Gradovi bez knjižara

Nista novo. Dovoljno je pogledati par anketa na TV-u u kojoj je jedna estradna umetnica rekla da najvise voli Tolsojevskog, dok narod na ulici kaze da je Anu Karenjinu napisao Sekspir a samo je jedan srednjoskolac znao ko je napisao Prokletu Avliju. Cak ni pomoc novinara da je istu knjigu napisao nas jedini nobelovac nije pomogla...

Da nije tragicno, bilo bi smesno...

Broj knjizara je ekvivalentan broju pismenih u zemlji, tako da ja ovde ne vidim nikakav problem. Narod treba da zna samo brojeve jer mu je to jedino potrebno kako bi pronasao svoju partiju na glasackom listicu.

Jedna od stvari koja me je zacudila kada sam dosla ovde u Dansku, bio je mali broj knjizara, sa relativno ogranicenim izborom knjiga. A posle sam shvatila da ovde ljudi nemaju potrebe da kupuju knjige, zato sto su na svakom koraku izuzetno dobro opremljene biblioteke, koje su besplatne za svakoga, i koje nabavljaju najnovija izdanja i pre nego se ova nadju u prodaji. Mislim da je to ono cemu trebamo stremiti i kod nas, kako bi knjige bile dostupnije i siromasnijim slojevima drustva.

Knjizara ovde u Engleskoj ima dosta. Ljudi ovde jako puno citaju, u poredjenju sa Srbijom neuporedivo vise. Cita se sve i svasta, od "biografija" novopecenih fudbalskih milijardera, preko klasika, do nove beletristike. Jako su popularne istorijske knjige, naucne knjige, novija i starija istorija ili nauka ispricane "lakim" jezikom da se lako razumeju, itd.
Ali, tacno je i to da se biznis model klasicnih knjizara menja. Maltene svaka knjizara ima u sebi Costu ili Starbucks, jer je veca sansa da kad sednete na kafu, uzmete nesto da prelistate i na kraju kupite. Takodje, ima puno akcija "3 za 2" ili "buy one get one free". Problem je u tome sto knjizare ne mogu da se nose sa internetom. Ja kupujem jedno 3-4 knjige mesecno, i sve narucujem preko Amazona, jer je em jeftinije, em mnogo lakse da ja uvece on-line narucim i za 2-3 dana me ceka ubaceno kroz vrata.
U Srbiji je naravno, problem druge vrste. Znam jos par "manjih" mesta/gradova gde ponekad svratim, gde ne moze da se kupi knjiga, necu da ih pominjem, ali je bruka. Medjutim sa svakim novim dolaskom u Beograd primecujem da se izdavastvo kod nas uveliko oporavlja. Svi bitni i popularni pisci su prevedeni na srpski, i svaki put ima sve vise domacih, novih pisaca, i ako zanemarimo onaj sund sto se propagira preko tabloida, ima vrlo dobar izbor. Jedina mana je sto se domaci klasici slabo dostampavaju. Svaki put donesem par domacih "velikana" i klasika nazad u Englesku, popunjavam biblioteku, ali ne mogu uvek da nadjem sve sto trazim u datom trenutku od na primer Andrica, Crnjanskog, Kovaca, Kisa, Basare. To je isto bruka. Nemoguce je da nesto od Sekspira, Dikensa, Wildea ili Greena na primer ne mogu ovde da nadjem u lokalnoj knjizari...
U svakom slucaju to je spor proces, povratak knjizi, ali ima nade. Samo da investicije malo jace pocnu da kaplju nize od Beograda (mada od ovih nekoliko mesta gde pouzdano znam da nema knjizara, dva su u Vojvodini)...

takav je odnos države prema kulturi. prosečna plata u biblioteci grada beograda je 20.000 dinara. doktori nauka rade za stotinak evra više. neke biblioteke u beogradu (da, u beogradu) imaju poljski wc. profesori i učitelji zarađuju manje od vozača u gsb-u. još se čudite? mi ne, mi smo odustali...

Pa ni Krusevac koji ima 150.000 stanovnika nije nista bolji.
Kod nas je knjizara postala kafana.

Nije bolje ni u Valjevu, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Užicu i tako redom. Ako ti naši gradovi nemaju knjižare (ili imaju imitacije knjižara!), znači da su sela. Sela u orjentalnom smislu jer u Evropi čak i u selima postoje knjižare. Međutim sajma knjiga (obim knjiga u knjižarama) nije samo sajam romana (književnosti) on je sajama SVIH VRSTA knjiga! Težište u našim medijima je oduvek samo na književnost pa i to govori o našoj FUNKCIONALNOJ NEPISMENOSTI. Srbija se od evropljana baš i razlikuje, po tome što ono, što nazivamo naša „elita“ i ono što nazivamo naša „srednja klasa“ nije savladala ideje i pojmove koji su stvarani hiljadama godina u svetu a naročito nismo savladali ono što je stvoreno u Evropi za poslednjih 400 godina - e pa zato Srbija i jeste - „crna rupa“ Evrope. A šta su političari uradili da mi budemo u DUHOVNOM smislu ravnopravni sa evropljanima AMA BAŠ NIŠTA. Oni misle da se „praznim pričama“ o EU i SAMO uz pomoć KRADITA i zapadnih ekonomskih investicija može biti ravnopravan sa evropljanima – nažalost to je jedna pusta SAMO-OBMANA – BEZ EVROPSKE KULTURE I ZNANJA Srbija će ostati ORJENTALNA KASABA (trenutno „ruska gubernija“)!

Cena ulaznice je sramotno visoka! Dvoje ljudi bi od tih para moglo da kupi neku knjigu. Budimo realni, ova cena će mnoge odvratiti od odlaska na Sajam. Opet, na toliki broj posetilaca, zar ne bi ulaznica mogla da bude bar tri puta jeftinija? Ovime bi trebalo da se bavi ministar kulture, ako misli da misli da se bavi nacionalnom kulturnom politikom.

Pre nesto manje od godinu dana bio sam poslom u Vranju i krenem da trazim knjizaru da kupim nesto za citanje pred spavanje i posle 40-tak minuta trazenja udjem u prodavnicu igracaka da pitam gde je knjizara, i vrlo ljubazna prodavacica me pita bez oklevanja: A jel sa sveske ili sa knjige? I kada je najzad nadjoh, izbor je bio takav da sam po ko zna koji put kupio S. Kinga. Da ne bih morao Cosica.

Zanimljivo je da dobar broj Borana posecuje sajam knjiga svake godine. Sa druge strane,treba uzeti procenat ljudi u Beogradu koji kupuju knjige u knjizarama, pa taj procenat preneti na Bor koji ima 40.000 stanovnika, videcete da li se isplati otvoriti knjizaru.

Sta ce nam knjizare kad ne znamo da citamo?
Btw. ni Krusevac nema knjizaru...

Knjige kupujem preko interneta, stizu mi na kucnu adresu uz smesnu proviziju.Dragulj Medine stigao za 2 dana uz proviziju od 65din. e a onda sam se navuko...

sta ce nama pismenost, knjizare, nas covek je u zadnjih 2 decenije postao NAJBRZI BANKAR NA SVETU sada mu je lakse ima samo evro a nekada,,, bolje je svetu da za savetnika ili poslovnog partnera uzme nase diere valutom,obicng gradjanna koji manipulise sa kreditnim kamatama,, to je iskustvo,,, sto znaci DA JE NAS GRADJANIN DOVOLJNO PISMEN sta ce mu Dostojevski i ostali klasicari, samo da izgubi vid od citanja, a i drzavi je bolje, sto vise pameti, manje manipulacije sa gradjanima

Zivimo u zemlji sa 50% funkcionalno nepismenih ljudi. Ljudi u knjizarama ako obratite paznju traze tapete, reprodukcije slika, izolaciju za prozore, mreze za komarce. To samo pokazuje kakav je odnos prema knjizi i mestima za prodaju istih. Dodajmo na to da je porez na knjige medju najvisima u Evropi 8%, dok je napr u Hrvatskoj 3% u Sloveniji ne postoji. Cene lokala plus plate i doprinosi za radike koje treba placati od zarade na proizvod koji se ne kupuje su enormni. Jasno je da ce knizare u ovoj zemlji postati kladionice, butici ili kafici. Knjige ce se prodavati online ili putem narudzbenica za malobrojne zainteresovane.

Broj knjizara je obrnuto proporcionalan nivou kulture i prosvecenosti kod nas. Kad se nabroje svi veci gradovi u Srbiji bez knjizara, i Vranje medju njima, svaki komentar je izlisan. Cak i broj komentara na ovu temu govori nesto o aktuelnosti tema iz kulture u nasem drustvu. A da li je neko brojao kolko je kladionica otvoreno u nasim gradovima bez knjizara... To je tek tema za razmisljanje i ja je ne bih posmatrala odvojeno od odumiranja knjizara. Jednostavno, to je danas trend koji odgovara onima koji kreiraju politiku u Srbiji, ne zavaravajmo se!!!

...porez na knjige u Hrvatskoj je 0 ( nula) a ne 3 %, ali usprkos tome knjige su bezobrazno skupe.

Uzice ima knjizaru, cak i vise od jedne (neverovatno). Ali, iako volim da kupujem i skupljam knjige slabo kad tu pazarim jer su internet knjizare neuporedivo bolje snabdevene, povoljnije i sa drugim prednostima (komentari, prikazi i sl). Stoga mislim da nemanje knjizara nije katastrofalan problem, no pod uslovom da je internet dostupan. Verovatno dolazi vreme da knjizare, a mozda i same knjige, dozive sudbinu raznih medija (CD, kasete i sl) koji su digitalizacijom zivota postali suvisni...

Broj knjizara je ekvivalentan broju pismenih u zemlji, tako da ja ovde ne vidim nikakav problem. Narod treba da zna samo brojeve jer mu je to jedino potrebno kako bi pronasao svoju partiju na glasackom listicu.

Knjizara ovde u Engleskoj ima dosta. Ljudi ovde jako puno citaju, u poredjenju sa Srbijom neuporedivo vise. Cita se sve i svasta, od "biografija" novopecenih fudbalskih milijardera, preko klasika, do nove beletristike. Jako su popularne istorijske knjige, naucne knjige, novija i starija istorija ili nauka ispricane "lakim" jezikom da se lako razumeju, itd.
Ali, tacno je i to da se biznis model klasicnih knjizara menja. Maltene svaka knjizara ima u sebi Costu ili Starbucks, jer je veca sansa da kad sednete na kafu, uzmete nesto da prelistate i na kraju kupite. Takodje, ima puno akcija "3 za 2" ili "buy one get one free". Problem je u tome sto knjizare ne mogu da se nose sa internetom. Ja kupujem jedno 3-4 knjige mesecno, i sve narucujem preko Amazona, jer je em jeftinije, em mnogo lakse da ja uvece on-line narucim i za 2-3 dana me ceka ubaceno kroz vrata.
U Srbiji je naravno, problem druge vrste. Znam jos par "manjih" mesta/gradova gde ponekad svratim, gde ne moze da se kupi knjiga, necu da ih pominjem, ali je bruka. Medjutim sa svakim novim dolaskom u Beograd primecujem da se izdavastvo kod nas uveliko oporavlja. Svi bitni i popularni pisci su prevedeni na srpski, i svaki put ima sve vise domacih, novih pisaca, i ako zanemarimo onaj sund sto se propagira preko tabloida, ima vrlo dobar izbor. Jedina mana je sto se domaci klasici slabo dostampavaju. Svaki put donesem par domacih "velikana" i klasika nazad u Englesku, popunjavam biblioteku, ali ne mogu uvek da nadjem sve sto trazim u datom trenutku od na primer Andrica, Crnjanskog, Kovaca, Kisa, Basare. To je isto bruka. Nemoguce je da nesto od Sekspira, Dikensa, Wildea ili Greena na primer ne mogu ovde da nadjem u lokalnoj knjizari...
U svakom slucaju to je spor proces, povratak knjizi, ali ima nade. Samo da investicije malo jace pocnu da kaplju nize od Beograda (mada od ovih nekoliko mesta gde pouzdano znam da nema knjizara, dva su u Vojvodini)...

Nije bolje ni u Valjevu, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Užicu i tako redom. Ako ti naši gradovi nemaju knjižare (ili imaju imitacije knjižara!), znači da su sela. Sela u orjentalnom smislu jer u Evropi čak i u selima postoje knjižare. Međutim sajma knjiga (obim knjiga u knjižarama) nije samo sajam romana (književnosti) on je sajama SVIH VRSTA knjiga! Težište u našim medijima je oduvek samo na književnost pa i to govori o našoj FUNKCIONALNOJ NEPISMENOSTI. Srbija se od evropljana baš i razlikuje, po tome što ono, što nazivamo naša „elita“ i ono što nazivamo naša „srednja klasa“ nije savladala ideje i pojmove koji su stvarani hiljadama godina u svetu a naročito nismo savladali ono što je stvoreno u Evropi za poslednjih 400 godina - e pa zato Srbija i jeste - „crna rupa“ Evrope. A šta su političari uradili da mi budemo u DUHOVNOM smislu ravnopravni sa evropljanima AMA BAŠ NIŠTA. Oni misle da se „praznim pričama“ o EU i SAMO uz pomoć KRADITA i zapadnih ekonomskih investicija može biti ravnopravan sa evropljanima – nažalost to je jedna pusta SAMO-OBMANA – BEZ EVROPSKE KULTURE I ZNANJA Srbija će ostati ORJENTALNA KASABA (trenutno „ruska gubernija“)!

Knjige kupujem preko interneta, stizu mi na kucnu adresu uz smesnu proviziju.Dragulj Medine stigao za 2 dana uz proviziju od 65din. e a onda sam se navuko...

Jedna od stvari koja me je zacudila kada sam dosla ovde u Dansku, bio je mali broj knjizara, sa relativno ogranicenim izborom knjiga. A posle sam shvatila da ovde ljudi nemaju potrebe da kupuju knjige, zato sto su na svakom koraku izuzetno dobro opremljene biblioteke, koje su besplatne za svakoga, i koje nabavljaju najnovija izdanja i pre nego se ova nadju u prodaji. Mislim da je to ono cemu trebamo stremiti i kod nas, kako bi knjige bile dostupnije i siromasnijim slojevima drustva.

Cena ulaznice je sramotno visoka! Dvoje ljudi bi od tih para moglo da kupi neku knjigu. Budimo realni, ova cena će mnoge odvratiti od odlaska na Sajam. Opet, na toliki broj posetilaca, zar ne bi ulaznica mogla da bude bar tri puta jeftinija? Ovime bi trebalo da se bavi ministar kulture, ako misli da misli da se bavi nacionalnom kulturnom politikom.

Nista novo. Dovoljno je pogledati par anketa na TV-u u kojoj je jedna estradna umetnica rekla da najvise voli Tolsojevskog, dok narod na ulici kaze da je Anu Karenjinu napisao Sekspir a samo je jedan srednjoskolac znao ko je napisao Prokletu Avliju. Cak ni pomoc novinara da je istu knjigu napisao nas jedini nobelovac nije pomogla...

Da nije tragicno, bilo bi smesno...

Zanimljivo je da dobar broj Borana posecuje sajam knjiga svake godine. Sa druge strane,treba uzeti procenat ljudi u Beogradu koji kupuju knjige u knjizarama, pa taj procenat preneti na Bor koji ima 40.000 stanovnika, videcete da li se isplati otvoriti knjizaru.

sta ce nama pismenost, knjizare, nas covek je u zadnjih 2 decenije postao NAJBRZI BANKAR NA SVETU sada mu je lakse ima samo evro a nekada,,, bolje je svetu da za savetnika ili poslovnog partnera uzme nase diere valutom,obicng gradjanna koji manipulise sa kreditnim kamatama,, to je iskustvo,,, sto znaci DA JE NAS GRADJANIN DOVOLJNO PISMEN sta ce mu Dostojevski i ostali klasicari, samo da izgubi vid od citanja, a i drzavi je bolje, sto vise pameti, manje manipulacije sa gradjanima

Pa ni Krusevac koji ima 150.000 stanovnika nije nista bolji.
Kod nas je knjizara postala kafana.

Sta ce nam knjizare kad ne znamo da citamo?
Btw. ni Krusevac nema knjizaru...

takav je odnos države prema kulturi. prosečna plata u biblioteci grada beograda je 20.000 dinara. doktori nauka rade za stotinak evra više. neke biblioteke u beogradu (da, u beogradu) imaju poljski wc. profesori i učitelji zarađuju manje od vozača u gsb-u. još se čudite? mi ne, mi smo odustali...

Uzice ima knjizaru, cak i vise od jedne (neverovatno). Ali, iako volim da kupujem i skupljam knjige slabo kad tu pazarim jer su internet knjizare neuporedivo bolje snabdevene, povoljnije i sa drugim prednostima (komentari, prikazi i sl). Stoga mislim da nemanje knjizara nije katastrofalan problem, no pod uslovom da je internet dostupan. Verovatno dolazi vreme da knjizare, a mozda i same knjige, dozive sudbinu raznih medija (CD, kasete i sl) koji su digitalizacijom zivota postali suvisni...

Zivimo u zemlji sa 50% funkcionalno nepismenih ljudi. Ljudi u knjizarama ako obratite paznju traze tapete, reprodukcije slika, izolaciju za prozore, mreze za komarce. To samo pokazuje kakav je odnos prema knjizi i mestima za prodaju istih. Dodajmo na to da je porez na knjige medju najvisima u Evropi 8%, dok je napr u Hrvatskoj 3% u Sloveniji ne postoji. Cene lokala plus plate i doprinosi za radike koje treba placati od zarade na proizvod koji se ne kupuje su enormni. Jasno je da ce knizare u ovoj zemlji postati kladionice, butici ili kafici. Knjige ce se prodavati online ili putem narudzbenica za malobrojne zainteresovane.

Broj knjizara je obrnuto proporcionalan nivou kulture i prosvecenosti kod nas. Kad se nabroje svi veci gradovi u Srbiji bez knjizara, i Vranje medju njima, svaki komentar je izlisan. Cak i broj komentara na ovu temu govori nesto o aktuelnosti tema iz kulture u nasem drustvu. A da li je neko brojao kolko je kladionica otvoreno u nasim gradovima bez knjizara... To je tek tema za razmisljanje i ja je ne bih posmatrala odvojeno od odumiranja knjizara. Jednostavno, to je danas trend koji odgovara onima koji kreiraju politiku u Srbiji, ne zavaravajmo se!!!

Pre nesto manje od godinu dana bio sam poslom u Vranju i krenem da trazim knjizaru da kupim nesto za citanje pred spavanje i posle 40-tak minuta trazenja udjem u prodavnicu igracaka da pitam gde je knjizara, i vrlo ljubazna prodavacica me pita bez oklevanja: A jel sa sveske ili sa knjige? I kada je najzad nadjoh, izbor je bio takav da sam po ko zna koji put kupio S. Kinga. Da ne bih morao Cosica.

...porez na knjige u Hrvatskoj je 0 ( nula) a ne 3 %, ali usprkos tome knjige su bezobrazno skupe.