Primena HACCP standarda

I...sta se promenilo? Da li su, mozda, prestali da salju na prinudno klanje tek oteljene krave, zivotinje pod temperaturom, nakljukane antibioticima? Mozda ce, malo, da poprave monopolni status velikih klanica. Nista ne kupujte ako na sebi nema pecat veterinarske inspekcije. Mada... ni to nije neka siguracuja

Gde se moze videti sta sve obuhvata "Haccp" standard. Konkretno me interesuje dali postoji neki deo koji se odnosi na transport namirnica? Odnosno kakva treba da budu vozila koja transportuju namirnice?

HACCP NIJE STANDARD! Ako ga mi budemo prihvatili kao standard, onda od tog posla nema ništa. Drugim rečima, sve dok Ministarstvo poljoprivrede ne formira inspekcijsku službu koja će konstantno da kontroliše objekte koji se bave proizvodnjom, preradom i prometom namirnica animalnog porekla u pogledu funkcionisanja HACCP sistema (u pogledu primene Zakona), od tog posla nema ništa.
Ako nekog stvarno interesuje da se bolje upozna sa problematikom i zakonskim obavezama koje se odnose na bezbednost hrane, najbolje je da pogleda američke regulative (npr. Mega Reg: Pathogen Reduction & HACCP Systems), kod njih je to, u odnosu na sve ostale zemlje, ipak najuredjenije. EU ima "novu" regulativu koja se odnosi na higijenu hrane, ali sto se tice HACCP principa, poziva se na Codex Alimentarius-ov (FAO, UN) akt o higijeni hrane gde su u jednom anexu dati principi HACCP. Sto se tice naših zakona koji "pominju" HACCP, za sada je jos uvek jedini Zakon o veterini, koji u jednoj (ili dve) rečenice kaze da su od 01.01.2009. svi objekti koji se bave proizvodnjom i prometom namirnica životinjskog porekla obavezni da imaju implementiran HACCP sistem, odnosno da primenjuju principe HACCP koncepta. I to je sve. Nigde ne piše šta je to HACCP, čemu sluzi, "jel' se to jede", samo kaže da mora da se primenjuje.
Evo saveta novinarima koje pitanje bi trebalo da postave nadležnima iz ministarstva: "Šta ce Država, od 01.01.2009. god, da koristi kao dokaz da li svi gore pomenuti objekti funkcionišu pod HACCP sistemom, s obzirom da ne postoji inspekcijska služba obučena da to proverava? Jer ako će dokaz da budu sertifikati različitih sertifikacionih tela, onda je to u najmanju ruku tragi-komično, iz razloga sto mi svi (koji se bavimo ovom problematikom) neprestano pričamo kako je bezbednost hrane imperativ i kako je zdravstvena ispravnost namirnica stvar koja nema alternativu, a onda kontrolu tako važnih delatnosti prepustimo nekim sertifikacionim telima, privatnim kućama, koji proveru vrše jednom godišnje (prvi put se izvrši sertifikacija, a sledeće dve godine, po jedanput godišnje, se obavi nadzor, nakon čega firma mora ponovo da se srtifikuje). Dakle, ne može Država da propiše zakon (koji se tako i zove zato što MORA da se primanjuje), a onda da kaže "mi nemamo mehanizme kojima ćemo da proveravamo i kontrolišemo sprovodjenje tog zakona", i da taj posao prepusti privatnim kućama (sertifikacionim telima), koje su se do juče bavile srtifikacijom firmi za različite ISO standarde, a danas isti ti ljudi ocenjuju HACCP (prodju petodnevnu obuku).
Eto toliko.
(PS, veterinarski pečat će i dalje da stoji, sve je to deo celokupnog sistema bezbednosti hrane)

Tacno je da HACCP nije standard. To je organizacioni sistem, ili princip, ali je baziran na odredjenim standardima. Tacno je isto tako da drzava treba da stane iza ovoga i da napravi odgovarajuce kadrove i sertifikaciono telo. U Kanadi gde zivim i radim (po najnovijim istrazivanjima Kanada ima razvijeniji i bolje uredjeniji food safety sistem od amerike) svaka ustanova koja se bavi preradom mesa je podlozna nenajavljenim inspekcijama od strane inspektora savezne vlade minimum dva puta nedeljno. HACCP sertifikaciju izdaju samo dve ustanove: agencija za inspekciju hrane (koja je pri ministartsvu poljoprivrede) i visokocenjeni Prehrambeno-tehnoloski centar iz Guelph-a. Ne moze svaka susa da vam izda ovo. Sto se tice stvaranja kadrova kod nas, cuo sam da je pocela da se obraca paznja na HACCP na Tehnoloskom odseku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ali opet samoinicijativno od strane pojedinih profesora, bez pomoci ili podrske vlade.

Stanje vozila jeste jedan od parametara koji se kontrolisu. U zavisnosti od proizvoda koji se transportuje moze biti i kriticna kontrolna tacka (CCP) sto znaci da se cesce i rigoroznije posmatra i da ima jednu osobu koja je specijalno zaduzena za to (svaka CCP ima zaduzenu osobu "designated person"). Ako su nekome potrebne informacije oko HACCP-a slobodno mi se javite na predrag@lwi-inc.com.

Gde se moze videti sta sve obuhvata "Haccp" standard. Konkretno me interesuje dali postoji neki deo koji se odnosi na transport namirnica? Odnosno kakva treba da budu vozila koja transportuju namirnice?

I...sta se promenilo? Da li su, mozda, prestali da salju na prinudno klanje tek oteljene krave, zivotinje pod temperaturom, nakljukane antibioticima? Mozda ce, malo, da poprave monopolni status velikih klanica. Nista ne kupujte ako na sebi nema pecat veterinarske inspekcije. Mada... ni to nije neka siguracuja

Stanje vozila jeste jedan od parametara koji se kontrolisu. U zavisnosti od proizvoda koji se transportuje moze biti i kriticna kontrolna tacka (CCP) sto znaci da se cesce i rigoroznije posmatra i da ima jednu osobu koja je specijalno zaduzena za to (svaka CCP ima zaduzenu osobu "designated person"). Ako su nekome potrebne informacije oko HACCP-a slobodno mi se javite na predrag@lwi-inc.com.

HACCP NIJE STANDARD! Ako ga mi budemo prihvatili kao standard, onda od tog posla nema ništa. Drugim rečima, sve dok Ministarstvo poljoprivrede ne formira inspekcijsku službu koja će konstantno da kontroliše objekte koji se bave proizvodnjom, preradom i prometom namirnica animalnog porekla u pogledu funkcionisanja HACCP sistema (u pogledu primene Zakona), od tog posla nema ništa.
Ako nekog stvarno interesuje da se bolje upozna sa problematikom i zakonskim obavezama koje se odnose na bezbednost hrane, najbolje je da pogleda američke regulative (npr. Mega Reg: Pathogen Reduction & HACCP Systems), kod njih je to, u odnosu na sve ostale zemlje, ipak najuredjenije. EU ima "novu" regulativu koja se odnosi na higijenu hrane, ali sto se tice HACCP principa, poziva se na Codex Alimentarius-ov (FAO, UN) akt o higijeni hrane gde su u jednom anexu dati principi HACCP. Sto se tice naših zakona koji "pominju" HACCP, za sada je jos uvek jedini Zakon o veterini, koji u jednoj (ili dve) rečenice kaze da su od 01.01.2009. svi objekti koji se bave proizvodnjom i prometom namirnica životinjskog porekla obavezni da imaju implementiran HACCP sistem, odnosno da primenjuju principe HACCP koncepta. I to je sve. Nigde ne piše šta je to HACCP, čemu sluzi, "jel' se to jede", samo kaže da mora da se primenjuje.
Evo saveta novinarima koje pitanje bi trebalo da postave nadležnima iz ministarstva: "Šta ce Država, od 01.01.2009. god, da koristi kao dokaz da li svi gore pomenuti objekti funkcionišu pod HACCP sistemom, s obzirom da ne postoji inspekcijska služba obučena da to proverava? Jer ako će dokaz da budu sertifikati različitih sertifikacionih tela, onda je to u najmanju ruku tragi-komično, iz razloga sto mi svi (koji se bavimo ovom problematikom) neprestano pričamo kako je bezbednost hrane imperativ i kako je zdravstvena ispravnost namirnica stvar koja nema alternativu, a onda kontrolu tako važnih delatnosti prepustimo nekim sertifikacionim telima, privatnim kućama, koji proveru vrše jednom godišnje (prvi put se izvrši sertifikacija, a sledeće dve godine, po jedanput godišnje, se obavi nadzor, nakon čega firma mora ponovo da se srtifikuje). Dakle, ne može Država da propiše zakon (koji se tako i zove zato što MORA da se primanjuje), a onda da kaže "mi nemamo mehanizme kojima ćemo da proveravamo i kontrolišemo sprovodjenje tog zakona", i da taj posao prepusti privatnim kućama (sertifikacionim telima), koje su se do juče bavile srtifikacijom firmi za različite ISO standarde, a danas isti ti ljudi ocenjuju HACCP (prodju petodnevnu obuku).
Eto toliko.
(PS, veterinarski pečat će i dalje da stoji, sve je to deo celokupnog sistema bezbednosti hrane)

Tacno je da HACCP nije standard. To je organizacioni sistem, ili princip, ali je baziran na odredjenim standardima. Tacno je isto tako da drzava treba da stane iza ovoga i da napravi odgovarajuce kadrove i sertifikaciono telo. U Kanadi gde zivim i radim (po najnovijim istrazivanjima Kanada ima razvijeniji i bolje uredjeniji food safety sistem od amerike) svaka ustanova koja se bavi preradom mesa je podlozna nenajavljenim inspekcijama od strane inspektora savezne vlade minimum dva puta nedeljno. HACCP sertifikaciju izdaju samo dve ustanove: agencija za inspekciju hrane (koja je pri ministartsvu poljoprivrede) i visokocenjeni Prehrambeno-tehnoloski centar iz Guelph-a. Ne moze svaka susa da vam izda ovo. Sto se tice stvaranja kadrova kod nas, cuo sam da je pocela da se obraca paznja na HACCP na Tehnoloskom odseku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ali opet samoinicijativno od strane pojedinih profesora, bez pomoci ili podrske vlade.