Kao sto se preznojimo da bi obrisali prozore i izgubimo odredjenu kolicinu vode pri tom, tako isto, u nadi i zelji da ce nam biti bolje, lagano nam se smanjuje prag tolerancije na stvarnost oko nas i od tolikih neispunjenih ocekivanja ... sve vise vidimo casu do pola praznu, iako smo je do juce gledali kao punu.
I jos, brisanje prozora doprinosi mnogo cemu dobrom (fizicka aktivnos, higijena, " cistija perspektiva"). Sa druge strane, verujuci u ono sto slusamo putem medija, postajemo pesimisti pri neostvarenju svega saslusanog.
Slazem se da optimizam jaca organizam ali kako da budem optimista kad zaradjujem manje nego sto mojoj porodici treba za pristojan zivot.Na svu prezaduzenost dodaj jos i strah da ne ostanes bez posla pa budi optimista ako mozes.Ja ne mogu vec godinama.I tako tece zivot jednog pesimiste koji to nije u sustini svog bica al silom prilika je postao i ne nada se skorom optimizmu.
Pesimista je samo dobro obavešteni optimista. Pesimista misli da ne može da bude gore nego što jeste, a optimista misli da može. Glasam za umereni pesimizam.
Iskreni sam vernik ali ipak poprilično pesimista kada su u pitanju očekivanja od ovoga sveta ili od stanja u Srbiji posebno.
Kada su očekivanja od strane Boga i Svetog duha tu čovek može s pravom da bude optimista; jer će Bog na kraju da sve svede na najbolje za one koji se u Nj uzdaju.
Ipak,još smo ovde gde greh i bezakonje haraju i razumem one koji su pesimisti.
No, cenim optimiste.U svakom slučaju oni lakše nose sve terete.
Znači, kad god me obuzme pesimizam setim se Boga i Njegovog delovanja u mom životu do sada,te tako automatski dobijem i dozu optimizma koja mi pomaže u daljoj borbi.Na bolji oslonac nisam naišla.
Iako zivim u Republici Srbiji dugo prezivela sam dosta nedaca ne nosim to breme i verujem u bolje sutra.
Verujem da ce mi sledeca godina biti mnogo zanimljivija napravila sam plan aktivnosti i mera koje cu preduzeti da tako i bude.
Godinama postajem sve snalazljivija i otpornija, bolji uslovi mi to ne bi omogucili, ne plasim se 2009. godine iako nas "bombarduju" sa svih strana o ekonomskim krizama, nasim uslovima teskim i bez te krize i sta ce nas sve snaci, sirenje pesimistickih pogleda i obeshrabrivanje to nam nije potrebno.
Samosazaljenje i ne preduzmanje, strpljenje i malo stednje.
Novu godinu ocekujem bolju, deluje mi kao da se u nasoj zemlji ipak nesto desava, snalazljivi smo i kao sto smo preziveli sve prosle godine ova nam nece biti teska, moja procena mislim da cemo sada resavati probleme bez vecih teskoca.
Trenutno dobijam "spiskove" zurki i detaljno razmatram, povoljne letove za inostrane doceke, biram poklone za drage osobe, i na kraju obilazim "sopove" za najludju haljinu (minimum 30.000 dinara)salim se samo za haljinu, bacicu i nesto staro iz ormana.
U 2009 godini izgledacu odlicno, jedva cekam dvanaest da se posteno "izljubim" i izcestitam sa svima i nagledam filmova. :)
Jedan od srecnijih dana, puno klope, pokloncici, stavicu i cizmicu pored kamina.
Sada ce svi da procene kada ovo procitaji kako sam ja teski pesimista.
Svasta smo preziveli, ali to me ne cini jacim, jos jedne devedesete bi me ubile!
A pesimzam je, u mom slucaju, i ako sledeca godina bude ista kao ova, a po svemu sudeci nece biti ni ovakva..
Pesimisti?!?Pre bih rekla borci za opstanak.Sta smo sve preziveli jos smo mi i normalni.Kao za posledicu svega imamo na sebi dozu pesimizma,depresije,stresa,nepoverenja...Da li Sveti Duh moze pomoci Srpskom narodu?mozda,ne znam...
Ne čudi me što su stanovnici Srbije pesimisti, kada nam naši političari svakodnevno pokazuju da ih mi vrlo malo interesujemo i da su im važnije dnevnice, plate, naknade, parking direktno ispred skupštinske govornice itd.
Ja sam ipak optimista, jer se sve nadam da će nas Evropa prisiliti da se upristojimo, kad već sami nismo u stanju.
Naravno. Narod koji je uspešno očišćen od Svetog Duha, i odbožen od strane komunista i raznoraznih kosmopolita. Danas Palma za govornicom priča kako je loše ići u crkvu ako nije venčanje ili osveštavanje žita za slavu.Medju iskrenim vernicima nema ni jednog pesimiste, ili jednog depresivnog čoveka. Strašno je gde se čovečanstvo nalazi, a još strašnije gde je srpski rod u duhovnom smislu.No svako je u tome sam sebi i pomoć i sudija i usud.Samo treba izabrati pravo.
Naravno. Narod koji je uspešno očišćen od Svetog Duha, i odbožen od strane komunista i raznoraznih kosmopolita. Danas Palma za govornicom priča kako je loše ići u crkvu ako nije venčanje ili osveštavanje žita za slavu.Medju iskrenim vernicima nema ni jednog pesimiste, ili jednog depresivnog čoveka. Strašno je gde se čovečanstvo nalazi, a još strašnije gde je srpski rod u duhovnom smislu.No svako je u tome sam sebi i pomoć i sudija i usud.Samo treba izabrati pravo.
Ne čudi me što su stanovnici Srbije pesimisti, kada nam naši političari svakodnevno pokazuju da ih mi vrlo malo interesujemo i da su im važnije dnevnice, plate, naknade, parking direktno ispred skupštinske govornice itd.
Ja sam ipak optimista, jer se sve nadam da će nas Evropa prisiliti da se upristojimo, kad već sami nismo u stanju.
Pesimista je samo dobro obavešteni optimista. Pesimista misli da ne može da bude gore nego što jeste, a optimista misli da može. Glasam za umereni pesimizam.
Pesimisti?!?Pre bih rekla borci za opstanak.Sta smo sve preziveli jos smo mi i normalni.Kao za posledicu svega imamo na sebi dozu pesimizma,depresije,stresa,nepoverenja...Da li Sveti Duh moze pomoci Srpskom narodu?mozda,ne znam...
Iskreni sam vernik ali ipak poprilično pesimista kada su u pitanju očekivanja od ovoga sveta ili od stanja u Srbiji posebno.
Kada su očekivanja od strane Boga i Svetog duha tu čovek može s pravom da bude optimista; jer će Bog na kraju da sve svede na najbolje za one koji se u Nj uzdaju.
Ipak,još smo ovde gde greh i bezakonje haraju i razumem one koji su pesimisti.
No, cenim optimiste.U svakom slučaju oni lakše nose sve terete.
Znači, kad god me obuzme pesimizam setim se Boga i Njegovog delovanja u mom životu do sada,te tako automatski dobijem i dozu optimizma koja mi pomaže u daljoj borbi.Na bolji oslonac nisam naišla.
Svasta smo preziveli, ali to me ne cini jacim, jos jedne devedesete bi me ubile!
A pesimzam je, u mom slucaju, i ako sledeca godina bude ista kao ova, a po svemu sudeci nece biti ni ovakva..
Iako zivim u Republici Srbiji dugo prezivela sam dosta nedaca ne nosim to breme i verujem u bolje sutra.
Verujem da ce mi sledeca godina biti mnogo zanimljivija napravila sam plan aktivnosti i mera koje cu preduzeti da tako i bude.
Godinama postajem sve snalazljivija i otpornija, bolji uslovi mi to ne bi omogucili, ne plasim se 2009. godine iako nas "bombarduju" sa svih strana o ekonomskim krizama, nasim uslovima teskim i bez te krize i sta ce nas sve snaci, sirenje pesimistickih pogleda i obeshrabrivanje to nam nije potrebno.
Samosazaljenje i ne preduzmanje, strpljenje i malo stednje.
Novu godinu ocekujem bolju, deluje mi kao da se u nasoj zemlji ipak nesto desava, snalazljivi smo i kao sto smo preziveli sve prosle godine ova nam nece biti teska, moja procena mislim da cemo sada resavati probleme bez vecih teskoca.
Trenutno dobijam "spiskove" zurki i detaljno razmatram, povoljne letove za inostrane doceke, biram poklone za drage osobe, i na kraju obilazim "sopove" za najludju haljinu (minimum 30.000 dinara)salim se samo za haljinu, bacicu i nesto staro iz ormana.
U 2009 godini izgledacu odlicno, jedva cekam dvanaest da se posteno "izljubim" i izcestitam sa svima i nagledam filmova. :)
Jedan od srecnijih dana, puno klope, pokloncici, stavicu i cizmicu pored kamina.
Sada ce svi da procene kada ovo procitaji kako sam ja teski pesimista.
Slazem se da optimizam jaca organizam ali kako da budem optimista kad zaradjujem manje nego sto mojoj porodici treba za pristojan zivot.Na svu prezaduzenost dodaj jos i strah da ne ostanes bez posla pa budi optimista ako mozes.Ja ne mogu vec godinama.I tako tece zivot jednog pesimiste koji to nije u sustini svog bica al silom prilika je postao i ne nada se skorom optimizmu.
Kao sto se preznojimo da bi obrisali prozore i izgubimo odredjenu kolicinu vode pri tom, tako isto, u nadi i zelji da ce nam biti bolje, lagano nam se smanjuje prag tolerancije na stvarnost oko nas i od tolikih neispunjenih ocekivanja ... sve vise vidimo casu do pola praznu, iako smo je do juce gledali kao punu.
I jos, brisanje prozora doprinosi mnogo cemu dobrom (fizicka aktivnos, higijena, " cistija perspektiva"). Sa druge strane, verujuci u ono sto slusamo putem medija, postajemo pesimisti pri neostvarenju svega saslusanog.
Naravno. Narod koji je uspešno očišćen od Svetog Duha, i odbožen od strane komunista i raznoraznih kosmopolita. Danas Palma za govornicom priča kako je loše ići u crkvu ako nije venčanje ili osveštavanje žita za slavu.Medju iskrenim vernicima nema ni jednog pesimiste, ili jednog depresivnog čoveka. Strašno je gde se čovečanstvo nalazi, a još strašnije gde je srpski rod u duhovnom smislu.No svako je u tome sam sebi i pomoć i sudija i usud.Samo treba izabrati pravo.
Iako zivim u Republici Srbiji dugo prezivela sam dosta nedaca ne nosim to breme i verujem u bolje sutra.
Verujem da ce mi sledeca godina biti mnogo zanimljivija napravila sam plan aktivnosti i mera koje cu preduzeti da tako i bude.
Godinama postajem sve snalazljivija i otpornija, bolji uslovi mi to ne bi omogucili, ne plasim se 2009. godine iako nas "bombarduju" sa svih strana o ekonomskim krizama, nasim uslovima teskim i bez te krize i sta ce nas sve snaci, sirenje pesimistickih pogleda i obeshrabrivanje to nam nije potrebno.
Samosazaljenje i ne preduzmanje, strpljenje i malo stednje.
Novu godinu ocekujem bolju, deluje mi kao da se u nasoj zemlji ipak nesto desava, snalazljivi smo i kao sto smo preziveli sve prosle godine ova nam nece biti teska, moja procena mislim da cemo sada resavati probleme bez vecih teskoca.
Trenutno dobijam "spiskove" zurki i detaljno razmatram, povoljne letove za inostrane doceke, biram poklone za drage osobe, i na kraju obilazim "sopove" za najludju haljinu (minimum 30.000 dinara)salim se samo za haljinu, bacicu i nesto staro iz ormana.
U 2009 godini izgledacu odlicno, jedva cekam dvanaest da se posteno "izljubim" i izcestitam sa svima i nagledam filmova. :)
Jedan od srecnijih dana, puno klope, pokloncici, stavicu i cizmicu pored kamina.
Sada ce svi da procene kada ovo procitaji kako sam ja teski pesimista.
Iskreni sam vernik ali ipak poprilično pesimista kada su u pitanju očekivanja od ovoga sveta ili od stanja u Srbiji posebno.
Kada su očekivanja od strane Boga i Svetog duha tu čovek može s pravom da bude optimista; jer će Bog na kraju da sve svede na najbolje za one koji se u Nj uzdaju.
Ipak,još smo ovde gde greh i bezakonje haraju i razumem one koji su pesimisti.
No, cenim optimiste.U svakom slučaju oni lakše nose sve terete.
Znači, kad god me obuzme pesimizam setim se Boga i Njegovog delovanja u mom životu do sada,te tako automatski dobijem i dozu optimizma koja mi pomaže u daljoj borbi.Na bolji oslonac nisam naišla.
Pesimista je samo dobro obavešteni optimista. Pesimista misli da ne može da bude gore nego što jeste, a optimista misli da može. Glasam za umereni pesimizam.
Pesimisti?!?Pre bih rekla borci za opstanak.Sta smo sve preziveli jos smo mi i normalni.Kao za posledicu svega imamo na sebi dozu pesimizma,depresije,stresa,nepoverenja...Da li Sveti Duh moze pomoci Srpskom narodu?mozda,ne znam...
Ne čudi me što su stanovnici Srbije pesimisti, kada nam naši političari svakodnevno pokazuju da ih mi vrlo malo interesujemo i da su im važnije dnevnice, plate, naknade, parking direktno ispred skupštinske govornice itd.
Ja sam ipak optimista, jer se sve nadam da će nas Evropa prisiliti da se upristojimo, kad već sami nismo u stanju.
Svasta smo preziveli, ali to me ne cini jacim, jos jedne devedesete bi me ubile!
A pesimzam je, u mom slucaju, i ako sledeca godina bude ista kao ova, a po svemu sudeci nece biti ni ovakva..
Slazem se da optimizam jaca organizam ali kako da budem optimista kad zaradjujem manje nego sto mojoj porodici treba za pristojan zivot.Na svu prezaduzenost dodaj jos i strah da ne ostanes bez posla pa budi optimista ako mozes.Ja ne mogu vec godinama.I tako tece zivot jednog pesimiste koji to nije u sustini svog bica al silom prilika je postao i ne nada se skorom optimizmu.
Kao sto se preznojimo da bi obrisali prozore i izgubimo odredjenu kolicinu vode pri tom, tako isto, u nadi i zelji da ce nam biti bolje, lagano nam se smanjuje prag tolerancije na stvarnost oko nas i od tolikih neispunjenih ocekivanja ... sve vise vidimo casu do pola praznu, iako smo je do juce gledali kao punu.
I jos, brisanje prozora doprinosi mnogo cemu dobrom (fizicka aktivnos, higijena, " cistija perspektiva"). Sa druge strane, verujuci u ono sto slusamo putem medija, postajemo pesimisti pri neostvarenju svega saslusanog.
IMAGE SOURCE
14 Komentari
Sortiraj po: