok može da se bira, još uvek sve u redu.

Moje životno iskustvo je drugačije od pomenutih, moja majka je ostala udovica sa svojih tridesetak godina, sa nas dvoje dece (istina, bili smo već prerasli uzrast odojčadi), sa srednjom stručnom spremom i bez pomoći sa strane. Nije mogla da bira između porodice i karijere, a nešto mislim da ona nikako ne bi varjaču i laptop smatrala prikladnim simbolima za te sfere svog života. Sa ponosom mogu reći da je bila sve vreme izvanredna na oba polja, iako su vremena bila teška, a ljudi možda još i gori nego sama vremena. Bila je, a i danas je, izuzetna majka i domaćica i ostalo što se podrazumeva pod tradicionalnim ženskim ulogama, a što se tiče karijere, iako nije uspela da se obogati ili mnogo uznapreduje, uspela je da u skladu sa svojim obrazovanjem i položajem na poslu, ipak bude među najboljima u svom poslu u tom svom okruženju. Uspela je da nas odgaji kao normalne ljude i da nam pruži uslove za normalan život i pristojno obrazovanje, naravno, ne u privatnim školama i na univerzitetima u inostranstvu. Danas smo samostalni ljudi koji grade svoje relativno uspešne karijere, ali čini mi se da iz nekog razloga nijedno od nas ovo pitanje izbora između karijere i porodice ne shvata kao baš toliko dramatičnu pojavu u životu savremenog čoveka.

Porodica je, pre svega, zajednica. Ko ne želi da bude deo takve zajednice, verovatno je bolje da izbegava da u to ulazi, to podjednako važi i za žene i za muškarce. Na jedan pastoralni način, idealno bi bilo da i muž i žena mogu da napuste svoje karijere na neko vreme i potpuno nesmetano uživaju u čarima roditeljstva, no, nekako je to obično teško izvodljiv i rizičan potez za celu tu porodicu. S obzirom na neke okolnosti, ja od svog muža svakako očekujem da nastavi da razvija svoju karijeru čak i u periodu dok ja budem dojila dete i kada, logično, najmanje godinu dana neću uopšte raditi, ako ne budem morala, a nadam se da neću morati. Razmišljam i o mogućnosti da za njega u tom periodu improvizujemo posebnu prostoriju za spavanje, jer će dete, bar ako bude na mene, da pravi buku po celu noć, što čoveka može da onesposobi za sutrašnji radni dan. I pritom nisam nikakva zatucana ili patrijarhatom zatrovana žena, prosto sam zadovoljna time što mogu da računam na muža da, ako već ne može da doji, onda može da pruži svoj maksimum bar u svojoj karijeri i doprinese ekonomskoj sigurnosti porodice. U našoj situaciji bi bilo zaista nezgodno da u tom periodu i on bude bez posla. Ne negujem nikakvo rivalstvo između nas dvoje (mada se zna da sam ja pametnija i lepša, he, he), a posebno od trenutka kad smo počeli da živimo zajedno, naš odnos se zasniva prvenstveno na saradnji, uzajamnoj pomoći i dogovoru. Što se moje karijere tiče, nemam nameru da odustanem od nje, ali sam itekako svesna da će moja karijera i moj odnos prema poslu morati da otrpe neke promene. To na neki način jeste žrtva, ali nije to žrtva koja se podnosi pod noge svom muškarcu ili društvu, već žrtva u ime svoje želje da se ima i odgaji potomstvo, naime, to nije obavezno. Neke promene će svakako uslediti i kod muža, na primer, već na samom početku, skupe igračke za odrasle muškarce ne mogu više biti na vrhu liste prioriteta, iako se radi o novcu koji je on lično zaradio. E kad dete malo poodraste, po mogućnosti prohoda, propriča i slično, onda ću da se vratim karijeri koliko god budem mogla, ali svesna sam da ću zbog takve strategije tada da budem u zaostatku za kolegama koji nisu pravili takvu pauzu. Trudiću se koliko budem mogla da ne napravim baš nenadoknadivu štetu svojoj karijeri. Da bih se uspešno vratila i nastavila da gradim karijeru, u tom periodu će mi sigurno dobro doći, pored muževe pomoći i podrške, možda čak i pomoć moje super-mame, a i svekrve, naravno, ako budu voljne da priteknu u pomoć, nadam se da ih neće pod stare dane uhvatiti manija savremenih, po svaku cenu takmičarski nastrojenih žena, pa da mi odbruse kako ni njima niko nije pomagao. Kao što se vidi, sve sam ja to lepo isplanirala, samo još da pređemo sa reči na dela i već jednom začnemo dete...

Svi parovi nalaze rešenja koja njima najbolje odgovaraju, tako da ja ne tvrdim da je moje rešenje dobro za sve, uopšte. Ali ima nešto što kao da se namerno previđa kad god se o ovakvim temama radi, a to je da pitanje usklađivanja karijere i porodice nije prvenstveno ideološke, nego praktične prirode. Ako postoje praktični uslovi da karijera žene nimalo ne trpi, onda je najbolje da tako i bude, mada ne znam kako bi to bilo moguće. Iznenađujući je idealizam mladih, ali ipak odraslih žena, koje veruju da se u njihovom životu dolaskom deteta na svet neče promeniti ništa sem pomalo organizacije vremena. Ljudi koji su bar nekad dobavili kućnog ljubimca, znaju kolika je to promena u funkcionisanju, cele porodice, a to je ipak samo kućni ljubimac, neuporedivo je sa odgajanjem deteta. Istovremeno, meni bi čak i danas bilo teško da od svoje majke čujem žalopojke i optužbe kakve sipaju savremene žene koje još i nisu iskusile materinstvo, ali svakako to već vide pretežno u negativnom svetlu. Da nije imala decu, verovatno bi i moja majka mogla da postigne nešto više na poslovnom planu, možda da otpočne i neku sasvim novu karijeru i ostvari neki neslućeni uspeh. I štošta je još ona mogla i uprkos tome što je imala decu. Teško mi je da pomislim kako sam ja svojoj majci bila prvenstveno teret, kome je morala da menja pelene i da ga hrani, i sve ostale stvari koje je su joj bile mrske, teške, ponižavajuće i koje su stvarale razdor između nje i njenog muža... Zamislim samo kako se moji roditelji raspravljaju i natežu oko toga ko će da me nahrani, kao da je oboma savršeno nebitno jesam li ja gladna ili sita, nego da utvrde ko je tu gazda u kući i rasprave detaljno svoj odnos i položaj žene u društvu... a sve su nas rodile majke. Preporučujem da se svaki negativni stav prema porodici, mužu, deci, kuhinji i ostalim sramnim stvarima, prvo zamisli kao da ga je izgovorila sopstvena majka. U redu, možda je većina savremenih žena danas kivna na svoje očeve što nisu dovoljno pomagali majkama koje bi u tom slučaju imale sjajne karijere, to na Balkanu obično nije sasvim neosnovano, ali stvar se uvek može pogledati i sa drugih aspekata i, što bi narod rekao, uvek ima i gore od goreg. Najvažnije je da su svi živi i zdravi u porodici. Jer, dešava se na ovom svetu svašta. Neki muževi ne samo da neće da kuvaju i da peru posuđe, nego znaju i da se razbole, pa onda, em što ne zarađuju ništa, em im je potrebna nega, kao da mu žena i bez toga nema posla preko glave, a neki idu čak i dotle da ženu ostave na cedilu tako što dostojanstveno napuste ovaj svet, savremena žena bi rekla - sigurno samo zato da se ne bi ponižavali kućnim poslovima. Dešava se slično i sa ženama, a nažalost, i sa decom. A neke žene čak rode i decu kojoj je potrebna intenzivna i posebna nega, pa je tek posle pravi podvig uskladiti karijeru i porodicu. I eto, u takvom svetu, ipak se dešavaju i čuda da žena ima i pristojnu porodicu, i pristojnu karijeru, a i da bude srećna, kad joj to obaveze dozvole... Zapravo hoću da kažem da obaveze u porodici i obaveze u karijeri nikako nisu svrha same sebi. Kakav god izbor ili balans da se napravi između ovo dvoje, uvek se to može učiniti i sa gorčinom i kajanjem, ili sa zadovoljstvom i nadom. To je najvažniji izbor, čak i kad život, sa svojim uzvišenim smislom za humor, sve ostalo odluči umesto nas.

Kod mene je i varjača i laptop i isto kod muža. Sve ostalo je neprihvatljivo.

u najkracem porodica je gde treba da das 150% sebe a kakva bre karijera.posao je cisto srectvo da bi mogao da prezivis
KO VOLI POSAO RADI POSLA TAJ JE ZA LECENJE

Mene ovakvi tekstovi uvek rastuze. Ibzen je napisao "Kucu lutaka" 1879...

nekada rodjeni otac moze da vam napravi magarecu uslugu, jer je celo vase detinjstvo proveo uz vas, pazio, negovao, vodio u vrtic, pricao price, zaradjivao i obezbedjivao vam skole i inostranstva. uz sve to i mami je pomagao, usisavao, kacio zavese, prao sudje. i eto sad kad treba da se udate traziti tako nesto u muskarcu koji ce uz vas da izde kroz zivot je cista egzotika.naravno da zelim tako divan dom da obezbedim svom potomku ali za sada uspeh je i sto sebi obezbedjujem svaki ili skoro svaki radni dan u kome sam ispunjena.

"Iako verujem da odricanje od karijere ne predstavlja požrtvovanost (kako to neke žene često žele da predstave), već ludost, spremna sam da nastavim „lov” na muža, ali do tada i da posetim neki seks šop, mislim zbog onog bankomata..."

Ovo napisala zena????

Nemoj, bre, da zezate :-)))))

@Obi, I ja jedva čekam neka bolja vremena, mada ne verujem da ću ih dočekati. Ostavljeni komentari su posledica realnih iskustava i ne bih baš rekla da su ta iskustva tako izolovana, ne znam čemu neskriveni cinizam. Pretpostavljam da je sledeći kliše da komentare ostavljaju frustrirane rugobe...

Nažalost, dobar deo svih problema u kojima se nalazimo je posledica poricanja i ignorisanja istih u trenutku kada su još mogli da se reše bez veće štete, zato i imamo zemlju u kojoj svi koji nisu sticajem okolnosti iz dobro „umreženih“ porodica žele da zbrišu.

Lično ne mislim da je, u normalnoj zemlji, ako su ljudi organizovani i sa elemantarnim osećajem za fair play u međusobnim odnosima, nemoguće imati normalnu porodicu i pristojan angažman na poslu. Međutim mi smo osećaj fair play-a izgubili u svim mogućim međuljudskim odnosima, da ne kažem da će nam licemerje doći glave. Inače koristim i varjaču, i četku za WC i lap-top i još što šta sa pristojnim uspehom. Mora se jesti i živeti u koliko toliko čistom. Ipak nekako su mi sumnjive te ljubavi koje su „jače“ onoliko koliko je ona finansijski zavisnija...

Ja sam svoj put krivudajući pronašla, ali sam želela bolje društvo za svoje dete. Dobiće ga, doduše ne u Srbiji, ali šta je tu je.

Eto još jedan u nizu glupih komentara...

@majica
Odgovor je, nazalost, "da".

Clanak je u potpunosti neupotrebljiv, zasnovan na iskrivljenim i sugestivno primenjenim informacijama, statistickim pogotovo.
Neki autori (Engels npr) kazu da se sve radi o zakonu akcije i reakcije... /AKCIJA:/ da zene nisu bile degradovane od vremena plemskih zajednica pa vekovima nadalje (da ne kazem u nekim jos uvek, setite se svezih zakona u Afganistanu), /REAKCIJA:/ ne bi u novije doba bile pod tolikim prenaglasenim pritiskom (sebi nametnutim) da se konacno emancipuju i ostvare u drustvu. U istorijskoj (ne)ravnotezi nalaze objasnjenje.
Moje skromno misljenje jeste da pricati o trendovima je posao sociologa. Globalan, moderan svet ionako postaje svet individua koje od svih modernih valova i "modnih" krika biraju (jer to mogu, ali eto nazalost-AKO to mogu) ono sto im najvise odgovara. Pa tako i mi, trazimo, kako ko zeli nek izvoli - pare, status ili pak toleranciju, razumevanje, uzajamno postovanje... sto da ne i zajednicki biznis? ...good luck searching!

Sav taj 'uspeh' ne znači skoro ništa ako nemaš sa kim da ga podeliš, tu ste u pravu, ali nije vas taj uspeh na poslu sprečio da imate nekoga, već nešto drugo, razlozi mogu biti različiti i treba o njima razmišljati.

@ Iva
"imam 35 godina, radim kao menadzer, dva puta godisnje idem na odmor u inostranstvo, imam svoja kola. I famozni laptop"
Svaka cast, verujem da je neka dobra firma u pitanju.
Ja imam 24 godine, diplomirani sam graficki dizajner, radim free lance za 10 evra vizitku jednom u 6 meseci, i ovo je prica koju mozes da cujes od 95% dizajnera, kao i 95% gradjana Srbije. No, pored opsteg strmopizda zivotnog standarda mogu primetiti izuzetan raspad i sistema vrednosti.
Zapravo, ko zeli da mu bejbisiterka vaspitava dete, vise je nego ocigledno da se jako brzo adaptirao na evropejski trend koji u Srbiji zbog mnostva razloga moram nazvati sindromom pokondirane tikve.
PS Nece nas biti za 50 godina, mozda nas i bude, ona poslednja generacija istrajna u savremenoj ideji ce biti na aparatima sa svojim lap-topovima i jesti plasticnu hranu.

sta mi znaci sav moj "uspeh" kad nemam s kim da ga podelim kad dodjem kuci i nemam na koga da potrosim te iste novce.

u najkracem porodica je gde treba da das 150% sebe a kakva bre karijera.posao je cisto srectvo da bi mogao da prezivis
KO VOLI POSAO RADI POSLA TAJ JE ZA LECENJE

Ја нисам мој посао. Ја нисам моје одело. Ја нисам моје образовање. Ја сам своја породица!

Pitanje da li zena treba da napusti posao zbog porodice ili mozda to treba muz je izlisno....

Otac ne moze da doji, nema tu vrstu veze sa detetom koju ima majka, jednostavno zato sto je priroda tako stvari uredila. Vec po samom prirodnom ustrojstvu, dva roditelja nisu jednaka i ne mogu imati jednaku ulogu u odrastanju deteta.

Sa stanovista uspesnog odgajanja bebe, potrebno je dojiti sto je duze moguce, a to moze da ide i do 14 meseci bebinog zivota. I kako to otac da radi?

Mislim da se sasvim bespotrebno poteze pitanje oko ravnopravnosti polova u ovom kontekstu. Zaista deluje smesno i jadno.

Sigurno je da i otac treba da bude ukljucen u gajenje deteta, ali njegov udeo u prvim godinama zivota deteta ne moze da bude ni priblizno jednak majcinom. Zbog svog biolosko-hormnosko-emotivnog sklopa, zene su prosto po prirodi stubovi porodice. Koliko god samosvestan i "emancipovan", muskarac ne moze ni priblizno da "odigra" ulogu koju zena kao majka ima prirodno ugradjenu.

Istina je da je tesko balansirati izmedju porodice i karijere, i da je u vecem delu sveta sistem uredjen tako da ce zena koja pauzira svoju karijeru zbog dece tesko moci da ostvari isti "uspeh" u karijeri kao druge zene koje tu pauzu nemaju ili ne prave.

ALI: Deca nisu ukras, i ako zena nije spremna da im se posveti ne treba ni da ulazi u roditeljstvo. Cisto zbog psihickog i fizickog zdravlja potomaka koje ce za sobom mozda ostaviti.

Clanak jeste povrsan, jer ipak vecina zena u Srbiji ima, priznajmo prosecnu, karijeru i, verovatno jednako prosecnu, porodicu, ali ima i ovakvih slucajeva. Ja sam uvek bila nezavisna, radila, putovala, dok nisam ostala u drugom stanju i morala da izaberem - ili cu pratiti muza i snalaziti se usput s poslovima, dok se prevashodno brinem o detetu, ili cu, ne znam ni sama, otici na drugu stranu sveta za poslom i, na neki nacin, zrtvovati porodicu. Nikad nisam mislila da ce mi se to dogoditi, ali evo vec 6 godina nemam stalno zaposlenje i borim se da nadjem pristojan posao (a dovoljno sam obrazovana za isti), ne toliko iz ekonomske koliko iz licne potrebe. Jednostavno, ono sto mislim da je cinjenica jeste da se ne moze, NE MOZE, imati dobra uspesna karijera i uspesna i srecna porodica. Zenina tradicionalna uloga jeste da bude majka, i muz joj u tome moze samo pomoci, ali ne i zameniti je. Zrtvovati tu primarnu ulogu zarad neke velike karijere je izuzetno velika emotivna cena za zene, i samo neke u tome uspevaju. Ovo sve govorim bez ikakve potrebe da sudim sta je ispravno a sta ne. I dalje ceznem za poslom iako ne bih da se udaljavam od porodice..... To je sud savremene zene koja toliko zeli da se emancipuje, a borba je u njoj samoj, ne izmedju polova.

sve se moze uskladiti naravno, ali za to je pre svega potrebno nesto vise od bankomata i..za to se koristi organ razuma - mozak.
ne vidim sta je pogresno u tome sto vecina mojih prijateljica ima vise od troje dece ( kao uostalom i ja) sve radimo i veoooma smo uspesne. ali i kuvamo i za to koristimo varjacu. igramo se i uzivamo sa decom..u cemu je problem tih frustriranih i isfoliranih zena nikada mi nece biti jasno???

Posto poticem iz radnicke porodice sve sto imam, zaradila sam iskljucivo sama probijajuci se u ”muskoj” profesiji (hvala joj hleb mi je donela). Pri tome sam imala saplitanja dragih kolega (razume se cuvaju svoje privilegije)i po no neki komentar od zena koje bi da igraju na dve stolice eto, kad bi mogle ne bi radile, ali eto mora se - porcija foliranja za svoje jace polovine da bi se odrzao krhki ego balkanskih frajera. Prave domacice me nikad ne docekaju nikog na noz, naprotiv one su solidarne.

Posle jedne neizgovorene emotivne ucene koja je podrzumevala da, ako hocu porodicu, onda to moze biti samo u toj kvazi maco varijanti, rekla sam hvala lepo, ali ne, a bolelo je. Svoje profesionalno ime, status sam stekla sama napornim radom od deteta i ne pada mi na pamet da glumim kako mi moj rad nista ne znaci da bi podisla onome sto ja vidim kao ordinirani sebicluk i bezobrazluk. Naprotiv, od trenutka kad vidim da muskarci razmisljaju na takav nacin nemam trunku respekta za njih, ne vidim koji kvalitet oni donose u moj zivot.

Balkanske muskarce smatram lepim i zgodnim (bar do godina do kojih vode racuna o svom izgledu) ali mi vise ne pada mi na pamet ni da pomislim da stvaram porodicu sa nekim od njih. Sa ovim zivotnim iskustvom smatram da oni zasluzuju folirantkinje kojima, naravno, ne pada na pamet da ostave posao, ali ce svaku priliku koristiti da napomenu kako njima karijera, jelte, nije vazna i kako su one samo majke i zene i pljuvati na tzv. «karijeristkinje », a posle se trpati u sve za sta se ove izbore.

Kamo lepe srece da sam neke rezove napravila ranije, ali eto i sad je OK.

E jedva čekam da dođe to vreme kada će napredak PRAVE nauke, kao i evolucija ljudskog mozga, dovesti do toga da ćemo svi biti istog pola, bićemo oslobođeni "nagona" (usled divljanja hormona) pa ćemo svi razmišljati racionalno i niko nikoga neće moći emotivno da ucenjuje; kada ćemo svi imati ista prava i obaveze, kada će isključivo naš rad, talenat i požrtvovanost određivati tokove naših sudbina (a ne muž/žena/ljubavnik/majka/otac/baba/deda/novac/socijalni status/ili jednostavno splet imbecilnih okolnosti iz latino serija). Svi ćemo decu rađati i svako će se o svom detetu brinuti. Neće biti prepucavanja oko prava, povređenih emocija, izneverene ljubavi i zloupotrebljenog poverenja.
I što je još važnije, neće više biti ovako glupih tekstova i još glupljih komentara.
Jedino mi je malo žao što ja to neću doživeti, ali ja, kao i uvek, verujem u svetlu budućnost i verujem da se za tu budućnost treba boriti.

nekada rodjeni otac moze da vam napravi magarecu uslugu, jer je celo vase detinjstvo proveo uz vas, pazio, negovao, vodio u vrtic, pricao price, zaradjivao i obezbedjivao vam skole i inostranstva. uz sve to i mami je pomagao, usisavao, kacio zavese, prao sudje. i eto sad kad treba da se udate traziti tako nesto u muskarcu koji ce uz vas da izde kroz zivot je cista egzotika.naravno da zelim tako divan dom da obezbedim svom potomku ali za sada uspeh je i sto sebi obezbedjujem svaki ili skoro svaki radni dan u kome sam ispunjena.

Clanak je povrsan i senzacionalisticki. Cist klise i stereotip. Ovo moze da bude interesantno nekom od 14 godina.

Bilo bi dobro kao prvo razlikovati izmedju karijere i radnog mesta.

Mozda je u Srbiji drugacije, ali ovde "u Zapadnoj Evropi" imati uspesnu Karijeru podrazumeva raditi do bar 8-9 uvece (ne do 5!), putovati "po Evropi" - sto u praksi znaci ustati u 6, spakovati koferce, juriti na aerodrom, spavati u hotelu, pa nazad, ili dalje..

Nemam jos uvek dece (rano je jos), ali samo nek mi niko ne prica o "balansiranju" - apsolutno ne bi bilo moguce biti stub porodice sa ovakvim ritmom. I moj verenik ima istu ovakvu karijeru - i radi istu kolicinu sati.

Oboje smo svesni da na ovaj nacin ne bi bilo moguce imati porodicu. Zato sada zaradjujemo mnogo mnogo vise nego sto nam treba, pa stavljamo sa strane.

Kad dodje vreme, ja cu morati zamenim Karijeru nekim obicnim poslom od 9-6. I da budem skroz iskrena, ne mogu da docekam da se to desi, Karijera je jedna uzasno naporna stvar...

(I jos nesto: u mojoj firmi, koja ima 1600 zaposlenih sirom sveta, je 80% muskaraca, a ostalih 20% su mahom single zene, samo njih nekoliko imaju decu, koju su rodile posle 40te godine... sta reci)

solidan clanak, o ovome sam i sam dugo vremena razmisljao, ali pogledajmo kakva je realna situacija u Srbiji. Moje koleginice sa platom od 30.000 pa navise zive ili same ili kod roditelja. Nemaju veze. Nemaju decu. Imaju preko 30 godina. Imaju dovoljno novca da odu na letovanje i da ga ne plate na rate, vec u celini odmah. Sve voze kola. I sve bi to dale za muza, decu i zajednicki dom! S druge strane, postoji kategorija mojih prijateljica koje su nezaposlene i koje mi kazu da "ne mogu sebi da priuste brak jer nemaju dovoljno novca". Onda se tu pojavi jedna devojka sa kojom sam se zabavljao i kaze mi "bez (zajednickog) prihoda od 80.000 din, ne bih pristala na dete s tobom". Slucajeva koliko ti bog hoce, dakle, pravilo ne postoji. Jedno je sigurno. Postoji vrsta zena koja zasluzuje svaki respekt i koju postujem vise od svakog muskarca (ako ne racunamo samohrane roditelje muskarce) a to su zaposlene domacice majke! Vi ste za svaki primer!

Totalno fol priča, čak i za mene kao muškarca ovo ne deluje ali nimalo uverljivo!
Iako probelmi realno postoje, daodaću da i ja imam sličnih problema, verujte mi oni su rešivi i te kako a sve ostalo što ovde piše je bedan izogovor.
Život nije zezanje, ali nije ni robija. Sam po sebi je dovoljno dobar da ne moraš da se od njega skrivaš. Pa sve i da si uspešna poslovna žena!

Pa jes, žena treba da doji ceo dan, pa ne može da stigne na posao. Kako se probudiš ujutru, tako ti se beba nakači i ne mož da je skineš do večeri, jer ako to uradiš, onda će biti psihički i mentalno bolesna. Dohrana, u vidu formule, ne može da se koristi u periodu kada si ti na poslu, jer od toga dete poludi i postane narkoman. Dakle, izbor ne postoji, naravno da treba da se latiš varjače, jer ako nisi spremna na odricanja, ne treba ni da budeš majka!!

Nisam znao da sve zene (pogotovo u Srbiji) imaju posao iz snova koji obozavaju, kuckaju na laptopu u vlastitoj kancelariji, putuju poslom na egzoticne destinacije i sl.
Niko nikome nema pravo govoriti kako ce ziveti. Zasto se sve poslovne zene smatraju neosecajnim feministkinjama, zasto se domacice smatraju glupima, da kao jedino to znaju da rade? Pustite casopise, feministicke i sovinisticke fore i zivite kako vam je drago, kako zelite.
Ja cu da nadjem zenu kojoj je bitnija porodica od karijere (kao sto je i meni), ali zbog toga necu pljuvati po poslovnim zenama niti cu ih pokusavati promeniti. Svako ko se potrudi naci ce sebi odgovarajucu osobu, nema potrebe za velikim promenama na silu.

Zasto se uvek postavlja samo pitanje "ili karijera ili porodica" za zenu? Je li to mozda zato sto prosecan muskarac ne ume da se nosi sa pravom ravnopravnoscu i podelom poslova u porodici, pa mu treba ili zena tipa svalerke, koja ima svoj zivot, a vidjaju se za seks ili domacica koja mu obezbedjuje porodicnu logistiku i prezentaciju u javnosti kao uspesnog porodicnog i poslovnog coveka? Nije li ovaj clanak, u stvari, nesto drugo: konstatacija da sa muskarcima, modernim ili tradicionalnim, zeni ostaje jedino da bira hoce li biti domacica i majka (tako nazadno, zar ne?) ili uspesna i obavezno usamljena poslovna zena (zasto uvek predstavljena kao, takodje, frustrirana?).
Nije ovo pitanje izbora u zivotu, vec pitanje musko-zenskih odnosa. Zena je uvek sama, na partnera ne moze da racuna, zato je svaki njen izbor nekako falisan. Setite se nasih majki, koje su radile jednako kao muskarci, a nastavljale borbu za porodicu kod kuce dok su nasi ocevi citali novine posle rucka.
Ne mrzim muskarce, daleko od toga, i moj tatica je radio isto tako, citao novine po dva sata, pa posle pio kafu, a majka je kuvala rucak za sutra, a i moj muz jedva da zna gde je skola u koju mu idu deca. Bas zato mislim da je nepravedno ograniciti zenske potrebe na bankomat i vibrator, mozda se samo radi o tome da muskarac ode na roditeljski sastanak i da deci dorucak pre skole, pa ce poslovna i porodicna zena obitavati u istoj osobi malo cesce.

"Iako verujem da odricanje od karijere ne predstavlja požrtvovanost (kako to neke žene često žele da predstave), već ludost, spremna sam da nastavim „lov” na muža, ali do tada i da posetim neki seks šop, mislim zbog onog bankomata..."

Ovo napisala zena????

Nemoj, bre, da zezate :-)))))

Prvo, jedno bravo za Majicu.
Drugo, ja kad sam se udavala, muž mi je rekao da njemu ne treba domaćica da mu bude teret, nego radna žena koja privredjuje, te da umesto jedne, imamo 2 plate, i to dobre plate, kako bismo mogli lepo da živimo i priuštimo svojoj deci privatno zdravstvo, privatne škole, sutra studije u inostranstvu itd. Dakle, ne mora to da bude ili-ili. To je stvarno pitanje dogovora, ali, da budemo iskreni, i životnih okolnosti. Ja sebi takav stav mogu da priuštim, ali shvatam da ima devojaka/žena koje imaju manje izbora, u ovoj zemlji gde je izbor u veoma slabašnoj ponudi.

Fenomenalno :)!
Steta sto se nisi setila da spomenes i to da u poslednje vreme o zenama koje zele karijeru i zele da budu uspesne u svojim poslovima nazivaju SEBICNIM jer rade ono sto vole i sto ih ispunjava. A sto se tice tih anketa i svih tih rezultata, pa nije ni cudo! Postoji veliki broj nesposobnih zena koje jedva cekaju da nalete na nekog muskarcinu koji ce ih izbaviti iz silnih problema i dati malo, nazovi, neznosti i jeste sve to tako. Jer, sve te ustaljene zajednicke obaveze koje par treba da radi na podjednak nacin ce kod nas jos da sacekaju. Dok se ne istrebe one koje su spremne zarad statusa udatih zena da poturaju grbacu i da svoje potrebe zanemaruju jer tako treba da se ponasa zena.

Ne mogu da odolim. Imam sestricinu od 4,5 godine. Cita i pise (kuca) cirilicu i latinicu, zasto se koristi znak pitanja, zasto znak uzvika, chat-uje sa tetom na Skype-u i zna koliko cipelica treba za njenu macu (4). Menja tastaturu i misem i sa alt_shift i zna cemu sluzi space tipka. E sad znam ja da su danasnji klinci cudo i curice i decaci, svaki put me neko od njih odusevi, nego muci me jedna stvar, pa se nadam da ce mi "eksperti" pomoci...Kad tacno treba da pocne ispiranje mozga da malena skonta da lap-top nije za nju nego da se cvrsto drzi neke HiTech varjace i metle, a dostizanje nekih drugih ciljeva ostavi iskljucivo drugarima?

Ja se u potpunosti slažem da je žena tradicionalno majka, i da je muškarac tradicionalno otac i da jedno drugo ne mogu zameniti. To ne da je istina, nego je aksiom. Ali ono kako je društvo definisalo uloge majke i oca u životu deteta nije nepromenjiva kategorija i svakako treba da se menja. Npr. kad sam ja bila mala, mama me je čuvala, nije radila i posvetila se 100% meni, a tatu sam vidjala na par dana svake 2 nedelje jer je bio veliki biznismen, the bread-winner, glava porodice i sve ono što se tradicionalno prepisuje kao prikladna uloga Pater Familias-a. Taj čovek mi je uvek bio i ostao stranac, osakaćena sam što nisam imala oca, jer detetu su i od oca, zamislite, potrebne ljubav i pažnja, a ne samo od majke. Dete ne zna šta je to novac, i ako ne napravite balans izmedju količine vremena koju posvetite brizi o svome detetu i zaradjivanju novca, dragi moji muškarci, učinićete svojim potomcima veliku neuslugu. Ali moje je iskustvo takvo da smatram da sa vaše strane nije u pitanju nedostatak svesti o potrebama deteta(čast izuzecima) već je u pitanju čista hipokrizija. Vi ne volite da se bakćete prljavim pelenama i flašicama, smatrate da je to ispod vas, ili da bar nije za vas no za vašu ženu, te vam je lakše da bežite od kuće na posao, pod izgovorom da zaboga vi ne možete da ga dojite i majčina je tradicionalna uloga da pazi dete a vi da zaradjujete. Onda gurnete ženu u zapećak, načinite od nje socijalnog parazite, nesposobnog da zaradjuje, i onda ste još ljuti što vam svi u kući "samo traže pare", a nikada iskreno ništa drugo niste ni ponudili. Opet kažem, čast izuzecima. Budite iskreni, preispitajte se.

Ja kuckam na desktopu u sopstvenoj kancelariji, laptop mi je u torbi, a poslovno putujem po Evropi (što je za mnoge Srbe već egzotika), pa to ne smatram poslom iz snova. Ja mislila da posao služi da bi čovek bio društveno koristan, uštedeo neke pare, priuštio sebi odredjenu robu i usluge, podizao decu i te gluposti.

Samo bih da napomenem da je sve dok može da se bira, još uvek sve u redu.

Moje životno iskustvo je drugačije od pomenutih, moja majka je ostala udovica sa svojih tridesetak godina, sa nas dvoje dece (istina, bili smo već prerasli uzrast odojčadi), sa srednjom stručnom spremom i bez pomoći sa strane. Nije mogla da bira između porodice i karijere, a nešto mislim da ona nikako ne bi varjaču i laptop smatrala prikladnim simbolima za te sfere svog života. Sa ponosom mogu reći da je bila sve vreme izvanredna na oba polja, iako su vremena bila teška, a ljudi možda još i gori nego sama vremena. Bila je, a i danas je, izuzetna majka i domaćica i ostalo što se podrazumeva pod tradicionalnim ženskim ulogama, a što se tiče karijere, iako nije uspela da se obogati ili mnogo uznapreduje, uspela je da u skladu sa svojim obrazovanjem i položajem na poslu, ipak bude među najboljima u svom poslu u tom svom okruženju. Uspela je da nas odgaji kao normalne ljude i da nam pruži uslove za normalan život i pristojno obrazovanje, naravno, ne u privatnim školama i na univerzitetima u inostranstvu. Danas smo samostalni ljudi koji grade svoje relativno uspešne karijere, ali čini mi se da iz nekog razloga nijedno od nas ovo pitanje izbora između karijere i porodice ne shvata kao baš toliko dramatičnu pojavu u životu savremenog čoveka.

Porodica je, pre svega, zajednica. Ko ne želi da bude deo takve zajednice, verovatno je bolje da izbegava da u to ulazi, to podjednako važi i za žene i za muškarce. Na jedan pastoralni način, idealno bi bilo da i muž i žena mogu da napuste svoje karijere na neko vreme i potpuno nesmetano uživaju u čarima roditeljstva, no, nekako je to obično teško izvodljiv i rizičan potez za celu tu porodicu. S obzirom na neke okolnosti, ja od svog muža svakako očekujem da nastavi da razvija svoju karijeru čak i u periodu dok ja budem dojila dete i kada, logično, najmanje godinu dana neću uopšte raditi, ako ne budem morala, a nadam se da neću morati. Razmišljam i o mogućnosti da za njega u tom periodu improvizujemo posebnu prostoriju za spavanje, jer će dete, bar ako bude na mene, da pravi buku po celu noć, što čoveka može da onesposobi za sutrašnji radni dan. I pritom nisam nikakva zatucana ili patrijarhatom zatrovana žena, prosto sam zadovoljna time što mogu da računam na muža da, ako već ne može da doji, onda može da pruži svoj maksimum bar u svojoj karijeri i doprinese ekonomskoj sigurnosti porodice. U našoj situaciji bi bilo zaista nezgodno da u tom periodu i on bude bez posla. Ne negujem nikakvo rivalstvo između nas dvoje (mada se zna da sam ja pametnija i lepša, he, he), a posebno od trenutka kad smo počeli da živimo zajedno, naš odnos se zasniva prvenstveno na saradnji, uzajamnoj pomoći i dogovoru. Što se moje karijere tiče, nemam nameru da odustanem od nje, ali sam itekako svesna da će moja karijera i moj odnos prema poslu morati da otrpe neke promene. To na neki način jeste žrtva, ali nije to žrtva koja se podnosi pod noge svom muškarcu ili društvu, već žrtva u ime svoje želje da se ima i odgaji potomstvo, naime, to nije obavezno. Neke promene će svakako uslediti i kod muža, na primer, već na samom početku, skupe igračke za odrasle muškarce ne mogu više biti na vrhu liste prioriteta, iako se radi o novcu koji je on lično zaradio. E kad dete malo poodraste, po mogućnosti prohoda, propriča i slično, onda ću da se vratim karijeri koliko god budem mogla, ali svesna sam da ću zbog takve strategije tada da budem u zaostatku za kolegama koji nisu pravili takvu pauzu. Trudiću se koliko budem mogla da ne napravim baš nenadoknadivu štetu svojoj karijeri. Da bih se uspešno vratila i nastavila da gradim karijeru, u tom periodu će mi sigurno dobro doći, pored muževe pomoći i podrške, možda čak i pomoć moje super-mame, a i svekrve, naravno, ako budu voljne da priteknu u pomoć, nadam se da ih neće pod stare dane uhvatiti manija savremenih, po svaku cenu takmičarski nastrojenih žena, pa da mi odbruse kako ni njima niko nije pomagao. Kao što se vidi, sve sam ja to lepo isplanirala, samo još da pređemo sa reči na dela i već jednom začnemo dete...

Svi parovi nalaze rešenja koja njima najbolje odgovaraju, tako da ja ne tvrdim da je moje rešenje dobro za sve, uopšte. Ali ima nešto što kao da se namerno previđa kad god se o ovakvim temama radi, a to je da pitanje usklađivanja karijere i porodice nije prvenstveno ideološke, nego praktične prirode. Ako postoje praktični uslovi da karijera žene nimalo ne trpi, onda je najbolje da tako i bude, mada ne znam kako bi to bilo moguće. Iznenađujući je idealizam mladih, ali ipak odraslih žena, koje veruju da se u njihovom životu dolaskom deteta na svet neče promeniti ništa sem pomalo organizacije vremena. Ljudi koji su bar nekad dobavili kućnog ljubimca, znaju kolika je to promena u funkcionisanju, cele porodice, a to je ipak samo kućni ljubimac, neuporedivo je sa odgajanjem deteta. Istovremeno, meni bi čak i danas bilo teško da od svoje majke čujem žalopojke i optužbe kakve sipaju savremene žene koje još i nisu iskusile materinstvo, ali svakako to već vide pretežno u negativnom svetlu. Da nije imala decu, verovatno bi i moja majka mogla da postigne nešto više na poslovnom planu, možda da otpočne i neku sasvim novu karijeru i ostvari neki neslućeni uspeh. I štošta je još ona mogla i uprkos tome što je imala decu. Teško mi je da pomislim kako sam ja svojoj majci bila prvenstveno teret, kome je morala da menja pelene i da ga hrani, i sve ostale stvari koje je su joj bile mrske, teške, ponižavajuće i koje su stvarale razdor između nje i njenog muža... Zamislim samo kako se moji roditelji raspravljaju i natežu oko toga ko će da me nahrani, kao da je oboma savršeno nebitno jesam li ja gladna ili sita, nego da utvrde ko je tu gazda u kući i rasprave detaljno svoj odnos i položaj žene u društvu... a sve su nas rodile majke. Preporučujem da se svaki negativni stav prema porodici, mužu, deci, kuhinji i ostalim sramnim stvarima, prvo zamisli kao da ga je izgovorila sopstvena majka. U redu, možda je većina savremenih žena danas kivna na svoje očeve što nisu dovoljno pomagali majkama koje bi u tom slučaju imale sjajne karijere, to na Balkanu obično nije sasvim neosnovano, ali stvar se uvek može pogledati i sa drugih aspekata i, što bi narod rekao, uvek ima i gore od goreg. Najvažnije je da su svi živi i zdravi u porodici. Jer, dešava se na ovom svetu svašta. Neki muževi ne samo da neće da kuvaju i da peru posuđe, nego znaju i da se razbole, pa onda, em što ne zarađuju ništa, em im je potrebna nega, kao da mu žena i bez toga nema posla preko glave, a neki idu čak i dotle da ženu ostave na cedilu tako što dostojanstveno napuste ovaj svet, savremena žena bi rekla - sigurno samo zato da se ne bi ponižavali kućnim poslovima. Dešava se slično i sa ženama, a nažalost, i sa decom. A neke žene čak rode i decu kojoj je potrebna intenzivna i posebna nega, pa je tek posle pravi podvig uskladiti karijeru i porodicu. I eto, u takvom svetu, ipak se dešavaju i čuda da žena ima i pristojnu porodicu, i pristojnu karijeru, a i da bude srećna, kad joj to obaveze dozvole... Zapravo hoću da kažem da obaveze u porodici i obaveze u karijeri nikako nisu svrha same sebi. Kakav god izbor ili balans da se napravi između ovo dvoje, uvek se to može učiniti i sa gorčinom i kajanjem, ili sa zadovoljstvom i nadom. To je najvažniji izbor, čak i kad život, sa svojim uzvišenim smislom za humor, sve ostalo odluči umesto nas.

sta mi znaci sav moj "uspeh" kad nemam s kim da ga podelim kad dodjem kuci i nemam na koga da potrosim te iste novce.

Ja imam 40godina, udala sam se sa 25 i imam dvoje dece (13 i 10godina). Sa sve laptopom krstarim po Evropi što zbog posla, što privatno, što prateći muža koji takođe ima priliku da otputuje. Zahvaljujući svom poslu imam novac koji mi omogućava da platim ženu da mi spremi kuću i skuva ručak (neko te pare da za par firmiranih farmerki, a ja za mesečnu pomoć u kući ), tako da imam vremena da vozim decu na treninge, u bioskop, na Adu i gde god je potrebno. Babe i dede uskaču kad mi nismo tu i ne vidim da mojoj deci nešto fali što im mama dobro zarađuje. Ne živim u fensi kraju, vozim običan auto, ali moja deca su imala priliku da posete raznorazne muzeje širom Evrope, tematske parkove, da upoznaju različite kulture, da treniraju, pohađaju kurseve, idu na pripreme, na zimovanja, letovanja. Da žive onakav život kakav sam i ja nekada imala. I drago mi je da imam mogućnost da im to priuštim. I drago mi je da imam muža kome je svejedno ko kuva i pegla, jer najbitnije je da provedemo kvalitetno vreme zajedno sa decom. A dnevnica žene koja dođe da vam spremi stan nije ništa veća od cene običnog manikira ili pedikira. A za početak i dva puta mesečno je dovoljno. Mislim da je pomoć te vrste u kuću neophodna, jer kad dođete kući u pet, a ne znate da li prvo pregledati domaći, skuvati prvo za sutra ili za večeru, ispeglati, pa kod zubara, na trening.... I niko ne mora da se odrekne karijere zarad porodice, pitanje je da li samo želi porodicu... A ako već ima karijeru, ima i lovu, pa i pomoć u kući....

Kao novopecena majka mogu samo reci da nam nije lako. Mozemo raspravljati u nedogled o tome, ali sustina je samo u tome da smo borbom za svoja prava samo postigle da dobijemo jos vise posla.
Ovo govorim u ime srednje klase. Kada se nalazite na vecoj drustvenoj ljestvici, onda je lako. Druzite se sa svojom djecicom, mazite ih i pazite, radite svoj dooobrooo placeni posao, a ostalo prepustate dadilji, kucnoj pomocnici. Nazalost, kod nas je vrlo malo takvih zena, bas malo.... Sve druge su u sredini, rade nenormalno mnogo za neke pristojne plate, pa trce kuci da peglaju, peru, kuvaju, spavaju po 4-5 sati za noc najvise, pa onda trece na odmore po kojekakvim odmaralistima, gdje ponovo rade sve isto kao kod kuce, samo pri vecim temperaturama i sa mogucnoscu da se okupaju u slanoj vodi ako ugrabe malo vremena i tako u krug.
Ne znam, ali meni se to ne dopada. Ja cu moci, nadam se vrlo brzo da zivim kao ona manjina, i to je moja sreca, ali gdje su sve ostale zene.
Iako to do skoro nisam mogla da shvatim, sad mi je vrlo jasno zasto mladi bracni parovi sa djecom vrlo cesto sikcu kao zmije jedni na druge i zasto su rijeci mars, od...bi, idi u pm i slicno najednom postale dio svakodnevnog komuniciranja i najljepsi nacin iskazivanja ljubavi...
Eeeee, jos ce mnogo vode proteci prije nego zene pocnu da zive kao sav normalan svijet, tj kao muskarci...

Zaboga, kako žena koja ima platu od 30.000 može sebi da priušti da vozi kola, kada samo registracija košta 20.000+?? Ja sam skoro radila nešto sitno limariju i izašlo me je nešto više od dve gorenavedene plate. Za gorivo mesečno 4.500, ako se ne vozam mnogo, za kasko 3.500, i kad tih 8.000 oduzmeš od 30.000, kako uspeju da uštede za redovan servis, registraciju i ne-daj-bože-popravke? Nešto tu ne štima. I od kad je zajednički income od 80.000 luksuz?

anam@ Nazalost, delim Vase iskustvo + nakon 40 godina braka moj otac je ostavio moju majku zbog 30 godina mladje zene.

@Obi, I ja jedva čekam neka bolja vremena, mada ne verujem da ću ih dočekati. Ostavljeni komentari su posledica realnih iskustava i ne bih baš rekla da su ta iskustva tako izolovana, ne znam čemu neskriveni cinizam. Pretpostavljam da je sledeći kliše da komentare ostavljaju frustrirane rugobe...

Nažalost, dobar deo svih problema u kojima se nalazimo je posledica poricanja i ignorisanja istih u trenutku kada su još mogli da se reše bez veće štete, zato i imamo zemlju u kojoj svi koji nisu sticajem okolnosti iz dobro „umreženih“ porodica žele da zbrišu.

Lično ne mislim da je, u normalnoj zemlji, ako su ljudi organizovani i sa elemantarnim osećajem za fair play u međusobnim odnosima, nemoguće imati normalnu porodicu i pristojan angažman na poslu. Međutim mi smo osećaj fair play-a izgubili u svim mogućim međuljudskim odnosima, da ne kažem da će nam licemerje doći glave. Inače koristim i varjaču, i četku za WC i lap-top i još što šta sa pristojnim uspehom. Mora se jesti i živeti u koliko toliko čistom. Ipak nekako su mi sumnjive te ljubavi koje su „jače“ onoliko koliko je ona finansijski zavisnija...

Ja sam svoj put krivudajući pronašla, ali sam želela bolje društvo za svoje dete. Dobiće ga, doduše ne u Srbiji, ali šta je tu je.

Eto još jedan u nizu glupih komentara...

Vazno je da covek ima stav prema VREDNOSTIMA. Ako ne prozires sustinu karijere, i ne vidis da je svaka i uvek samo velika igranka zadovoljavanja sopstvene sujete, onda ces svoju energiju usmeriti u tom pravcu. To ce biti licni izbor i takvi likovi nemaju pravo da se zale kako su prikraceni za ovo ili ono. Isto vazi i za zene i za muskarce. Ako je tvoj smisao u PORODICI, radjanju i odgajanju dece, pruzanju pomoci bliznjima - za to ces se i opredeliti. Mislim da nase vreme favorizuje "karijeriste" i u san svakog mladog coveka ugradjuje potrebu da nekog nadmudri, negde se popne, nesto dohvati... Ima ljudi koji to rade podredjujuci sve ostalo. Ipak, mislim da nas je najvise negde na sredini, ponavljam, i zena i muskaraca, nas koji ne pravimo karijeru vec imamo neke svoje karijerice. Mozda nasi domovi nisu idealno topli i bezbedni, ali su svakako jedina mesta u kojima se mozemo radovati deci, i u kojima nasi roditelji nalaze tiho pristaniste svoje starosti.

Dozvolite mi da odem korak dalje od prethodnih komentara. Ovaj tekst ne samo da je lose napisan , nego je i poptuno neistinit. Svesti zahteve zena na bankomat i vibrator je neukusni i za trecerazredni pornografski casopis.

@majica
Odgovor je, nazalost, "da".

Clanak je u potpunosti neupotrebljiv, zasnovan na iskrivljenim i sugestivno primenjenim informacijama, statistickim pogotovo.
Neki autori (Engels npr) kazu da se sve radi o zakonu akcije i reakcije... /AKCIJA:/ da zene nisu bile degradovane od vremena plemskih zajednica pa vekovima nadalje (da ne kazem u nekim jos uvek, setite se svezih zakona u Afganistanu), /REAKCIJA:/ ne bi u novije doba bile pod tolikim prenaglasenim pritiskom (sebi nametnutim) da se konacno emancipuju i ostvare u drustvu. U istorijskoj (ne)ravnotezi nalaze objasnjenje.
Moje skromno misljenje jeste da pricati o trendovima je posao sociologa. Globalan, moderan svet ionako postaje svet individua koje od svih modernih valova i "modnih" krika biraju (jer to mogu, ali eto nazalost-AKO to mogu) ono sto im najvise odgovara. Pa tako i mi, trazimo, kako ko zeli nek izvoli - pare, status ili pak toleranciju, razumevanje, uzajamno postovanje... sto da ne i zajednicki biznis? ...good luck searching!

Ah, ljudi, cemu dilema? Ko hoce, nek napusta posao i posveti se porodici, ko hoce neka se fokusira samo na uspeh u poslu i karijeri, a ko hoce oboje (a takvih nas je zapravo najvise), neka nadje nacin da sve to postigne.

Zahtevna karijera u kojoj mora da se putuje bez prestanka? Prebacite se na posao u istoj firmi, u drugu firmu, ili cak u drugaciju oblast delatnosti, koja ne zahteva to silno putovanje. Muz koji putuje po svetu i zahteva od vas da ga pratite? Pa odlucite da li je takva situacija prihvatljiva za vas (idealno bi bilo jos pre vencanja), i da li nesto moze da se promeni sa muzevljeve strane.
Karijera u kojoj pauza od godinu ili vise dana zbog porpodiljskog odsustva ostavlja ogromnu rupu, i cini da uveliko zaostanete za kolegama? Pogledajte oko sebe i pronadjite karijeru u kojoj to nije slucaj (a takvih ima poprilicno).

Sasvim je OK i baviti se jedno vreme zahtevnom karijerom, a onda, kada osetite da je vreme za decu i porodicu, prebaciti se na sporiji i manje zahtevan posao. Sve ima svoje vreme, a prioriteti se smenjuju. Jedno po jedno, zivot je dug.

A kad deca malo poodrastu, vremena ce opet biti vise za mozda neki novi poduhvat.

Za sledeći broj predlažem članak Šrafciger ili laptop: od domaćina do biznismena. Autor neka bude najveći srpski domaćin - Inspektor Blaža:)

Ovakvi tekstovi su izlazili u zenskim casopisima koje je moja mama kupovala dok sam ja bila dete. 30 godina kasnije ispada da se nista nije promenilo. Tuzno.

Mene ovakvi tekstovi uvek rastuze. Ibzen je napisao "Kucu lutaka" 1879...

Veoma povrsan tekst, skrpljen od par stereotipnih pasusa.

No da se vratimo temi- imam 35 godina, radim kao menadzer, dva puta godisnje idem na odmor u inostranstvo, imam svoja kola. I famozni laptop :)
Da li zelim porodicu- vise nego ista. Da li bih se odrekla posla zbog porodice- ne, jer na primeru uspesnih zena iz svog okruzenja vidim da je moguce biti i majka i supruga i zaposlena. Mora da se ulozi mnogo, mora da se balansira, ali to je zivot. Ogorcene zene koje se ne snalaze u svojim zivotima pronalaze se u ovakvim tekstovima. Pri tom mislim na obe strane- one domacice, koje su mislile da su udajom zavrsile sve u zivotu, pa se ispostavilo da nije sve tako lako, i da je vreme kada tatu s posla docekuju nasmejana i ocesljana decica i srecna mama opasana keceljom, dok kuca mirise na sveze kifle- utopija, ne u Srbiji i tom omrazenom Balkanu, vec u celom svetu... i one uspesne u poslu kojima je izgovor za debakl u privatnom zivotu to da ih brak ne zanima jer ne zele da zrtvuju karijeru.
Moj zivot je onakav kakvim sam ga sama napravila. Uspesna sam zahvaljujuci svom radu. Sama sam zahvaljujuci svojim dosadasnjim izborima. Mozda jednostavno nisam imala srece, zivot nije holivudski film, bilo bi lepo da jeste ali nije, i to sada nije razlog da prezirem one koji imaju decu. Definitivno mozes poslu vise da se dajes ako si bez obaveza, ali koliko je onih koje se u startu svesno stoprocentno odricu porodice zarad posla, a koliko onih koje su radoholicarke jer nemaju drugu alternativu? Koliko je onih razocaranih u sve koje se busaju u svoje majcinske grudi i kuhinjsko umece podsmevajuci se svakoj zeni koja drzi konce svojih zivota u svojim rukama, bila ona sama ili u braku?
Ne mozemo svi biti isti, ni ziveti po kalupu. Treba da pronadjemo ravnotezu i u srecu u onom sto imamo.

@maja
Ne razumem šta misliš pod time da ti otac pravi neuslugu ako vodi računa o tebi? Misliš da je bolje da te zapostavlja pa da navikneš na loš tretman u životu? :) Mogu da ti kažem, iz ličnog iskustva, da meni zapostavljanje nije nimalo pomoglo da snizim očekivanja. Štaviše, naprotiv, udala sam se za muškarca koji je sušta suprotnost mog oca, koji od mene ne očekuje da biram izmedju varjače i laptopa, i koji se više od mene raduje roditeljstvu.

Kod mene je i varjača i laptop i isto kod muža. Sve ostalo je neprihvatljivo.

Sav taj 'uspeh' ne znači skoro ništa ako nemaš sa kim da ga podeliš, tu ste u pravu, ali nije vas taj uspeh na poslu sprečio da imate nekoga, već nešto drugo, razlozi mogu biti različiti i treba o njima razmišljati.

@ Iva
"imam 35 godina, radim kao menadzer, dva puta godisnje idem na odmor u inostranstvo, imam svoja kola. I famozni laptop"
Svaka cast, verujem da je neka dobra firma u pitanju.
Ja imam 24 godine, diplomirani sam graficki dizajner, radim free lance za 10 evra vizitku jednom u 6 meseci, i ovo je prica koju mozes da cujes od 95% dizajnera, kao i 95% gradjana Srbije. No, pored opsteg strmopizda zivotnog standarda mogu primetiti izuzetan raspad i sistema vrednosti.
Zapravo, ko zeli da mu bejbisiterka vaspitava dete, vise je nego ocigledno da se jako brzo adaptirao na evropejski trend koji u Srbiji zbog mnostva razloga moram nazvati sindromom pokondirane tikve.
PS Nece nas biti za 50 godina, mozda nas i bude, ona poslednja generacija istrajna u savremenoj ideji ce biti na aparatima sa svojim lap-topovima i jesti plasticnu hranu.