Aranđelovac: "Staro zdanje" ruina

Koga briga za Staro zdanje! Kad je staro a nije na Kosovu, neka propadne! Pare potrosene na Miladina su investicija za buducnost Srbije, Kosova a i sire!

Cuj, "obavestice on nadleana ministarstva." Pa, jesi obavestio covece? Proslo je sedam dana, sta ima tu toliko da se obavestava? Okrenes telefonom i gotovo. Zasticen spomenik kulture, a ovamo samo sto se nije srusio. Tako se drzava odnosi sa svojim spomenicima. Stvarno zalosno.

Film desetominutne strave je postavljen na Youtube-u... kao svedočanstvo koliko nisko možemo da padnemo kao lokalna samouprava, država, i društvo u celini.

...na zalost, film je uklonjen sa YT...verovatno ga je vlada proglasila DRZAVNOM TAJNOM....

Staro zdanje nije ruina vec ruglo mog grada i moje zemlje. Iole stariji Arandjelovcani se secaju lepote tog hotela i platoa koji ga okruzuje; secaju se slika koje su napravili pored njega zajedno sa svojim roditeljima i prijateljima.
Danas nas je sve sramota kada nam neko dodje u goste i zamoli nas da ga prosetamo stazicama kojima su setali knezevi i pesnici. Polomljene glave mermernih statua predivnih pelikana leze polozene na travi kao simbol smrti moga grada utonulog duboko u problem narkomanije i beznadja. Ne postoji niti jedna statua u tom neverovatnom muzej-parku koja nije isarana, ne postoji niti jedan spomenik kulture koje nije oskrnavljen. I na samom kraju kao simbol propadanja jednog naroda i grada stoji magicni Hotel Staro zdanje. I svi smo krivi za takvo stanje, za okretanje glave. Krivi smo zato sto smo mesecima preskakali trupove tih jadnih ptica koje su polozene lezale na glavnoj stazi, krivi smo zato sto se nismo skupili zajedno i nanovo napravili table na kojima ce pisati imena tih divnih autora koji su nasem gradu poklonili toliko vredna dela svetske umetnicke bastine, krivi smo zato sto smo gledali u Staro zdanje i zaobilazili ga gledajuci miseve kako izlecu iz njegove kuhinje i secajuci se jadnih, beznadnih, izbeglickih ociju koje su nas gledale sa njegovih prozora svih onih gladnih godina mladosti. Krivi smo sto nam je nacija takva kakva je: lenja, nediscplinovana, nemarna i nehajna prema samoj sebi, spletkaroska, samo-svoj-dzep-i-stomak gledajuca.
Nemacka je 1945. godine sravnjena sa zemljom. Zapaljena i silovana mentalno i fizicki od strane oslobodilaca. Nemacka je 1960. godine vec bila drzava u koju su nasi zemljaci hrlili trbuhom za kruhom. A gde smo mi 15 godina nakon rata?

Imao sam srecu da u "Starom Zdanju" provedem 5 dana u jesen 2005. Kasnije sam saznao da je privatni smestaj bio mnogo i boli i jeftiniji (Mislim da je nocenje bilo oko 25 evra.), ali:

Posto je bilo svega pet, sest gostiju dobili smo malo bolju sobu. Sve u toj sobi me je bez preterivanja, podsecalo na cvecaru tajne grupe TNT. (Cak je padalo i zesce smrzavanje preko noci, antena na TV-u u TV sali nije radila a igrala je reprezentacija - nikada necu zaboraviti mrka lica i atmosferu koja je vladala. Drugo poluvreme su prisutni uglavno gledali po obliznjim kladionicama...) Elem, kad sam se vec malo privikao na ratne uslove, kidao sam se od smeha posmatrajuce zgrazavanje onih koji su u hotel stigli posle mene i slusajuci njihove utiske u prolazu. Materijala za film/komediju kol'ko volis - taman da hotel stekne legendarni status.

(Osoblje hotela je bilo super ljubazno, tako da se moj komentar odnosi samo na stanje zgrade i inventara.)

Sacekajte, aman, sto ste nestrpljivi, pa valjda treba prvo namiriti Miladina, pa isplatiti dnevnice ministarkama i clanovima skupstinskih odbora, pa putne troskove od Madagaskara i Maldiva tri puta nedeljno tamo i nazad automobilom... Doci ce na red i spomenici kulture, ako se do tada sasvim ne raspadnu, bas kao i ova drzava i mi sa njom.

bitno je da se sve pare pumpaju u pozorista i njihove korumpirane upravnike a za ostatak kulture sta ostane. ovo je tezak bezobrazluk. a pozorista da se komercijalizuju pa ko sta zaradi tako i da dobije.

Пре много година, негде почетком деведесетих, свратио сам тамо, дошавши у посету из иностранства. Видео сам исту такву слику. Очигледно су га нешто касније нешто мало "закрпили", јер читам један коментар из 1995г. Ипак, узимајући у обзир да Србија из периода Обреновића нема скоро никаквих споменика културе, а "Старо здање" то јесте, ово је пример - најблаже речено свињарије! Не ради се само о новцу. Далеко од тога. Ради се о слому система вредности у друштву, о тоталном недостатку идеје заједништва, иницијативе и чега све још не! Ово ме подесећа на моје ране дане (за многе златне године: средина шетдесетих), када сам још живео у земљи и био асистент Института за нуклеарне Науке у Винчи и сталне кукњаве о недостатку средстава за "науку". Тада сам једном казао да би нас најстрашније зезнули када би ми стигли ујутро на улаз, не можемо да уђемо, а он закрчен камионима пуним долара! Тек онда не бисмо знали шта ћемо, јер немамо знања, идеја, инспирација, радних навика и дисциплине. Можете заисите да то мојој каријери није - на моју срећу (јер ја одох) нимало користило. Исти тај проблем постоји и у Аранђеловцу и свуда по Србији. Лек? Само Бог зна, и само Он – ако ико, може помоћи.

http://www.youtube.com/watch?v=_jAQ2yrxOzw

O kome "Starom zdanju" pricate?
Valjda ste bili ovde te 2005
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Arandjelovac.jpg

Koga briga za Staro zdanje! Kad je staro a nije na Kosovu, neka propadne! Pare potrosene na Miladina su investicija za buducnost Srbije, Kosova a i sire!

Cuj, "obavestice on nadleana ministarstva." Pa, jesi obavestio covece? Proslo je sedam dana, sta ima tu toliko da se obavestava? Okrenes telefonom i gotovo. Zasticen spomenik kulture, a ovamo samo sto se nije srusio. Tako se drzava odnosi sa svojim spomenicima. Stvarno zalosno.

bitno je da se sve pare pumpaju u pozorista i njihove korumpirane upravnike a za ostatak kulture sta ostane. ovo je tezak bezobrazluk. a pozorista da se komercijalizuju pa ko sta zaradi tako i da dobije.

Film desetominutne strave je postavljen na Youtube-u... kao svedočanstvo koliko nisko možemo da padnemo kao lokalna samouprava, država, i društvo u celini.

Imao sam srecu da u "Starom Zdanju" provedem 5 dana u jesen 2005. Kasnije sam saznao da je privatni smestaj bio mnogo i boli i jeftiniji (Mislim da je nocenje bilo oko 25 evra.), ali:

Posto je bilo svega pet, sest gostiju dobili smo malo bolju sobu. Sve u toj sobi me je bez preterivanja, podsecalo na cvecaru tajne grupe TNT. (Cak je padalo i zesce smrzavanje preko noci, antena na TV-u u TV sali nije radila a igrala je reprezentacija - nikada necu zaboraviti mrka lica i atmosferu koja je vladala. Drugo poluvreme su prisutni uglavno gledali po obliznjim kladionicama...) Elem, kad sam se vec malo privikao na ratne uslove, kidao sam se od smeha posmatrajuce zgrazavanje onih koji su u hotel stigli posle mene i slusajuci njihove utiske u prolazu. Materijala za film/komediju kol'ko volis - taman da hotel stekne legendarni status.

(Osoblje hotela je bilo super ljubazno, tako da se moj komentar odnosi samo na stanje zgrade i inventara.)

Sacekajte, aman, sto ste nestrpljivi, pa valjda treba prvo namiriti Miladina, pa isplatiti dnevnice ministarkama i clanovima skupstinskih odbora, pa putne troskove od Madagaskara i Maldiva tri puta nedeljno tamo i nazad automobilom... Doci ce na red i spomenici kulture, ako se do tada sasvim ne raspadnu, bas kao i ova drzava i mi sa njom.

...na zalost, film je uklonjen sa YT...verovatno ga je vlada proglasila DRZAVNOM TAJNOM....

http://www.youtube.com/watch?v=_jAQ2yrxOzw

Пре много година, негде почетком деведесетих, свратио сам тамо, дошавши у посету из иностранства. Видео сам исту такву слику. Очигледно су га нешто касније нешто мало "закрпили", јер читам један коментар из 1995г. Ипак, узимајући у обзир да Србија из периода Обреновића нема скоро никаквих споменика културе, а "Старо здање" то јесте, ово је пример - најблаже речено свињарије! Не ради се само о новцу. Далеко од тога. Ради се о слому система вредности у друштву, о тоталном недостатку идеје заједништва, иницијативе и чега све још не! Ово ме подесећа на моје ране дане (за многе златне године: средина шетдесетих), када сам још живео у земљи и био асистент Института за нуклеарне Науке у Винчи и сталне кукњаве о недостатку средстава за "науку". Тада сам једном казао да би нас најстрашније зезнули када би ми стигли ујутро на улаз, не можемо да уђемо, а он закрчен камионима пуним долара! Тек онда не бисмо знали шта ћемо, јер немамо знања, идеја, инспирација, радних навика и дисциплине. Можете заисите да то мојој каријери није - на моју срећу (јер ја одох) нимало користило. Исти тај проблем постоји и у Аранђеловцу и свуда по Србији. Лек? Само Бог зна, и само Он – ако ико, може помоћи.

Staro zdanje nije ruina vec ruglo mog grada i moje zemlje. Iole stariji Arandjelovcani se secaju lepote tog hotela i platoa koji ga okruzuje; secaju se slika koje su napravili pored njega zajedno sa svojim roditeljima i prijateljima.
Danas nas je sve sramota kada nam neko dodje u goste i zamoli nas da ga prosetamo stazicama kojima su setali knezevi i pesnici. Polomljene glave mermernih statua predivnih pelikana leze polozene na travi kao simbol smrti moga grada utonulog duboko u problem narkomanije i beznadja. Ne postoji niti jedna statua u tom neverovatnom muzej-parku koja nije isarana, ne postoji niti jedan spomenik kulture koje nije oskrnavljen. I na samom kraju kao simbol propadanja jednog naroda i grada stoji magicni Hotel Staro zdanje. I svi smo krivi za takvo stanje, za okretanje glave. Krivi smo zato sto smo mesecima preskakali trupove tih jadnih ptica koje su polozene lezale na glavnoj stazi, krivi smo zato sto se nismo skupili zajedno i nanovo napravili table na kojima ce pisati imena tih divnih autora koji su nasem gradu poklonili toliko vredna dela svetske umetnicke bastine, krivi smo zato sto smo gledali u Staro zdanje i zaobilazili ga gledajuci miseve kako izlecu iz njegove kuhinje i secajuci se jadnih, beznadnih, izbeglickih ociju koje su nas gledale sa njegovih prozora svih onih gladnih godina mladosti. Krivi smo sto nam je nacija takva kakva je: lenja, nediscplinovana, nemarna i nehajna prema samoj sebi, spletkaroska, samo-svoj-dzep-i-stomak gledajuca.
Nemacka je 1945. godine sravnjena sa zemljom. Zapaljena i silovana mentalno i fizicki od strane oslobodilaca. Nemacka je 1960. godine vec bila drzava u koju su nasi zemljaci hrlili trbuhom za kruhom. A gde smo mi 15 godina nakon rata?

O kome "Starom zdanju" pricate?
Valjda ste bili ovde te 2005
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Arandjelovac.jpg