E-karton u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Ni rečju niko nije spomenuo HL7, svetski sistem za razmenu medicinskih informacija. Nabudžili su bazu podataka koju svaki osnovac pravi u V razredu i sada će to da prodaju pacijentima kao svetsko znanje najsavremeniju IT bla, bla. Pa šta smo mi ovce informatički nepismene ili su informatički nepismeni koji dozvoljavaju da ETF rame uz rame sa RZZO vrši otimačinu ionako opljačkanog budžeta, koji opet neće ići deci i ugroženima, već G17, 18,19... profesorčićima. Marš, bre, ostavite nam decu na miru~

Vukasin nije iz RZZO, vec je zaposlen na ETF-u u Beogradu, a za RZZO radi kao konsultant. I neka se na ovom prica zavrsi. Bolje je.

Bas me zanima u cije dzepove idu pare kada se kupi gotovo resenje (koje uzgred do sada nikada nisam imao prilike da vidim)?

Za "gotovo i skupo resenje" se zalazu oni koji ne veruju da u okviru domacih kompanija i institucija postoje kvaliteni strucnjaci koji mogu da naprave znacajne pomake u informatizaciji drustva.
Svaka cast stranim proizvodjacima softvera ali ono sto su uradile domace kompanije i institucije je dalo odlicne rezuktate.
Svaka cast ETF u i RZZOu.

"To je smanjilo i moguću grešku u šifrovanju dijagnoze i lekova"
moja doktorka stalno gresi u sirama lekova,vidi sve na kompjuteru ali pogresno prepise. baba, pred penzijom je. :\

1. E-faktura je odrađena dobro više od 95% i to će svakako smanjiti muke zaposlenima.

2. Preslikavanje zbog statističkih izveštaja je u više od 50% slučajeva loše urađeno. Mnogi zaposleni koji rade na njima su izuzetno nezadovoljni time.

3. Elektronski karton je nedorađen. Mnogi lekari ga izbegavaju i nekoriste, jer čekaju da im neko naredi, plus opčinjeni su sudskom medicinom, jer ne mogu drugačije sebi da daju na značaju.

4. Vukašin Radulović jeste sa ETFa ali jeste i zaposlen u RZZOu. Kapira stvari 10 puta bolje od 95% lekara. Možda zato i nekima smeta.

5. Samo gurajte napred. Nemate šta da izgubite. Srbija samo može da dobije ukoliko dobije jedinstveni Informacioni sistem u zdravstvu.

Kao pacijent Doma zdravlja Vračar mogu vam reći da sam veoma zadovoljan manjom gužvom prvo na šalteru, a još manja je u apoteci. Drugo, doktorka više ne mora kao pre da pola sata prelistava i traži po papirima i kartonima šta je bilo na predhodnom pregledu, kakvi su bili rezultati u laboratoriji, šta je prepisala od lekova, sve može da pogleda na računaru i to veoma brzo. Rezultate iz laboratorije ne moram da podižem naknadno i da ih nosim kod lekara, već ih doktorka automatski može pročitati. Igrom slučaja se malo razumem u informatiku i predpostavljam da sve to nije bilo uopšte jednostavno napraviti, a još je teže uvesti znajuću koliko kod nas ljudi slabo znaju da koriste računar i koliku imaju odbojnost prema njemu.

Problem bolnickih informacionih sistema je problem implementacije, tako da kada kupitie i najskuplje i najbolje strano resenje tek ste obavili 40% posla ostalo je implementacija a tu vam opet treba domaca pamet. Oprezno sa stranim softverima jer vam se moze desiti da vam kroz 3 godine stigne racun koji ne mozete da platite.

Konacno da se radi prava stvar. Feneomenalno je sto je angazovana domaca pamet i mladi ljudi koji onda ostaju ovde.

Ne postoji gotovo resenje za medicinski informacioni sistem i to znaju svi koji se bave ovim poslom!!!!

Koliko znam, na trzistu postoje zdravstveni softveri domacih kompanija Spinaker, ETF, BitImpeks, Onilogik, Bit Projekt, Visaris, Merk i svi su manje ili vise u funkciji po raznim zdravstvenim ustanovama. Zasto bi uvozili skupe softvere koje opet neko mora i da odrzava?

ocigledno je da nekom smeta sto u zdravstu i zavodu za zdravstveno osiguranje postoje kvalitetni informaticari i sto ne mogu da proguraju svoje (citaj strane) skupe softvere. pogledajte samo sta su domaci informaticari i sa kojim sredstvima uradili u insititutu za neurologiju, orl, koznoj klinici, blonnici sveti sava, urgentnom centru.. i shvatice te je domaca pamet i domci softver kao proizvod nase pameti primereniji i u drustvu i vremenu u kome zivimo.

ovo ce hiv pozitivnima jos vise otezati zivot i zaposljavanje

Da je neko hteo da zdravstvo Srbije dobije kvalitetan informacioni sistem, kupio bi gotovo rešenje, prilagodio ga i podelio kroz faze zdravstvenim ustanovama zajedno sa pripadajućom infrastrukturom i hardverom. Iako izgleda skupo, ovo rešenje bi bilo bolje nego da se novac preliva u privatne džepove vlasnika "Bit Projekta", firme koja bez tendera dobija na ovaj način sve poslove po basnoslovnim cenama nudeći polovično i nefunkcionalno rešenje (nema interfejs za PACS i RIS sistemime, nema interfejs za laboratorijske analizatore...). Ma ima tu materijala i za Insajder...

Redovno vodim dete u Dom Zdravlja Voždovac kod pedijatra gde, verujem, imaju baš ovaj kompjuterski sistem. Jedini problem, što se tiče vremena provedenom u ustanovi, predstavlja neobučenost lekara u radu na računaru. Svaki put mi dođe da kažem lekarki da mi prepusti miša, ali nema veze. Nadam se da će se vremenom naučiti i da će doći mlađa generacija koja će morati da vlada radom na računaru jer je to u današnje vreme više nego obavezno.
Sam sistem nisam koristio, ali ono što sam video ima par uočljivih prednosti. Prvo, kod sestre na šalteru nema uopšte gužve sa predajom knjižica i prozivanje je dobro organizovano. Drugo, recepti, nema više lekar popuni nešto pa čekaj na šalteru da sestra popuni sva ona polja...
Koliko sam čuo, ima još prednosti, na primer, ako bih hteo da vodim dete u neki drugi dom zdravlja ili kliniku gde imaju ovaj program, tamo bi automatski mogli da preuzmu karton i dobili informacije o svim lečenjima moga deteta.
Nadam se da će se ovaj program lepo da radi, da se širi i da će biti jedinstven na nivou zemlje jer bi tako pacijenti mogli da uživaju sve prednosti računarskog sistema u zdravstvu kakvi već postoje, i dobro su se pokazali, na zapadu. Zašto i Srbija ne bi išla u korak sa zapadom i napredovala u kvalitetu rada u zdravstvu...
Pozdrav, dipl ekonom Mirko, Beograd.

Zdravstveni infomracioni sistem bi trebao da bude mnogo vise od puke baze podataka sa imenima pacijenata i njihovim dijagnozama. Da bi sistem bio uspesan pre svega je potrebno definisati kodove za sve vrste dijagnoza i lekova. Razvijene zemlje vec imaju razvijenu bazu kodova za sve dijagnoze i trenutno je usaglasavaju. Jednom kada imate pacijente i njihove dijagnze, vrlo lako je moguce praviti najrazlicitije vrste izvestaja i dobiti gomile statistickih podataka. Tako na primer vrlo lako mozete odstampati pozivna pisma za sve zene izmedju recimo 18 i 40 godina i pozvati ih na preventivni pregled ili na primer mozete dobiti listu dece koja treba da budu vakcinisana, ili recimo predvidjanje koliko ce otprilike vakcina biti potrebno za sledecu godinu na osnovu broja vkacina upotrebljenih ove godine. Naravno, sve se moze podici na mnogo visi nivo i omogucitipravljenje strateskih izvestaja koji bi se koristili za izradu nacionalne zdravstvene strategije. Bez ovakvog planiranja informacioni sistem nema mnogo smisla, jer ce to biti samo skup podataka bez mogucnosti da se oni analiziraju i na osnovu toga preduzmu odgovarajuce mere. Ovakav sistem moraju da prave programeri i lekari zajedno i trebalo bi da se radi na nacionalnom nivou, a ne svakak ustanova za sebe. Naravno zakon o zastiti privatnosti, zastiti i upotrebi podataka preduslov da bi se ovo uopste moglo koristiti. Imam utisak o da o svemu ovome niko ne vodi racuna i da se sve radi na o'ruk daj samo da se nesto napravi pa cemo za okju godinu sve ispocetka kad se malo naucimo i shvatimo sta hocemo.

Jedna od oblasti gde smo konkurentni sa svetom je u proizvodnji aplikativnog softvera. Nase kompanije rade takve vrste poslova i za mnoge druge strane institucije, pa ne vidim razlog da ne rade i za nase. Ako budemo dovodili strane programere da nam implementiraju softver za potrebe domacih zdravstvenih institucija, onda nista nismo naucili kako razvijati sopstvene potenicjale.

ETF je od svog osnivanja pa do danas vukao napred. Blatiti ga radi licnih interesa je tako licimerno i na kraju jadno!!!

Ni rečju niko nije spomenuo HL7, svetski sistem za razmenu medicinskih informacija. Nabudžili su bazu podataka koju svaki osnovac pravi u V razredu i sada će to da prodaju pacijentima kao svetsko znanje najsavremeniju IT bla, bla. Pa šta smo mi ovce informatički nepismene ili su informatički nepismeni koji dozvoljavaju da ETF rame uz rame sa RZZO vrši otimačinu ionako opljačkanog budžeta, koji opet neće ići deci i ugroženima, već G17, 18,19... profesorčićima. Marš, bre, ostavite nam decu na miru~

Da je neko hteo da zdravstvo Srbije dobije kvalitetan informacioni sistem, kupio bi gotovo rešenje, prilagodio ga i podelio kroz faze zdravstvenim ustanovama zajedno sa pripadajućom infrastrukturom i hardverom. Iako izgleda skupo, ovo rešenje bi bilo bolje nego da se novac preliva u privatne džepove vlasnika "Bit Projekta", firme koja bez tendera dobija na ovaj način sve poslove po basnoslovnim cenama nudeći polovično i nefunkcionalno rešenje (nema interfejs za PACS i RIS sistemime, nema interfejs za laboratorijske analizatore...). Ma ima tu materijala i za Insajder...

Vukasin nije iz RZZO, vec je zaposlen na ETF-u u Beogradu, a za RZZO radi kao konsultant. I neka se na ovom prica zavrsi. Bolje je.

ovo ce hiv pozitivnima jos vise otezati zivot i zaposljavanje

1. E-faktura je odrađena dobro više od 95% i to će svakako smanjiti muke zaposlenima.

2. Preslikavanje zbog statističkih izveštaja je u više od 50% slučajeva loše urađeno. Mnogi zaposleni koji rade na njima su izuzetno nezadovoljni time.

3. Elektronski karton je nedorađen. Mnogi lekari ga izbegavaju i nekoriste, jer čekaju da im neko naredi, plus opčinjeni su sudskom medicinom, jer ne mogu drugačije sebi da daju na značaju.

4. Vukašin Radulović jeste sa ETFa ali jeste i zaposlen u RZZOu. Kapira stvari 10 puta bolje od 95% lekara. Možda zato i nekima smeta.

5. Samo gurajte napred. Nemate šta da izgubite. Srbija samo može da dobije ukoliko dobije jedinstveni Informacioni sistem u zdravstvu.

"To je smanjilo i moguću grešku u šifrovanju dijagnoze i lekova"
moja doktorka stalno gresi u sirama lekova,vidi sve na kompjuteru ali pogresno prepise. baba, pred penzijom je. :\

Kao pacijent Doma zdravlja Vračar mogu vam reći da sam veoma zadovoljan manjom gužvom prvo na šalteru, a još manja je u apoteci. Drugo, doktorka više ne mora kao pre da pola sata prelistava i traži po papirima i kartonima šta je bilo na predhodnom pregledu, kakvi su bili rezultati u laboratoriji, šta je prepisala od lekova, sve može da pogleda na računaru i to veoma brzo. Rezultate iz laboratorije ne moram da podižem naknadno i da ih nosim kod lekara, već ih doktorka automatski može pročitati. Igrom slučaja se malo razumem u informatiku i predpostavljam da sve to nije bilo uopšte jednostavno napraviti, a još je teže uvesti znajuću koliko kod nas ljudi slabo znaju da koriste računar i koliku imaju odbojnost prema njemu.

Ne postoji gotovo resenje za medicinski informacioni sistem i to znaju svi koji se bave ovim poslom!!!!

Zdravstveni infomracioni sistem bi trebao da bude mnogo vise od puke baze podataka sa imenima pacijenata i njihovim dijagnozama. Da bi sistem bio uspesan pre svega je potrebno definisati kodove za sve vrste dijagnoza i lekova. Razvijene zemlje vec imaju razvijenu bazu kodova za sve dijagnoze i trenutno je usaglasavaju. Jednom kada imate pacijente i njihove dijagnze, vrlo lako je moguce praviti najrazlicitije vrste izvestaja i dobiti gomile statistickih podataka. Tako na primer vrlo lako mozete odstampati pozivna pisma za sve zene izmedju recimo 18 i 40 godina i pozvati ih na preventivni pregled ili na primer mozete dobiti listu dece koja treba da budu vakcinisana, ili recimo predvidjanje koliko ce otprilike vakcina biti potrebno za sledecu godinu na osnovu broja vkacina upotrebljenih ove godine. Naravno, sve se moze podici na mnogo visi nivo i omogucitipravljenje strateskih izvestaja koji bi se koristili za izradu nacionalne zdravstvene strategije. Bez ovakvog planiranja informacioni sistem nema mnogo smisla, jer ce to biti samo skup podataka bez mogucnosti da se oni analiziraju i na osnovu toga preduzmu odgovarajuce mere. Ovakav sistem moraju da prave programeri i lekari zajedno i trebalo bi da se radi na nacionalnom nivou, a ne svakak ustanova za sebe. Naravno zakon o zastiti privatnosti, zastiti i upotrebi podataka preduslov da bi se ovo uopste moglo koristiti. Imam utisak o da o svemu ovome niko ne vodi racuna i da se sve radi na o'ruk daj samo da se nesto napravi pa cemo za okju godinu sve ispocetka kad se malo naucimo i shvatimo sta hocemo.

ETF je od svog osnivanja pa do danas vukao napred. Blatiti ga radi licnih interesa je tako licimerno i na kraju jadno!!!

Za "gotovo i skupo resenje" se zalazu oni koji ne veruju da u okviru domacih kompanija i institucija postoje kvaliteni strucnjaci koji mogu da naprave znacajne pomake u informatizaciji drustva.
Svaka cast stranim proizvodjacima softvera ali ono sto su uradile domace kompanije i institucije je dalo odlicne rezuktate.
Svaka cast ETF u i RZZOu.

Redovno vodim dete u Dom Zdravlja Voždovac kod pedijatra gde, verujem, imaju baš ovaj kompjuterski sistem. Jedini problem, što se tiče vremena provedenom u ustanovi, predstavlja neobučenost lekara u radu na računaru. Svaki put mi dođe da kažem lekarki da mi prepusti miša, ali nema veze. Nadam se da će se vremenom naučiti i da će doći mlađa generacija koja će morati da vlada radom na računaru jer je to u današnje vreme više nego obavezno.
Sam sistem nisam koristio, ali ono što sam video ima par uočljivih prednosti. Prvo, kod sestre na šalteru nema uopšte gužve sa predajom knjižica i prozivanje je dobro organizovano. Drugo, recepti, nema više lekar popuni nešto pa čekaj na šalteru da sestra popuni sva ona polja...
Koliko sam čuo, ima još prednosti, na primer, ako bih hteo da vodim dete u neki drugi dom zdravlja ili kliniku gde imaju ovaj program, tamo bi automatski mogli da preuzmu karton i dobili informacije o svim lečenjima moga deteta.
Nadam se da će se ovaj program lepo da radi, da se širi i da će biti jedinstven na nivou zemlje jer bi tako pacijenti mogli da uživaju sve prednosti računarskog sistema u zdravstvu kakvi već postoje, i dobro su se pokazali, na zapadu. Zašto i Srbija ne bi išla u korak sa zapadom i napredovala u kvalitetu rada u zdravstvu...
Pozdrav, dipl ekonom Mirko, Beograd.

Konacno da se radi prava stvar. Feneomenalno je sto je angazovana domaca pamet i mladi ljudi koji onda ostaju ovde.

Problem bolnickih informacionih sistema je problem implementacije, tako da kada kupitie i najskuplje i najbolje strano resenje tek ste obavili 40% posla ostalo je implementacija a tu vam opet treba domaca pamet. Oprezno sa stranim softverima jer vam se moze desiti da vam kroz 3 godine stigne racun koji ne mozete da platite.

Bas me zanima u cije dzepove idu pare kada se kupi gotovo resenje (koje uzgred do sada nikada nisam imao prilike da vidim)?

Jedna od oblasti gde smo konkurentni sa svetom je u proizvodnji aplikativnog softvera. Nase kompanije rade takve vrste poslova i za mnoge druge strane institucije, pa ne vidim razlog da ne rade i za nase. Ako budemo dovodili strane programere da nam implementiraju softver za potrebe domacih zdravstvenih institucija, onda nista nismo naucili kako razvijati sopstvene potenicjale.

ocigledno je da nekom smeta sto u zdravstu i zavodu za zdravstveno osiguranje postoje kvalitetni informaticari i sto ne mogu da proguraju svoje (citaj strane) skupe softvere. pogledajte samo sta su domaci informaticari i sa kojim sredstvima uradili u insititutu za neurologiju, orl, koznoj klinici, blonnici sveti sava, urgentnom centru.. i shvatice te je domaca pamet i domci softver kao proizvod nase pameti primereniji i u drustvu i vremenu u kome zivimo.

Koliko znam, na trzistu postoje zdravstveni softveri domacih kompanija Spinaker, ETF, BitImpeks, Onilogik, Bit Projekt, Visaris, Merk i svi su manje ili vise u funkciji po raznim zdravstvenim ustanovama. Zasto bi uvozili skupe softvere koje opet neko mora i da odrzava?