Nacionalni dan bez duvanskog dima

Radim u kancelariji sa dva pusaca, neprestano sam u dimu. Pumpicu protiv astmaticnih tegoba drzim stalno na stolu, ali oni se na to ne obaziru, uprkos cinjenici sto znaju koje zdravstvene tegobe imam. Znak zabrane pusenja odnedavno je upadljivo istaknut, ali ga njih dvoje sa podsmehom ignorisu. Ne postoji nikakva sansa da izbegnem svakodnevna trovanja, osim da napustim ili promenim posao, sto nije izvodljivo. U ovakvoj situaciji nalazi se verovatno na hiljade pasivnih pusaca, kojima izgleda nema ko da pomogne. Zasticeni smo u javnom prevozu i drugim mestima gde se koliko toliko postuje zabrana pusenja, ali na radnom mestu to nije slucaj, a tu provodimo u dimu osam sati. Na koji nacin resiti ovakve probleme?

Sto pre zabraniti pusenje na svim javnim mestim, u svim zatvorenim prostorijama!

Mislim da je sazrela situacija da se zada završni udarac pušenju!!!
Svakodnevno sam izložen duvanskom dimu na poslu (trojica ne pušimo, a jedan nas truje) na ulici, u kafićima, a što je najtužnije i poražavajuće, na zadnjoj utakmici Partizana u Euroligi u hali Pionir ugušio sam se od duvanskog dima.Hajde što sam se ja ugušio, ali šta da kažu košarkaši na terenu koji trče i jure po terenu i udišu dimčinu. Ja stvarno mislim da su pušači najsebičnija, najneuviđavnija, najupornija bića na ovoj planeti!!!

Paradoksalno, ovaj dan dolazi neposredno nakon izglasavanja faličnog zakona o akcizama koje nam je otkrilo jednu ciničnu istinu: Dobar deo, uglavnom populističkih stranaka (SPS, SRS, SNS..), glasao je za sporni Peconijev amandman da bi zaštitilo najsiromašnije slojeve!? Da ne bude zabune, "zaštitilo" u ovom kontekstu znači omogućilo im jevtine cigarete. LDP je napustio salu, kao ne interesuje to njih...

Nacionalni dan protiv pušenja je jedinstvena prilika da se svi ovi uticajni ljudi i njihove stranke pokaju te da umesto da ovako "štite" narod skupljajući vredno svoje političke poene na poroku i pravdajući istovremeno svoje zakulisne finansijsko političke radnje, preuzmu odgovornost i stanu na stranu koja je izričito protiv pušenja ma koliko to politički bolno bilo za njih!

Još samo jedan mali dodatak koji se tiče socijalne države: U Norveškoj, za jednu prosečnu neto platu možete kupiti 200 točenih piva od pola litra, ili 430 malih piva - boca od 0,33l, ili 250 kutija cigareta (nema jeftinih, sve su kvalitetne i skupe!).

U Srbiji, za prosečnu platu dobijate 420 točenih piva, ili 640 boca od 0,33l, ili 250 kutija skupih cigareta ili 640 kutija jeftinih cigareta.

Poređenje ukazuje na to da je kod nas duplo jevtinije piti i više nego duplo jevtinije pušiti! To dalje znači da su naši ljudi (tako dobro zaštićeni!) duplo ili više nego duplo izloženi svim oboljenjima vezanim za ove poroke i samim tim duplo ili više nego duplo više opterećuju naš (ionako mršav) zdravstveni budžet koji, uzgred, mi sami finansiramo kroz poreze. Da ne pominjem da su oni u tom svom opterećivanju, ravnopravni sa trudnicama, decom i svima ostalima..

Norveška svoje socijalno blagostanje dobrim delom bazira i na prihodima od oporezivanja alkohola i cigareta.

Zabraniti pušenje gde god je to moguće i nabiti namete na isto koliko god je to moguće više, ODMAH, SAD!

Kao i u velikom broju zemalja u Evropi sto pre bi trebalo zabraniti pusenje u svim javnim objektima.
Neuporedovo je prijatniji i zdraviji osecaj kada odete negde na pice i mozete da disete "normalan" vazduh... i kada ne morate da vetrite garderobu posle dana provedenog na poslu ili vecernjeg izlaska...
A i pusaci se sasvim lepo druze ispred lokala dok puse...
Imao sam goste iz Italije koji su strastveni pusaci... zalili su se na dim u beogradskim lokalima cak su izlazili napolje da puse... ne samo zbog navike (a tada je u BG bilo i -10 uvece) vec zato sto nisu mogli da podnesu kolicinu dima...

Upravo sam se setio nekoliko drasticnijih primera sta bi mi koji ne pusimo mogli da radimo onima koji puse, a sto njima svakako ne bi prijalo, mada bi se mi mozda osecali lepo... ali ipak nije mesto...

Sta ce nam nacionalni dan bez duvanskog dima, nama bre treba zakon koji ce dovesti do toga da imamo svih 365 bez tog smrada i stroga primena toga zakona plus treba nam politika tj politicari koji nece biti demagozi i zarad malo popularnosti tretirati cigarete kao socijalnu kategoriju, nego nasuprot jos akciza i jos akciza i jos akciza. A one krajnje bezobzirne i bezobrazne pusace koji nesto pricaju o svojim pravima ako mogu nekako da puse, a da sav dim zadrze unutar seba neka slobodno puse, a ako ne mogu neka nas normalne ne zasipaju smradom i otrovom. Meni licno prijatniji miris ima ona diman bomba nego duvanski dim pa da pitam njih kako bi se osecali da ja u zatvorenoj prostoriji pripalim nekoliko istih. E to nije ni jedan procenat onoga sto ja osecam kad mi se neki pusac u nekom redu nabije iza ledja purnjajuci kao parna lokomotiva ili ciji dim u restoranu od njegovog stola onako vijugajuci krene prema meni.

Ova kampanja protiv pušača prerasta u "lov na veštice", dok su istovremeno proizvodnja i promet duvanom sasvim legalni!? Ako ćemo o štetnosti, alkohol je daleko veće zlo od cigarete, pa ništa. Nema kampanje protiv alkohola, nisu povećane akcize ni na jedno alkoholno piće, ne postoji Dan bez alkohola...

Sto pre zabraniti maltretiranje manjinske grupe pusaca i obezbediti im jednakost sa ostalim gradjanima. Ako su pusaci ubice, sto im drzava (ili min. zdavlja pripisuje), onda im treba suditi i strapati ih u zatvor, oduzeti im decu i izbaciti s posla. Ako to nisu, onda ova kampanja predstavlja krsenje prava bar 30% gradjana Srbije koji, pre svega iz patriotskih razloga, pune budzet drzave i podupiru posrnulu privredu. Ne bi morali bas da placaju i dokonu doktorku koja ne vide nijedan drugi izvor zagadjenja, niti protiv njega podize glas.

Мишљење пушача о овом проблему не може узимати у обзир, јер се они, као жртве зависности, не могу сматрати за одговорна лица. Наравно да су високе цене цигарета, забране пушења на јавном месту и високе казне за кршење забране врло ефикасна средства у борби против дуванске мафије. Међутим, држава ће постићи пуну ефикасност забране пушења на јавном месту када истовремено спроведе модеран закон о заштити од пожара. Овај закон мора да укључи и обавезну уградњу сензора за дим у све јавне просторије, под претњом одузимања употребне дозволе. У том случају, било какав дим ће активирати противпожарни аларм, што ће потпуно онемугићити пушење у затвореним просторијама.

Pusenje kao porok necemo ukinuti, ali je dobro da se o stetnosti sve vise prica i to ce sigurno imata efekta na smanjenje broja konzumenata. Nevolja je sto niko javno ne predlozi zakon o ogranicenju tocenja alkohola na javnim mestima. Da se zakonom zabrani tocenje i konzumiranje alkohola na javnim mestima do 10 sati ujutru pa neka se pola Srbije digne zbog toga. Ugledajmo se na Evropu i po takvim primerima, barem za pocetak.

Srbin niti pije ko Grk, niti pusi ko Turcin, ali ajd uzmi mu sljivu i cigaru. Za ovaj jedan medjunarodni dan bez duvana i odustace. Ali vlada sa ovim cenama pokusava da uvede " Srpske nacionalne dane bez duvanskog dima". Gde to ima?

Sto pre zabraniti maltretiranje manjinske grupe pusaca i obezbediti im jednakost sa ostalim gradjanima. Ako su pusaci ubice, sto im drzava (ili min. zdavlja pripisuje), onda im treba suditi i strapati ih u zatvor, oduzeti im decu i izbaciti s posla. Ako to nisu, onda ova kampanja predstavlja krsenje prava bar 30% gradjana Srbije koji, pre svega iz patriotskih razloga, pune budzet drzave i podupiru posrnulu privredu. Ne bi morali bas da placaju i dokonu doktorku koja ne vide nijedan drugi izvor zagadjenja, niti protiv njega podize glas.

Sto pre zabraniti pusenje na svim javnim mestim, u svim zatvorenim prostorijama!

Ova kampanja protiv pušača prerasta u "lov na veštice", dok su istovremeno proizvodnja i promet duvanom sasvim legalni!? Ako ćemo o štetnosti, alkohol je daleko veće zlo od cigarete, pa ništa. Nema kampanje protiv alkohola, nisu povećane akcize ni na jedno alkoholno piće, ne postoji Dan bez alkohola...

Mislim da je sazrela situacija da se zada završni udarac pušenju!!!
Svakodnevno sam izložen duvanskom dimu na poslu (trojica ne pušimo, a jedan nas truje) na ulici, u kafićima, a što je najtužnije i poražavajuće, na zadnjoj utakmici Partizana u Euroligi u hali Pionir ugušio sam se od duvanskog dima.Hajde što sam se ja ugušio, ali šta da kažu košarkaši na terenu koji trče i jure po terenu i udišu dimčinu. Ja stvarno mislim da su pušači najsebičnija, najneuviđavnija, najupornija bića na ovoj planeti!!!

Srbin niti pije ko Grk, niti pusi ko Turcin, ali ajd uzmi mu sljivu i cigaru. Za ovaj jedan medjunarodni dan bez duvana i odustace. Ali vlada sa ovim cenama pokusava da uvede " Srpske nacionalne dane bez duvanskog dima". Gde to ima?

Kao i u velikom broju zemalja u Evropi sto pre bi trebalo zabraniti pusenje u svim javnim objektima.
Neuporedovo je prijatniji i zdraviji osecaj kada odete negde na pice i mozete da disete "normalan" vazduh... i kada ne morate da vetrite garderobu posle dana provedenog na poslu ili vecernjeg izlaska...
A i pusaci se sasvim lepo druze ispred lokala dok puse...
Imao sam goste iz Italije koji su strastveni pusaci... zalili su se na dim u beogradskim lokalima cak su izlazili napolje da puse... ne samo zbog navike (a tada je u BG bilo i -10 uvece) vec zato sto nisu mogli da podnesu kolicinu dima...

Upravo sam se setio nekoliko drasticnijih primera sta bi mi koji ne pusimo mogli da radimo onima koji puse, a sto njima svakako ne bi prijalo, mada bi se mi mozda osecali lepo... ali ipak nije mesto...

Paradoksalno, ovaj dan dolazi neposredno nakon izglasavanja faličnog zakona o akcizama koje nam je otkrilo jednu ciničnu istinu: Dobar deo, uglavnom populističkih stranaka (SPS, SRS, SNS..), glasao je za sporni Peconijev amandman da bi zaštitilo najsiromašnije slojeve!? Da ne bude zabune, "zaštitilo" u ovom kontekstu znači omogućilo im jevtine cigarete. LDP je napustio salu, kao ne interesuje to njih...

Nacionalni dan protiv pušenja je jedinstvena prilika da se svi ovi uticajni ljudi i njihove stranke pokaju te da umesto da ovako "štite" narod skupljajući vredno svoje političke poene na poroku i pravdajući istovremeno svoje zakulisne finansijsko političke radnje, preuzmu odgovornost i stanu na stranu koja je izričito protiv pušenja ma koliko to politički bolno bilo za njih!

Još samo jedan mali dodatak koji se tiče socijalne države: U Norveškoj, za jednu prosečnu neto platu možete kupiti 200 točenih piva od pola litra, ili 430 malih piva - boca od 0,33l, ili 250 kutija cigareta (nema jeftinih, sve su kvalitetne i skupe!).

U Srbiji, za prosečnu platu dobijate 420 točenih piva, ili 640 boca od 0,33l, ili 250 kutija skupih cigareta ili 640 kutija jeftinih cigareta.

Poređenje ukazuje na to da je kod nas duplo jevtinije piti i više nego duplo jevtinije pušiti! To dalje znači da su naši ljudi (tako dobro zaštićeni!) duplo ili više nego duplo izloženi svim oboljenjima vezanim za ove poroke i samim tim duplo ili više nego duplo više opterećuju naš (ionako mršav) zdravstveni budžet koji, uzgred, mi sami finansiramo kroz poreze. Da ne pominjem da su oni u tom svom opterećivanju, ravnopravni sa trudnicama, decom i svima ostalima..

Norveška svoje socijalno blagostanje dobrim delom bazira i na prihodima od oporezivanja alkohola i cigareta.

Zabraniti pušenje gde god je to moguće i nabiti namete na isto koliko god je to moguće više, ODMAH, SAD!

Sta ce nam nacionalni dan bez duvanskog dima, nama bre treba zakon koji ce dovesti do toga da imamo svih 365 bez tog smrada i stroga primena toga zakona plus treba nam politika tj politicari koji nece biti demagozi i zarad malo popularnosti tretirati cigarete kao socijalnu kategoriju, nego nasuprot jos akciza i jos akciza i jos akciza. A one krajnje bezobzirne i bezobrazne pusace koji nesto pricaju o svojim pravima ako mogu nekako da puse, a da sav dim zadrze unutar seba neka slobodno puse, a ako ne mogu neka nas normalne ne zasipaju smradom i otrovom. Meni licno prijatniji miris ima ona diman bomba nego duvanski dim pa da pitam njih kako bi se osecali da ja u zatvorenoj prostoriji pripalim nekoliko istih. E to nije ni jedan procenat onoga sto ja osecam kad mi se neki pusac u nekom redu nabije iza ledja purnjajuci kao parna lokomotiva ili ciji dim u restoranu od njegovog stola onako vijugajuci krene prema meni.

Radim u kancelariji sa dva pusaca, neprestano sam u dimu. Pumpicu protiv astmaticnih tegoba drzim stalno na stolu, ali oni se na to ne obaziru, uprkos cinjenici sto znaju koje zdravstvene tegobe imam. Znak zabrane pusenja odnedavno je upadljivo istaknut, ali ga njih dvoje sa podsmehom ignorisu. Ne postoji nikakva sansa da izbegnem svakodnevna trovanja, osim da napustim ili promenim posao, sto nije izvodljivo. U ovakvoj situaciji nalazi se verovatno na hiljade pasivnih pusaca, kojima izgleda nema ko da pomogne. Zasticeni smo u javnom prevozu i drugim mestima gde se koliko toliko postuje zabrana pusenja, ali na radnom mestu to nije slucaj, a tu provodimo u dimu osam sati. Na koji nacin resiti ovakve probleme?

Pusenje kao porok necemo ukinuti, ali je dobro da se o stetnosti sve vise prica i to ce sigurno imata efekta na smanjenje broja konzumenata. Nevolja je sto niko javno ne predlozi zakon o ogranicenju tocenja alkohola na javnim mestima. Da se zakonom zabrani tocenje i konzumiranje alkohola na javnim mestima do 10 sati ujutru pa neka se pola Srbije digne zbog toga. Ugledajmo se na Evropu i po takvim primerima, barem za pocetak.

Мишљење пушача о овом проблему не може узимати у обзир, јер се они, као жртве зависности, не могу сматрати за одговорна лица. Наравно да су високе цене цигарета, забране пушења на јавном месту и високе казне за кршење забране врло ефикасна средства у борби против дуванске мафије. Међутим, држава ће постићи пуну ефикасност забране пушења на јавном месту када истовремено спроведе модеран закон о заштити од пожара. Овај закон мора да укључи и обавезну уградњу сензора за дим у све јавне просторије, под претњом одузимања употребне дозволе. У том случају, било какав дим ће активирати противпожарни аларм, што ће потпуно онемугићити пушење у затвореним просторијама.