Kako protiv nasilja nad decom

Sve je to lepo i fino. Samo, dok se deci po skolama prica o njihovim pravima, ne bi bilo zgoreg objasniti im o istom trosku da ipak imaju i obaveze i da roditelji nisu zlotvori koji ih mrze ako im ne dozvole da rade samo ono sto im se dopada. Takva deca (koju niko nije smeo da vaspita) izrastaju u ljude bez ikakvih sistema vrednosti u zivotu, a takvi su nazalost, vec preplavili ovo i bez toga dovoljno problematicno drustvo.

A zasto se jednostavno ne pogleda kako se to radi u Skandinavskim zemljama? Kod nas inace i za izjavu "batina je iz raja izasla" treba naplacivati kaznu. Stvari su stvarno izmakle kontroli.

Pomenuto kritikovanje oko "piškenja i kakenja na nošu" je poznato kao loša praksa u psihologiji. Primitivno je misliti da je to normalno.

Druga stvar, deci se ne mogu OBJASNITI njihove obaveze. Deca nemaju obavezu da piške na nošu, da budu odlični učenici, da se obuku onako kako roditelji kažu, da ne slušaju glasno muziku itd. Poslednji put kada sam čitala ustav Srbije, nisam ništa videla o OBAVEZAMA MALOLETNE DECE, a ne sećam se ni da je skupština usvojila nekakav zakon koji se na to odnosi. Osećaj odgovornosti se može uliti detetu, svakako bez batina, samo što se u Srbiji u velikom broju slučajeva shvata da su "lepo vaspitana deca" ona koja su makar povremeno primila po koju vaspitnu šljagu, a "zločesta i razmažena" su ona koju roditelji nisu mlatili kada je trebalo. Ovo je notorna glupost. Mene su roditelji tukli, a brata nisu. Ja sam od malena bila "revolucionar i neposlušnik", dok je brat bio "dobro dete". Ja sam završila fakultet, našla posao, odselila se od kuće, zasnovala porodicu. Isto je učinio i moj brat. Jedina razlika izmedju nas dvoje je ta što sam ja izrasla u isfrustriranu individuu koja u svemu vidi razlog za konfrontaciju, a moj brat je balansirana osoba, zadovoljna svojim životom.

Nasilje nad decom samo je posledica naše užasne (ne)kulture i zaostalog mentaliteta koji glorifikuje nasilje i smatra ga brzim i vrlo efikasnim "rešenjem" za sve probleme. Nažalost, većina nas i ne zna, niti može da zamisli da postoji i druga vrsta odnosa osim odnosa jači/slabiji i čvrsto veruje da su dobre batine najbolji argument u svakom sporu (naravno, kad ih sam ne dobija) i najbolje vaspitno sredstvo u svim slučajevima. Zato ceo dan trpimo razne vidove nasilja u saobraćaju, na poslu, u javnosti, u politici, što se na kraju prenosi i u porodicu gde stradaju oni koji su u celom lancu najslabiji - deca. Svako ko je primoran da trpi nasilje pokušava da svu svoju nemoć, ogorčenost i bes zbog toga istrese na nekom slabijem od sebe. Deca su idealna za tu "namenu" jer ne mogu da se brane niti da vrate udarac. Dok ne porastu i postanu isti a možda i još gori nasilnici od svojih roditelja. Tako dobijamo razne "navijače" i druge jadnike čija je životna filozofija "ja mlatim, znači ja jesam".

Ja imam jednu konkretnu dilemu. Moji poznanici imaju 1.5-ogodisnju cerku i odlucili su da je nauce da vise ne piski u gace. To rade tako sto joj vise ne stavljaju pelene i uce je da piski na nosi. Elem, dete ne moze odjednom da nauci da se kontrolise, pa joj se ponekad omakne, i upiski se ugace. Onda je roditelju grde sto se upiskila, ili joj baba i deda prete da ce “sad da zovu tatu”. Vecina ljudi u mojoj okolini smatra da je ovo normalno, i slatko im je kad uhvate devojcicu da se igra sa lutkom tako sto je grdi jer se (lutka) upiskila u gace. Ja imam sina od devet meseci, i meni je ovo zlostavljanje. Ja mog sina NIKADA necu grditi ako se upiski ili ukaki, ma koliko bio veliki… Verovatno je to zbog toga sto sam ja dugo piskila u gace nocu, i UZASNO me je bilo sramota, a nisam mogla da se kontrolisem (moja najbolja drugarica koji znam od rodjenja ni dan danas ne zna za to). Roditelji, verujte mi, desava se da deca STVARNO ne mogu da se kontrolisu, i to im je samo kao horor film: nemojte ih jos i vi satanizovati zbog necega sto ne mogu da poprave! Moja mama misli da ja (opet) PRETERUJEM, i da dete treba gore opisanom metodom oduciti od piskenja u gace… Nisam pametna: jesam ja luda ili su to mnogi oko mene? Meni je ovo samo jos jedan od primera do kakvih finesa je zlostavljane dece normano u nasem drustvu…

Mislim, ali zaista bez ironje, da bi bilo dobro da se sve verske zajednice javno zaloze da se ovom zlu stane na put. Kad se vec izjasnjavaju o svemu, bilo bi dobro i humano da se javno zaloze za zastitu onih koji su najranjiviji.

Trgovina decom, njihovo fizičko i seksualno zlostavljanje su nesumnjivo veliko zlo i sa time se ovo društvo mora razračunati, tako da podržavam sve navedene inicijative.

S druge strane, svakodnevno sam svedok očajnog ponašanja roditelja prema deci, i ne mogu da verujem da se ne predlažu koraci ka njihovoj edukaciji, u smislu nekakvog nacionalnog plana. Kod nas je, izgleda normalna vaspitna metoda dreka, omalovažavanje dece i potkopavanje njihovog samopouzdanja, plašenje dece raznim glupostima, šamaranje, čupanje za kosu i uši, zaključavanje u sobu, uskraćivanje jela, društva. I posle se čudimo što se toliki broj dece drogira, što se ponašaju nasilno, neodgovorno, što su nezainteresovani za školu, što nemaju razvijen moralni sistem itd.

Temeljne promene su neophodne.

Nasilje je u svakoj pori drustva u Srbistanu a nasilje stvara nasilnike ali i psihijatrijska oboljenja... Najvise me plasi sto se na nasilje gleda kao na nesto najnormalnije u ovoj zemlji! Jos gore mi je kad cujem prijatelja mog oca koji mu kaze kako mene treba tuci svaki dan! A imam 25godina!! Sta reci...TUcenje zene i deteta je nesto najnormalnije u Srbiji, zena i deca se smatraju kao svojina muskarca (nekad i zene), da bi se dokazala patrijarhalna uloga oca u nasem drustvu, kao glave porodice i vlasnistvo nad decom i zenom!! Postovanje se ne zasluzuje batinom, strahopostovanje nije postovanje! Pa kad imate problem bilo sa samim sobom ili sa okolinom, ako ste alkoholicar, narkoman, ubica, pa psihijatar da bi vas odvikao ili izlecio nece vas tuci, nego cete do zdravog ponasanja doci na lep nacin, tako isto treba i sa decom, nasiljem se stvaraju jos gori problemi!! Stop nasilju, a nasilnike na lecenje!

Kopmpleksno pitanje u vezi srbskog sindroma roditelja isfrustruiranih ratom gubitkom posla neuhranjenoscu i pod uticajem sljive seceruse.
Ipak postoji resenje
Kazne treba postrititi a nadzor nad decom u ugrozenim sredinama treba sprovesti uz pomoc nastavnog osoblja, skolskog pedagoga psihologa, opstinske sluzbe za socijani rad, kucnog saveta volontera.
Deca trebaju znati kome se mogu obratiti ako su zrtve nasilja zato sto niko nema pravo da ih tuce ili podvrgava nehumanim postupcima.

Problem je u tome što se ovde ne shvata da borba za prava dece nije pojam suprotan vaspitavanju dece. Nisu obespravljena deca jedina vaspitana i obrnuto.
A obaveze koje deca imaju tipa raspremanje sobe, učenje za školu i pranje iza ušiju treba da objasne roditelji a ne država. I to po mogućstvu bez batina i vike.

Vidim komentare tipa da se deci prava mogu objasniti, a obaveze ne? Jedno bez drugog ne ide. Ako hocemo zdravo drustvo moramo se spustiti sa oblaka na tlo i shvatiti da smo neciji roditelji,i da smo obavezni da ih necemu i naucimo. Ako to ne uradimo mi, naucice ga ulica, a tada ce biti kasno. Ne mislite valjda da pocnete da vaspitavate dete kada odraste? Takvi roditelji ce i svog tridesetogodisnjeg potomka smatrati samo detetom.

Ma jeste, u školama deci da objašnjavaju koje su im odgovornosti i obaveze. To valjda mama i tata treba da objasne, još kad su mali, i to naravno u skladu sa godinama i sposobnostima. I naravno da treba deca da budu obaveštena o svojim pravima. Žalosno je što neki roditelji smatraju da im dobro vaspitanje dece ugrožava borba za prava dece. To je pravi pokazatelj primitivizma u srpskoj porodici.

Inače, pozdravljam sve akcije koje se tiču prava dece i borbe protiv njihovog zlostavljanja bilo ono fizičko, psihičko, ili ne daj bože seksualno. Krajnje je vreme da dobijemo Protokol kao ovaj što je opisan u tekstu.

Mene su tukli ako bih to "zasluzila". Naravno, to nije bilo divljacki, ali je ostavilo poslednice, u mom sluchaju pozitivne.
Ipak, ne slazem se sa takvim nacinom vaspitavanja nikako! Neki roditelji izgube meru, a neka deca lose reaguju na "lupkanje po guzi"(sto naravno izraste u samarnje). Nikada se ne zna, tako da je najbolje resenje strpljivo reagovati na postupke deteta i konstantno pokazivati interesovanje za njene/negove postupke.

Sve je to lepo i fino. Samo, dok se deci po skolama prica o njihovim pravima, ne bi bilo zgoreg objasniti im o istom trosku da ipak imaju i obaveze i da roditelji nisu zlotvori koji ih mrze ako im ne dozvole da rade samo ono sto im se dopada. Takva deca (koju niko nije smeo da vaspita) izrastaju u ljude bez ikakvih sistema vrednosti u zivotu, a takvi su nazalost, vec preplavili ovo i bez toga dovoljno problematicno drustvo.

Pomenuto kritikovanje oko "piškenja i kakenja na nošu" je poznato kao loša praksa u psihologiji. Primitivno je misliti da je to normalno.

Druga stvar, deci se ne mogu OBJASNITI njihove obaveze. Deca nemaju obavezu da piške na nošu, da budu odlični učenici, da se obuku onako kako roditelji kažu, da ne slušaju glasno muziku itd. Poslednji put kada sam čitala ustav Srbije, nisam ništa videla o OBAVEZAMA MALOLETNE DECE, a ne sećam se ni da je skupština usvojila nekakav zakon koji se na to odnosi. Osećaj odgovornosti se može uliti detetu, svakako bez batina, samo što se u Srbiji u velikom broju slučajeva shvata da su "lepo vaspitana deca" ona koja su makar povremeno primila po koju vaspitnu šljagu, a "zločesta i razmažena" su ona koju roditelji nisu mlatili kada je trebalo. Ovo je notorna glupost. Mene su roditelji tukli, a brata nisu. Ja sam od malena bila "revolucionar i neposlušnik", dok je brat bio "dobro dete". Ja sam završila fakultet, našla posao, odselila se od kuće, zasnovala porodicu. Isto je učinio i moj brat. Jedina razlika izmedju nas dvoje je ta što sam ja izrasla u isfrustriranu individuu koja u svemu vidi razlog za konfrontaciju, a moj brat je balansirana osoba, zadovoljna svojim životom.

Mislim, ali zaista bez ironje, da bi bilo dobro da se sve verske zajednice javno zaloze da se ovom zlu stane na put. Kad se vec izjasnjavaju o svemu, bilo bi dobro i humano da se javno zaloze za zastitu onih koji su najranjiviji.

Vidim komentare tipa da se deci prava mogu objasniti, a obaveze ne? Jedno bez drugog ne ide. Ako hocemo zdravo drustvo moramo se spustiti sa oblaka na tlo i shvatiti da smo neciji roditelji,i da smo obavezni da ih necemu i naucimo. Ako to ne uradimo mi, naucice ga ulica, a tada ce biti kasno. Ne mislite valjda da pocnete da vaspitavate dete kada odraste? Takvi roditelji ce i svog tridesetogodisnjeg potomka smatrati samo detetom.

A zasto se jednostavno ne pogleda kako se to radi u Skandinavskim zemljama? Kod nas inace i za izjavu "batina je iz raja izasla" treba naplacivati kaznu. Stvari su stvarno izmakle kontroli.

Nasilje nad decom samo je posledica naše užasne (ne)kulture i zaostalog mentaliteta koji glorifikuje nasilje i smatra ga brzim i vrlo efikasnim "rešenjem" za sve probleme. Nažalost, većina nas i ne zna, niti može da zamisli da postoji i druga vrsta odnosa osim odnosa jači/slabiji i čvrsto veruje da su dobre batine najbolji argument u svakom sporu (naravno, kad ih sam ne dobija) i najbolje vaspitno sredstvo u svim slučajevima. Zato ceo dan trpimo razne vidove nasilja u saobraćaju, na poslu, u javnosti, u politici, što se na kraju prenosi i u porodicu gde stradaju oni koji su u celom lancu najslabiji - deca. Svako ko je primoran da trpi nasilje pokušava da svu svoju nemoć, ogorčenost i bes zbog toga istrese na nekom slabijem od sebe. Deca su idealna za tu "namenu" jer ne mogu da se brane niti da vrate udarac. Dok ne porastu i postanu isti a možda i još gori nasilnici od svojih roditelja. Tako dobijamo razne "navijače" i druge jadnike čija je životna filozofija "ja mlatim, znači ja jesam".

Ja imam jednu konkretnu dilemu. Moji poznanici imaju 1.5-ogodisnju cerku i odlucili su da je nauce da vise ne piski u gace. To rade tako sto joj vise ne stavljaju pelene i uce je da piski na nosi. Elem, dete ne moze odjednom da nauci da se kontrolise, pa joj se ponekad omakne, i upiski se ugace. Onda je roditelju grde sto se upiskila, ili joj baba i deda prete da ce “sad da zovu tatu”. Vecina ljudi u mojoj okolini smatra da je ovo normalno, i slatko im je kad uhvate devojcicu da se igra sa lutkom tako sto je grdi jer se (lutka) upiskila u gace. Ja imam sina od devet meseci, i meni je ovo zlostavljanje. Ja mog sina NIKADA necu grditi ako se upiski ili ukaki, ma koliko bio veliki… Verovatno je to zbog toga sto sam ja dugo piskila u gace nocu, i UZASNO me je bilo sramota, a nisam mogla da se kontrolisem (moja najbolja drugarica koji znam od rodjenja ni dan danas ne zna za to). Roditelji, verujte mi, desava se da deca STVARNO ne mogu da se kontrolisu, i to im je samo kao horor film: nemojte ih jos i vi satanizovati zbog necega sto ne mogu da poprave! Moja mama misli da ja (opet) PRETERUJEM, i da dete treba gore opisanom metodom oduciti od piskenja u gace… Nisam pametna: jesam ja luda ili su to mnogi oko mene? Meni je ovo samo jos jedan od primera do kakvih finesa je zlostavljane dece normano u nasem drustvu…

Trgovina decom, njihovo fizičko i seksualno zlostavljanje su nesumnjivo veliko zlo i sa time se ovo društvo mora razračunati, tako da podržavam sve navedene inicijative.

S druge strane, svakodnevno sam svedok očajnog ponašanja roditelja prema deci, i ne mogu da verujem da se ne predlažu koraci ka njihovoj edukaciji, u smislu nekakvog nacionalnog plana. Kod nas je, izgleda normalna vaspitna metoda dreka, omalovažavanje dece i potkopavanje njihovog samopouzdanja, plašenje dece raznim glupostima, šamaranje, čupanje za kosu i uši, zaključavanje u sobu, uskraćivanje jela, društva. I posle se čudimo što se toliki broj dece drogira, što se ponašaju nasilno, neodgovorno, što su nezainteresovani za školu, što nemaju razvijen moralni sistem itd.

Temeljne promene su neophodne.

Problem je u tome što se ovde ne shvata da borba za prava dece nije pojam suprotan vaspitavanju dece. Nisu obespravljena deca jedina vaspitana i obrnuto.
A obaveze koje deca imaju tipa raspremanje sobe, učenje za školu i pranje iza ušiju treba da objasne roditelji a ne država. I to po mogućstvu bez batina i vike.

Nasilje je u svakoj pori drustva u Srbistanu a nasilje stvara nasilnike ali i psihijatrijska oboljenja... Najvise me plasi sto se na nasilje gleda kao na nesto najnormalnije u ovoj zemlji! Jos gore mi je kad cujem prijatelja mog oca koji mu kaze kako mene treba tuci svaki dan! A imam 25godina!! Sta reci...TUcenje zene i deteta je nesto najnormalnije u Srbiji, zena i deca se smatraju kao svojina muskarca (nekad i zene), da bi se dokazala patrijarhalna uloga oca u nasem drustvu, kao glave porodice i vlasnistvo nad decom i zenom!! Postovanje se ne zasluzuje batinom, strahopostovanje nije postovanje! Pa kad imate problem bilo sa samim sobom ili sa okolinom, ako ste alkoholicar, narkoman, ubica, pa psihijatar da bi vas odvikao ili izlecio nece vas tuci, nego cete do zdravog ponasanja doci na lep nacin, tako isto treba i sa decom, nasiljem se stvaraju jos gori problemi!! Stop nasilju, a nasilnike na lecenje!

Ma jeste, u školama deci da objašnjavaju koje su im odgovornosti i obaveze. To valjda mama i tata treba da objasne, još kad su mali, i to naravno u skladu sa godinama i sposobnostima. I naravno da treba deca da budu obaveštena o svojim pravima. Žalosno je što neki roditelji smatraju da im dobro vaspitanje dece ugrožava borba za prava dece. To je pravi pokazatelj primitivizma u srpskoj porodici.

Inače, pozdravljam sve akcije koje se tiču prava dece i borbe protiv njihovog zlostavljanja bilo ono fizičko, psihičko, ili ne daj bože seksualno. Krajnje je vreme da dobijemo Protokol kao ovaj što je opisan u tekstu.

Kopmpleksno pitanje u vezi srbskog sindroma roditelja isfrustruiranih ratom gubitkom posla neuhranjenoscu i pod uticajem sljive seceruse.
Ipak postoji resenje
Kazne treba postrititi a nadzor nad decom u ugrozenim sredinama treba sprovesti uz pomoc nastavnog osoblja, skolskog pedagoga psihologa, opstinske sluzbe za socijani rad, kucnog saveta volontera.
Deca trebaju znati kome se mogu obratiti ako su zrtve nasilja zato sto niko nema pravo da ih tuce ili podvrgava nehumanim postupcima.

Mene su tukli ako bih to "zasluzila". Naravno, to nije bilo divljacki, ali je ostavilo poslednice, u mom sluchaju pozitivne.
Ipak, ne slazem se sa takvim nacinom vaspitavanja nikako! Neki roditelji izgube meru, a neka deca lose reaguju na "lupkanje po guzi"(sto naravno izraste u samarnje). Nikada se ne zna, tako da je najbolje resenje strpljivo reagovati na postupke deteta i konstantno pokazivati interesovanje za njene/negove postupke.