Rezerva "Vikipedije" u Beogradu

Pun spisak servera se može naći na adresi http://wikitech.wikimedia.org/view/Server_roles -- a to je vrlo malo ako se poredi sa sajtovima koji su približne posećenosti.

Serveri, kao i kod svakog velikog projekta na Internetu, uglavnom služe za davanje podataka (web i proxy serveri). U Amsterdamu i Seulu se nalaze proxy serveri, a sav sadržaj se nalazi u Tampi, na Floridi.

Ovo jeste značajno iz dva bitna i jednog sporednog razloga:
* U slučaju bilo kakve havarije, postoji bekap u Evropi. Naravno, najbolje je da se tako nešto nikad ne desi.
* Svako ko želi da analizira terabajte podataka sa Vikipedije može da preuzme podatke. Ti podaci se mogu preuzeti efikasno samo u Tampi (gde su serveri), San Francisku (gde su kancelarije), Bostonu (prvi bekap) i Beogradu (drugi bekap). Nadam se da je to samo privremeno stanje i da će uskoro biti moguće preuzimati te podatke na većem broju mesta u svetu.
* Naravno, važno je za nas same što je to Beograd i što Beograd polako isplivava kao neko koliko-toliko bitno mesto u svetu.

"Sada će svi zainteresovani moći da u Beogradu dođu do velikih količina podataka, koje inače ne bi mogli da skinu sa Interneta zbog nedovoljnih tehničkih mogućnosti"

sto se kaze: lupi covek i ostane ziv.

Bravo!

Cestitam na inicijativi. Lakse je kritikovati nego raditi :)!

Cestitam!

Што се тиче заштите, ово је значајно због тога што овај бекап за разлику од претходних није на Википедијиним серверима. Из идентичних разлога из којих не би било паметно држати све бекапе на једној географској локацији, није паметно држати их све на једној логичкој локацији.

Што се тиче корисности, уколико сте неко ко је класични корисник Википедије онда вам то није од значаја. Ако сте пак неко ко се бави научним радом, врло је могуће да ће ваша анализа бити прескупа да би је вршили на Викимедијиним серверима. Преузимање српске Википедије јесте једноставно, али преузимање свих садржаја.. рецимо да врло није једноставно, тако да је у том случају повољна околност што постоји бекап до кога можете да се прошетате.

E zahvaljujući ovakvim stvarima Beograd treba da dospeva na evropske i svetske mape, a ne zbog splavova...

Ponovo ne razumem kako je moguće, uopšte, da u 2009. godini, u situaciji u kojoj se kao zemlja nalazimo, neko može da ne razume koliko jeste značajno da Beograd, naša prestonica, postaje na ovaj način značajan point na svetskoj karti knowledge managemant-a. Ali dobro, kao što jedan komentar već kaže, lakše kritikovati nego raditi, a Miloš Rančić, Wikimedia i Ebart srećom spadaju u ove što rade, uspešno. Idemo dalje.

Mislim da se duvaju više nego što je normalno. Našao sam da još od 2005 u Amsterdamu bilo 40 servera, a oni u tekstu kažu da su jedina vikipedijina veza u Evropi.
S druge strane celu srpsku vikipediju veoma lako skinete na lokalni komp preko interneta bez potrebe za nekim bakapom. Stvarno ne znam šta će im taj bakup.

Bravo majstore! Ovo se zove sjajna licna inicijativa! Grad Beograd odma da ovoj ljudini dodeli stan (ako ga nema).

Po pitanju upotrebe baze: da, tačno tako. Moći ćete da se javite Web Management timu Ebarta, dođete kod nas sa diskom, i pokupuite celu bazu da radite sa njom šta hoćete. Zanimljiva tema je analiza Wikipedia, ima toliko međunarodnih inicijativa za razvoj semantičkih ontologija, konceptualnu analizu. U tom smislu, vrednost podataka za naučno istraživanje je neprocenjiva. O inicijativama možete više saznati online. Moja procena je da će Wikipedia uskoro postati izuzetno bitan izvor za istraživanja taksonomija, konceptualne organizacije i razvoja konceptualnih shema. Dakle, budućnost na dlanu.

Šta to tačno znači da ćemo moći da imamo pristup toj bazi? Moći ću da dođem sa 7-8TB i pokupim celu bazu kako bih je posle analizirao lokalno? Ili je u pitanju neki ograničeni pristup?

Mislim da se duvaju više nego što je normalno. Našao sam da još od 2005 u Amsterdamu bilo 40 servera, a oni u tekstu kažu da su jedina vikipedijina veza u Evropi.
S druge strane celu srpsku vikipediju veoma lako skinete na lokalni komp preko interneta bez potrebe za nekim bakapom. Stvarno ne znam šta će im taj bakup.

"Sada će svi zainteresovani moći da u Beogradu dođu do velikih količina podataka, koje inače ne bi mogli da skinu sa Interneta zbog nedovoljnih tehničkih mogućnosti"

sto se kaze: lupi covek i ostane ziv.

Bravo!

Šta to tačno znači da ćemo moći da imamo pristup toj bazi? Moći ću da dođem sa 7-8TB i pokupim celu bazu kako bih je posle analizirao lokalno? Ili je u pitanju neki ograničeni pristup?

Cestitam!

Bravo majstore! Ovo se zove sjajna licna inicijativa! Grad Beograd odma da ovoj ljudini dodeli stan (ako ga nema).

Pun spisak servera se može naći na adresi http://wikitech.wikimedia.org/view/Server_roles -- a to je vrlo malo ako se poredi sa sajtovima koji su približne posećenosti.

Serveri, kao i kod svakog velikog projekta na Internetu, uglavnom služe za davanje podataka (web i proxy serveri). U Amsterdamu i Seulu se nalaze proxy serveri, a sav sadržaj se nalazi u Tampi, na Floridi.

Ovo jeste značajno iz dva bitna i jednog sporednog razloga:
* U slučaju bilo kakve havarije, postoji bekap u Evropi. Naravno, najbolje je da se tako nešto nikad ne desi.
* Svako ko želi da analizira terabajte podataka sa Vikipedije može da preuzme podatke. Ti podaci se mogu preuzeti efikasno samo u Tampi (gde su serveri), San Francisku (gde su kancelarije), Bostonu (prvi bekap) i Beogradu (drugi bekap). Nadam se da je to samo privremeno stanje i da će uskoro biti moguće preuzimati te podatke na većem broju mesta u svetu.
* Naravno, važno je za nas same što je to Beograd i što Beograd polako isplivava kao neko koliko-toliko bitno mesto u svetu.

Cestitam na inicijativi. Lakse je kritikovati nego raditi :)!

E zahvaljujući ovakvim stvarima Beograd treba da dospeva na evropske i svetske mape, a ne zbog splavova...

Што се тиче заштите, ово је значајно због тога што овај бекап за разлику од претходних није на Википедијиним серверима. Из идентичних разлога из којих не би било паметно држати све бекапе на једној географској локацији, није паметно држати их све на једној логичкој локацији.

Што се тиче корисности, уколико сте неко ко је класични корисник Википедије онда вам то није од значаја. Ако сте пак неко ко се бави научним радом, врло је могуће да ће ваша анализа бити прескупа да би је вршили на Викимедијиним серверима. Преузимање српске Википедије јесте једноставно, али преузимање свих садржаја.. рецимо да врло није једноставно, тако да је у том случају повољна околност што постоји бекап до кога можете да се прошетате.

Ponovo ne razumem kako je moguće, uopšte, da u 2009. godini, u situaciji u kojoj se kao zemlja nalazimo, neko može da ne razume koliko jeste značajno da Beograd, naša prestonica, postaje na ovaj način značajan point na svetskoj karti knowledge managemant-a. Ali dobro, kao što jedan komentar već kaže, lakše kritikovati nego raditi, a Miloš Rančić, Wikimedia i Ebart srećom spadaju u ove što rade, uspešno. Idemo dalje.

Po pitanju upotrebe baze: da, tačno tako. Moći ćete da se javite Web Management timu Ebarta, dođete kod nas sa diskom, i pokupuite celu bazu da radite sa njom šta hoćete. Zanimljiva tema je analiza Wikipedia, ima toliko međunarodnih inicijativa za razvoj semantičkih ontologija, konceptualnu analizu. U tom smislu, vrednost podataka za naučno istraživanje je neprocenjiva. O inicijativama možete više saznati online. Moja procena je da će Wikipedia uskoro postati izuzetno bitan izvor za istraživanja taksonomija, konceptualne organizacije i razvoja konceptualnih shema. Dakle, budućnost na dlanu.