Šta Srbi misle o Amerikancima

Stvarno se čudim što je tako. A zašto bih uopšte imao dobro mišljenje o njima?
Zašto bih uopšte imao dobro mišljenje, za početak, prema onima koji čitav svet vode ka propasti svojom "politikom", svađanjima, mirenjima, ratovima, primirjima...?
A i njih je, verovatno, isto toliko koliko mi njih ne volimo, briga za nas.

Ima jedna odlicna izreka koja bi odlicno mogla da se primeni na nas i nase vekovne prijatelje Pakistance:
Prost covek mrzi ono sto ne razume.

A sta Francuzi misle o Amerikancima bolje da vam i ne govorim, a nisu ih bombardovali...

"treba praviti suštinsku razliku između raspoloženja građana Srbije prema politici SAD, u odnosu na njihovo mišljenje o Americi i Amerikancima"

Svaka dalja rec je suvisna.

SAD su, za normalne ljude, globalni simbol tehnološkog i ekonomskog napretka, lične slobode, konkurentnosti, liberalnog tržišta i fleksibilnosti, pa je savršeno jasno u kakvo "elitno" društvo nas ovakve ankete smeštaju. Komunisti i fašisti možda nisu uspeli da se u potpunosti održe na vlasti u Srbiji (iako preko nezvaničnih kanala još uvek u dobroj meri kontrolišu šta se u ovoj zemlji dešava), ali su uspeli da na duži rok ruiniraju mentalno zdravlje srpskog naroda i da ga indoktriniraju potpuno poremećenim stavovima koji ga guraju među najgore, najproblematičnije i najdestruktivnije nacije na ovom svetu.

Hm... ja sam uvek navijao za indijance a ne za kauboje.

Ujedno su Pakistan i Srbija pri vrhu liste zemalja koje ne bi imale sta da jedu da Amerika ne pumpa pare u njih. No dobro, mozda je americki fudbal blizak nasem mentalitetu, ali su zavist, kompleksi nize vrednosti i samoumisljene velicine daleko blizi istom tom mentalitetu, pa rezultati ankete nisu ni za cudjenje.

mislim da da ti podaci stvaraju pogresnu sliku.tacno je da je raspolozenje prema americi negativno,ali ubjedjen sam, da se misli na drzavu i njeno ponasanje.kad su u pitanju sami drzavljani amerike u pitanju,mislim da je slika sasvim drugacija.
pa uzmite primjer hrvatske,vjerovatno je image te zemlje u srbiji veoma los,ali odnos prema gradjanima hrvatske je sasvim nesto drugo.pa u najgora vremena(90-e)ti ljudi nisu imali problema u srbiji.
usput,za busovo doba ni sami amerikanci nemaju pozitivno misljenje.

Za svakog civilizovanog Srbina Amerika je pojam progresivne misle i ljudskog napredka od sletanje coveka na mesec pa sve do komjutera interneta itd. To sto nasi komunisti nisu hteli da sidju sa vlasti poosle pada berlinskog zida i postali veci Rusi od samih Rusa devedesetih, za to nam nije kriva Amerika vec oni koji su nas uvlacili u konflikt sa njom.

Ja sam rodjen 1946 godine Beogradu i volim Amerikance.Da nije bilo njih moji roditelji i ne samo moji ne bi mogli da prehrane svoje porodice.Jednostavno umrli bi od gladi.Sve sto smo tada jeli i pili bilo je americko.Cak i vakcine koje smo primali bile su americke.Cak smo dobili i polio vakcinu protiv decje paralize odmah posto je stavljena u opticaj u samoj Americi.A to se ne zaboravlja gospodo.

Mislim da je ovde pitanje pogresno formulisano. Srbi ne mrze Amerikance nego americku politiku i nacin sprovodjenja iste, i one koji podrzavaju sve ovo. Zasto bi ja mrzio nekog tamo lika koji posteno radi i u ostalom nema ni pojma gde nalazi Srbija. Mogu da mrzim onoga koji me je bombardovao, ucenjivao, krao itd. ali to nisu radili svi Amerikanci, nego oni koje je americka politika naterala da to rade.

Nije to nikakvo "mišljenje" Srba o Americi jer prosečan Srbin uopšte nema naviku da misli, nego samo preuzima što mu serviraju oni koje priznaje kao "autoritete". Nekad je to bila Partija, a danas je izbor nešto veći: od popova, pa do "Kurira", "Pinka", tzv."nacionalno-svesnih intelektualaca" i tome slično.
Ovo je samo rezultat dugogodišnje indoktrinacije i ispiranja mozga, koje traje neprekidno još od 1945. godine.
Zanemarljivo mali broj onih Srba koji krvnički "mrze Ameriku" bio bi u stanju da navede barem jednu tačnu činjenicu iz američkog života ili sistema vrednosti. U najboljem slučaju će reći da tamo "muče Crnce". Njima je dovoljno da "znaju" da "Amerika ne valja" i da "Ameriku treba mrzeti", a analizarenjem činjenica se ne bave da im se ne bi pregrejao mozgić. Bombardovanje je samo došlo kao potvrda jednom već odavno ustaljenom i vrlo tvrdom antizapadnom stavu koji je generacijama brižljivo formiran i održavan u srpskom društvu. (Na primer, treba samo videti "argumente" onih koji su bili protiv uvođenja železnice u Srbiju. Neverovatno je koliko zvuče "sveže" i "savremeno" u poređenju sa onim što danas vidimo po našim tzv."novinama".)
Amerika se samo vidi kao najzapadniji (i najodvratniji) deo tog "trulog Zapada". Ali sva ta mržnja prema Zapadu (i ljubav prema Rusiji) samo su stečeni uslovni refleksi, a nikako rezultat nekog ličnog razmišljanja i poznavanja činjenica i okolnosti, tako da rezultate ovog istraživanja uopšte ne bih uzimao za ozbiljno. Naročito ne u društvu gde je dve trećine odraslih(?) funkcionalno nepismeno (rezultat više ponovljenih istraživanja) i svu mudrost i životna opredeljenja crpi iz "Kurira" i "Pinka".

...bilo bi edukativno organizovati dvomesecno bombardovanje "legitimnih" ciljeva u 10 nasumce izabranih zemalja i potom uraditi anketu o ljubavi stanovnistva prema agresoru...mislim da ce nas tesko naterati da ih volimo i jos teze ubediti u fenomen "kolateralne stete", jer ispod tih reci leze ubijeni ljudi...
...a afganistanci, prototip americkog interesa..."vekovni prijatelji", "rambo-prijatelji", u zajednickoj borbi protiv omrazenih rusa i onda odjednom "enemy of the state no 1"...
...posto smo sada u fazi "velike ljubavi i razumevanja" sa amerikom, moramo se pripremati na anticlimax...

Srbi u načelu vole Ameriku. Amerika je sveprisutna u srpskim životima. Oni su odrastali uz Ameriku i njenu kulturu. Sećam se da su istraživanja još 80-ih pokazivala da se u ex-YU procentualno najviše u Evropi prikazivalo TV sadržaja iz Amerike. Pored toga, veliki broj Srba živi u Americi, a izgradnji američkog mentaliteta su doprineli Srbi, sa ostalim Centralnoevropljanima (najviše naseljenim u "srednjem zapadu"). Baš taj kolektivni sportski duh nam je zajednički. S druge strane, u glavama Srba je zbrka, jer niko ne može da zaboravi npr. fotografiju nasmejanih balavaca na nosaču aviona kako poziraju ispred tomahavk rakete (koja će uskoro biti lansirana) na kojoj piše "How does it feel to be a Serb now?" Tome dodati sve klaster bombe i mrtve u Nišu i Aleksincu, sve cinične izjave o kolateralnoj šteti, sve do otvorene logističke podrške kriminalcima poput Haradinaja (kojeg je DIA poštedela Haga) i sličnih (poput ubice koji je podmetnuo eksploziv pod autobus Niš Ekspresa). Teško je pomiriti politiku SAD koja je očito jednostrana sa onim što SAD predstavlja u ekonomskom i kulturnom smislu. Smatram da bi sama SAD mnogo bolje prošla kod Srba, a i regionu da se 1999. strpela i čekala promenu režima u Beogradu umesto "milosrdnog anđela". Ali tu smo gde smo. Jedino je sigurno da politika za duže vreme neće biti baš najbolja tema za razgovor - što i nije sporno, jer većinu Amera to ne zanima, a i da zanima, teško da bi znali o čemu se ovde radi. Za njih je svetska politika pokretna traka sa mnogo stavki i "Serbia 1999" se desila davno. Ja, kao Srbin koji 20 godina živi u Americi, nikad nisam krio šta sam i NIKAD nisam imao ni najmanji problem zbog toga. Naprotiv...

Englezi posle preko 60 godina NECE DA CUJU da oproste Nemcima sto su ih bombardovali tokom Drugog Svetskog rata, a od Srba se ocekuje da posle 10 oproste Amerikancima. I ne samo da oproste, vec i da ih vole. Pa da nije malo mnogo?!

Rekoh ja odavno da zivimo u Srbistanu! Greskom smo se nasli u Evropi...

Pa Amerikanci u neku ruku i jesu krivi jer da nije bilo njih mi bi se još uvek bavili sportom koji najviše volimo.A to je ratovanje sa celim svetom i bližom okolinom...

Uzimajuci u obzir cinjenicu koliko Srba zivi danas u Americi, ova statistika bi mogla da sugerise da "majka mrzi svoje dete" a za ovakvu izopacenost svakako je najveci krivac "onaj" iz Pozarevca. Koliko bi se jos danas Srba iselilo u Ameriku da moze, ovde bi pre vazilo pravilo "mrzi je a voli je".
Koliko je ovakva nasa mrznja iracionalna govori i cinjenica da u ovoj statistici nema ni Severne Koreje ni Kube.

Anketa sa ovakvim rezultatima, bez objašnjenja kakva su bila pitanja, ne znači ništa.

O dosadašnjoj američkoj spoljnoj politici nemam dobro mišljenje, medjutim, ako je reč o gradjanima USA to je sasvim druga priča. Nikola Tesla nikada ne bi razvio svoju genijalnost da nije postao američki gradjanin! To mislim o Amerikancima...

Kao i većina namenskih istraživanja i ovo ima svoj cilj. Skoro uvek su ti ciljevi političkog karaktera, a to mogu biti odredjeni pritisci na zvaničnu politiku ili javno menenje jedne ili druge države, ili čak i razlog za neke značajnije zaokrete u medusobnim odnosima. Intenzitet rezultata uvek zavisi od metodologije utvrdjivanja javnog raspoloženja, ali osnova za nepovoljno mišljenje realno postoji. Još su sveža sećanja na demonstracije i batinanja gradjana devedesetih, kada je naš vrhovni vodja dobijao podrške u obliku epiteta faktora mira i stabilnosti na Balkanu, da bi sve prešlo u kampanju o kolektivnoj krivici. O bombardovanju, i ciljevima tog bombardovanja da i ne govorimo. A i danas su neki nepopularni i prebogati tajkuni, za koje se vezuje porast siromaštva gradjana, u uskim vezama sa američkim kompanijama i kapitalom, što samo uvećava utisak politički nezrelih gradjana da i druge naše nevolje mogu biti u vezi sa SAD. Ako je samo takav utisak, njega nije teško promeniti, ali ako utisak ima svoju osnovu, onda se mišljenje neće promeniti na bolje.

Potpuno je jasno da koliko Srbi "slabo cene" (eufemizam) politiku vlade SAD, toliko i više, samo u suprotnom smislu cene kontakte i odnose sa običnim ljudima iz te iste zemlje. No, odgovornost za ovu devijaciju je u mnogo većoj meri na strani tih običnih ljudi iz Amerike, jer su dozvolili svojim nečinjenjem da im se vlada ponaša gotovo potpuno nekontrolisano u međunarodnim odnosima (i ne samo tu). Drugim rečima, "prodali su veru za večeru". I naravno, neće Srbi biti ti koji će ovaj negativni stav uspešno upotrebiti za svrgavanje svetske američke imperije - to će uraditi neko drugi. Srbi su više neka vrsta lakmus papira u ovakvim geopolitičkim dimenzijama.

Misljenje bi se verovatno popravilo kada bi ljudi mogli da tamo otputuju i upoznaju se s ljudima i kulturom. Ja sam bio prosle godine i odusevio sam se, dopada mi se kako se ponasaju prema ljudima, koliko su otvoreni, gostoljubivi i zele od svakog da nauce.

Hmmmm, meni se nikad u proteklih 30 godina u Srbiji nije desilo da me neko anketira za bilo sta, tako i sada. Ima nas dosta koji se ne slazemo sa tim glupostima. Meni je Amerika bitna, njena kultura je uticala na moj zivot, kao i na mnoge. Pomogla mi je da izadjem iz kulturoloskog ogranicenja zemlje u kojoj zivim, iz nje je dosla misao da imam prava da dovodim u pitanje svaki autoritet. A da ne pricam o proizvodnom delu te kulture, koji je u sastavu zivota svih nas. A mrznja bi se mogla uporediti sa pokretom otpora u Zitije Brajanovo, Monty Paytona, "Sta su rimljani ikada uradili za nas osim, kanalizacije, vina, puteva i obrazovanja? Nista".
Verovatno bi voleli Ameriku, da je pustila da lepo ocistimo celo Kosovo, poubijamo sve ljude drugog identiteta. Ali, sad kad posmatramo situaciju u Severnoj Koreji, bojimo se i nadamo se da ce Amerika reagovati. Uvek je postojala imperija ili najmocnija drzava koja prenese svoje vrednosti na ostatak sveta, promene ce se dogoditi ali mozda i nece. Ako vam se ne dopada, odbacite tu kulturu iz svog zivota ali nemojte mrzeti, zasto? Pa zato sto je jadno mrzeti drugu kulturu a dodatno je glupo mrzeti kulturu koja prozima ceo svet. I manite se tvrdnje da Amerika nema kulturu, ima! Amerika je izgradila svoju kulturu odnosno njeni gradjani. Inace poredjenje sa Pakistanom mi je posebno tesko palo, ja ne zelim takvu Srbiju, nisam sam i imam na to prava. Upoznao sam dosta Amerikanaca u Evropi i hteli vi to ili ne, vise su nam slicni od vecine Evropskih naroda u smislu kulture zivota (ne mislim na opstu kulturu, tu smo i iza Pakistana).

O američkom društvu - mnogo toga dobrog i mnogo toga lošeg. O američkoj državi - skoro sve najgore. O prosečnim Amerikancima, skoro sve najbolje.

To sto mi mrzimo sve i svakoga, a posebno Amerikance, nista dobro ne moze da nam donese. Ja jednako mrzim barabe i iz Amerike i iz mog grada u sred Srbije. Mislim da su oni koji sve zivo mrze, najcesce bez pravog odgovora na pitanje "zasto?", sami u problemu i ako im je tako lepo nek im bude. Ja cu i dalje mrzeti samo bagru, i svetsku i nasu.

Postoje dva razloga (kako čujem iz svog okruženja) zašto ljudi mrze Ameriku: prvo, zato što nas je Amerika bombardovala, što bi trebalo da znači da narod ovde ne voli bombe. Taj stav bio bi OK da Srbija tokom 90-tih nije sravnila par gradova sa zemljom u ratovima u "kojima nije učestvovala", a danas tu politiku podržava priličan broj naših sugrađana. Drugi razlog, zato što im je Amerika "otela teritoriju" (tj. Kosovo) – i to je OK, samo šta beše ono Srbija radila u Hrvatskoj i Bosni? Biće da se ovde radi o pukoj zavisti, tj. što oni da mogu, a mi ne ... pa barem u lokalu.

Večito smo u najboljem društvu!

Razlika izmedju nas i nekih drugih nacija, koje isto nemaju pozitivno misljenje o politici USA, je u tome sto cemo mi javno to da kazemo, dok ce se vecina stanovnika EU odluciti za misljenje da je cutanje zlato.Dugo sam zivela u zemljama EU i naucila sam da nikada necete cuti direktno misljenje o necemu, sto smatram jako dobrim, jer postuje razlicitost i da je nesto drugacije. Srbima, cast izuzecima, predstoji dug put da to nauce i da se okanu vise stereotipa " sto na um, to na drum".

Kad pokupe djubre koje su posejali u Srbiji i koje ce se "poluraspadati" sledecih 10 000 godina, uticuci za to vreme na gene biljaka, zivotinja i ljudi koji zive ovde, moci cu da pocnem da menjam misljenje o njima.

Ajde da vidimo koliko amerikanaca uopšte zna gde je Srbija, a ipak su "branili svoje interese" po nama (i malo šire) uzduž i popreko.
Prosečnog amera ne interesuje preterano politika, eventualno unutrašnja. Svoje mišljenje o spoljnoj politici formiraju prema CNN. S obzirom ko im formira mišljenje dobro smo prošli.
Mislim da ih uopšte ne ineresuje šta misle Srbi o njima.

Ta ista Amerika je 1944. godine bombardovala pola Srbije ukljucujuci i Beograd i pri tom nije imala za cilj ni jedan objekat koji je koristila Nemacka okupatorska vojska. Unistavali su infrastrukturu, komunalne objekte, stambene zgrade, bolnice, skole, itd. Istovremeno van teritorije Srbije u bivsoj Jugoslaviji nije pao cak ni opusak cigarete americkog pilota. Ta ista Amerika je 55 godina kasnije znatno intenzivnije bombardovala iste ciljeve po Srbiji. Nisu bili mnogo izbirljivi, sve jedno im je bilo da li bombarduju za Uskrs, seosku ili gradsku slavu, vasar, pijacni dan, nocu, danju, po kisi ili suncu. Najvaznije im je bilo da nas ubijaju. Ta ista Amerika finansirana za ovu namenu od strane tamosnje Albanske mafije prva je priznala takozvaku drzavu Kosovo. Ta ista Amerika je u proteklih 20 godina finansirala i naoruzavala svakoga ko je bio u konfliktu sa nasim narodom. I, da li treba dalje nabrajati?

Gospodo dvije stvari.Prvo Amerika je svoju snagu i moc izgradila na slobodi govora i izrazavanja. Bombardovanjem zgrade RTS bombardovala je svoje vrjednosti i toga se zgrazava svaki srpski gradjanin koji iti malo misli, a ko potcjenjuje srpskog gradjanina je blago reci neuk, to vam ja kazem kao Hrvat. Drugo najveci umovi u matematici i programerstvu su Pakistanci, to najbolje znaju oni koji zive u Americi i rade kao IT.

Neka ljudi iz "Galupa" prosetaju ulicom Kneza Milosa, grobljima u Aleksincu, Surdulici, Varvarinu, Uzicu, Nisu, neka se raspitaju koliko je ljudi u proteklih 10 godina pomrlo od raka prouzrokovanim obogacenim uranijumom i raznoranzim otrovima bacenim iz njihovih aviona, neka se raspitaju koliko ima proteranih i onih koji ni nakon svih ovih godina ne znaju gde im pocivaju najblizi i bice im jasno zasto ih preziremo mogo vise nego sto govore rezultati njihove ankete.

Trebali su napraviti anketu ne da li vole Ameriku već da li je se plaše.

Jer verovatno su čitali Makijavelovog Princa u Beloj kući:
"kako ljubav i strah teško mogu ići zajedno, ako moramo birati između njih, daleko je sigurnije da te se plaše nego da te vole"

Mala zemlja poput Srbije sebi ne može da dozvoli luksuz da bude promoter mržnje prema SAD! Pakistanci sebi taj luksuz mogu da dozvole. Pitanje koje se nameće je ovo kako je moguće da je Srbija koja je sa SAD bila saveznica u 2 svetska rata došla u poziciju da je SAD 1999 god bombarduje? Zašto Srbija nije poput svih drugih zemalja Varšavskog pakta i svih republika YU 1989g htela da uđe u EU i NATO? Zvog veleizdajničke politike Slobe, Voje i & koji su Srbiju umesti u EU uveli u „rusku guberniju“. Sramota me je što živim u zemlji u kojoj su za Srpske bezbedonosne službe „geostrateški interesi Rusije“ VAŽNIJI od interesa Srbije. Te nelustrirane službe evo već 20 godina dozvoljavaju u Srbiji samo takvu politiku, takvu kulturu, takve medije koji će Srbiju održavati u Ruskom dvorištu! Za te službe mi svi ostali koji želimo da Srbija bude deo evro-atlanskih integracija smo veleizdajnici. Zbog takve politike već preko 3 milona Srba zivi na zapadu a sama Srbija je u fazi IZUMIRANJA.

Zašto ja mrzim Ameriku?
E pa baš zbog ovakvih likova koji pričaju okolo kako mentalitetu Srba odgovara američki fudbal.
Lično smatram da više odgovara ragbi, i to 15...

Šalim se, naravno. Koliko je iz ove vest moglo da se razume reč je o političkoj percepciji SAD. Podsetio bih da su razmimoilaženja počela dolaskom Slobodana Miloševića na vlast, a posle bombardovanja, čak i ogorčeni protivnici SM su počeli da zaziru od "zvezdi i pruga". Ukoliko bi došlo do ponovne saradnje Srbije i SAD (što je vrlo moguće) taj stav bi se promenio.
Potrebno je uraditi istraživanje socijalne percepcije, što bi pokazalo da velika većina Srba nema ništa protiv Amera, i države im. Naravno da bi tu postojao određen mali broj zagriženih, što svakako ima veze sa desničarskom i levičarskom indoktrinacijom.

Vise od 90% Serba sad da bi mogli bi isli u SAD,da zive i rade tamo,mi ne volimo Amerikance, a ne i njihove dolare.

Samo da znate: SAD nikada nisu napale neku demokratsku državu, oni su napali sve same diktatore i njihove režime.
Ako neko može da me rezuveri u ovome (nemoguče)ja mu skidam kapu.

Licno imam skoro pa emocionalni odnos obozavatelja prema americkoj Deklaraciji nezavisnosti, Ustavu i njegovih prvih 10 amandmana (Povelja prava), Getisburshkom obracanju...
I naravno da, kao takav, jedva imam poshtovanja prema dostignucima americhkih predsednika od Teodora Ruzvelta naovamo, a od Trumana naovamo da ne govorimo. Chast izuzetnim chinovima: na primer, F.D. Ruzveltov (i Kejnzov) "Nju Dil", F.D.R-ov sistem zdravstvene zashtite, Kenedijev pokushaj reforme monetarnog sistema... i, naravno, pre svega, Ajzenhaeurov oproshtajni govor.
Zashto Ameriku danas ne vole diljem planete? Za to ne moraju da placaju Galupu da im otkrije rupu na saksiji, mogu da besplatno odslusaju onoliko Gora Vidala na YouTube-u i da iz drzavnih biblioteka besplatno pozajme njegove istorijske romane i knjige eseja iz poslednjih pola veka... No, verovatno se plashe da ce bezbednosne sluzbe uzeti od bibliotekarke spisak knjiga, i to, naravno, bez sudskog naloga, pa da ce ih, na osnovu pozajmljenih knjiga Gora Vidala, odmah "logicno" "prepoznati" kao potencijalne saradnike sa teroristickom organizacijom "Baza Podataka", i sve to u skladu sa Patriotskim zakonom i sa Zakonom o bezbednosti Domovine. Ne smejte se. Zaista se tako zovu. I zaista su zakoni. Dva akta koja su derogirala kljucne elemente akata koje sam pomenuo na pocetku ovog komentara i dva krunska dokaza da neokonzervativci nisu za smejanje, vec za suprotnost istom. Jer, u njihovom detinjastom crno-belom svetu, jedina mogucnost su apsolutni izolacionizam i apsolutni intervencionizam, apsolutna anarhija i apsolutni totalitarizam... Nijanse sivog ne postoje. Neka Bog cuva Ameriku, ako nema ko drugi.

Ima jedna odlicna izreka koja bi odlicno mogla da se primeni na nas i nase vekovne prijatelje Pakistance:
Prost covek mrzi ono sto ne razume.

SAD su, za normalne ljude, globalni simbol tehnološkog i ekonomskog napretka, lične slobode, konkurentnosti, liberalnog tržišta i fleksibilnosti, pa je savršeno jasno u kakvo "elitno" društvo nas ovakve ankete smeštaju. Komunisti i fašisti možda nisu uspeli da se u potpunosti održe na vlasti u Srbiji (iako preko nezvaničnih kanala još uvek u dobroj meri kontrolišu šta se u ovoj zemlji dešava), ali su uspeli da na duži rok ruiniraju mentalno zdravlje srpskog naroda i da ga indoktriniraju potpuno poremećenim stavovima koji ga guraju među najgore, najproblematičnije i najdestruktivnije nacije na ovom svetu.

Ujedno su Pakistan i Srbija pri vrhu liste zemalja koje ne bi imale sta da jedu da Amerika ne pumpa pare u njih. No dobro, mozda je americki fudbal blizak nasem mentalitetu, ali su zavist, kompleksi nize vrednosti i samoumisljene velicine daleko blizi istom tom mentalitetu, pa rezultati ankete nisu ni za cudjenje.

Stvarno se čudim što je tako. A zašto bih uopšte imao dobro mišljenje o njima?
Zašto bih uopšte imao dobro mišljenje, za početak, prema onima koji čitav svet vode ka propasti svojom "politikom", svađanjima, mirenjima, ratovima, primirjima...?
A i njih je, verovatno, isto toliko koliko mi njih ne volimo, briga za nas.

Za svakog civilizovanog Srbina Amerika je pojam progresivne misle i ljudskog napredka od sletanje coveka na mesec pa sve do komjutera interneta itd. To sto nasi komunisti nisu hteli da sidju sa vlasti poosle pada berlinskog zida i postali veci Rusi od samih Rusa devedesetih, za to nam nije kriva Amerika vec oni koji su nas uvlacili u konflikt sa njom.

Rekoh ja odavno da zivimo u Srbistanu! Greskom smo se nasli u Evropi...

Nije to nikakvo "mišljenje" Srba o Americi jer prosečan Srbin uopšte nema naviku da misli, nego samo preuzima što mu serviraju oni koje priznaje kao "autoritete". Nekad je to bila Partija, a danas je izbor nešto veći: od popova, pa do "Kurira", "Pinka", tzv."nacionalno-svesnih intelektualaca" i tome slično.
Ovo je samo rezultat dugogodišnje indoktrinacije i ispiranja mozga, koje traje neprekidno još od 1945. godine.
Zanemarljivo mali broj onih Srba koji krvnički "mrze Ameriku" bio bi u stanju da navede barem jednu tačnu činjenicu iz američkog života ili sistema vrednosti. U najboljem slučaju će reći da tamo "muče Crnce". Njima je dovoljno da "znaju" da "Amerika ne valja" i da "Ameriku treba mrzeti", a analizarenjem činjenica se ne bave da im se ne bi pregrejao mozgić. Bombardovanje je samo došlo kao potvrda jednom već odavno ustaljenom i vrlo tvrdom antizapadnom stavu koji je generacijama brižljivo formiran i održavan u srpskom društvu. (Na primer, treba samo videti "argumente" onih koji su bili protiv uvođenja železnice u Srbiju. Neverovatno je koliko zvuče "sveže" i "savremeno" u poređenju sa onim što danas vidimo po našim tzv."novinama".)
Amerika se samo vidi kao najzapadniji (i najodvratniji) deo tog "trulog Zapada". Ali sva ta mržnja prema Zapadu (i ljubav prema Rusiji) samo su stečeni uslovni refleksi, a nikako rezultat nekog ličnog razmišljanja i poznavanja činjenica i okolnosti, tako da rezultate ovog istraživanja uopšte ne bih uzimao za ozbiljno. Naročito ne u društvu gde je dve trećine odraslih(?) funkcionalno nepismeno (rezultat više ponovljenih istraživanja) i svu mudrost i životna opredeljenja crpi iz "Kurira" i "Pinka".

Pa Amerikanci u neku ruku i jesu krivi jer da nije bilo njih mi bi se još uvek bavili sportom koji najviše volimo.A to je ratovanje sa celim svetom i bližom okolinom...

A sta Francuzi misle o Amerikancima bolje da vam i ne govorim, a nisu ih bombardovali...

Postoje dva razloga (kako čujem iz svog okruženja) zašto ljudi mrze Ameriku: prvo, zato što nas je Amerika bombardovala, što bi trebalo da znači da narod ovde ne voli bombe. Taj stav bio bi OK da Srbija tokom 90-tih nije sravnila par gradova sa zemljom u ratovima u "kojima nije učestvovala", a danas tu politiku podržava priličan broj naših sugrađana. Drugi razlog, zato što im je Amerika "otela teritoriju" (tj. Kosovo) – i to je OK, samo šta beše ono Srbija radila u Hrvatskoj i Bosni? Biće da se ovde radi o pukoj zavisti, tj. što oni da mogu, a mi ne ... pa barem u lokalu.

Ja sam rodjen 1946 godine Beogradu i volim Amerikance.Da nije bilo njih moji roditelji i ne samo moji ne bi mogli da prehrane svoje porodice.Jednostavno umrli bi od gladi.Sve sto smo tada jeli i pili bilo je americko.Cak i vakcine koje smo primali bile su americke.Cak smo dobili i polio vakcinu protiv decje paralize odmah posto je stavljena u opticaj u samoj Americi.A to se ne zaboravlja gospodo.

Uzimajuci u obzir cinjenicu koliko Srba zivi danas u Americi, ova statistika bi mogla da sugerise da "majka mrzi svoje dete" a za ovakvu izopacenost svakako je najveci krivac "onaj" iz Pozarevca. Koliko bi se jos danas Srba iselilo u Ameriku da moze, ovde bi pre vazilo pravilo "mrzi je a voli je".
Koliko je ovakva nasa mrznja iracionalna govori i cinjenica da u ovoj statistici nema ni Severne Koreje ni Kube.

Hmmmm, meni se nikad u proteklih 30 godina u Srbiji nije desilo da me neko anketira za bilo sta, tako i sada. Ima nas dosta koji se ne slazemo sa tim glupostima. Meni je Amerika bitna, njena kultura je uticala na moj zivot, kao i na mnoge. Pomogla mi je da izadjem iz kulturoloskog ogranicenja zemlje u kojoj zivim, iz nje je dosla misao da imam prava da dovodim u pitanje svaki autoritet. A da ne pricam o proizvodnom delu te kulture, koji je u sastavu zivota svih nas. A mrznja bi se mogla uporediti sa pokretom otpora u Zitije Brajanovo, Monty Paytona, "Sta su rimljani ikada uradili za nas osim, kanalizacije, vina, puteva i obrazovanja? Nista".
Verovatno bi voleli Ameriku, da je pustila da lepo ocistimo celo Kosovo, poubijamo sve ljude drugog identiteta. Ali, sad kad posmatramo situaciju u Severnoj Koreji, bojimo se i nadamo se da ce Amerika reagovati. Uvek je postojala imperija ili najmocnija drzava koja prenese svoje vrednosti na ostatak sveta, promene ce se dogoditi ali mozda i nece. Ako vam se ne dopada, odbacite tu kulturu iz svog zivota ali nemojte mrzeti, zasto? Pa zato sto je jadno mrzeti drugu kulturu a dodatno je glupo mrzeti kulturu koja prozima ceo svet. I manite se tvrdnje da Amerika nema kulturu, ima! Amerika je izgradila svoju kulturu odnosno njeni gradjani. Inace poredjenje sa Pakistanom mi je posebno tesko palo, ja ne zelim takvu Srbiju, nisam sam i imam na to prava. Upoznao sam dosta Amerikanaca u Evropi i hteli vi to ili ne, vise su nam slicni od vecine Evropskih naroda u smislu kulture zivota (ne mislim na opstu kulturu, tu smo i iza Pakistana).

Englezi posle preko 60 godina NECE DA CUJU da oproste Nemcima sto su ih bombardovali tokom Drugog Svetskog rata, a od Srba se ocekuje da posle 10 oproste Amerikancima. I ne samo da oproste, vec i da ih vole. Pa da nije malo mnogo?!

Misljenje bi se verovatno popravilo kada bi ljudi mogli da tamo otputuju i upoznaju se s ljudima i kulturom. Ja sam bio prosle godine i odusevio sam se, dopada mi se kako se ponasaju prema ljudima, koliko su otvoreni, gostoljubivi i zele od svakog da nauce.

To sto mi mrzimo sve i svakoga, a posebno Amerikance, nista dobro ne moze da nam donese. Ja jednako mrzim barabe i iz Amerike i iz mog grada u sred Srbije. Mislim da su oni koji sve zivo mrze, najcesce bez pravog odgovora na pitanje "zasto?", sami u problemu i ako im je tako lepo nek im bude. Ja cu i dalje mrzeti samo bagru, i svetsku i nasu.

Večito smo u najboljem društvu!

Vise od 90% Serba sad da bi mogli bi isli u SAD,da zive i rade tamo,mi ne volimo Amerikance, a ne i njihove dolare.

Trebali su napraviti anketu ne da li vole Ameriku već da li je se plaše.

Jer verovatno su čitali Makijavelovog Princa u Beloj kući:
"kako ljubav i strah teško mogu ići zajedno, ako moramo birati između njih, daleko je sigurnije da te se plaše nego da te vole"

...bilo bi edukativno organizovati dvomesecno bombardovanje "legitimnih" ciljeva u 10 nasumce izabranih zemalja i potom uraditi anketu o ljubavi stanovnistva prema agresoru...mislim da ce nas tesko naterati da ih volimo i jos teze ubediti u fenomen "kolateralne stete", jer ispod tih reci leze ubijeni ljudi...
...a afganistanci, prototip americkog interesa..."vekovni prijatelji", "rambo-prijatelji", u zajednickoj borbi protiv omrazenih rusa i onda odjednom "enemy of the state no 1"...
...posto smo sada u fazi "velike ljubavi i razumevanja" sa amerikom, moramo se pripremati na anticlimax...

Ta ista Amerika je 1944. godine bombardovala pola Srbije ukljucujuci i Beograd i pri tom nije imala za cilj ni jedan objekat koji je koristila Nemacka okupatorska vojska. Unistavali su infrastrukturu, komunalne objekte, stambene zgrade, bolnice, skole, itd. Istovremeno van teritorije Srbije u bivsoj Jugoslaviji nije pao cak ni opusak cigarete americkog pilota. Ta ista Amerika je 55 godina kasnije znatno intenzivnije bombardovala iste ciljeve po Srbiji. Nisu bili mnogo izbirljivi, sve jedno im je bilo da li bombarduju za Uskrs, seosku ili gradsku slavu, vasar, pijacni dan, nocu, danju, po kisi ili suncu. Najvaznije im je bilo da nas ubijaju. Ta ista Amerika finansirana za ovu namenu od strane tamosnje Albanske mafije prva je priznala takozvaku drzavu Kosovo. Ta ista Amerika je u proteklih 20 godina finansirala i naoruzavala svakoga ko je bio u konfliktu sa nasim narodom. I, da li treba dalje nabrajati?

Potpuno je jasno da koliko Srbi "slabo cene" (eufemizam) politiku vlade SAD, toliko i više, samo u suprotnom smislu cene kontakte i odnose sa običnim ljudima iz te iste zemlje. No, odgovornost za ovu devijaciju je u mnogo većoj meri na strani tih običnih ljudi iz Amerike, jer su dozvolili svojim nečinjenjem da im se vlada ponaša gotovo potpuno nekontrolisano u međunarodnim odnosima (i ne samo tu). Drugim rečima, "prodali su veru za večeru". I naravno, neće Srbi biti ti koji će ovaj negativni stav uspešno upotrebiti za svrgavanje svetske američke imperije - to će uraditi neko drugi. Srbi su više neka vrsta lakmus papira u ovakvim geopolitičkim dimenzijama.

Kad pokupe djubre koje su posejali u Srbiji i koje ce se "poluraspadati" sledecih 10 000 godina, uticuci za to vreme na gene biljaka, zivotinja i ljudi koji zive ovde, moci cu da pocnem da menjam misljenje o njima.

Mala zemlja poput Srbije sebi ne može da dozvoli luksuz da bude promoter mržnje prema SAD! Pakistanci sebi taj luksuz mogu da dozvole. Pitanje koje se nameće je ovo kako je moguće da je Srbija koja je sa SAD bila saveznica u 2 svetska rata došla u poziciju da je SAD 1999 god bombarduje? Zašto Srbija nije poput svih drugih zemalja Varšavskog pakta i svih republika YU 1989g htela da uđe u EU i NATO? Zvog veleizdajničke politike Slobe, Voje i & koji su Srbiju umesti u EU uveli u „rusku guberniju“. Sramota me je što živim u zemlji u kojoj su za Srpske bezbedonosne službe „geostrateški interesi Rusije“ VAŽNIJI od interesa Srbije. Te nelustrirane službe evo već 20 godina dozvoljavaju u Srbiji samo takvu politiku, takvu kulturu, takve medije koji će Srbiju održavati u Ruskom dvorištu! Za te službe mi svi ostali koji želimo da Srbija bude deo evro-atlanskih integracija smo veleizdajnici. Zbog takve politike već preko 3 milona Srba zivi na zapadu a sama Srbija je u fazi IZUMIRANJA.

Samo da znate: SAD nikada nisu napale neku demokratsku državu, oni su napali sve same diktatore i njihove režime.
Ako neko može da me rezuveri u ovome (nemoguče)ja mu skidam kapu.

Hm... ja sam uvek navijao za indijance a ne za kauboje.

Mislim da je ovde pitanje pogresno formulisano. Srbi ne mrze Amerikance nego americku politiku i nacin sprovodjenja iste, i one koji podrzavaju sve ovo. Zasto bi ja mrzio nekog tamo lika koji posteno radi i u ostalom nema ni pojma gde nalazi Srbija. Mogu da mrzim onoga koji me je bombardovao, ucenjivao, krao itd. ali to nisu radili svi Amerikanci, nego oni koje je americka politika naterala da to rade.

mislim da da ti podaci stvaraju pogresnu sliku.tacno je da je raspolozenje prema americi negativno,ali ubjedjen sam, da se misli na drzavu i njeno ponasanje.kad su u pitanju sami drzavljani amerike u pitanju,mislim da je slika sasvim drugacija.
pa uzmite primjer hrvatske,vjerovatno je image te zemlje u srbiji veoma los,ali odnos prema gradjanima hrvatske je sasvim nesto drugo.pa u najgora vremena(90-e)ti ljudi nisu imali problema u srbiji.
usput,za busovo doba ni sami amerikanci nemaju pozitivno misljenje.

Razlika izmedju nas i nekih drugih nacija, koje isto nemaju pozitivno misljenje o politici USA, je u tome sto cemo mi javno to da kazemo, dok ce se vecina stanovnika EU odluciti za misljenje da je cutanje zlato.Dugo sam zivela u zemljama EU i naucila sam da nikada necete cuti direktno misljenje o necemu, sto smatram jako dobrim, jer postuje razlicitost i da je nesto drugacije. Srbima, cast izuzecima, predstoji dug put da to nauce i da se okanu vise stereotipa " sto na um, to na drum".

Anketa sa ovakvim rezultatima, bez objašnjenja kakva su bila pitanja, ne znači ništa.

O dosadašnjoj američkoj spoljnoj politici nemam dobro mišljenje, medjutim, ako je reč o gradjanima USA to je sasvim druga priča. Nikola Tesla nikada ne bi razvio svoju genijalnost da nije postao američki gradjanin! To mislim o Amerikancima...

"treba praviti suštinsku razliku između raspoloženja građana Srbije prema politici SAD, u odnosu na njihovo mišljenje o Americi i Amerikancima"

Svaka dalja rec je suvisna.

Srbi u načelu vole Ameriku. Amerika je sveprisutna u srpskim životima. Oni su odrastali uz Ameriku i njenu kulturu. Sećam se da su istraživanja još 80-ih pokazivala da se u ex-YU procentualno najviše u Evropi prikazivalo TV sadržaja iz Amerike. Pored toga, veliki broj Srba živi u Americi, a izgradnji američkog mentaliteta su doprineli Srbi, sa ostalim Centralnoevropljanima (najviše naseljenim u "srednjem zapadu"). Baš taj kolektivni sportski duh nam je zajednički. S druge strane, u glavama Srba je zbrka, jer niko ne može da zaboravi npr. fotografiju nasmejanih balavaca na nosaču aviona kako poziraju ispred tomahavk rakete (koja će uskoro biti lansirana) na kojoj piše "How does it feel to be a Serb now?" Tome dodati sve klaster bombe i mrtve u Nišu i Aleksincu, sve cinične izjave o kolateralnoj šteti, sve do otvorene logističke podrške kriminalcima poput Haradinaja (kojeg je DIA poštedela Haga) i sličnih (poput ubice koji je podmetnuo eksploziv pod autobus Niš Ekspresa). Teško je pomiriti politiku SAD koja je očito jednostrana sa onim što SAD predstavlja u ekonomskom i kulturnom smislu. Smatram da bi sama SAD mnogo bolje prošla kod Srba, a i regionu da se 1999. strpela i čekala promenu režima u Beogradu umesto "milosrdnog anđela". Ali tu smo gde smo. Jedino je sigurno da politika za duže vreme neće biti baš najbolja tema za razgovor - što i nije sporno, jer većinu Amera to ne zanima, a i da zanima, teško da bi znali o čemu se ovde radi. Za njih je svetska politika pokretna traka sa mnogo stavki i "Serbia 1999" se desila davno. Ja, kao Srbin koji 20 godina živi u Americi, nikad nisam krio šta sam i NIKAD nisam imao ni najmanji problem zbog toga. Naprotiv...

Neka ljudi iz "Galupa" prosetaju ulicom Kneza Milosa, grobljima u Aleksincu, Surdulici, Varvarinu, Uzicu, Nisu, neka se raspitaju koliko je ljudi u proteklih 10 godina pomrlo od raka prouzrokovanim obogacenim uranijumom i raznoranzim otrovima bacenim iz njihovih aviona, neka se raspitaju koliko ima proteranih i onih koji ni nakon svih ovih godina ne znaju gde im pocivaju najblizi i bice im jasno zasto ih preziremo mogo vise nego sto govore rezultati njihove ankete.

Gospodo dvije stvari.Prvo Amerika je svoju snagu i moc izgradila na slobodi govora i izrazavanja. Bombardovanjem zgrade RTS bombardovala je svoje vrjednosti i toga se zgrazava svaki srpski gradjanin koji iti malo misli, a ko potcjenjuje srpskog gradjanina je blago reci neuk, to vam ja kazem kao Hrvat. Drugo najveci umovi u matematici i programerstvu su Pakistanci, to najbolje znaju oni koji zive u Americi i rade kao IT.

O američkom društvu - mnogo toga dobrog i mnogo toga lošeg. O američkoj državi - skoro sve najgore. O prosečnim Amerikancima, skoro sve najbolje.

Zašto ja mrzim Ameriku?
E pa baš zbog ovakvih likova koji pričaju okolo kako mentalitetu Srba odgovara američki fudbal.
Lično smatram da više odgovara ragbi, i to 15...

Šalim se, naravno. Koliko je iz ove vest moglo da se razume reč je o političkoj percepciji SAD. Podsetio bih da su razmimoilaženja počela dolaskom Slobodana Miloševića na vlast, a posle bombardovanja, čak i ogorčeni protivnici SM su počeli da zaziru od "zvezdi i pruga". Ukoliko bi došlo do ponovne saradnje Srbije i SAD (što je vrlo moguće) taj stav bi se promenio.
Potrebno je uraditi istraživanje socijalne percepcije, što bi pokazalo da velika većina Srba nema ništa protiv Amera, i države im. Naravno da bi tu postojao određen mali broj zagriženih, što svakako ima veze sa desničarskom i levičarskom indoktrinacijom.

Kao i većina namenskih istraživanja i ovo ima svoj cilj. Skoro uvek su ti ciljevi političkog karaktera, a to mogu biti odredjeni pritisci na zvaničnu politiku ili javno menenje jedne ili druge države, ili čak i razlog za neke značajnije zaokrete u medusobnim odnosima. Intenzitet rezultata uvek zavisi od metodologije utvrdjivanja javnog raspoloženja, ali osnova za nepovoljno mišljenje realno postoji. Još su sveža sećanja na demonstracije i batinanja gradjana devedesetih, kada je naš vrhovni vodja dobijao podrške u obliku epiteta faktora mira i stabilnosti na Balkanu, da bi sve prešlo u kampanju o kolektivnoj krivici. O bombardovanju, i ciljevima tog bombardovanja da i ne govorimo. A i danas su neki nepopularni i prebogati tajkuni, za koje se vezuje porast siromaštva gradjana, u uskim vezama sa američkim kompanijama i kapitalom, što samo uvećava utisak politički nezrelih gradjana da i druge naše nevolje mogu biti u vezi sa SAD. Ako je samo takav utisak, njega nije teško promeniti, ali ako utisak ima svoju osnovu, onda se mišljenje neće promeniti na bolje.

Ajde da vidimo koliko amerikanaca uopšte zna gde je Srbija, a ipak su "branili svoje interese" po nama (i malo šire) uzduž i popreko.
Prosečnog amera ne interesuje preterano politika, eventualno unutrašnja. Svoje mišljenje o spoljnoj politici formiraju prema CNN. S obzirom ko im formira mišljenje dobro smo prošli.
Mislim da ih uopšte ne ineresuje šta misle Srbi o njima.

Licno imam skoro pa emocionalni odnos obozavatelja prema americkoj Deklaraciji nezavisnosti, Ustavu i njegovih prvih 10 amandmana (Povelja prava), Getisburshkom obracanju...
I naravno da, kao takav, jedva imam poshtovanja prema dostignucima americhkih predsednika od Teodora Ruzvelta naovamo, a od Trumana naovamo da ne govorimo. Chast izuzetnim chinovima: na primer, F.D. Ruzveltov (i Kejnzov) "Nju Dil", F.D.R-ov sistem zdravstvene zashtite, Kenedijev pokushaj reforme monetarnog sistema... i, naravno, pre svega, Ajzenhaeurov oproshtajni govor.
Zashto Ameriku danas ne vole diljem planete? Za to ne moraju da placaju Galupu da im otkrije rupu na saksiji, mogu da besplatno odslusaju onoliko Gora Vidala na YouTube-u i da iz drzavnih biblioteka besplatno pozajme njegove istorijske romane i knjige eseja iz poslednjih pola veka... No, verovatno se plashe da ce bezbednosne sluzbe uzeti od bibliotekarke spisak knjiga, i to, naravno, bez sudskog naloga, pa da ce ih, na osnovu pozajmljenih knjiga Gora Vidala, odmah "logicno" "prepoznati" kao potencijalne saradnike sa teroristickom organizacijom "Baza Podataka", i sve to u skladu sa Patriotskim zakonom i sa Zakonom o bezbednosti Domovine. Ne smejte se. Zaista se tako zovu. I zaista su zakoni. Dva akta koja su derogirala kljucne elemente akata koje sam pomenuo na pocetku ovog komentara i dva krunska dokaza da neokonzervativci nisu za smejanje, vec za suprotnost istom. Jer, u njihovom detinjastom crno-belom svetu, jedina mogucnost su apsolutni izolacionizam i apsolutni intervencionizam, apsolutna anarhija i apsolutni totalitarizam... Nijanse sivog ne postoje. Neka Bog cuva Ameriku, ako nema ko drugi.