Nesretan vam 5. kolovoza/avgusta

Vreme: druga polovina jula 2009.
Mesto: jedno ostrvo u Kikladama, Grcka.
Scena: stepenice starog grada kapucinerskih francuskih svestenika iz negde, otprilike, XV veka. Susrecu se dve grupe ljudi. Jednu cine troje Srba ( medju njima sam i ja ), jedan Grk i jedna Nemica. Drugu cine desetak Hrvata, bucnih, veselih mladih ljudi, prosecno ne starijih od dvadesetak godina.
Cinjenice: niko od nas Srba nije ucestvovao u ratu, nemamo rodjake ni prijatelje u Hrvatskoj. U vreme rata svi smo bili studenti beogradskog univerziteta. Grupa Hrvata je isuvise mlada da bi se jasno secala rata, a kamoli u njemu na bilo koji nacin ucestvovala.
Nastavak scene: u trenutku presecanja nasih putanja (a idemo u suprotnim smerovima!!!), mi smo cutali, a mladi Hrvati su prilicno bucni(ah, ta mladost!!!). Jedan od mojih srpskih prijatelja onda kaze:" Oh, cutite, pomislice ljudi da ih razumemo!" (ah, ta srpska potreba da se vecito bude duhovit!).
Trenutak tisine, onda smeh, kratkotrajan i onda glas jednog hrvatskog decaka:" Pa, necemo se tuc zato sto se razumjemo!". Nakon toga nase dve grupe se razilaze u mraku.
Optimisticko tumacenje: nema razloga da se tucemo, bez obzira na sve sto se dogodilo.
Pesimisticko tumacenje: mozda se razumemo, ali to nije nasa krivica. Ako cemo da se tucemo, za to nam ne treba ama bas nikakav razlog.
Pozdrav Borisu.

..razmisljam koliko je genaracija potrebno bez ikakvog klanja da prodje pa da neki jovan i mislav iz buducnosti sednu lepo i trezveno prodju kroz sve ovo sto se desavalo..aha dobro, vi ste krivi za ovo, mi sa ovo, ruka ruci ajmo dalje..

..ili je mozda bolje da nas neki neupuceni okupator napadne u isti dan bez neke najave, da ne stignu jedan komsija da se uroti sa okupatorom kontra ovog drugog..

..jbte, kolko krvi, kostiju, mrznje i nesrece zarad par golih krecnjackih padina, koliko okretanje glave i licemerja zarad glupave ideje da sam eto bas ja sto sam rodjen ovde pametniji i bolji po difoltu od onoga sto je rodjen tamo isti dan kad i ja..

..e da, bravo borise..

Tacno tako.

Odlican tekst, pogadja u metu.
Samo jedna stvar, kada se izjednacava greska i jednih i drugih, tj. precutkivanje onog sto je bilo prije/poslije postoji samo jedna bitna razlika.
A to je da Srbija ipak ne slavi taj period prije koji je bio sraman. Hrvatska nazalost slavi jedan sramni period i trebala bi preci preko toga. Nadam se da ce neko smoci snage, jednom.

I sto se tice toga "sta je bilo prije" morate priznati da je tesko u takvim situacijama. Da li iko kada prica o Srebrenici (sem Srba) makar i pomene teske zlocine Nasera Orica koji su indirektno doveli do toga?

problem je sto srbi nikada nece poriznati krivicu za svoja nedela u krajini jer njihov pogled na te stvari seze malo dalje od 1990-te uceni su pre pa i posle II svetskog rata kako bilo kakvo pominjanje hrvatske drzave za njih znaci ili promena vere ili genocid nad njima. tako su ih ucili a to nazalost nije bilo daleko od istine. na drugu stranu hrvati su na stvaranju svoje drzave radili vekovima i kad im se konacno ukazala prilika padom austrougarske opet su svrstani u deo necega cemu ocigledno nisu pripadali ili nisu zeleli prpadati. tako su im srbi bili dusmani i odatle njihova borba s istima potice. od poslednjeg svedocanstva takvom stanju stvari nije proslo ni pola veka a tenzije su se vratile. pocele su se vijoriti iste one zastave poceli su se cuti isti oni govori, pocele su se pricati iste one price, pocelo se verovati u istu one praznine.
srela se na brvnu dva ovna. zapad ce uvek insistirati na buducnosti a istok se nikada nece okanuti proslosti. zbog toga se valjda sve vrti u krug.

Odlican i vrlo realistican clanak. Nikad do sada nisam procitala ovako objektivno sagledavanje Srpsko - Hrvatskog problema.

Da Borisa ima u udzbenicima i srpskim i hrvatskim, možda bi za današnje klince i budućnost obe zemlje bilo neke šanse. Ovako bojim se bit će glupi kao i roditelji i sve će se ponavljati.

Odavno je poznata izreka 'zavadi pa vladaj', cija je to izreka, kome je u interesu da se mrzimo, ko nas deli, u sta verujemo, na cijim granicama ratujemo, ciji smo zivi stit a krvna smo braca, koji interes je bratstvo rastavio, zasto nas verski dele pa nas huskaju mrznjom, cobane smiluj se, smiri se?!

Bravo Borise (bez ikakvog samo... ali...). Nazalost, cini mi se da malo nas misli i oseca isto o tome...

Treba pricati

Ljudi su ti koji su važni, politika je uvek svadjala narod. Na zalost, politicari ovde nikakvo dobro nisu doneli. Peti avgust je politicka odluka, i kao i svaka u ovim krajevima koji su podlozni promenama, toliko drasticnim, menjace se i ona sama. Ne bi me zacudilo da nakon pedeset godina taj dan vise ne bude postojao. Hvala bogu, vise ne zivimo u vremenu kada informacije nisu bile toliko dostupne. Ako zelimo mir, moramo uciti jedni o drugima, tudjoj istoriji, voleti svoje i postovati tudje, jer Srbi i Hrvati, istorijska je cinjenica, su narodi koji su vazda ziveli u miru, hiljadama godina bez i jednog incidenta, u svojoj prapostojbini, i na ovim prostorima. Iznad svega oslanjati se na zdrave snage, na one koji nisu zatrovani svim glupostima devedestih, na one koji shvataju koliko su im te godine zapravo ukradene, ukradene od onih istih politicara pomenutih napred. za ljude koji su stradali u svom tom ludilu, potrebno je vreme, nazalost, jer mislim da se za sada ni na jednoj strani nije radilo dvojno da se odgovorni adekvatno kazne.
Jako me raduje cinjenica da sam nasao dve predivne grupe na facebooku: http://www.facebook.com/profile.php?id=735052978&ref=profile#/group.php?gid=22105442604&ref=mf

http://www.facebook.com/profile.php?id=735052978&ref=profile#/group.php?gid=114818442031&ref=mf

koje ulivaju nadu da ce biti bolje...

Svako dobro,

pa zar je potreban komentar

Odlican tekst, pogadja u metu.
Samo jedna stvar, kada se izjednacava greska i jednih i drugih, tj. precutkivanje onog sto je bilo prije/poslije postoji samo jedna bitna razlika.
A to je da Srbija ipak ne slavi taj period prije koji je bio sraman. Hrvatska nazalost slavi jedan sramni period i trebala bi preci preko toga. Nadam se da ce neko smoci snage, jednom.

I sto se tice toga "sta je bilo prije" morate priznati da je tesko u takvim situacijama. Da li iko kada prica o Srebrenici (sem Srba) makar i pomene teske zlocine Nasera Orica koji su indirektno doveli do toga?

Odlican i vrlo realistican clanak. Nikad do sada nisam procitala ovako objektivno sagledavanje Srpsko - Hrvatskog problema.

problem je sto srbi nikada nece poriznati krivicu za svoja nedela u krajini jer njihov pogled na te stvari seze malo dalje od 1990-te uceni su pre pa i posle II svetskog rata kako bilo kakvo pominjanje hrvatske drzave za njih znaci ili promena vere ili genocid nad njima. tako su ih ucili a to nazalost nije bilo daleko od istine. na drugu stranu hrvati su na stvaranju svoje drzave radili vekovima i kad im se konacno ukazala prilika padom austrougarske opet su svrstani u deo necega cemu ocigledno nisu pripadali ili nisu zeleli prpadati. tako su im srbi bili dusmani i odatle njihova borba s istima potice. od poslednjeg svedocanstva takvom stanju stvari nije proslo ni pola veka a tenzije su se vratile. pocele su se vijoriti iste one zastave poceli su se cuti isti oni govori, pocele su se pricati iste one price, pocelo se verovati u istu one praznine.
srela se na brvnu dva ovna. zapad ce uvek insistirati na buducnosti a istok se nikada nece okanuti proslosti. zbog toga se valjda sve vrti u krug.

Vreme: druga polovina jula 2009.
Mesto: jedno ostrvo u Kikladama, Grcka.
Scena: stepenice starog grada kapucinerskih francuskih svestenika iz negde, otprilike, XV veka. Susrecu se dve grupe ljudi. Jednu cine troje Srba ( medju njima sam i ja ), jedan Grk i jedna Nemica. Drugu cine desetak Hrvata, bucnih, veselih mladih ljudi, prosecno ne starijih od dvadesetak godina.
Cinjenice: niko od nas Srba nije ucestvovao u ratu, nemamo rodjake ni prijatelje u Hrvatskoj. U vreme rata svi smo bili studenti beogradskog univerziteta. Grupa Hrvata je isuvise mlada da bi se jasno secala rata, a kamoli u njemu na bilo koji nacin ucestvovala.
Nastavak scene: u trenutku presecanja nasih putanja (a idemo u suprotnim smerovima!!!), mi smo cutali, a mladi Hrvati su prilicno bucni(ah, ta mladost!!!). Jedan od mojih srpskih prijatelja onda kaze:" Oh, cutite, pomislice ljudi da ih razumemo!" (ah, ta srpska potreba da se vecito bude duhovit!).
Trenutak tisine, onda smeh, kratkotrajan i onda glas jednog hrvatskog decaka:" Pa, necemo se tuc zato sto se razumjemo!". Nakon toga nase dve grupe se razilaze u mraku.
Optimisticko tumacenje: nema razloga da se tucemo, bez obzira na sve sto se dogodilo.
Pesimisticko tumacenje: mozda se razumemo, ali to nije nasa krivica. Ako cemo da se tucemo, za to nam ne treba ama bas nikakav razlog.
Pozdrav Borisu.

Odavno je poznata izreka 'zavadi pa vladaj', cija je to izreka, kome je u interesu da se mrzimo, ko nas deli, u sta verujemo, na cijim granicama ratujemo, ciji smo zivi stit a krvna smo braca, koji interes je bratstvo rastavio, zasto nas verski dele pa nas huskaju mrznjom, cobane smiluj se, smiri se?!

..razmisljam koliko je genaracija potrebno bez ikakvog klanja da prodje pa da neki jovan i mislav iz buducnosti sednu lepo i trezveno prodju kroz sve ovo sto se desavalo..aha dobro, vi ste krivi za ovo, mi sa ovo, ruka ruci ajmo dalje..

..ili je mozda bolje da nas neki neupuceni okupator napadne u isti dan bez neke najave, da ne stignu jedan komsija da se uroti sa okupatorom kontra ovog drugog..

..jbte, kolko krvi, kostiju, mrznje i nesrece zarad par golih krecnjackih padina, koliko okretanje glave i licemerja zarad glupave ideje da sam eto bas ja sto sam rodjen ovde pametniji i bolji po difoltu od onoga sto je rodjen tamo isti dan kad i ja..

..e da, bravo borise..

Tacno tako.

Da Borisa ima u udzbenicima i srpskim i hrvatskim, možda bi za današnje klince i budućnost obe zemlje bilo neke šanse. Ovako bojim se bit će glupi kao i roditelji i sve će se ponavljati.

Bravo Borise (bez ikakvog samo... ali...). Nazalost, cini mi se da malo nas misli i oseca isto o tome...

Treba pricati

pa zar je potreban komentar

Ljudi su ti koji su važni, politika je uvek svadjala narod. Na zalost, politicari ovde nikakvo dobro nisu doneli. Peti avgust je politicka odluka, i kao i svaka u ovim krajevima koji su podlozni promenama, toliko drasticnim, menjace se i ona sama. Ne bi me zacudilo da nakon pedeset godina taj dan vise ne bude postojao. Hvala bogu, vise ne zivimo u vremenu kada informacije nisu bile toliko dostupne. Ako zelimo mir, moramo uciti jedni o drugima, tudjoj istoriji, voleti svoje i postovati tudje, jer Srbi i Hrvati, istorijska je cinjenica, su narodi koji su vazda ziveli u miru, hiljadama godina bez i jednog incidenta, u svojoj prapostojbini, i na ovim prostorima. Iznad svega oslanjati se na zdrave snage, na one koji nisu zatrovani svim glupostima devedestih, na one koji shvataju koliko su im te godine zapravo ukradene, ukradene od onih istih politicara pomenutih napred. za ljude koji su stradali u svom tom ludilu, potrebno je vreme, nazalost, jer mislim da se za sada ni na jednoj strani nije radilo dvojno da se odgovorni adekvatno kazne.
Jako me raduje cinjenica da sam nasao dve predivne grupe na facebooku: http://www.facebook.com/profile.php?id=735052978&ref=profile#/group.php?gid=22105442604&ref=mf

http://www.facebook.com/profile.php?id=735052978&ref=profile#/group.php?gid=114818442031&ref=mf

koje ulivaju nadu da ce biti bolje...

Svako dobro,