Narkomanija se leči uz mnogo napora

pa 5.000 eura nije puno s obzirom o kakvoj se "bolesti" govori. Mislim da bi svakog narkomana kostalo puno vise eura pa i zivota ako ostane ovistan.

Ovaj tekst je najbolji dokaz da moderna klasicna medicina kao i drzava Srbija nemaju resenja za problem narkomanije. Dok situacija bude takva u Srbiji ce nicati centri kao Crne Reka koji svakako imaju neuporedivo uspesniji metod od klasicnih drzavnih metoda.

Veoma cenim trud i profesionalni napor dr Jasne Daragan - Saveljić, a to da se narkomanija leci uz mnogo napora sam i pretpostavljao kao sto mi je vec poznato i da nisu svi narkomani isti. U zatvorima je zaista mnogo narkomana kao i u psihijatrijskim ustanovama. To su uglavnom oni kojima se nije moglo pomoci ili oni tu pomoc nisu ni zeleli.
Da li je uopste pitanje za registrovanog narkomana da li on zeli ili ne zeli pomoc?Kako pomoci onima koji kazu da zele pomoc?
Koji je nacin kontrole skidanja sa narkotika u dobrovoljnim programima?
Dobrovoljni programi uz saglasnost najblizih su za njih, po meni, najveca sansa. Ali ako jednom kazu da dobrovoljno ulaze u takav program - onda nema nazad, i tu je potrebno resenje kako izgurati do kraja i osloboditi i sebe i svoje najblize tog pakla.
Vecini roditelja i najblizih kao i samih narkomana je cena lecenja verovatno u drugom planu, tuzno je sto mnoge privatne ustanove to brutalno i proracunato koriste.

Zanimljivo da direktorica sama nije iznela podatke o uspesnosti bolnice, a jos zanimljivije je da novinar nije postavio to pitanje. I kao na primer koliko kosta jedno lecenje.

Kao i kod svih teskih bolesti, u preventivi je spas.
Molio bih sadasnje i buduce roditelje, kao i sve ostale, da izdvoje malo vremena i procitaju sledece:

http://www.scribd.com/doc/6286797/Margaret-Clark-Dnevnik-Jedne-Narkomanke

Ovaj dokument, koji nema nikakve veze sa strucnom terapijom, je nesto najkorisnije iz oblasti narkomanije koje sam, kao otac troje dece, procitao.

"Centri" kao što je Crna reka zloupotrebljavaju tudju nesreću, na isti način kao što to rade raznorazne proročice, gatare, vračare i sl. s tom razlikom što se u takvim crkvenim "centrima" vrti mnogo više para. Keš lova bez poreza! Uz srednjovekovne "metode lečenja" to je ČIST KRIMINAL sa koje god strane se posmatra!

Ako vas interesuje neki text, koji će vam pomoći da shvatite šta se to događa sa vašim bratom, detetom, mamom, tatom, drugom i sl.(i sve ponovo ali u ženskom rodu) nađite knjigu "REKVIJEM ZA JEDAN SAN" Hjuberta Selbija. Knjigu ne film.

Posto ne znam kome da se vise obratim evo i ovde da napisem svoj komentar. Moj 28god.sin je narkoman 10g. Dana 31.08.2009.g. je primljen u bolnicu za bolesti zavisnosti.a izbacen momentalno /tako mi je rekla dr./u sredu 02.09.2009.g. u 16.30h.kada sam ja njegova majka bila na edukacijama na 2 spratu. Razlog je administrativni. Pre nego smo otisli na edukacije ja sam zamolila med. sestru da upita i mog sina da li mu nesto treba. Rekao je cigarete, keks i sok a kafu je zaboravio /pri ulasku mu nisu primili3/1/ pa je krenuo za sestrom a videla ga je dezurna dr. i bukvalno odmah rekla da je izbacen. Moj sin nije izasao van odeljenja, bio je odnosno jedva je stajao od lekova koje je primao a cak kaze da uopste nije jeo u bolnici, jer kada je donosena hrana on je spavao zbog terapije a niko ga nije pozivao da jede.U bolnici rade uglavnom neuropsihijatri koji bi trebalo da znaju kako se u pojedinim situacijama treba ponasati. Ocajna sam. Od 02.septembra 2009.godine moj sin je vrlo brzo poceo ponovo da zloupotrebljava drogu tj. da se od tada svakodnevno ali svakodnevno drogira, krade, nocu sakuplja gvozdje, bakar krade, prljav je prepusten je vise samom sebi. ja vise ne znam kako da se ponasam. U beogradu ne moze da postoji samo jedna klinika za lecenje narkomana. O privatnim ne govorim jer ne rade muz sin i cerka, osim mene. Ne moze u dvoipomilionskom gradu da postoji samo jedna klinika drzavna za lecenje narkomana. Pa ovo je epidemija. Moj sin je pre ulaska u bolnicu bio na infektivnoj klinici i konst. da ima hep. c i b i to treba da se leci, ali je nacelnik trazio misljenje lekara iz bolnice za bolesti zavisnosti sta je prioritet. na to nije niko obratio paznju. pa moram da ponovim recenicu koja mi je recen u sobi 10. vas sin je momentalno izbacen i on je bio za dva minuta pored mene sa nabacanim stvarima u torbi i jedva stajao. da li je to u redu. napominjem da je moj sin bar bio veoma lepo vaspitan, momak koji postuje starije momak koji je bio veoma cist i dobar. sta da radim????

pa 5.000 eura nije puno s obzirom o kakvoj se "bolesti" govori. Mislim da bi svakog narkomana kostalo puno vise eura pa i zivota ako ostane ovistan.

Ovaj tekst je najbolji dokaz da moderna klasicna medicina kao i drzava Srbija nemaju resenja za problem narkomanije. Dok situacija bude takva u Srbiji ce nicati centri kao Crne Reka koji svakako imaju neuporedivo uspesniji metod od klasicnih drzavnih metoda.

"Centri" kao što je Crna reka zloupotrebljavaju tudju nesreću, na isti način kao što to rade raznorazne proročice, gatare, vračare i sl. s tom razlikom što se u takvim crkvenim "centrima" vrti mnogo više para. Keš lova bez poreza! Uz srednjovekovne "metode lečenja" to je ČIST KRIMINAL sa koje god strane se posmatra!

Veoma cenim trud i profesionalni napor dr Jasne Daragan - Saveljić, a to da se narkomanija leci uz mnogo napora sam i pretpostavljao kao sto mi je vec poznato i da nisu svi narkomani isti. U zatvorima je zaista mnogo narkomana kao i u psihijatrijskim ustanovama. To su uglavnom oni kojima se nije moglo pomoci ili oni tu pomoc nisu ni zeleli.
Da li je uopste pitanje za registrovanog narkomana da li on zeli ili ne zeli pomoc?Kako pomoci onima koji kazu da zele pomoc?
Koji je nacin kontrole skidanja sa narkotika u dobrovoljnim programima?
Dobrovoljni programi uz saglasnost najblizih su za njih, po meni, najveca sansa. Ali ako jednom kazu da dobrovoljno ulaze u takav program - onda nema nazad, i tu je potrebno resenje kako izgurati do kraja i osloboditi i sebe i svoje najblize tog pakla.
Vecini roditelja i najblizih kao i samih narkomana je cena lecenja verovatno u drugom planu, tuzno je sto mnoge privatne ustanove to brutalno i proracunato koriste.

Kao i kod svih teskih bolesti, u preventivi je spas.
Molio bih sadasnje i buduce roditelje, kao i sve ostale, da izdvoje malo vremena i procitaju sledece:

http://www.scribd.com/doc/6286797/Margaret-Clark-Dnevnik-Jedne-Narkomanke

Ovaj dokument, koji nema nikakve veze sa strucnom terapijom, je nesto najkorisnije iz oblasti narkomanije koje sam, kao otac troje dece, procitao.

Zanimljivo da direktorica sama nije iznela podatke o uspesnosti bolnice, a jos zanimljivije je da novinar nije postavio to pitanje. I kao na primer koliko kosta jedno lecenje.

Ako vas interesuje neki text, koji će vam pomoći da shvatite šta se to događa sa vašim bratom, detetom, mamom, tatom, drugom i sl.(i sve ponovo ali u ženskom rodu) nađite knjigu "REKVIJEM ZA JEDAN SAN" Hjuberta Selbija. Knjigu ne film.

Posto ne znam kome da se vise obratim evo i ovde da napisem svoj komentar. Moj 28god.sin je narkoman 10g. Dana 31.08.2009.g. je primljen u bolnicu za bolesti zavisnosti.a izbacen momentalno /tako mi je rekla dr./u sredu 02.09.2009.g. u 16.30h.kada sam ja njegova majka bila na edukacijama na 2 spratu. Razlog je administrativni. Pre nego smo otisli na edukacije ja sam zamolila med. sestru da upita i mog sina da li mu nesto treba. Rekao je cigarete, keks i sok a kafu je zaboravio /pri ulasku mu nisu primili3/1/ pa je krenuo za sestrom a videla ga je dezurna dr. i bukvalno odmah rekla da je izbacen. Moj sin nije izasao van odeljenja, bio je odnosno jedva je stajao od lekova koje je primao a cak kaze da uopste nije jeo u bolnici, jer kada je donosena hrana on je spavao zbog terapije a niko ga nije pozivao da jede.U bolnici rade uglavnom neuropsihijatri koji bi trebalo da znaju kako se u pojedinim situacijama treba ponasati. Ocajna sam. Od 02.septembra 2009.godine moj sin je vrlo brzo poceo ponovo da zloupotrebljava drogu tj. da se od tada svakodnevno ali svakodnevno drogira, krade, nocu sakuplja gvozdje, bakar krade, prljav je prepusten je vise samom sebi. ja vise ne znam kako da se ponasam. U beogradu ne moze da postoji samo jedna klinika za lecenje narkomana. O privatnim ne govorim jer ne rade muz sin i cerka, osim mene. Ne moze u dvoipomilionskom gradu da postoji samo jedna klinika drzavna za lecenje narkomana. Pa ovo je epidemija. Moj sin je pre ulaska u bolnicu bio na infektivnoj klinici i konst. da ima hep. c i b i to treba da se leci, ali je nacelnik trazio misljenje lekara iz bolnice za bolesti zavisnosti sta je prioritet. na to nije niko obratio paznju. pa moram da ponovim recenicu koja mi je recen u sobi 10. vas sin je momentalno izbacen i on je bio za dva minuta pored mene sa nabacanim stvarima u torbi i jedva stajao. da li je to u redu. napominjem da je moj sin bar bio veoma lepo vaspitan, momak koji postuje starije momak koji je bio veoma cist i dobar. sta da radim????