Raste strah od krize

"dve trećine zaposlenih ima strah da će ostati bez posla" - 1/3 radi u drzavnoj-lokalnoj administraciji

Još uvek planetarna kriza nema mnogo veze sa našim sveopštim haosom. A taj haos se, zapravo, vrlo organizovano produkuje i razvija, jer je to mera održivosti svih maligniteta u društvu. Uređene zemlje analiziraju, procenjuju i predviđaju, a mi ćemo najbolje postupiti ako urgentno depolitizujemo administraciju i institucije, ako u prvi plan regrutujemo najbolje što imamo u svakom gradu, opštini i državi, kako bi i kod nas imao ko da analizira, procenjuje i predviđa. Ako nesposobni, neobrazovani, alavi i svakojaki licemeri i podrepaši ne ustupe kormila boljima od sebe, onda je najsmislenije da Vlada u analitički tim imenuje vračare iz devedesetih godina. Sve što bulazne poslednjih dana je po modelu „javlja mi se, javlja mi se“. Srbija gori, Vlada se fenira. I udara hladnu. Hajde učinite neki hrabar potez, gomilu hrabrih poteza, ako imate petlju, ako imate kapaciteta, ako imate optimalan koeficijent inteligencije. Ovo je vreme za „odgovorni centralizam“, za preuzimanje odgovornosti za zemlju u celini, moraju se izdati egzaktni dekreti lokalnim samoupravama da se obuzdaju i urade tačno šta se propiše, a ne da ministar Marković, tumači šta bi bilo kad bi bilo... Poslednjih sedam dana u lokalnim samoupravama zapošljavaju buljuke novih likova, dok se intenzivno spremaju spiskovi da se lokalni šerifi konačno oslobode viška svega inteligentnog i obrazovanog. Da li treba toliko mozga i toliko pameti da se zaključi da nas u narednim paklenim godinama može spasiti jedino i samo mozak i pamet? Zašto Vlada u svakoj opštini ne imenuje krizne timove, sastavljene od najboljih – intelektualaca, privrednika, zajedno sa vlastima, da ti timovi oforme timove za reformu u svim oblastima, a ne da to čine partije sa nekim sumanutim individuama. Kristalno jasne poruke i jaka kampanja za promenu sveukupnog vrednosnog sistema jedino može imati efekta. Tek onda možemo da se kobeljamo iz planetarnih dubioza, inače nas sve proguta blato i glib. Za sada je još malo uprt pogled u Vladu, a onda slede gnev, buka i bes. Ljudi će biti pod konstantnim afektom zbog višedecenijskih nepravdi i svakodnevnih udara na elementarnu inteligenciju. A znate šta sledi iz afekta. A vi, ministri i razni predsednici, i vi iz opozicije, ako ne umete, ne možete, nemate hrabrosti – i to je za ljude. Samo i to hrabro recite. Bar to. Zatražite pomoć od Evrope, neka nam ljudi pošalju deset „visokih komesara“, da nam kažu šta treba da činimo. Objektivnih, neopterećenih našim bolestima, istreniranih i pragmatičnih. Jer, potrebne su nam samo tri stvari za opstanak: prva – reforme, druga – reforme i treća – reforme. Odmah i sad.

"Ona je podsetila na činjenicu da su u Srbiji najviši porezi na zarade i doprinose u odnosu na celu Evropu i da naša privredna preduzeća plaćaju čak 100 odsto više komunalne takse nego u Evropi, kao i da bankarski sistem ima duplo veće kamate od svih zemalja u okruženju".

Pljačka, koju vlast u kontinuitetu sprovodi nad gradjanima, je uzrok NAŠE krize, s njom svetska (iza koje se sada pljačkaši kriju) nema nikakve veze!

U Srbiji se na buducnost pesimisticki gleda vec decenijama i ako nista drugo nije rasteralo imalo ozbiljne investitore, onda je to ucinila vecita kuknjava ljudi. Pobogu kao da nemamo sta da jedemo, a nigde vise u Evropi se ne pojede MESA nego kod nas.

Od goreg uvek ima gore ...to je sudbina Srbije. I sta sad da se radi? Ko treba da nam pomogne? Mi sami ne znamo, to je cinjenica. A to sve dok su nam interesi trenutni, ne gleda se buducnost. Vlast je vec godinama takva odraz, karaktera naroda, nazalost. Da li nas je vreme u kome smo ziveli, od doba Milosevica, ucinilo da postanemo ovakvi kakvi smo. I KAKO DA BUDE BOLJE. Ko zna tu formulu, mozda neki Baltazar. Jer ocigledno da samo neko cudo moze da nas spasi. A kriza, stvarno strasno zvuci, jer je to nesto sto ne moe da se pobedi tako lako, a pogotovo ovim merama nase Vlade koja ima strasan problem sa sobom. Mislim da je ocajna, da je ustvari jedno leglo zaraze, koju treba dobro dezinfikovati!!! Pa tek onda se boriti sa krizom, sa cistim pametnim, realnim, ne korumpiranim (ako to uopste moze)... ljudima. Ima ih. Zivot je vredan svakom od nas, mi kao obicni ljudi nemamo pravo izbora, u stvari nas izbor nije merilo njihovih interesa. Mi mozemo da biramo na tamo nekim izborima, a to su promene licnih opisa, imena... a sustina ostaje ista. Eto kao u filmu, kad se pravi rimejk, a on retko da moze da bude boljiod originalne verzije. Protiv krize, prvo duhom!

Ako se neko plasi krizom, bice i krize... zar nije bolje da se plasimo kako to da sredimo, a da ne osetimo?

... a ja mislio vi se salite

Nadam se da ćemo, ako ikada izadjemo iz ove krize postati mnogo pametniji, jer je ovo prilika da se zapitamo nad sistemom vrednosti koji vlada kod nas. Nisam sociolog, ali narod koji ima vekovima usadjeni kompleks od države i njenih reprezenata (suviše dugo nismo imali svoju državu ) mora radikalno da promeni svoje razmišljanje . Jedan banalan primer duboke socijalne poremećenosti je: Svako ko ide kod lekara poneće bar 200. gr kafe za uslugu za koju je taj lekar već plaćen (manje ili više sada nije bitno), a sa druge strane taj lekar će da primi isti taj simobolični poklon pa čak i od osobe koja možda 10. puta manje zaradjuje od njega, vrlo često i da ga ne uvredi . Ako od škole učimo da tek ako nekoga "podmitimo" možemo dobiti nešto - znači da je mito legalan oblik privredjivanja. I tada se uspinjemo na lestvici samo da bi bili korisnici mita, a ne davaoci.
Ova kriza kod nas je i prvi otvoreni sukob te tzv "dve Srbije", a to je socijalistička (pri čemu su ideje socijalizma obesmišljene ) i kapitalističke koja u ovoj situaciji pokazuje mnogo više tolerancije i razumevanja. U svakoj privatnoj firmi ako plate zaposlenima idu 10 % niže, menadžmentu su smanjene za 20% i niko se ne buni, već ima medjusobno razumevanje.Da li bi tako bilo i u državnom aparatu ?Ništa uvredljivo, ali i sama prva ideja vlade o ravnomernih 6% za sve je posledica upravo tog nakaznog mentaliteta .Ni ove nove u kojima su pojedini isključeni (prosveta , zdravstvo ,..) opravdano ili ne je takodje posledica tog istog mentaliteta koji je ljude, koji će biti otpušteni-žrtve, i doveo na mesta gde jesu. U privatnim firmama se lični interes zanemaruju zbog želje za opsatnkom firme, a time i svog radnog mesta , dok imama utisak da u državi to nije slučaj. Tek kada tako postane i u državi mi nećemo imati krizu bez obzira koliko ko zaradjivao i da li ima posao ili ne.

braco rusi pomagajte!

Ova zemlja, i pored lepih želja i obećanja od 2001. do 2008. nije stala na svoje noge. Iz lokalne krize koju nismo prevazišli, sada ulazimo u svetsku krizu, koja će samo pojačati efekte dosadašnje neuređenosti sistema u nas. Međutim, veliki problem je što ni zapadna civilizacija nema više dobro uređen sistem, što je i produkovalo ovu krizu. Moguće je da će izlaz iz svega ovoga biti upravo tamo gde ga sadašnje političke nomenkalture uopšte ne traže. Videćemo.

Ova ekonomska kriza je kao neka osoba koja seta od drzave do drzave.
Zar to ne bi moralo momentalno da strefi sve odjednom?

Koje su to budalastine....dosla na nasa vrata.

U Srbiji se na buducnost pesimisticki gleda vec decenijama i ako nista drugo nije rasteralo imalo ozbiljne investitore, onda je to ucinila vecita kuknjava ljudi. Pobogu kao da nemamo sta da jedemo, a nigde vise u Evropi se ne pojede MESA nego kod nas.

Još uvek planetarna kriza nema mnogo veze sa našim sveopštim haosom. A taj haos se, zapravo, vrlo organizovano produkuje i razvija, jer je to mera održivosti svih maligniteta u društvu. Uređene zemlje analiziraju, procenjuju i predviđaju, a mi ćemo najbolje postupiti ako urgentno depolitizujemo administraciju i institucije, ako u prvi plan regrutujemo najbolje što imamo u svakom gradu, opštini i državi, kako bi i kod nas imao ko da analizira, procenjuje i predviđa. Ako nesposobni, neobrazovani, alavi i svakojaki licemeri i podrepaši ne ustupe kormila boljima od sebe, onda je najsmislenije da Vlada u analitički tim imenuje vračare iz devedesetih godina. Sve što bulazne poslednjih dana je po modelu „javlja mi se, javlja mi se“. Srbija gori, Vlada se fenira. I udara hladnu. Hajde učinite neki hrabar potez, gomilu hrabrih poteza, ako imate petlju, ako imate kapaciteta, ako imate optimalan koeficijent inteligencije. Ovo je vreme za „odgovorni centralizam“, za preuzimanje odgovornosti za zemlju u celini, moraju se izdati egzaktni dekreti lokalnim samoupravama da se obuzdaju i urade tačno šta se propiše, a ne da ministar Marković, tumači šta bi bilo kad bi bilo... Poslednjih sedam dana u lokalnim samoupravama zapošljavaju buljuke novih likova, dok se intenzivno spremaju spiskovi da se lokalni šerifi konačno oslobode viška svega inteligentnog i obrazovanog. Da li treba toliko mozga i toliko pameti da se zaključi da nas u narednim paklenim godinama može spasiti jedino i samo mozak i pamet? Zašto Vlada u svakoj opštini ne imenuje krizne timove, sastavljene od najboljih – intelektualaca, privrednika, zajedno sa vlastima, da ti timovi oforme timove za reformu u svim oblastima, a ne da to čine partije sa nekim sumanutim individuama. Kristalno jasne poruke i jaka kampanja za promenu sveukupnog vrednosnog sistema jedino može imati efekta. Tek onda možemo da se kobeljamo iz planetarnih dubioza, inače nas sve proguta blato i glib. Za sada je još malo uprt pogled u Vladu, a onda slede gnev, buka i bes. Ljudi će biti pod konstantnim afektom zbog višedecenijskih nepravdi i svakodnevnih udara na elementarnu inteligenciju. A znate šta sledi iz afekta. A vi, ministri i razni predsednici, i vi iz opozicije, ako ne umete, ne možete, nemate hrabrosti – i to je za ljude. Samo i to hrabro recite. Bar to. Zatražite pomoć od Evrope, neka nam ljudi pošalju deset „visokih komesara“, da nam kažu šta treba da činimo. Objektivnih, neopterećenih našim bolestima, istreniranih i pragmatičnih. Jer, potrebne su nam samo tri stvari za opstanak: prva – reforme, druga – reforme i treća – reforme. Odmah i sad.

Ako se neko plasi krizom, bice i krize... zar nije bolje da se plasimo kako to da sredimo, a da ne osetimo?

"dve trećine zaposlenih ima strah da će ostati bez posla" - 1/3 radi u drzavnoj-lokalnoj administraciji

"Ona je podsetila na činjenicu da su u Srbiji najviši porezi na zarade i doprinose u odnosu na celu Evropu i da naša privredna preduzeća plaćaju čak 100 odsto više komunalne takse nego u Evropi, kao i da bankarski sistem ima duplo veće kamate od svih zemalja u okruženju".

Pljačka, koju vlast u kontinuitetu sprovodi nad gradjanima, je uzrok NAŠE krize, s njom svetska (iza koje se sada pljačkaši kriju) nema nikakve veze!

... a ja mislio vi se salite

Od goreg uvek ima gore ...to je sudbina Srbije. I sta sad da se radi? Ko treba da nam pomogne? Mi sami ne znamo, to je cinjenica. A to sve dok su nam interesi trenutni, ne gleda se buducnost. Vlast je vec godinama takva odraz, karaktera naroda, nazalost. Da li nas je vreme u kome smo ziveli, od doba Milosevica, ucinilo da postanemo ovakvi kakvi smo. I KAKO DA BUDE BOLJE. Ko zna tu formulu, mozda neki Baltazar. Jer ocigledno da samo neko cudo moze da nas spasi. A kriza, stvarno strasno zvuci, jer je to nesto sto ne moe da se pobedi tako lako, a pogotovo ovim merama nase Vlade koja ima strasan problem sa sobom. Mislim da je ocajna, da je ustvari jedno leglo zaraze, koju treba dobro dezinfikovati!!! Pa tek onda se boriti sa krizom, sa cistim pametnim, realnim, ne korumpiranim (ako to uopste moze)... ljudima. Ima ih. Zivot je vredan svakom od nas, mi kao obicni ljudi nemamo pravo izbora, u stvari nas izbor nije merilo njihovih interesa. Mi mozemo da biramo na tamo nekim izborima, a to su promene licnih opisa, imena... a sustina ostaje ista. Eto kao u filmu, kad se pravi rimejk, a on retko da moze da bude boljiod originalne verzije. Protiv krize, prvo duhom!

braco rusi pomagajte!

Ova zemlja, i pored lepih želja i obećanja od 2001. do 2008. nije stala na svoje noge. Iz lokalne krize koju nismo prevazišli, sada ulazimo u svetsku krizu, koja će samo pojačati efekte dosadašnje neuređenosti sistema u nas. Međutim, veliki problem je što ni zapadna civilizacija nema više dobro uređen sistem, što je i produkovalo ovu krizu. Moguće je da će izlaz iz svega ovoga biti upravo tamo gde ga sadašnje političke nomenkalture uopšte ne traže. Videćemo.

Ova ekonomska kriza je kao neka osoba koja seta od drzave do drzave.
Zar to ne bi moralo momentalno da strefi sve odjednom?

Koje su to budalastine....dosla na nasa vrata.

Nadam se da ćemo, ako ikada izadjemo iz ove krize postati mnogo pametniji, jer je ovo prilika da se zapitamo nad sistemom vrednosti koji vlada kod nas. Nisam sociolog, ali narod koji ima vekovima usadjeni kompleks od države i njenih reprezenata (suviše dugo nismo imali svoju državu ) mora radikalno da promeni svoje razmišljanje . Jedan banalan primer duboke socijalne poremećenosti je: Svako ko ide kod lekara poneće bar 200. gr kafe za uslugu za koju je taj lekar već plaćen (manje ili više sada nije bitno), a sa druge strane taj lekar će da primi isti taj simobolični poklon pa čak i od osobe koja možda 10. puta manje zaradjuje od njega, vrlo često i da ga ne uvredi . Ako od škole učimo da tek ako nekoga "podmitimo" možemo dobiti nešto - znači da je mito legalan oblik privredjivanja. I tada se uspinjemo na lestvici samo da bi bili korisnici mita, a ne davaoci.
Ova kriza kod nas je i prvi otvoreni sukob te tzv "dve Srbije", a to je socijalistička (pri čemu su ideje socijalizma obesmišljene ) i kapitalističke koja u ovoj situaciji pokazuje mnogo više tolerancije i razumevanja. U svakoj privatnoj firmi ako plate zaposlenima idu 10 % niže, menadžmentu su smanjene za 20% i niko se ne buni, već ima medjusobno razumevanje.Da li bi tako bilo i u državnom aparatu ?Ništa uvredljivo, ali i sama prva ideja vlade o ravnomernih 6% za sve je posledica upravo tog nakaznog mentaliteta .Ni ove nove u kojima su pojedini isključeni (prosveta , zdravstvo ,..) opravdano ili ne je takodje posledica tog istog mentaliteta koji je ljude, koji će biti otpušteni-žrtve, i doveo na mesta gde jesu. U privatnim firmama se lični interes zanemaruju zbog želje za opsatnkom firme, a time i svog radnog mesta , dok imama utisak da u državi to nije slučaj. Tek kada tako postane i u državi mi nećemo imati krizu bez obzira koliko ko zaradjivao i da li ima posao ili ne.