Privatni ili državni fakultet?

Poslodavcima je svejedno privatni ili državni fakultet. Njima je važno da vas što više iskoriste i što manje plate.

Normalno je da privatni univerziteti nude bolje obrazovanje, i to je vec slucaj i u Srbiji. Imam iskustva u radu i na jednim i na drugim univerzitetima, i nesumnjivo je da su privatni bolje organizovani, da su im programi fleksibilniji, savremeniji, svrsishodniji, da su profesori angazovani prema onom esto nude, za razliku od drzavnih, koji su uglavnom u haosu, u rukama ljudi koji karijere nisu gradili naucnim i nastavnim radom nego politikom, laktanjem, klanovima, i cije je glavno angazovanje upravo na tom polju - ratu klanova, borbi za upravljacke pozicije. Paradoks je, medjutim, da drzavni univerziteti imaju bolje studente. Na privatnom univerzitetu sam stalno objasnjavao studentima da su dali novac, i da treba taj novac da iskoriste da dobiju znanje. Iznenadio sam se, nakon duzeg rada u inostranstvu, kada sam shvatio da na nasim privatnim univerzitetima studenti razmisljaju suprotno. NJihov stav je: ja sam platio, necu valjda sad i da ucim. Oni sto hoce da uce idu na drzavne univerzitete, ovde hocu da samo proletim kroz studije. Ovo ce se menjati lagano, upravo sa jacanjem privrede, i nametanjem tog pristupa da su znanje i vestina kvaliteti koji se gledaju, a diploma ne cak ni neophodna ulaznica - ponekad se moze zaobici.

Pa svi znamo da na privatnim fakultetima nije diplomirao samo onaj ko je zurio na bus. Ogromna je razlika i izmedju drzavnih fakulteta (ako smo realni Beogradski univerzitet i ostali se ne mogu porediti) a o privatnim da ne govorimo.Da li ce doci vreme kao u mnogim drzavama da se lepo zna da ako si zavrsio na primer Harvard radis u najjacim firmama i imas daleko vecu platu nego neki levi univerzitet u (bez uvrede) na primer Montani.Tako i kod nas onaj ko je gulio klupu na Bg univerzitetu i na univezitetu u Pristini ne moze i ne bi smelo da bude isto, a na zalost ovde je isto, sto je strasno i postavljam pitanje pa ko je ovde lud i dokle ce to tako da bude"

Gospodin Dragan Đukić mora da je završio neki od menadžmenta u sportu ili fakultet za fizičko vaspitanje s obzirom na terminologiju kojom objašnjava proces zapošljavanja.
Razliku između državnih i privatnih fakulteta treba sagledati u pojedinačnim slučajevima. I jednih i drugih ima i dobrih i loših. A to da li će se neko zaposliti nakon fakulteta na prvom mestu zavisi od "krvne grupe" - rodjackih veza, stranackih veza, a za mali broj od znanja koje poseduju!

Poslodavcima je bitno da osoba nije udata ili da nema decu, a diplomu ni ne gledaju, nisu im bitne sposobnosti. Traze osobe koje mogu da sto vise iskoriste za sto manju platu.

Imam drugara koji je sa mnom poceo da studira na drzavnom fakultetu. Ja sam za dve godine stigao do trece, a on je za to vreme dao dva ispita.
Onda je on presao na privatni fakultet, konstantan je bio u gradu, svaki vikend, i po koji radni dan i za tri godine je zavrsio taj privatni fakultet.
Nesto sumnjam u mogucnost da je taj privatni fakultet imao toliko kvaltetne nacine i metode studiranja da je moj drugar preko noci postao genije. Jer njemu je trebalo cela tri dana da spremi ispit, ja sam retko koji polozio bez minimum tri nedelje odvaljivanja. A kod ludjih profesora mi je ponekad trebalo i cetiti, pet meseci.
Nedavno je jedan od tih ludjih zakazao ispit u 12h za 11h tog dana i nikom nista.
I bas zato mislim da moja diploma vredi vise od drugarove jer je moja teska nekoliko godina ucenja, nekoliko tona zivaca, nekoliko kilograma zdravlja i saznanjem da je sve moguce.
U prevodu, pored navike za krvnickim radom, razvio sam i sposobnost samostalnog razvijanja mnogobrojnih savremenih metoda rada u najdinamicnijem mogucem okruzenju, gde se dogadjaji desavaju i pre nego sto su se dogodili (Matriks u Srbiji, tj. profesor na Novosadskom univerzitetu i njegov ispit virtuelne realnosti), a ja ipak pripremam diplomski!!!!

Vidim da se neki pitaju kakvi su to fakulteti kod kojih je prolaznost 95 odsto. Odogovor je da su svuda u svetu to normalni fakulteti. A ja Vas sad da pitam kakvi su to fakulteti kod kojih je prolaznost 5 odsto?

Evo mog slucaja: Zavrsio sam privatni fakultet, otvorio svoju firmu i ne zanima me rad u drzavnoj instituciji vec samo privatni biznis! Rad u sopstvenoj firmi je jako dinamicniji, mnogo tezi, ali ko je vest u tome zaradjuje najmanje 5 puta vise od prosecnog vrsnjaka koji gleda samo "pravo". PS: Sebi mogu da priustim da putujem, zivim u svom stanu, vozim nov auto.

Na veliku zalost vec dugo postoji poplava privatnih fakulteta. Imao sam puno puta prilike uveriti se u znanje nekog ko je zavrsio privatni i drzavni i zakljucak mi je sledeci: NEUPOREDIVO! Svako malo slusam necija iskustva sa kojekakvih Megatrendova, Uniona itd. Osnovati privatni fakukltet - to je fantsticno isplativ biznis (svi hrle da budu intelektualci), a zakonske restrikcije gotovo i da ne postoje. Licno NIKADA sebi ne bih dozvolio da studiram na privatnom fakultetu. Akademska institucija je ipak akademska institucija... Kakvi su to fakulteti na kojima je prolaznost veca od 95%??? Nemam nista protiv, ali se nadam da ce se kad tad uvesti red u visoko skolstvo!

Krenuo sam na drzavni fakultet i nakon sto sam uvideo da pored ucenja odnosno sticanja novih znanja treba da se borim i sa ogromnim egom svakog profesora, ponizavanjem i starim metodama rada odlucio sam da odem na privatni. Naravno tek nakon sto sam video metode rada, upoznao profesore i bio siguran u izbor. Trenutno sam predao diplomski rad i cekam misljenje mentora, nakon cega idem u inostranstvo jer sam dobio ponude upravo na osnovu tog fakulteta. Za placenu skolarinu sam dobio sve sto mi je potrebno, knjige, ispite, kvalitetna predavanja, seminare i otvorene diskusije kroz interaktivnu nastavu, upoznat sa pracenjem novih desavanja u okviru poslovanja, postovanje od strane profesora koji su na raspolaganju 24h uz osmeh, sve osim polozenih ispita. Nije istina da se prolazi kroz fakultet bez rada, istina je da nema maltretiranja kao na drzavnim, ali ili znas ili ne znas, takodje ne trazi se ucenje napamet. Cesto ce student koji je sve izlozio na pamet dobiti manju ocenu od nekog ko je izneo svoje neslaganje sa postojeci teorijama i izneo svoje misljenje, razmisljati svojom glavom uz primenu znanja je jedno a ponavljanje je drugo. Odnosno, mislim da sve zavisi od same prirode nauke koju proucavate ili studirate. Misljenje da li ce veciti studenti osuditi privatni fakultet ili ne, me prilicno ne interesuje jer neke stvari idu brze od loseg misljenja. Fakultet je dobio garant kvaliteta od strane jednog Svedskog instituta i studenti koji na osnovu diplome rade u inostranstvu se cesto pojavljuju na univerzitetu i predstavljaju nove radove i pruzaju sigurnost da strani investitori prihvataju nase diplome bez problema. Takodje veoma je bitno sa kim vam falutet saradjuje. Vi mozete u Svajcarskoj upisati Master program na privatnom institutu za razvoj Biznisa, koji je inace 25000e za samo 6 meseci! Ali nakon toga vi direktno idete na praksu i samo praksu u razlicitim zemljama nakon cega direktno prelazite da radite u okviru neke jake kompanije. Ovaj institut je veoma cenjen u Evropi, ali kako za 6 meseci? Pa stav im je da nece da uce studente bespotrebnim stvarima proslosti. Tokom studiranja, uceni smo da resavamo probleme, trazimo nova resenja, mozda ne poznajem istoriju Ekonomije kao nauke ali mi treba jedan dan za kompletan biznis plan, mozda nisam nikada ucio racunovodstvo ali smo na fakultetu radili na novim programima koji imaju za cilj da ubrzaju poslovanje. Sve to me je kostalo 1600e po godini, a kad se uzme u obzir skolarina i svi ispiti dodje vam kao i drzavni. Da sam ostao na drzavnom jos uvek bi se bavio recesijom iz kraja 30ih i pokusavao da prodjem neki ispit kod profesora koji je mnogo nervozan, ovako, do januara cu dobiti diplomu a tu negde i radnu vizu, vidimo se. Ne razmisljajte sta kaze drustvo, proverite sami. Pricajte sa studentima, ali sa ozbiljnim studentima, idite na neka predavanja, proverite licence fakulteta. Takodje, bez obzira koji fakultet ste zavrsili, drzavni ili privatni, pred stranim firmama vi dobijate istu sansu, ko je brzi i efikasniji dobija posao. Strucnjak vise nije sedokosi dedica koji prosipa teorije, strucnjak se stalno usavrsava i radi na sebi, on se menja i prati tok vremena u okviru svoje nauke. Mozda gresim, ali radio sam u inotranstvu i imam iskustva, takodje bitan je i stav, da li je pozitivan, energican i optimistican ili je pesimistican i ceka kraj radnog vremena. Naravno, ovde je sve drugacije nego u inostranstvu, bez adekvatnog skolovanja preko ne mozete da uspete tako lako koliko god vi bili radni. Iskreno nadam se da ce i ovde kad tad doci profesionalizam na prvo mesto, jer prilicno je neprijatno kad vem je poslodavac covek koji nema ni osnovno znanje iz opste kulture ili modernog poslovanja. Naravno, morate znati sta vi u stvari hocete, ja sam izabrao izucavanje poslovanja, rad u inostranstvu i zivot bez porodice i vezanosti, neko izabere siguran posao bez mnogo napetosti uz topli dom, svako ima mogucnost izbora. Jednostavno izaberite pre svega sta hocete u zivotu pa tek onda gde cete dobiti znanje. Moj zakljucak je da se radi vise o licnosti mladog coveka, ja jednostavno nisam hteo da trosim vise od 4 godine na fakultetu, jer zivot je kratak a tako zna da bude dobar!

Oduvek je bila ona: ima raznih fakulteta a ima i raznih studenata. Nisam otkrila toplu vodu, no, ta pojava se ponavlja. Danas je prosirena u vidu ima raznih privatnih fakulteta,od onih koji stvaraju dobre akademske i prakticne kriterije studiranja, do onih u kojima se "torbari", a neretko se nadju i krajnje nekompetentne i polupismene osobe,koje preko noci - doktoriraju. U nase vreme "prljave tranzicije" ima sramotno losih privatnih fakulteta, koji na osnovu visoke skolarine podgajaju mentalitet tipa - kad sam platio ima da prodjem. Drzavni Univerziteti se nastoje nekako odrzati, no, i u njih, kao u stari brod uhvacen u buri, prodire voda u vidu losih pojava - korupcije, nezadovoljnih i demotivisanih profesora ili odlaska sposobnih predavaca na neka druga bolja, placenija mesta. U globalu, cini se da drzavni fakulteti ipak nekako opstaju u poplavi ruznih drustveno-politickih pojava a narocito nemorala koji je kod nas nazalost veoma aktivan i prisutan. Nekako opstaju, tj. drze do svog uma inauma, i, vecina profesora na njima pripada klasi intelektualaca sa dignitetom i radom na sebi. Kada uvedemo red, organizaciju i ostale bitne parametre u Visoko skolstvo, onda ce se situacija razbistriti. Uistinu, na zdravom trzistu skolstva valja da bude sasvim lojalna konkurencija - drzavnii privatni fakulteti, a da buduci studenti budu u situaciji da biraju studije po onom - volim sto radim, a to sto radim - vredi...

Poštovani, Ja sam bio i na državnom i sad sam na privatnom i moram Vam reći da je privatni daleko napredniji i kvalitetniji jer usluge koje privatni fakulteti pružaju za isti novac kao i državni ne mogu da se mere sa staromodnim drzavnim fakultetima u kojima jos uvek se pitaju da li da sprovedu reformu ili ne i koliko ce ta reforma uticati na profesorske plate! Na privatnim mozete mnogo više naučiti i biti konkurentni na tržištu rada! A to koja se više diploma ceni, ja mislim da će se to jako brzo promeniti kad budemo duboko zagazili u kapitalističko društvo! Ostaje Vam da razmišljate ali vodite računa sta će biti za pet godina i da li ćete izgubiti bespotrebno svoje vreme na nebitne stvari! Ipak je život kratak! Pozdrav svima!

U zemlji poremecenih vrednosti kakva je Srbija, ovo je lazhna dilema. Pravo pitanje je kako resiti problem diploma koje su kupljene. Takve diplome su obezvredile svaku vrstu diplome.

Mogu da kazem da sam bio na drzavnom fakultetu i profesori su bili jako neprijatni 2000e, nije bilo uslova za normalno skolovanje i stalno su nas mucili u redovima za svaku sitnicu, tako da sam resio da odustanem,kad se stanje malo popravilo upisao sam 2007.e privatni Fakultet i skoro cu da zavrsim, nameravam da nastavim studije u Londonu i da se ne vracam u Srbiju. Svako ima izbor. A to da li sam zavrsio privatni ili drzavni u nijednoj stranoj banci nije bitno...Zao mi je samo sto nisam studirao ono sto me stvarno zanima (umetnost, filozofiju) jer od toga ne bih mogao da se izdrzavam u Srbiji...Mozda kad budemo imali normalan standard i normalno drustvo, onda ce ljudi upisivati neke fakultete jer ih stvarno zanimaju pa i ako ne uspeju drustvo bi moralo da obezbedi da se postenim radom moze normalno ziveti, ovako svi upisuju nesto kako bi sto pre pobegli ili nasli bilo kakav placeni posao! Od pustih zelja se ne zivi, a zivot je kratak.

Na kom privatnom univerzitetu se u Srbiji mogu završiti studije Biologije, Hemije, Fizike, Matematike, Mašinstva, Poljoprivrede, Šumarstva, Književnosti, Filozofije, Istorije, Etnologije? Izgleda da su mnogo jaki ti privatni fakulteti....

Caos, ja sam zavrsila u roku, jos 2007 privatni fakultet i to na Megatrend Univerzitetu. Moram naglasiti da su programi moderni a ko zeli da uči ima mogućnosti za napredovanje i izgradnju karijere. Radim vec 2 godine na zahtevnoj, menadzerskoj poziciji u privatnoj firmi i sve je ok. Kada sam isla na intervjue za posao, brzo sam shvatila da je mizeran broj onih kojima je bitno koji si fakultet zavrsio (privatni ili drzavni) vec im je vazno znanje koje posedujets.
Jedna od negativnih strana studiranja na privatnom fakultetu je da ga svako moze upisati (kriterijumi maltene ne postoje). S razlogom - biznis je u pitanju. Ali vidim da se stvari popravljaju. Takodje, mislim da je lakše "zaraditi" prolaznu ocenu na privatnom nego na državnom. Delom zbog sujete i egocentrizma profesora sa drzavnih univerziteta. Medjutim, na privatnom je podjednako teško kao i na državnom, dobiti 9 ili 10. Znam jer je samo nas 20-tak, od 1500 upisanih imalo prosek iznad 9, a u roku je završilo njih stotinak.
Znači, privatni univerziteti nude puno mogućnosti, bez sujete, bezobrazluka i egocentrizma nastavnog osoblja, a šta ćete iskoristiti od svih prednosti, odlučujete isključivo vi.
Takodje, sve diplome sa mog Univerziteta se priznaju u inostranstvu. U SAD sigurno, jer sam tamo imala prilike da proverim.

Nažalost,ima još jedna iskrivljena pojava koja se ucvršćuje, izgleda posebno u našem društvu, a to je pojava da diploma postaje formalni papir.
- Ma, bre, samo da imam ćagu! Ako diploma postaje samo formalni papir, a razni drugi razlozi za posao su važniji, onda se diploma itekako može kupiti. I to se kod nas zapravo događa. Ova vrsta trgovine se obavlja tako što postoji širok izbor: razne cene i oblic plaćanja za diplome koje se kupuju, počev od kamare para do političkog "pedigrea" onoga koji treba diplomu, ili pak postojanja neke druge moci. U igri su i familije i prijatelji i "poslovni partneri" i prostituisanje... da se ne lažemo. Diploma kao papir koji se kupuje - u čemu je onda njena istinska vrednost i potencijalna valjana korisnost?!?

Krenuo sam na drzavni fakultet i nakon sto sam uvideo da pored ucenja odnosno sticanja novih znanja treba da se borim i sa ogromnim egom svakog profesora, ponizavanjem i starim metodama rada odlucio sam da odem na privatni. Naravno tek nakon sto sam video metode rada, upoznao profesore i bio siguran u izbor. Trenutno sam predao diplomski rad i cekam misljenje mentora, nakon cega idem u inostranstvo jer sam dobio ponude upravo na osnovu tog fakulteta. Za placenu skolarinu sam dobio sve sto mi je potrebno, knjige, ispite, kvalitetna predavanja, seminare i otvorene diskusije kroz interaktivnu nastavu, upoznat sa pracenjem novih desavanja u okviru poslovanja, postovanje od strane profesora koji su na raspolaganju 24h uz osmeh, sve osim polozenih ispita. Nije istina da se prolazi kroz fakultet bez rada, istina je da nema maltretiranja kao na drzavnim, ali ili znas ili ne znas, takodje ne trazi se ucenje napamet. Cesto ce student koji je sve izlozio na pamet dobiti manju ocenu od nekog ko je izneo svoje neslaganje sa postojeci teorijama i izneo svoje misljenje, razmisljati svojom glavom uz primenu znanja je jedno a ponavljanje je drugo. Odnosno, mislim da sve zavisi od same prirode nauke koju proucavate ili studirate. Misljenje da li ce veciti studenti osuditi privatni fakultet ili ne, me prilicno ne interesuje jer neke stvari idu brze od loseg misljenja. Fakultet je dobio garant kvaliteta od strane jednog Svedskog instituta i studenti koji na osnovu diplome rade u inostranstvu se cesto pojavljuju na univerzitetu i predstavljaju nove radove i pruzaju sigurnost da strani investitori prihvataju nase diplome bez problema. Takodje veoma je bitno sa kim vam falutet saradjuje. Vi mozete u Svajcarskoj upisati Master program na privatnom institutu za razvoj Biznisa, koji je inace 25000e za samo 6 meseci! Ali nakon toga vi direktno idete na praksu i samo praksu u razlicitim zemljama nakon cega direktno prelazite da radite u okviru neke jake kompanije. Ovaj institut je veoma cenjen u Evropi, ali kako za 6 meseci? Pa stav im je da nece da uce studente bespotrebnim stvarima proslosti. Tokom studiranja, uceni smo da resavamo probleme, trazimo nova resenja, mozda ne poznajem istoriju Ekonomije kao nauke ali mi treba jedan dan za kompletan biznis plan, mozda nisam nikada ucio racunovodstvo ali smo na fakultetu radili na novim programima koji imaju za cilj da ubrzaju poslovanje. Sve to me je kostalo 1600e po godini, a kad se uzme u obzir skolarina i svi ispiti dodje vam kao i drzavni. Da sam ostao na drzavnom jos uvek bi se bavio recesijom iz kraja 30ih i pokusavao da prodjem neki ispit kod profesora koji je mnogo nervozan, ovako, do januara cu dobiti diplomu a tu negde i radnu vizu, vidimo se. Ne razmisljajte sta kaze drustvo, proverite sami. Pricajte sa studentima, ali sa ozbiljnim studentima, idite na neka predavanja, proverite licence fakulteta. Takodje, bez obzira koji fakultet ste zavrsili, drzavni ili privatni, pred stranim firmama vi dobijate istu sansu, ko je brzi i efikasniji dobija posao. Strucnjak vise nije sedokosi dedica koji prosipa teorije, strucnjak se stalno usavrsava i radi na sebi, on se menja i prati tok vremena u okviru svoje nauke. Mozda gresim, ali radio sam u inotranstvu i imam iskustva, takodje bitan je i stav, da li je pozitivan, energican i optimistican ili je pesimistican i ceka kraj radnog vremena. Naravno, ovde je sve drugacije nego u inostranstvu, bez adekvatnog skolovanja preko ne mozete da uspete tako lako koliko god vi bili radni. Iskreno nadam se da ce i ovde kad tad doci profesionalizam na prvo mesto, jer prilicno je neprijatno kad vem je poslodavac covek koji nema ni osnovno znanje iz opste kulture ili modernog poslovanja. Naravno, morate znati sta vi u stvari hocete, ja sam izabrao izucavanje poslovanja, rad u inostranstvu i zivot bez porodice i vezanosti, neko izabere siguran posao bez mnogo napetosti uz topli dom, svako ima mogucnost izbora. Jednostavno izaberite pre svega sta hocete u zivotu pa tek onda gde cete dobiti znanje. Moj zakljucak je da se radi vise o licnosti mladog coveka, ja jednostavno nisam hteo da trosim vise od 4 godine na fakultetu, jer zivot je kratak a tako zna da bude dobar!

Normalno je da privatni univerziteti nude bolje obrazovanje, i to je vec slucaj i u Srbiji. Imam iskustva u radu i na jednim i na drugim univerzitetima, i nesumnjivo je da su privatni bolje organizovani, da su im programi fleksibilniji, savremeniji, svrsishodniji, da su profesori angazovani prema onom esto nude, za razliku od drzavnih, koji su uglavnom u haosu, u rukama ljudi koji karijere nisu gradili naucnim i nastavnim radom nego politikom, laktanjem, klanovima, i cije je glavno angazovanje upravo na tom polju - ratu klanova, borbi za upravljacke pozicije. Paradoks je, medjutim, da drzavni univerziteti imaju bolje studente. Na privatnom univerzitetu sam stalno objasnjavao studentima da su dali novac, i da treba taj novac da iskoriste da dobiju znanje. Iznenadio sam se, nakon duzeg rada u inostranstvu, kada sam shvatio da na nasim privatnim univerzitetima studenti razmisljaju suprotno. NJihov stav je: ja sam platio, necu valjda sad i da ucim. Oni sto hoce da uce idu na drzavne univerzitete, ovde hocu da samo proletim kroz studije. Ovo ce se menjati lagano, upravo sa jacanjem privrede, i nametanjem tog pristupa da su znanje i vestina kvaliteti koji se gledaju, a diploma ne cak ni neophodna ulaznica - ponekad se moze zaobici.

Evo mog slucaja: Zavrsio sam privatni fakultet, otvorio svoju firmu i ne zanima me rad u drzavnoj instituciji vec samo privatni biznis! Rad u sopstvenoj firmi je jako dinamicniji, mnogo tezi, ali ko je vest u tome zaradjuje najmanje 5 puta vise od prosecnog vrsnjaka koji gleda samo "pravo". PS: Sebi mogu da priustim da putujem, zivim u svom stanu, vozim nov auto.

Pa svi znamo da na privatnim fakultetima nije diplomirao samo onaj ko je zurio na bus. Ogromna je razlika i izmedju drzavnih fakulteta (ako smo realni Beogradski univerzitet i ostali se ne mogu porediti) a o privatnim da ne govorimo.Da li ce doci vreme kao u mnogim drzavama da se lepo zna da ako si zavrsio na primer Harvard radis u najjacim firmama i imas daleko vecu platu nego neki levi univerzitet u (bez uvrede) na primer Montani.Tako i kod nas onaj ko je gulio klupu na Bg univerzitetu i na univezitetu u Pristini ne moze i ne bi smelo da bude isto, a na zalost ovde je isto, sto je strasno i postavljam pitanje pa ko je ovde lud i dokle ce to tako da bude"

Poštovani, Ja sam bio i na državnom i sad sam na privatnom i moram Vam reći da je privatni daleko napredniji i kvalitetniji jer usluge koje privatni fakulteti pružaju za isti novac kao i državni ne mogu da se mere sa staromodnim drzavnim fakultetima u kojima jos uvek se pitaju da li da sprovedu reformu ili ne i koliko ce ta reforma uticati na profesorske plate! Na privatnim mozete mnogo više naučiti i biti konkurentni na tržištu rada! A to koja se više diploma ceni, ja mislim da će se to jako brzo promeniti kad budemo duboko zagazili u kapitalističko društvo! Ostaje Vam da razmišljate ali vodite računa sta će biti za pet godina i da li ćete izgubiti bespotrebno svoje vreme na nebitne stvari! Ipak je život kratak! Pozdrav svima!

Mogu da kazem da sam bio na drzavnom fakultetu i profesori su bili jako neprijatni 2000e, nije bilo uslova za normalno skolovanje i stalno su nas mucili u redovima za svaku sitnicu, tako da sam resio da odustanem,kad se stanje malo popravilo upisao sam 2007.e privatni Fakultet i skoro cu da zavrsim, nameravam da nastavim studije u Londonu i da se ne vracam u Srbiju. Svako ima izbor. A to da li sam zavrsio privatni ili drzavni u nijednoj stranoj banci nije bitno...Zao mi je samo sto nisam studirao ono sto me stvarno zanima (umetnost, filozofiju) jer od toga ne bih mogao da se izdrzavam u Srbiji...Mozda kad budemo imali normalan standard i normalno drustvo, onda ce ljudi upisivati neke fakultete jer ih stvarno zanimaju pa i ako ne uspeju drustvo bi moralo da obezbedi da se postenim radom moze normalno ziveti, ovako svi upisuju nesto kako bi sto pre pobegli ili nasli bilo kakav placeni posao! Od pustih zelja se ne zivi, a zivot je kratak.

Poslodavcima je svejedno privatni ili državni fakultet. Njima je važno da vas što više iskoriste i što manje plate.

Vidim da se neki pitaju kakvi su to fakulteti kod kojih je prolaznost 95 odsto. Odogovor je da su svuda u svetu to normalni fakulteti. A ja Vas sad da pitam kakvi su to fakulteti kod kojih je prolaznost 5 odsto?

Na veliku zalost vec dugo postoji poplava privatnih fakulteta. Imao sam puno puta prilike uveriti se u znanje nekog ko je zavrsio privatni i drzavni i zakljucak mi je sledeci: NEUPOREDIVO! Svako malo slusam necija iskustva sa kojekakvih Megatrendova, Uniona itd. Osnovati privatni fakukltet - to je fantsticno isplativ biznis (svi hrle da budu intelektualci), a zakonske restrikcije gotovo i da ne postoje. Licno NIKADA sebi ne bih dozvolio da studiram na privatnom fakultetu. Akademska institucija je ipak akademska institucija... Kakvi su to fakulteti na kojima je prolaznost veca od 95%??? Nemam nista protiv, ali se nadam da ce se kad tad uvesti red u visoko skolstvo!

Imam drugara koji je sa mnom poceo da studira na drzavnom fakultetu. Ja sam za dve godine stigao do trece, a on je za to vreme dao dva ispita.
Onda je on presao na privatni fakultet, konstantan je bio u gradu, svaki vikend, i po koji radni dan i za tri godine je zavrsio taj privatni fakultet.
Nesto sumnjam u mogucnost da je taj privatni fakultet imao toliko kvaltetne nacine i metode studiranja da je moj drugar preko noci postao genije. Jer njemu je trebalo cela tri dana da spremi ispit, ja sam retko koji polozio bez minimum tri nedelje odvaljivanja. A kod ludjih profesora mi je ponekad trebalo i cetiti, pet meseci.
Nedavno je jedan od tih ludjih zakazao ispit u 12h za 11h tog dana i nikom nista.
I bas zato mislim da moja diploma vredi vise od drugarove jer je moja teska nekoliko godina ucenja, nekoliko tona zivaca, nekoliko kilograma zdravlja i saznanjem da je sve moguce.
U prevodu, pored navike za krvnickim radom, razvio sam i sposobnost samostalnog razvijanja mnogobrojnih savremenih metoda rada u najdinamicnijem mogucem okruzenju, gde se dogadjaji desavaju i pre nego sto su se dogodili (Matriks u Srbiji, tj. profesor na Novosadskom univerzitetu i njegov ispit virtuelne realnosti), a ja ipak pripremam diplomski!!!!

Poslodavcima je bitno da osoba nije udata ili da nema decu, a diplomu ni ne gledaju, nisu im bitne sposobnosti. Traze osobe koje mogu da sto vise iskoriste za sto manju platu.

Na kom privatnom univerzitetu se u Srbiji mogu završiti studije Biologije, Hemije, Fizike, Matematike, Mašinstva, Poljoprivrede, Šumarstva, Književnosti, Filozofije, Istorije, Etnologije? Izgleda da su mnogo jaki ti privatni fakulteti....

Gospodin Dragan Đukić mora da je završio neki od menadžmenta u sportu ili fakultet za fizičko vaspitanje s obzirom na terminologiju kojom objašnjava proces zapošljavanja.
Razliku između državnih i privatnih fakulteta treba sagledati u pojedinačnim slučajevima. I jednih i drugih ima i dobrih i loših. A to da li će se neko zaposliti nakon fakulteta na prvom mestu zavisi od "krvne grupe" - rodjackih veza, stranackih veza, a za mali broj od znanja koje poseduju!

Caos, ja sam zavrsila u roku, jos 2007 privatni fakultet i to na Megatrend Univerzitetu. Moram naglasiti da su programi moderni a ko zeli da uči ima mogućnosti za napredovanje i izgradnju karijere. Radim vec 2 godine na zahtevnoj, menadzerskoj poziciji u privatnoj firmi i sve je ok. Kada sam isla na intervjue za posao, brzo sam shvatila da je mizeran broj onih kojima je bitno koji si fakultet zavrsio (privatni ili drzavni) vec im je vazno znanje koje posedujets.
Jedna od negativnih strana studiranja na privatnom fakultetu je da ga svako moze upisati (kriterijumi maltene ne postoje). S razlogom - biznis je u pitanju. Ali vidim da se stvari popravljaju. Takodje, mislim da je lakše "zaraditi" prolaznu ocenu na privatnom nego na državnom. Delom zbog sujete i egocentrizma profesora sa drzavnih univerziteta. Medjutim, na privatnom je podjednako teško kao i na državnom, dobiti 9 ili 10. Znam jer je samo nas 20-tak, od 1500 upisanih imalo prosek iznad 9, a u roku je završilo njih stotinak.
Znači, privatni univerziteti nude puno mogućnosti, bez sujete, bezobrazluka i egocentrizma nastavnog osoblja, a šta ćete iskoristiti od svih prednosti, odlučujete isključivo vi.
Takodje, sve diplome sa mog Univerziteta se priznaju u inostranstvu. U SAD sigurno, jer sam tamo imala prilike da proverim.

U zemlji poremecenih vrednosti kakva je Srbija, ovo je lazhna dilema. Pravo pitanje je kako resiti problem diploma koje su kupljene. Takve diplome su obezvredile svaku vrstu diplome.

Oduvek je bila ona: ima raznih fakulteta a ima i raznih studenata. Nisam otkrila toplu vodu, no, ta pojava se ponavlja. Danas je prosirena u vidu ima raznih privatnih fakulteta,od onih koji stvaraju dobre akademske i prakticne kriterije studiranja, do onih u kojima se "torbari", a neretko se nadju i krajnje nekompetentne i polupismene osobe,koje preko noci - doktoriraju. U nase vreme "prljave tranzicije" ima sramotno losih privatnih fakulteta, koji na osnovu visoke skolarine podgajaju mentalitet tipa - kad sam platio ima da prodjem. Drzavni Univerziteti se nastoje nekako odrzati, no, i u njih, kao u stari brod uhvacen u buri, prodire voda u vidu losih pojava - korupcije, nezadovoljnih i demotivisanih profesora ili odlaska sposobnih predavaca na neka druga bolja, placenija mesta. U globalu, cini se da drzavni fakulteti ipak nekako opstaju u poplavi ruznih drustveno-politickih pojava a narocito nemorala koji je kod nas nazalost veoma aktivan i prisutan. Nekako opstaju, tj. drze do svog uma inauma, i, vecina profesora na njima pripada klasi intelektualaca sa dignitetom i radom na sebi. Kada uvedemo red, organizaciju i ostale bitne parametre u Visoko skolstvo, onda ce se situacija razbistriti. Uistinu, na zdravom trzistu skolstva valja da bude sasvim lojalna konkurencija - drzavnii privatni fakulteti, a da buduci studenti budu u situaciji da biraju studije po onom - volim sto radim, a to sto radim - vredi...

Nažalost,ima još jedna iskrivljena pojava koja se ucvršćuje, izgleda posebno u našem društvu, a to je pojava da diploma postaje formalni papir.
- Ma, bre, samo da imam ćagu! Ako diploma postaje samo formalni papir, a razni drugi razlozi za posao su važniji, onda se diploma itekako može kupiti. I to se kod nas zapravo događa. Ova vrsta trgovine se obavlja tako što postoji širok izbor: razne cene i oblic plaćanja za diplome koje se kupuju, počev od kamare para do političkog "pedigrea" onoga koji treba diplomu, ili pak postojanja neke druge moci. U igri su i familije i prijatelji i "poslovni partneri" i prostituisanje... da se ne lažemo. Diploma kao papir koji se kupuje - u čemu je onda njena istinska vrednost i potencijalna valjana korisnost?!?